Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Немачки избори: Успон деснице, социјалдемократи неће више у владу, Меркелова мора да прави "Јамајка" коалицију

Оцени ову тему

Recommended Posts

Тријумф ДЕСНИЦЕ на изборима у Немачкој!

24. септембра 2017.

 

Screenshot_10-18-696x454.png

Према првим излазним анкетама са биралишта демохришћани Ангеле Меркел су освојили највише гласова у Немачкој, али са далеко мање гласова од очекиваног, а Алтернатива за Немачку је трећа снага. Меркел је затражила мандат за састав нове владе, а шеф социјалдемократа Мартин Шулц је признао пораз.

Први резултати избора, које је објавила мрежа АРД, показују да је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) освојила је 32,5 одсто гласова.

Социјалдемократски СДП, које предводи Мартин Шулц, добио је 20 одсто гласова, што је најслабији послератни резултат.

Десничарски АфД, према овим пројекцијама, добио је 13,5 одсто, и по први пут ће се наћи у Бундестагу.

Либерали ФДП су освојили 10,5 одсто подршке бирача. Зелени су по овим резултатима освојили 9,5 одсто, а Левица девет одсто.

Према истраживањима јавног мњења, предвиђало се да ће ЦДУ ће освојити 37 одсто гласова, чиме ће Меркел моћи да добије четврти мандат на челу владе.

У Бундестаг улази шест листа, а математички и политички остају могуће само две коалиције: или наставак Велике коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД, или Јамајка коалиција – ЦДУ/ЦСУ, ФДП, Зелени.
Меркел тражи мандат, Шулц признао пораз

„Наравно, надали смо се бољем резултату, али ЦДУ/ЦСУ је најјача снага у парламенту и формираће наредну владу“, рекла је Меркел.

Она је рекла да улазак АфД у парламент представља изазов и да неће журити да формира нову владу.

„Вратићемо назад бираче од АфД уз добру политику“, рекла је Меркел присталицама по објављивању резултата излазних анкета.

Националистичка, антиимгрантска партија Алтернатива за Немачку (АфД) која улази у парламент са између 13 и 13,5 одсто гласова обећала је да ће „променити земљу“.

„Променићемо ову земљу. Ићи ћемо у лов на госпођу Меркел. Вратићемо нашу земљу“, рекао је Александер Гауланд, копредседник странке АфД, док је у седишту странке било велико славље.

Вођа социјалдемократа Мартин Шулц признао је пораз, али је рекао да остаје као вођа партије.

„Јасно је да СПД није успела да се допадне партијској бази“, рекао је Шулц и додао да ће се партија током наредних недеља и месеци поново позиционирати, и да је његов задатак да креира тај процес.
Немачке социјалдемократе неће више у коалицију с Ангелом Меркел

Немачка Социјалдемократска партија објавила је данас да више не жели да формира коалицију са конзервативцима у будућој влади Ангеле Меркел и да више воли да буде опозиција у Парламенту, после објаве прогнозе изборних резултата према којима је та странка доживела историјски пораз.

„Добили смо јасан мандат од бирача да идемо у опозицију“, рекла је једна од званичница странке Мануела Швезиг, за телевизију ЗДФ, преноси АФП.

„За нас се велика коалиција (са конзервативцима) завршава данас“, рекла је она.

У досадашњој влади су у великој коалицији били Меркелкина Хришћанско-демократска унија и сестринска Хришћанско-социјална унија ЦДУ/ЦСУ са Социјалдемократама (СПД) на чијем челу је Мартин Шулц.

Према пројекцијама са данашњих избора Савез партија ЦДУ/ЦСУ Ангеле Меркел освојио је највише места у парламенту са 32,5 одсто гласова, док је СДП освојио 20 одсто, чиме су Социјалдемократе пале на нови послератни минимум.

Дојче веле наводи да уколико СПД буде у опозицији једина могућност која остаје је такозвана Јамајка коалиција демохришћана, Либерала и Зелених, каква још није постојала на савезном нивоу.

Танјугhttp://patriot.rs/trijumf-desnice-na-izborima-u-nemackoj/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, александар живаљев рече

Немачка Социјалдемократска партија објавила је данас да више не жели да формира коалицију са конзервативцима у будућој влади Ангеле Меркел и да више воли да буде опозиција у Парламенту, после објаве прогнозе изборних резултата према којима је та странка доживела историјски пораз.

„Добили смо јасан мандат од бирача да идемо у опозицију“, рекла је једна од званичница странке Мануела Швезиг, за телевизију ЗДФ, преноси АФП.

