Jump to content
obi-wan

Iskljucite TV, jer tako pocinje revolucija

Оцени ову тему

Recommended Posts

http://www.intermagazin.rs/briljantan-tekst-mirjane-bobic-mojsilovic-pocela-je-sezona-rijaliti-programa-pickaranja-tuca-pljuvanja-pokazivanja-gaca-i-polnih-organa-ugasite-televizor-jer-tako-pocinje-revolucija/

...

Mirjana-Bobic-Mojsilovic-45.jpg

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, pradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu. Jer, šta ima zabavnije u životu nego posmatrati kako se ljudi, skupljeni skoro isključivo po principu „od zla oca i od još grđe majke“ danonoćno uzajamno da izvinete, pičkaraju, tuku, pljuju, ponižavaju, mrze i gaze, svlače, pominju polne organe, prljave gaće, pokazuju zadnjice, podriguju, pljuju, prde i psuju?

Sasvim je razumljivo zašto moćne nacionalne televizije ne snimaju drame i serije, ne dovode pred svoje kamere pristojne i pametne ljude pošto pristojnost, vaspitanje, pamet i integritet ne dižu rejting, i „ti ljudi nisu dovoljno filmični“. A škola je, ionako, za gubitnike, agresija je jedino društveno isplativo ponašanje, kome je do morala taj nije razumeo moderno doba i nek ode u manastir, pošto ono što svi gledaju- poručuje samo jednu jedinu stvar – pobedniku je sve oprošteno, čak iako je i tukao i bio tučen. Pare i skandalozna slava, brišu sve. Zato, gazi preko leševa, urlaj, pljuj, psuj, otimaj, preti, lomi, penji se na sto, i pobedićeš!

 

Sodoma i Gomora naših rialiti šou programa, međutim, deleko je opasnija od onoga što se na prvi pogled vidi. Daleko opasnije od sve te „stvarnosne proze u direktnom prenosu“ jeste nešto drugo: rialiti programi ovakve vrste osim što pojam integriteta brišu iz vrednosnog sistema, i osim što uporno lome kičmu ionako sluđenom, ojađenom malom čoveku, i čije ćemo posledice tek videti, čine jednu strašnu stvar: u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu. Zatvoreni na neodređeno vreme, plaćeni da se međusobno mrcvare, ali i da pokažu kako je vrhunski cilj zadovoljiti, odobrovoljiti i nasmejati gospodara. Drugim rečima, opasni, grozomorni eksperiment masovne kontrole uma, koji poručuje da smo svi po malo kurve, nasilnici, zveri i bezvredna bića.

To što u tim gladijatorskim arenama nema lavova, i što još uvek nismo videli ubistvo, ništa ne menja na stvari. Jer, promenjen je ne samo jezik nego i smisao javnog prostora, srušene su sve ograde, unutar strogo kontrolisane životinjske farme.

Ugasiti televizor jeste početak revolucije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, obi-wan рече

Ugasiti televizor jeste početak revolucije.

Осим спорта не гледам ништа.Иза сскоро свих медија стоје безбожници.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Војвода7 рече

Осим спорта не гледам ништа.Иза сскоро свих медија стоје безбожници.

ne gledam ni sport. Tamo su najveći idolopoklonici

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pisci George Orwell i Aldous Huxley imali su drugačije viđenje budućnosti. Svoje vizije opisali su u kultnim delima 1984 i Brave new world. 
Orvel se plašio da će zbog cenzure važne informacije biti nedostupne, a Huxley je smatrao da će se važne informacije izgubiti u okeanu besmislenih informacija koje nas zasipaju sa svih strana“.

ceZl6ncWhWMrhLEHSRYp_06_9c7f5156ad9923b11e17ec0dec4e5483_image.jpg.5e9bf2036a0d1f51127e0a3466501b53.jpgjedan banalan primer

