Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Младе нам трују наргила барови

Recommended Posts

 

Алармантно: Тренд “уживања” у ароматичном дувану преплавио кафиће у српској престоници, стручњаци упозоравају на штетност. Све више локала у непосредној близини школа (Г. Новаковић | 24. септембар 2017. )

Све више средњошколаца опушта се уз наргиле / Фото: Д.Миловановић

Све више средњошколаца опушта се уз наргиле / Фото: Д.Миловановић

  •  

ПУШЕЊЕ наргила може изазвати озбиљну зависност, а унос никотина у организам у овом склучају далеко је већи него приликом пушења обичне цигарете. Упозоравају ово лекари, стручњаци Клиничког центра Србије, поводом све већег тренда уживања у ароматизованом дувану.

Указујући да то што дуван у наргили мирише лепше од оног у цигаретама, не значи да не садржи исте штетне материје, медицински радници упозоравају да је само питање дана када ће се неко јавити на одвикавање. Оно што посебно забрињава је отварање оваквих локала готово на сваком кораку у Београду и другим градовима, али све чешће и у близини школа.

- Адолесценти у таквим локалима препознају простор у коме се лако организују, а наргиле су им привлачне јер су егзотичне, другачије и пружају потпуно нови осећај од оног који познају њихови родитељи - објашњава психолог Сања Станић. - Младима у том добу је неопходно да буду уникатни, али и заједно са вршњацима. Пушење наргила им је вид забаве.

Према речима пулмолога Клиничког центра Србије, др Ике Пешић, конзументи су у заблуди да наргиле нису штетне и не изазивају зависност, само због тога што се оне користе у специфичним околностима.


- Расположиви докази указују на то да су и пушачи наргила са дуванским пуњењем у ризику од зависности. Студија у Америци показала је да се 28,4 одсто пушача јавило за одвикавање од наргила, и више од половине њих нису успели у томе - каже др Пешић.

06-mlade-nam-truju-%284%29v.danilov.jpg

* Један од многобројних наргила барова у Београду / Фото: В.Данилов

Како објашњава ова лекарка, једна цигарета се попуши за око пет минута, док пушење једне епизоде наргила углавном траје око једног сата.

- У односу на једну цигарету, конзумирање наргила је повезано са 1,7 пута већом количином никотина, 8,4 пута већом количином угљен-моноксида и 36 пута већом количином катрана - наглашава др Пешић. - Само зато што дуван у наргили мирише лепше од оног у цигаретама, не значи да не садржи исте штетне материје. Штавише, он има исте токсине који изазивају рак плућа и срчана обољења.

Пушење наргила често подразумева да “лулу” дели неколико особа. Будући да је она сачињена од пластике на којој се бактерије лакше размножавају, постоји ризик од преношења туберкулозе, хепатитиса, мононуклеозе, херпеса, и других преносивих болести.

06-mlade-nam-truju-%283%29v.danilov.jpg

Упркос овом готово алармантним подацима, Специјална болница за болести зависности у Улици Теодора Драјзера у Београду, засад нема пацијенте који су потражили помоћ због одвикавања од пушења наргила. Ипак, др Мира Ковачевић не оспорава штетна дејства никотина, која се кроз шишу појачавају.

- Испарења се удишу и задржавају дуже у плућима - каже др Ковачевић. - Корисници наргилу могу и да злоупотребе, јер у другим условима може да се користи и за пушење илегалних супстанци као што су марихуана или хашиш. Због радозналости, млади могу пожелети да конзумирају и друге психоактивне супстанце на овај начин.

06-mlade-nam-truju-%282%29v.danilov.jpg

 

 

Иначе, посебан законски оквир који се односи на регулисање употребе наргила, тренутно не постоји, па тако нема ни јасне старосне границе за уживање у ароматизованом дувану. Власници барова, који пружају услугу изнајмљивања шише, углавном не траже личне карте на увид својим муштеријама. Према Закону о заштити становништва од изложености дуванском диму, који је најближи овој појави, дувански производи намењени пушењу су цигаре, цигарете, цигарилоси, резани дуван за увијање, резани дуван за луле, сецкани дуван за водене луле, “бидис”, “кретекс” и “стикс”.

 

АКУТНА И ХРОНИЧНА ОБОЉЕЊА

ПУЛМОЛОГ др Ика Пешић наглашава да дим наргиле садржи канцерогене материје и токсичне супстанце. Акутне здравствене и психолошке последице уживања у ароматизованом дувану су, каже наша саговорница, повећан крвни притисак, убрзан рад срца, смањење капацитета функције плућа, губитак свести, тровање угљен-моноксидом...