Шта ти је политичка култура.

Иначе, надам се да ће ФДП ући у владу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

битно је да комуњаре испадну из владе. бар то. али чекаћемо још неколико година да Меркеловој и њеној наопакој политици видимо леђа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Pontifex Emeritus рече

битно је да комуњаре испадну из владе. бар то. али чекаћемо још неколико година да Меркеловој и њеној наопакој политици видимо леђа.

da, tačno tako su to prokomentarisali i češki "nezúčastnění pozorovatelé" - Njemačka dilema - Sotona il djavo?

21687798_736656743202230_322580386654992

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Pontifex Emeritus рече

битно је да комуњаре испадну из владе. бар то. али чекаћемо још неколико година да Меркеловој и њеној наопакој политици видимо леђа.

Мислиш да је могуће да се Њемачка може суздржати од наметања своје воље Европи?

Није Меркелова створила ову политику коју води - Њемачка је, у цјелини. Да хоће мало олабавити спољњу политику и не наметати се, како ФДП говори, и да хоће мало ојачати национални осјећај у својој политици, као миг АфД-овим гласачима да се врате у ЦДУ, могло би се нешто добро извући. Али овако, јок. Њу мора замијенити неки добар конзервативац из ЦДУ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 24.9.2017. at 23:28, Ћириличар рече

Мислиш да је могуће да се Њемачка може суздржати од наметања своје воље Европи?

Није Меркелова створила ову политику коју води - Њемачка је, у цјелини. Да хоће мало олабавити спољњу политику и не наметати се, како ФДП говори, и да хоће мало ојачати национални осјећај у својој политици, као миг АфД-овим гласачима да се врате у ЦДУ, могло би се нешто добро извући. Али овако, јок. Њу мора замијенити неки добар конзервативац из ЦДУ.

ниједна немачка влада неће водити изолационистичку или анти ЕУ политику. то не треба очекивати. након изласка Британије, ЕУ је Немачко двориште у правом смислу речи, којим Немачка нао највећа континентална сила суверено господари. зашто би се тога одрекла?! питање је само какву ЕУ и какву Немачку Берлин жели. оваква ЕУ коју су скројиле бриселске комуњаре представља социјалистички ''рај''. Немачка има врло низак наталитет, управо због левичарског концепта ''државе благостања'' (у САД где такорећи не постоје никакви социјални програми, породице имају углавном више од троје деце). зато сад увозе Арапе и обојене да надоместе недостатак младе крви. а то је лек који је једнако смртоносан за болесника као и сама болест. према томе, Немачку и ЕУ ће спасити она влада у Берлину која каже- ПДВ је 5%. за такве треба гласати. све остало је лук и вода, левичарске сплачине.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прочитах занимљив чланак о изборима на Блумбергу. Јако, али јако је занимљива карта ових мањих странака и гдје су освајале највише гласова:1.thumb.jpg.83614d2e980028441feeddd181986dae.jpg

"Left" ( Die Linke ) је нешто попут њемачког ЛДП-а, њихови Чеде Јовановићи, гледе гејева и друштвених питања, и искрених, правих комуниста и социјалиста. Издвојили су се из СДП-а јер је био превише млак за њих. Неокомуњаре у суштини.

Зелени су просто странка која се брине око околине и они су некакав "хисптерски ДС", "већи ДС од ДС-а" у српском контексту. Толико су грађански напредни и освијешћени да се брину првенствено о околини и загађењу, док успут подржавају политике Чеде Јовановића.

ФДП ( Слободна демократска странка, или укратко "либерали" ) су нешто што ми немамо у нашој политици ( још? ). Најближе им прилазе ови "Студенти за слободу" и ЛИБЕК који опет нису странке. Друштвено су нит тамо нит вамо, није им проблем да буду Чеде али ни да буду Шешељи, но економски су чисти либерали - мање регулација, мањи порези, већа спољнотрговинска сарадња ( "Тржишно решење" блог у суштини ). Чисти капиталисти ( моја багра :D ).