TV ne treba ugasiti vec izbaciti, isto vazi i za dnevne novine i 95% ukupnog sadrzaja na interentu. Potrebno je saseci u korenu preobilan dotok "junk" informacija i strogo filtrirati ove preostale "korisne". Ne postoji drugi nacin jer zivimo u materijalistickom svetu u kome seks, nasilje, zuta stampa i crna hronika PRODAJU, narodu dajte samo hleba i igara i oni ce taj isti sadrzaj da besplatno dele, gledaju, lajkuju i pricaju o tome dok rejtinzi ne skoce toliko da takav sadrzaj postane svakodnevnica i nesto sasvim normalno. Prioritet medija je da povecaju gledanost, broj pregleda i da prodaju reklamu, cilj opravdava sredstvo a naivan narod nesvesno puni njihove dzepove i truje se glupostima, lazima i poluistinama. Skoro svi mas-mediji se sluze lazima i polustinama a zna se ko je laz i otac lazi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja koji ne gledam reality tv prvi hocu da kazem da je to opet vrsta zabave... nek gledaju ljudi sta hoce, ne mogu ja nekom da kazem "ej ti sto slusas turbo folk ti si glup treba da radis nesto drugo"

iskren da budem video sam par puta barem nesto smesno na toj reality televiziji, to jest pokazao mi je drug -- npr ono kad Milic Vukasinovic uci Eru Ojdanica da svira

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, srema рече

ja koji ne gledam reality tv prvi hocu da kazem da je to opet vrsta zabave...

Ovo ti je otprilike isto k`o kad bi rekli da je sedenje pored stale i gledanje u balegu vrsta zabave.

S tom razlikom da je gledanje u balegu donekle i poucno, a u ovim TV bljuvotinama sama osnova tog "programa" je cista psihopatija bez ostatka. I kad kazem psihopatija, mislim na onu pravu, klinicku, koja zahteva obavezan tretman i detaljno lecenje...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, obi-wan рече

Ovo ti je otprilike isto k`o kad bi rekli da je sedenje pored stale i gledanje u balegu vrsta zabave.

S tom razlikom da je gledanje u balegu donekle i poucno, a u ovim TV bljuvotinama sama osnova tog "programa" je cista psihopatija bez ostatka. I kad kazem psihopatija, mislim na onu pravu, klinicku, koja zahteva obavezan tretman i detaljno lecenje...

da je klinicka vec bi neko nekog ubio i sl. ne preterujmo. ali sam osudjivacki ton teksta nekako zahteva dalju razradu...

neko gleda neko ne gleda. a ovaj tekst da je briljantan kao sto kazu pa bas i nije. jedno obicno opste mesto, mozda malo originalnosti ima u metafori logora i toeto.

 

edit// šta znači ova rečenica// u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu

ajde prvi deo okej...stihijski dokumentarizam najnizih strasti to okej

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, ana čarnojević рече

da je klinicka vec bi neko nekog ubio i sl. ne preterujmo

Nema tu nikakvog preterivanja, ni mrvice, samo prenosim sta mi je rekao skolovan lekar. Nije psihopatija samo ubijanje, nekako bas naprotiv - mnogo vise ima mentalnog holokausta, nego li fizickog. Takodje, slicno vazi i za veliku vecinu danasnjih politicara.

A to sto velis da je preterivanje samo dodatno svedoci koliko nam je svima savest temeljno otupela, nista drugo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, obi-wan рече

Nema tu nikakvog preterivanja, ni mrvice, samo prenosim sta mi je rekao skolovan lekar. Slicno vazi i za veliku vecinu danasnjih politicara.

A to sto velis da je preterivanje samo dodatno svedoci koliko nam je svima savest temeljno otupela, nista drugo.

obi umes ti i bolje od ovoga. samo svedoci da nam je savest otupela. odakle ti znas kakva je moja ili necija savest.

nemoj sad i ti.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, ana čarnojević рече

obi umes ti i bolje od ovoga. samo svedoci da nam je savest otupela. odakle ti znas kakva je moja ili necija savest.

nemoj sad i ti.

Po plodovima se drvo poznaje. Ili, kako to onomad rece Domacin - "a ako so obljutavi, onda vec nije ni za sta, nego da se baci i da je ljudi izgaze..."

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, ana čarnojević рече

edit// šta znači ova rečenica// u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu

ajde prvi deo okej...stihijski dokumentarizam najnizih strasti to okej

A sta ti tacno ovde nije jasno? Ovo sa logorima?