- Хронична обољења, као што су рак плућа, рак усне дупље и десни или једњака, мождани удар, запаљење синуса, неплодност код мушкараца или поремећај менталног здравља, пушачи наргила не препознају на време - упоорава др Пешић.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:687304-Младе-нам-трују-наргила-барови

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Нажалост, много је већи број оних, који нарглу пуше у кућним условима! Мале "апарате" за пушење, можете купити на Зеленом венцу, у продавници специјализованој за то. Много више понуда је, наравно, на интернету! Где нам је крај! Погађајте?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Поводом свечаности уприличених у славу празника Светог Стефана Немање-преподобног Симеона Мироточивог небеског покровитеља Подгорице у суботу 23. фебруара Свету архијерејску Литурију у Саборном храму Христовог Васкрсења служили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење преосвећене господе епископа: умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија, Милешевског Атанасија, Полошко-кумановског Јоакима, Захумско-херцеговачког Димитрија и Диоклијског Методија, бројног свештенства и уз молитвено учешће вјерног народа.
      Звучни запис беседе
      У бесједи, којом се обратио сабраним вјерницима, након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, Преосвећени умировљени Епископ Атанасије (Јевтић) је, честитајући празник, говорио о Преподобном Симеону Мироточивом који је рођен у Подгорици гдје се сада налази његов манастир, подсјетивши на завештање које је он оставио роду своме “Заволите Бога као што је он заволио нас“.
      “Благо народу који га следује. Ми ћемо ићи путем Светога Немање и Светога Саве“-рекао је Владика Атанасије и захвалио се вјерницима посебно онима који доводе дјецу у Свети храм Божји и уче их да иду путем Светог Симеона и Светог Саве, “јер сви смо дјеца Светога Саве и Светог Стефана Немање“- казао је Владика Атанасије (Јевтић).
      Након Свете архијерејске литургије улицама Подгорице прошла је свечана Светосимеоновска литија са моштима Светог великомученика Харалампија.
      Светосимеоновске свечаности у Подгорици почеле су синоћ Свечаном вечерњом службом и Косовско-метохијском вечери.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од ризница богословља,
      Свету литургију у Недељу о митару и фарисеју у храму Светог Јована Владимира служио је данас протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслуживање протојереја Љубомира Јовановића и јереја Младена Томовића. Литургијску бесједу одржао је отац Слободан, који је рекао да је ово прва недјеља пред вишемјесечни богослужбени циклус у години, који данас почиње, а завршава се Педесетницом – силаском Светог Духа на апостоле.       „Од данас почиње да се у богослужењу користи књига коју називамо Посни Триод и прва служба у тој књизи је управо служба посвећена Недељи о митару и фарисеју. Све нас то уводи у велики пост у којем себе преиспитујемо, Преиспитујемо какво је заиста наше унутршње стање. Да покушамо својим малим трудом, а изнад свега, уздајући се у Божију љубав и милост, да своје срце, свој ум, своју душу очистимо од сваке гријеховне прљавштине, а да у своје срце усадимо Божанске и Јеванђелске врлине“, казао је он.   Говорећи о самој теми данашњег Јеванђеља отац Слободан се осврнуо на најгори гријех који води у пропаст и погибао, а то је гријех гордости.   „И овдје нам сву лошу страну и погубност тога гријеха и те страсти душевне, Господ описује кроз лик фарисеја, оног човјека који је веома добро познавао закон Божији, али чије је срце било отврднуло, зато што се умјесто смјерности и понизности пред Богом у његовом срцу зацарила гордост, поставивши себе као мјерило свега, а не живога Бога. А са друге стране, ту бијаше цариник свјестан свога гријеха који, као што Господ рече, отиде оправдан. Гордост је извор свакога зла. Због гордости је отпао и сатана који је са собом повукао мноштво анђела. Због гордости је пао и човјек. Да се угледамо на овог цариника који је нам је показао примјер смиреноумља као сигурног темеља на којем ћемо надаље изграђивати своје спасење. Тако дакле, да се потрудимо да кроз смиреноумље, смирење пред Богом, али и кроз смирење једних према другима, кроз међусобно поштовање, међусобну љубав, уважавање, праштање, градимо своје спасење. Да све то градимо кроз вјеру, кроз љубав и кроз свако добро дјело које треба да краси срце човјека, изнад свега човјека хришћанина“, поручио је отац Слободан Зековић.   Након завшетка Свете службе сабрање је настављено у крипти храма.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      На почетку емисије отац Бенедикт је тумачио Свето Јеванђеље које се чита на недјељу о Митару и фарисеју, истичући посебно колико је гријех гордости ружан пред Господом. Отац Бенедикт је, одговарајући на питање наших слушалаца, објаснио и колико је битно читати Псалтир, као и колики је гријех абортус и како се спасити гријеха хомосексуализма. Емисију са оцем Бенедиктом топло препоручујемо за слушање.     Звучни запис емисије     Извор: Радио Светигора
    • Од ризница богословља,
      У уторак, 15/2. јануара 2019. године, када наша света Црква у периоду претпразништва Богојављења прославља и празнује преподобног Серафима Саровског и светог Силвестра, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Сушици. Епископу су саслуживали протојереј Небојша Ракић, протојереј Славиша Илић, из Епархије врањске, ђакон Урош Костић, а чтецирао је г. Владан Степовић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        У беседи након прочитаног Јеванђеља Владика Јован је објаснио шта ми задобијамо од вере у Бога и од љубави према Њему. “Вера нам открива оно што ми нашим умом не можемо да разумемо, а љубав, коју пружамо, нам се узвраћа од Бога јер се Бог рађа и страда и васкрсава да би нас спасао”, поучио је Епископ Јован који је даље тумачио јеванђељску причу о чокоту рекавши: “Христос нам за себе каже да је он прави чокот којег ништа не може да оштети и уништи, а док је чокот здрав и све што је на њему биће здраво. Са друге стране, као што лекари одстрањују нездрав орган из тела како би сачували остале органе, тако и виноградар одсеца ону лозу која је заразна да не би заразила друге. Виноградар нам је дао средства помоћу којих се можемо накалемити на чокот, односно Цркву. Та средства су свете тајне, Јеванђеље и врлине. Веома је важно да схватимо да ако нисмо накалемљени да онда венемо. Крштењем смо се обукли у белу хаљину коју смо позвани да чувамо од греха, а будући да смо по природи слаби и грешни потребно је да будемо свесни својих грехова и да се покајемо јер је покајање изнад сваког греха. А покајања нема без смирења. Човек без смирења не може да прими поруку Цркве јер он прихвата само своје мисли. Ако смо у Цркви, живећемо искрено и поштено, а не лукаво, дволично и лицемерно. Кад човек живи чисто и поштено онда он живи небом, а хода земљом. Док будемо плевили сами себе живећемо на чокоту и доносићемо плодове, а ако не плевимо подивљаћемо. Лукавство је опасна болест, оно обећава рај а даје пакао, обећава живот а даје смрт, обећава Бога а даје ђавола. Зато слушајмо Цркву, а она се слуша животом и Јеванђељем. Црква је тај чокот, она нам даје најлепше сокове, самог Христа, односно Свето Причешће за које једино вреди живети”.   Извор: Епархија шумадијска
    • Од Ромејац,
      ОБИЧАЈИ У БАНАТУ ЈЕДИНСТВЕНИ У СРБИЈИ: На Бадње вече долазе нам деца коринђаши
      Божићни обичаји у Банату јединствени су у Србији. На вратима домаћина певају кратке, шаљиве песме