И зар није урнебесно како су урбане хипстерске странке њемачких "кругдвојкаша" сконцентрисане искључиво у Западној Њемачкој, док су неокомуњарски или протофашистички радикали, Лијевица и АфД, сконцентрисани у Источној Њемачкој? Као да је комунизам убио народ у појам за оних 50 година и није му дао да изгради капиталистичке основе који рађају хипстерске ФДП и Зелене :scratch_head:

Чланак са Блумберга

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Pontifex Emeritus рече

ниједна немачка влада неће водити изолационистичку или анти ЕУ политику. то не треба очекивати. након изласка Британије, ЕУ је Немачко двориште у правом смислу речи, којим Немачка нао највећа континентална сила суверено господари. зашто би се тога одрекла?! питање је само какву ЕУ и какву Немачку Берлин жели. оваква ЕУ коју су скројиле бриселске комуњаре представља социјалистички ''рај''. Немачка има врло низак наталитет, управо због левичарског концепта ''државе благостања''. зато сад увозе Арапе и обојене да надоместе недостатак младе крви. а то је лек који је једнако смртоносан за болесника као и сама болест. према томе, Немачку и ЕУ ће спасити она влада у Берлину која каже- ПДВ је 5%. за такве треба гласати. све остало је лук и вода, левичарске сплачине.

Нисам ни мислио да се одрекну ЕУ, него да увиде да народ ( поготово у источној Европи ) не воли да им неко намеће своју вољу стално. Примејр је баш код избјеглица и миграната. Њемачка је једнострано одлучила ради своје слике у свијету да их псути без икакве контроле и сада тражи од осталих да сносе терет чисто њемачке одлуке. Мислим, ја сам чак за примање сиријских избјеглица и нормалан ток миграната у наше земље ( ко хоће нек дође али да прође контроле и да прихвати наше друштво и не прави фрку ) па опет сам више на страни Пољске и Мађарске у овом сукбоу само зато што су у праву - нико није дужан да сноси терет једностране њемачке одлуке. Ако ћемо бити солидарни, морамо се договарати, а не овако.

И зато ми је драго што је СДП отпао а ФДП ускоро улази у владу - можда за нијансу нешто промијене, зависно од тога који ресор узму под своје и шта с едоговре са баба Анђелијом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ћириличар рече

Нисам ни мислио да се одрекну ЕУ, него да увиде да народ ( поготово у источној Европи ) не воли да им неко намеће своју вољу стално. Примејр је баш код избјеглица и миграната. Њемачка је једнострано одлучила ради своје слике у свијету да их псути без икакве контроле и сада тражи од осталих да сносе терет чисто њемачке одлуке. Мислим, ја сам чак за примање сиријских избјеглица и нормалан ток миграната у наше земље ( ко хоће нек дође али да прође контроле и да прихвати наше друштво и не прави фрку ) па опет сам више на страни Пољске и Мађарске у овом сукбоу само зато што су у праву - нико није дужан да сноси терет једностране њемачке одлуке. Ако ћемо бити солидарни, морамо се договарати, а не овако.

И зато ми је драго што је СДП отпао а ФДП ускоро улази у владу - можда за нијансу нешто промијене, зависно од тога који ресор узму под своје и шта с едоговре са баба Анђелијом.

свако ко се залаже за увоз мухамеданаца у Европу је благо речено- луд.

Немачка је највећа континентална сила, и сасвим је природно да то користи на сваки начин. нико се не одриче моћи зашто што хоће. проблем је што политика Берлина наноси штету и самој Немачкој и целој ЕУ. једини спас за ЕУ је да се идеја ''државе благостања'' затре са земљом и да се најуре комуњаре из Брисела. ПДВ 5% је једина девиза која ће спасити Европу. и наравно повратак идеји да је Европа хришћански континент. изнад свега, и пре свега.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Pontifex Emeritus рече

свако ко се залаже за увоз мухамеданаца у Европу је благо речено- луд.

Па добро, има код мене, близу Сокоца, ментална установа, тако да... :smeh1:

1 hour ago, Pontifex Emeritus рече

Немачка је највећа континентална сила, и сасвим је природно да то користи на сваки начин. нико се не одриче моћи зашто што хоће. проблем је што политика Берлина наноси штету и самој Немачкој и целој ЕУ. једини спас за ЕУ је да се идеја ''државе благостања'' затре са земљом и да се најуре комуњаре из Брисела. ПДВ 5% је једина девиза која ће спасити Европу. и наравно повратак идеји да је Европа хришћански континент. изнад свега, и пре свега.