Share this post


Link to post
Share on other sites

dobro. kako ti kazes.

ne gledam pa ne znam mozda i jeste psihopatologija, ali stvarno mi je nemoguće tako nešto. gomila poremećenih koji zasluzuju klinicki tretman sa sve svojim niskim strastima na jednom mestu i još nema mrtvih.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, obi-wan рече

A sta ti tacno ovde nije jasno? Ovo sa logorima?

vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu

odakle ovakav strahotni apokalipticni zakljucak u Mirinoj isfeniranoj glavi.

meni su npr bzvz njene knjige i pozorisne predstave iako mi je bila okej kao novinar. ta njena beletristika je samo jedna od razvojnih faza sveopste banalizacije. posle su i ostale novinarke (sa Pinka) pocele da pisu bestselere..

i tako ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
      Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, pradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu. Jer, šta ima zabavnije u životu nego posmatrati kako se ljudi, skupljeni skoro isključivo po principu „od zla oca i od još grđe majke“ danonoćno uzajamno da izvinete, pičkaraju, tuku, pljuju, ponižavaju, mrze i gaze, svlače, pominju polne organe, prljave gaće, pokazuju zadnjice, podriguju, pljuju, prde i psuju?
      Sasvim je razumljivo zašto moćne nacionalne televizije ne snimaju drame i serije, ne dovode pred svoje kamere pristojne i pametne ljude pošto pristojnost, vaspitanje, pamet i integritet ne dižu rejting, i „ti ljudi nisu dovoljno filmični“. A škola je, ionako, za gubitnike, agresija je jedino društveno isplativo ponašanje, kome je do morala taj nije razumeo moderno doba i nek ode u manastir, pošto ono što svi gledaju- poručuje samo jednu jedinu stvar – pobedniku je sve oprošteno, čak iako je i tukao i bio tučen. Pare i skandalozna slava, brišu sve. Zato, gazi preko leševa, urlaj, pljuj, psuj, otimaj, preti, lomi, penji se na sto, i pobedićeš!
      Sodoma i Gomora naših rialiti šou programa, međutim, deleko je opasnija od onoga što se na prvi pogled vidi. Daleko opasnije od sve te „stvarnosne proze u direktnom prenosu“ jeste nešto drugo: rialiti programi ovakve vrste osim što pojam integriteta brišu iz vrednosnog sistema, i osim što uporno lome kičmu ionako sluđenom, ojađenom malom čoveku, i čije ćemo posledice tek videti, čine jednu strašnu stvar: u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu. Zatvoreni na neodređeno vreme, plaćeni da se međusobno mrcvare, ali i da pokažu kako je vrhunski cilj zadovoljiti, odobrovoljiti i nasmejati gospodara. Drugim rečima, opasni, grozomorni eksperiment masovne kontrole uma, koji poručuje da smo svi po malo kurve, nasilnici, zveri i bezvredna bića.
      To što u tim gladijatorskim arenama nema lavova, i što još uvek nismo videli ubistvo, ništa ne menja na stvari. Jer, promenjen je ne samo jezik nego i smisao javnog prostora, srušene su sve ograde, unutar strogo kontrolisane životinjske farme.
      Ugasiti televizor jeste početak revolucije.
      Izvor: AllMe / Foto: Printscreen youtube
      link
    • Од Милан Ракић,
      Pozivajući se na Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, televizija „Zvezda“prenela je krajem prošle nedelje informaciju da će zajednička rusko-srpsko-beloruska vojna padobranska vežba „Slovensko bratstvo-2019“ biti održana u Srbiji u periodu od 14. do 27. juna.
      Vežba će početi 14. juna u bazi Specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu a na manevrima će učestvovati oko 600 vojnika. Na dan otvaranja vežbe izvršiće se postrojavanje vojnih kontigenata, podizanje zastava i parada učesnika vežbe i vojne tehnike.
      Takođe u okviru „Slovenskog bratstva-2019“ biće organizovana izložba naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Nakon ceremonije započeće prva faza vežbe – koordinacija jedinica i razrada zadataka kontraterorističke taktike. Tog dana takođe će biti izvedene aktivnosti iz vazdušno-desantne i vatrene obuke.
      Biće ovo peto „Slovensko bratstvo“ / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Iz Rusije će na ovogodišnjem „Slovenskom bratstvu“ učestvovati oko 200pripadnika Pskovske desantno-jurišne divizije, oko 300 srpskih i oko 60 beloruskih vojnika. Ukupno će ne vežbi biti korišćeno preko 50 jedinica borbene i automobilske tehnike kao i avioni vojno-transportne avijacije Il-76MD.
      Biće to peta vežba “Slovensko bratstvo“. Prva je održana u Rusiji 2015. godine, potom je novembra 2016. domaćin bila Srbija, juna 2017. vežba je održana u Belorusiji, u rejonu grada Brest a prošle godine ponovo u Rusiji, u Rajevskom okrugu Krasnodarskog kraja.
      Živojin BANKOVIĆ, T6
    • Од Драгана Милошевић,
      Kakvi glasovi dolaze iz crkve? Koliko crkva utiče na zbivanja u društvu, a koliko zbivanja u društvu utiču na nju? Da li je glas patrijarha glas cele crkve? Kakav odnos ima prema protestima, a kakav prema vlasti, kako vidi odnos mladih prema crkvi, ko je podržao njegovo pismo pročitano na protestu? U Pressingu je govorio sveštenik Nenad Ilić.
       