      САВРЕМЕНИ начин живота у градским срединама јесте изменио начин обележавања најрадоснијег празника, али није потпуно избрисао старе народне обичаје у северном и средњем Банату. Тамо још увек деца на Бадње вече долазе на врата домаћина и певајући им кратке, често врло шаљиве песме, налик бећарцима, најављују сутрашњи Божић.
      Овај ритуални обилазак најмлађих по комшилуку назива се коринђање. За коринђање су карактеристичне две ствари, певање и даривање. Деци се дају воће, разни ситни слаткиши, бомбоне и чоколадице, а у новије време и ситан новац.
      - Обичај је да деца на врата домаћина увек долазе у групама, обавезно питају да ли је слободно коринђати и тек када добију потврдан одговор, почињу да певају, заједно или појединачно или само једно од њих. Певају кратке, лако памтљиве и певљиве песмице, а често и шаљиве, налик бећарцима. Домаћин или домаћица се мало шале са њима, а онда их дарују. Обавезно се дарује свако дете, јер свако од њих има своју кесу или торбицу за поклоне. Никог не треба изоставити. Сваки коринђаш из групе треба да добије нешто, па макар то била једна јабука или две бомбонице - објашњава етнолог Славица Гајић из Народног музеја Кикинда.
      Сваки дар има посебну симболику, па је јабука симбол здравља, орах симболише претке, а слаткиш сладак и леп живот. У коринђање иду само деца узраста од три - четири године, па до раног пубертета.
      Некада је коринђање било карактеристично само за православце, али су и мађарска деца ишла с православном да коринђају, тако да у новије време мали коринђаши иду по комшилуку и пред католички и пред православни Божић. Уколико коринђаши уочи католичког Божића, дакле 24. децембра, покуцају или позвоне на врата домаћина који Божић слави 7. јануара, он ће их љубазно замолити да дођу у јануару. Деца се неће наљутити ако их неко врати.
      - Домаћини који желе да приме коринђаше, а живе у кућама, на Бадње вече требало би да откључају капије како би коринђаши могли да дођу до врата. Деца су се некада давно маскирала и гаравила лице, али се одавно више не маскирају. Коринђање се задржало још само у северном и средњем Банату - каже етнолог Славица Гајић.

      Коринђаши у комшилук одлазе са првим сумраком, а када оду групе деце у кућама се служи вечера, која је на Бадње вече обавезно посна. На столу су традиционално пасуљ на уљу, риба, "насуво с маком", односно резанци с маком, ораси, суве шљиве, смокве и друго воће.
      ЧАВРЉАЊЕ                                                                                                 
      Стари назив коринђање употребљава се у Банату када неко нешто понавља више пута, односно чаврља. Најчешћа коринђашка песмица је: "Ја сам мали Ива, трчим преко њива, њива се зелени, газда се весели, дај газда ораха и ракије, ево Божић код капије". Некада коринђаши само кажу: "Ја сам мали коринђаш, дај ми газда шта имаш".
       
      http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:770231-ОБИЧАЈИ-У-БАНАТУ-ЈЕДИНСТВЕНИ-У-СРБИЈИ-На-Бадње-вече-долазе-нам-деца-коринђаши
×