Појединцу је довољно тешко да се одрекне моћи ( као Вашингтон што је ), а нацијама је то скоро па немогуће. Слажем се. ЕУ би требала да успори са федерализацијом ( или чак да стане у потпуности ) и да остане само економска конфедерација нација које се међусобно слободно договарају и слободно послују унутар њених правила. Нисмо Америка, још увијек. А и лично бих волио да видим промјену јавног мњења у правцу да и Русија постане дио ЕУ, што би увелико смањило, ако не и уклонило све ове тензије и успорило федерализациу ( јер кад би Русија дозволила да изгуби своју сувереност новом СССР-у? Тиме би још постала чувар европске слободе, што су Британци били донекле својим сталним пркосом ка Бриселу и блокирањем и спутавањем централизације ). Али јок, треба власти неко страшило...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ћириличар рече

Па добро, има код мене, близу Сокоца, ментална установа, тако да... :smeh1:

Појединцу је довољно тешко да се одрекне моћи ( као Вашингтон што је ), а нацијама је то скоро па немогуће. Слажем се. ЕУ би требала да успори са федерализацијом ( или чак да стане у потпуности ) и да остане само економска конфедерација нација које се међусобно слободно договарају и слободно послују унутар њених правила. Нисмо Америка, још увијек. А и лично бих волио да видим промјену јавног мњења у правцу да и Русија постане дио ЕУ, што би увелико смањило, ако не и уклонило све ове тензије и успорило федерализациу ( јер кад би Русија дозволила да изгуби своју сувереност новом СССР-у? Тиме би још постала чувар европске слободе, што су Британци били донекле својим сталним пркосом ка Бриселу и блокирањем и спутавањем централизације ). Али јок, треба власти неко страшило...

чим је Британија одлучила на изађе из ЕУ, знајте да ту нешто опасно не ваља. зато свака мудра влада каже- што даље од Брисела.

једини концепт који треба подржати је овај:

1. верујемо у Христа, а презиремо Маркса

2. верујемо у приватну својину, а презиремо порезе

3. верујемо у слободу, а презиремо једнакост

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Pontifex Emeritus рече

чим је Британија одлучила на изађе из ЕУ, знајте да ту нешто опасно не ваља. зато свака мудра влада каже- што даље од Брисела.

Да, само што се Британији још и могло да оде. Ми остали не можемо без већег пичвајза, а опет и да одемо, гдје ћемо? Ништа, натраг  баба Анђелији, нашој фирер.... ахем... канцеларки...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Ћириличар рече

Да, само што се Британији још и могло да оде. Ми остали не можемо без већег пичвајза, а опет и да одемо, гдје ћемо? Ништа, натраг  баба Анђелији, нашој фирер.... ахем... канцеларки...

све зависи од тога у којој мери односи Берлина и Лондона/Вашингтона буду затегнути. не треба очекивати да ће Немачка имати политичког такта, или одмерености. напротив, Берлин ће водити политику чврсте руке над континентом који сматра да му с правом припада, јер су Немци апсолутно супериорни у сваком погледу (тако они себе доживљавају). што ће наравно навести Лондон да буши ЕУ на сваки начин. ми смо земља без суверенитета, јер живимо од туђих пара. према томе, наша влада слуша шта јој нареди онај ко јој даје кредите.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Pontifex Emeritus рече

јер су Немци апсолутно супериорни у сваком погледу (тако они себе доживљавају)