       
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Kompanija Terma S.A., podružnica GEK Terma Grupe, potpisala je 18. januara sa koncesionarom beogradskog aerodroma Vansi erportsom ugovor o obavljanju radova na izgradnji i rekonstrukciji „Nikole Tesle“, saopšteno je iz Terme.

      Kako navode, projekat je deo zajedničkog ulaganja (joint venture – Vansi 51%, Terma 49%), a budžet predviđen za radove iznosi 262 miliona evra na period od pet godina:
      – Projekat obuhvata niz infrastrukturnih remonta sa ciljem razvoja i unapređenja aerodromskih kapaciteta i operativnih uslova, povećanja putničkog i kargo avio-saobraćaja, kao i omogućavanja avio-prevoznicima da ponude nove rute.
      Konkretno, radovi predviđeni na postojećim terminalima podrazumevaju izgradnju novih objekata sa ukupnom površinom od 42.000 metara kvadratnih, kao i obnavljanje ukupne površine od 15.000 metara kvadratnih.
      Projekat obuhvata i izgradnju nove piste dužine 3.500 metara, zatim obnavljanje i nadogradnju postojeće piste dužine 3.400 metara, izgradnju novih devet rulnih staza, proširenje postojeće platforme i izgradnju nove infrastrukture platformi ukupne površine od 55.000 metara kvadratnih, kao i proširenje postojeće platforme za odleđivanje ukupne površine od 6.000 metara kvadratnih.
      Takođe, u planu je i izgranja novih parkirališta sa 2.400 parking mesta, zatim izgradnja trotoara, kao i objekata za odlaske i dolaske, izgradnja dodatnog puta za kretanje vozila dužine 3.500 metara, izgradnja sistema za odvod kišnice, nabavka statičke signalizacije, osvetljenja i CCTV sistema.
      Deo projekta predviđa i formiranje pomoćnih objekata za izgradnju i druge infrastukturne radove kao što su sistem za tretiranje otpadnih voda i odlaganje čvrstog otpada, sistemi za grejanje, meteorološka stanica, postrojenje za solarne panele i druge. – stoji u saopštenju Terme.
      Prema nezvaničnim informacijama i dosadašnjim izjavama zvaničnika beogradski aerodrom će zbog potrebe renoviranja svoje glavne piste dobiti takozvanu „umetnutu“ pistu. Umetnuta pista, prema trenutno raspoloživim nezvaničnim informacijama, biće u upotrebi dok se postojeća renovira.
      Marta LUTOVAC

    • Од Danijela,
      Mladi su se konačno probudili i izašli na ulice da iskažu nezadovoljstvo diktatorskim režimom Aleksandra Vučiće je nešto što ne može da se kaže za aktuelne proteste u Beogradu.
      Marko Vidojković / 26. Decembar 2018 Ima, doduše, mladih, ali reč je uglavnom o osnovcima ili osobama predškolskog uzrasta, koje su tu doveli njihovi roditelji, mahom učesnici protesta iz devedesetih, koji su, zbog toga jer ih je srpski život častio prekasnom slobodom i rođenu decu dobili prekasno.
      Ima tu i ponekog u dvadesetim godinama, ali bukvalno ponekog. Najmlađi učesnici protesta su u svojim tridesetim godinama - mali deo generacije koja je fakultete završavala u vreme Koštunice i Tadića, kada, iz ovog ugla gledano, zaista i nije bilo toliko razloga za masovnu pobunu na ulici, a koja je po ustoličenju Aleksandra Vučića, većinom zapalila iz zemlje. Jezgro aktuelnog protesta su očevi, majke, ujaci, stričevi, tetke, strine, ujne, babe i dede.
      Da li na ovom mestu tekst treba da skrene u pravcu analize zašto omladina ne izlazi na ulice, koja će na kraju dovesti do zaključka kako oni to ne čine jer svoju budućnost ni ne vide u Srbiji, već Srbiju smatraju košmarom iz kog će se probuditi tek onog trenutka kada je napuste? A oni koji planiraju budućnost u Srbiji moraju biti teški degenerici, nesposobni za bilo šta osim za korupciju i kriminal, što će reći – budući vlasnici članske karte SNS-a, koji će se na ulicama naći samo u ulozi provokatora, batinaša pod kapuljačom ili izveštača Studija B.
      Neću se poseravati po mladima, jer njima je ipak najteže. Ovaj tekst je oda veteranima ulične političke pobune: onima koji jedni druge na protestima potežu za rukav prepričavajući gde ih je presreo vodeni top, 9. marta, 1991; onima koji ushićeno prepričavaju na kom su mestu na Terazijama letvama mlatili kontramitingaše, 1996; onima koji se sa neskrivenom strašću prisećaju kako su početkom oktobra, 2000, polupali stakla na sedištu JUL-a na ćošku Kneza Miloša i Krunske; pa čak i onima koji se, dok ovih dana imaju problema sa slikanjem selfija u masi, prisećaju kako su ih panduri izmlatili kod podvožnjaka na Novom Beogradu, 1968.
      Zbog čega je ovo dobro?
      ISKUSTVO Bez starca nema udarca, spremno će uzviknuti današnji demonstrant. Ukoliko prigusti, on zna kako da se ponaša prilikom pendrečenja ili ispaljivanja suzavca. Iskusni demonstrant zna kako se povlačiti pred policijom, a istovremeno voditi računa da ti se policija ne prikrade iza leđa. Iskusni demonstrant ume da prepozna da li ulaz u zamračeno dvorište predstavlja spas od pendrečenja ili mišolovku u kojoj će ti policija odvaliti bubrege. Iskusni demonstrant zna gde i čime gađati policiju, ukoliko ne daj bože do toga dođe, a ako tom prilikom na bojnom polju posrne usled iščašenja nekog od zglobova, odmah će ga odmeniti podjednako iskusan, ali nešto fizički spremniji kolega.
      ŠETNJA Nema doktora koji neće osobi starijoj od četrdeset godina, kakvih je preko odsamdeset odsto na aktuelnim protestima reći kako nema boljeg recepta za teranje smrti i bolesti od šetnje. Šetnja rešava probleme sa srcem, sa pritiskom, sa viškom telesne težine, pogodna je za hemoroide, a siguran sam da se može naći i neka spona između šetnje i sprečavanja krvarenja desni. Sve to znaju beogradski demonstranti, zato tako rado šetaju, bez obzira na vremenske uslove. Jedino je problem u tome što doktori preporučuju šetnju svaki dan, a u Beogradu se trenutno šeta samo subotom. Ipak, ta dva sata šetnje subotom, matematičkom logikom Nenada Stefanovića, vrede kao da ste šetali četiri dana po pola sata, a ako izuzmemo ovu logiku, dva sata šetnje i dreke u jednoj večeri, ohrabriće vas da se češće šetate (pa i derete, why not) tokom ostatka nedelje. Zagađenje vazduha, koje je često i deset puta više u odnosu na civilizovane zemlje, može samo dodatno da vas očeliči.
      DUG PREMA DRUŠTVU Budimo realni, ovo i nema neke veze sa klincima. Nefer je od nekoga kog si bez pitnja bacio na ovu groznu planetu, među ove grozne ljude, u ovu užasnu zemlju, očekivati da ispravi ono što mi još uvek nismo uspeli da ispravimo. Zato ih treba pustiti da uče škole, pobegnu odavde i poželeti im sreću. Kakvi su kilavi i nikakvi, ne mogu nam puno pomoći. Ovo je između nas i naših vršnjaka, pokvarenih matorih gadova, koji su uništavali ovu zemlju i ovaj narod još kad su bili mladi, a evo i sad. Oni, doduše, mogu da računaju na jedan deo omladine, na male gadove i smradove koje su sami stvorili, spremne da krenu stopama svojih pokvarenih roditelja, putem krađa, pljački, otimačina, korupcije, premlaćivanja i ubistava. No, ta činjenica ne treba da nas obeshrabruje, pošto su “njihovi” potomci podjednako neupotrebljivi kao i “naši”, u skladu sa rezlutatima višedecenijske obrazovne i vaspitne politike.
      Život u Srbiji je borba, a u borbi nema penzije. Nikada ne znaš kada ćeš se ponovo naći na ulici, nikada se ne zna, možda ćeš na ulici i okončati svoj mali srpski život.  
      Ali, bolje i na ulici, nego u sobi, jedući golim desnima bajat hleb i gledajući “Zadrugu 2” između dva Vučića.
      Marko Vidojković / 26. Decembar 2018 Ima, doduše, mladih, ali reč je uglavnom o osnovcima ili osobama predškolskog uzrasta, koje su tu doveli njihovi roditelji, mahom učesnici protesta iz devedesetih, koji su, zbog toga jer ih je srpski život častio prekasnom slobodom i rođenu decu dobili prekasno.
      Ima tu i ponekog u dvadesetim godinama, ali bukvalno ponekog. Najmlađi učesnici protesta su u svojim tridesetim godinama - mali deo generacije koja je fakultete završavala u vreme Koštunice i Tadića, kada, iz ovog ugla gledano, zaista i nije bilo toliko razloga za masovnu pobunu na ulici, a koja je po ustoličenju Aleksandra Vučića, većinom zapalila iz zemlje. Jezgro aktuelnog protesta su očevi, majke, ujaci, stričevi, tetke, strine, ujne, babe i dede.
      Da li na ovom mestu tekst treba da skrene u pravcu analize zašto omladina ne izlazi na ulice, koja će na kraju dovesti do zaključka kako oni to ne čine jer svoju budućnost ni ne vide u Srbiji, već Srbiju smatraju košmarom iz kog će se probuditi tek onog trenutka kada je napuste? A oni koji planiraju budućnost u Srbiji moraju biti teški degenerici, nesposobni za bilo šta osim za korupciju i kriminal, što će reći – budući vlasnici članske karte SNS-a, koji će se na ulicama naći samo u ulozi provokatora, batinaša pod kapuljačom ili izveštača Studija B.
      Neću se poseravati po mladima, jer njima je ipak najteže. Ovaj tekst je oda veteranima ulične političke pobune: onima koji jedni druge na protestima potežu za rukav prepričavajući gde ih je presreo vodeni top, 9. marta, 1991; onima koji ushićeno prepričavaju na kom su mestu na Terazijama letvama mlatili kontramitingaše, 1996; onima koji se sa neskrivenom strašću prisećaju kako su početkom oktobra, 2000, polupali stakla na sedištu JUL-a na ćošku Kneza Miloša i Krunske; pa čak i onima koji se, dok ovih dana imaju problema sa slikanjem selfija u masi, prisećaju kako su ih panduri izmlatili kod podvožnjaka na Novom Beogradu, 1968.
      Zbog čega je ovo dobro?
      ISKUSTVO Bez starca nema udarca, spremno će uzviknuti današnji demonstrant. Ukoliko prigusti, on zna kako da se ponaša prilikom pendrečenja ili ispaljivanja suzavca. Iskusni demonstrant zna kako se povlačiti pred policijom, a istovremeno voditi računa da ti se policija ne prikrade iza leđa. Iskusni demonstrant ume da prepozna da li ulaz u zamračeno dvorište predstavlja spas od pendrečenja ili mišolovku u kojoj će ti policija odvaliti bubrege. Iskusni demonstrant zna gde i čime gađati policiju, ukoliko ne daj bože do toga dođe, a ako tom prilikom na bojnom polju posrne usled iščašenja nekog od zglobova, odmah će ga odmeniti podjednako iskusan, ali nešto fizički spremniji kolega.
      ŠETNJA Nema doktora koji neće osobi starijoj od četrdeset godina, kakvih je preko odsamdeset odsto na aktuelnim protestima reći kako nema boljeg recepta za teranje smrti i bolesti od šetnje. Šetnja rešava probleme sa srcem, sa pritiskom, sa viškom telesne težine, pogodna je za hemoroide, a siguran sam da se može naći i neka spona između šetnje i sprečavanja krvarenja desni. Sve to znaju beogradski demonstranti, zato tako rado šetaju, bez obzira na vremenske uslove. Jedino je problem u tome što doktori preporučuju šetnju svaki dan, a u Beogradu se trenutno šeta samo subotom. Ipak, ta dva sata šetnje subotom, matematičkom logikom Nenada Stefanovića, vrede kao da ste šetali četiri dana po pola sata, a ako izuzmemo ovu logiku, dva sata šetnje i dreke u jednoj večeri, ohrabriće vas da se češće šetate (pa i derete, why not) tokom ostatka nedelje. Zagađenje vazduha, koje je često i deset puta više u odnosu na civilizovane zemlje, može samo dodatno da vas očeliči.
      DUG PREMA DRUŠTVU Budimo realni, ovo i nema neke veze sa klincima. Nefer je od nekoga kog si bez pitnja bacio na ovu groznu planetu, među ove grozne ljude, u ovu užasnu zemlju, očekivati da ispravi ono što mi još uvek nismo uspeli da ispravimo. Zato ih treba pustiti da uče škole, pobegnu odavde i poželeti im sreću. Kakvi su kilavi i nikakvi, ne mogu nam puno pomoći. Ovo je između nas i naših vršnjaka, pokvarenih matorih gadova, koji su uništavali ovu zemlju i ovaj narod još kad su bili mladi, a evo i sad. Oni, doduše, mogu da računaju na jedan deo omladine, na male gadove i smradove koje su sami stvorili, spremne da krenu stopama svojih pokvarenih roditelja, putem krađa, pljački, otimačina, korupcije, premlaćivanja i ubistava. No, ta činjenica ne treba da nas obeshrabruje, pošto su “njihovi” potomci podjednako neupotrebljivi kao i “naši”, u skladu sa rezlutatima višedecenijske obrazovne i vaspitne politike.
      Život u Srbiji je borba, a u borbi nema penzije. Nikada ne znaš kada ćeš se ponovo naći na ulici, nikada se ne zna, možda ćeš na ulici i okončati svoj mali srpski život.  
      Ali, bolje i na ulici, nego u sobi, jedući golim desnima bajat hleb i gledajući “Zadrugu 2” između dva Vučića.
      Ima, doduše, mladih, ali reč je uglavnom o osnovcima ili osobama predškolskog uzrasta, koje su tu doveli njihovi roditelji, mahom učesnici protesta iz devedesetih, koji su, zbog toga jer ih je srpski život častio prekasnom slobodom i rođenu decu dobili prekasno.
      Ima tu i ponekog u dvadesetim godinama, ali bukvalno ponekog. Najmlađi učesnici protesta su u svojim tridesetim godinama - mali deo generacije koja je fakultete završavala u vreme Koštunice i Tadića, kada, iz ovog ugla gledano, zaista i nije bilo toliko razloga za masovnu pobunu na ulici, a koja je po ustoličenju Aleksandra Vučića, većinom zapalila iz zemlje. Jezgro aktuelnog protesta su očevi, majke, ujaci, stričevi, tetke, strine, ujne, babe i dede.
      Da li na ovom mestu tekst treba da skrene u pravcu analize zašto omladina ne izlazi na ulice, koja će na kraju dovesti do zaključka kako oni to ne čine jer svoju budućnost ni ne vide u Srbiji, već Srbiju smatraju košmarom iz kog će se probuditi tek onog trenutka kada je napuste? A oni koji planiraju budućnost u Srbiji moraju biti teški degenerici, nesposobni za bilo šta osim za korupciju i kriminal, što će reći – budući vlasnici članske karte SNS-a, koji će se na ulicama naći samo u ulozi provokatora, batinaša pod kapuljačom ili izveštača Studija B.
      Neću se poseravati po mladima, jer njima je ipak najteže. Ovaj tekst je oda veteranima ulične političke pobune: onima koji jedni druge na protestima potežu za rukav prepričavajući gde ih je presreo vodeni top, 9. marta, 1991; onima koji ushićeno prepričavaju na kom su mestu na Terazijama letvama mlatili kontramitingaše, 1996; onima koji se sa neskrivenom strašću prisećaju kako su početkom oktobra, 2000, polupali stakla na sedištu JUL-a na ćošku Kneza Miloša i Krunske; pa čak i onima koji se, dok ovih dana imaju problema sa slikanjem selfija u masi, prisećaju kako su ih panduri izmlatili kod podvožnjaka na Novom Beogradu, 1968.
      Zbog čega je ovo dobro?
      ISKUSTVO Bez starca nema udarca, spremno će uzviknuti današnji demonstrant. Ukoliko prigusti, on zna kako da se ponaša prilikom pendrečenja ili ispaljivanja suzavca. Iskusni demonstrant zna kako se povlačiti pred policijom, a istovremeno voditi računa da ti se policija ne prikrade iza leđa. Iskusni demonstrant ume da prepozna da li ulaz u zamračeno dvorište predstavlja spas od pendrečenja ili mišolovku u kojoj će ti policija odvaliti bubrege. Iskusni demonstrant zna gde i čime gađati policiju, ukoliko ne daj bože do toga dođe, a ako tom prilikom na bojnom polju posrne usled iščašenja nekog od zglobova, odmah će ga odmeniti podjednako iskusan, ali nešto fizički spremniji kolega.
      ŠETNJA Nema doktora koji neće osobi starijoj od četrdeset godina, kakvih je preko odsamdeset odsto na aktuelnim protestima reći kako nema boljeg recepta za teranje smrti i bolesti od šetnje. Šetnja rešava probleme sa srcem, sa pritiskom, sa viškom telesne težine, pogodna je za hemoroide, a siguran sam da se može naći i neka spona između šetnje i sprečavanja krvarenja desni. Sve to znaju beogradski demonstranti, zato tako rado šetaju, bez obzira na vremenske uslove. Jedino je problem u tome što doktori preporučuju šetnju svaki dan, a u Beogradu se trenutno šeta samo subotom. Ipak, ta dva sata šetnje subotom, matematičkom logikom Nenada Stefanovića, vrede kao da ste šetali četiri dana po pola sata, a ako izuzmemo ovu logiku, dva sata šetnje i dreke u jednoj večeri, ohrabriće vas da se češće šetate (pa i derete, why not) tokom ostatka nedelje. Zagađenje vazduha, koje je često i deset puta više u odnosu na civilizovane zemlje, može samo dodatno da vas očeliči.
      DUG PREMA DRUŠTVU Budimo realni, ovo i nema neke veze sa klincima. Nefer je od nekoga kog si bez pitnja bacio na ovu groznu planetu, među ove grozne ljude, u ovu užasnu zemlju, očekivati da ispravi ono što mi još uvek nismo uspeli da ispravimo. Zato ih treba pustiti da uče škole, pobegnu odavde i poželeti im sreću. Kakvi su kilavi i nikakvi, ne mogu nam puno pomoći. Ovo je između nas i naših vršnjaka, pokvarenih matorih gadova, koji su uništavali ovu zemlju i ovaj narod još kad su bili mladi, a evo i sad. Oni, doduše, mogu da računaju na jedan deo omladine, na male gadove i smradove koje su sami stvorili, spremne da krenu stopama svojih pokvarenih roditelja, putem krađa, pljački, otimačina, korupcije, premlaćivanja i ubistava. No, ta činjenica ne treba da nas obeshrabruje, pošto su “njihovi” potomci podjednako neupotrebljivi kao i “naši”, u skladu sa rezlutatima višedecenijske obrazovne i vaspitne politike.
      Život u Srbiji je borba, a u borbi nema penzije. Nikada ne znaš kada ćeš se ponovo naći na ulici, nikada se ne zna, možda ćeš na ulici i okončati svoj mali srpski život.  
      Ali, bolje i na ulici, nego u sobi, jedući golim desnima bajat hleb i gledajući “Zadrugu 2” između dva Vučića.
      http://6yka.com/novosti/marko-vidojkovic-matora-revolucija?fbclid=IwAR1TjUQH_yPINB6ECbCZKf0VY8imObKUTdGOrTiM-1wqTSLYdbSULavnmyU

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...