А зар нису? :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      НЕДЕЉА, 14. ЈУЛ 2019, 
      ИЗВОР:РТС
      АУТОР:ВЕСНА КНЕЖЕВИЋ, ДОПИСНИЦА РТС-А ИЗ БЕЧА
          Треба ли нам више толеранције за десне идеје
      У управо објављеној књизи "Толеранција. Једноставно тешко" бивши немачки председник Јоаким Гаук пледира за проширивање толеранције на десно. Иако аутор пледира за толеранцију мисли и аргумента, а никако десног насиља или спремности на насиље, књига је изазвала велику полемику у немачком јавном простору. Лош тајминг, сматрају медији, позивајући се на недавни десничарски атентат на локалног хесенског политичара Валтера Либкеа. Шта сме десна мисао, а да није десни злочин?
      Јоаким Гаук је био протестантски теолог и пастор пре него што је 2012. постао немачки председник и на тој функцији остао до нормалног истека мандата у марту 2017. 
        Нормални крај мандата се спомиње да би се нагласило како Гаук није отишао са функције у јеку неке контроверзе, али да свеједно није био омиљен у свим политичким струјама, те да је скоро годину дана пре краја функције објавио да се неће кандидовати за други председнички мандат.
      Гаук је посебно стајао под притиском такозване леве хуманистичке интелигенције због ставова интерпретираних као латентно десних. Такозване, зато што су и друге политичке опције - центар, десни центар, либерална сцена - хуманистичке, утолико да такође поседују мирољубиве визије о судбини света и човека у њему.
      Јоаким Гаук се овде користи као парадигма за постојање безбројних нијанси између десне и леве мисли, које се у јавном дискурсу Немачке, ништа мање Аустрије, све одреда и олако проглашавају радикалним десничарским ставовима. Довољно је споменути да је Гаук изворно био независни кандидат левице (СПД/Зелени), али да га је одбијало управо чланства тих партија.
      Из оптужби о Гауковом "десном статусу" много пре него што је написао књигу у којој пледира за толерантнију толеранцију, овде су изабране три епизоде - Occupy, ислам и Тило Сарацин.
      Толеранција у времену терора
      За покрет "Occupy Wall Street" Гаук је својевремено изјавио да су његови носиоци "невероватно блесави" ("unsäglich albern"), кад мисле да би након укидања тржишта и капитализма "сви живели сретно и весело, решен проблем".
      Јоаким Кад је његов претходник Кристијан Вулф (ЦДУ) својевремено изјавио да је "ислам део Немачке", Гаук је опонирао како су "само муслимани део Немачке"; муслимани као грађани, а не ислам као религиозно-политички систем.
      Ту је и случај финансијског експерта Тила Сарацина, који је у јавности добио статус про-десничарске иконе још пре девет година кад је објавио књигу "Немачка једе саму себе" ("Deutschland schafft sich ab"), у којој је критиковао прогресивну исламизацију земље под Меркелином политиком. Гаук је изјавио да је то "храбра књига", и тако се и сам, без намере, нашао са Сарацинове стране.
      Сад је са својом књигом "Толеранција, једноставно тешко" (издавачка кућа Хердер) Гаук напустио простор нијансиране сенке можда десног и јавно оптужен за наивног симпатизера десног насиља. 
      Јоаким Гаук, бивши председник, бивши борац за људска права бивше ДДР, ових дана гостује у немачким телевизијским студијима, пролази кроз јавне трибине, даје интервјуе, све да би промовисао поруку која се може свести на следеће: Политичка средина, тај тврди консензус у центру, мора да покаже више толеранције у "десном смеру". Лева хуманистичка интелигенције напросто мора наћи начина да мирно, без излива беса, без моралног остракизма, без топтања ногама, поднесе другачија мишљења.
      Толеранција, онако како је схвата Гаук, и не само он, "почиње тамо где боли". Тамо где боли кад неко мисли другачије него "ми" као група, или "ја" као морални судија.
      Никад се два дијаметрално супротна апела, један за више толеранције, други за никакву толеранцију, нису сударила са већом снагом и иронијом него сада на примеру Гаукове књиге.
      Гаук тражи више толеранције на десно, случај Либке заповеда нулту толеранције према десно.
      Гаук мисли да се јавни дискурс, који функционише под тешком диктатуром консензуса у центру, мора отворити према другачијим мишљењима. Они који га критикују мисле да свако омекшавање јавног дискурса отвара пут бандама десничарских убица и атентатора.
      Коме се не свиђа, пут под ноге!
      Нема сумње, случај Либке је застрашујући пример немачке поларизације. 
      Валтер Либке, ЦДУ, шеф локалне управе за Касел (административна јединица покрајине Хесен) је убијен 2. јуна ове године. Док је седео на тераси своје куће у Волфхагену поред Касела, Либкеу је пришао Штефан Ернст (р. 1973), радикални десничар из Визбадена и испалио му метак у главу с мале дистанце.
        Случај личи на типичну егзекуцију десничарских банди, али, како и друге банде убијају на сличан начин, најбоље је држати се његове правне димензије. 
      Ернст је увек био активно десни, али је 2009. године, по властитом признању, "излечен", и то у поступку који личи на епизоду аутогеног оздрављења. Медији преносе његове изјаве - преко бранилаца - да је пожелео да води нормалан живот, да има породицу, посао, пријатеље и недељни ручак.
      А онда је дошла кобна 2015. Негде од краја августа те године до раних зимских месеци следеће, канцеларка Ангела Меркел је несмотреном, исхитреном политиком пустила у земљу милион исламских миграната с Блиског истока, северне Африке и Хиндукуша, успут суспендовала европско и национално право, избрисала Шенген као културно добро и поларизовала дуж линије на којој се Немачка, Европа и ЕУ тек данас сламају.
      Те јесени су се политичари коалиционих партнера ЦДУ и СПД растрчали по скуповима и трибинама да бране канцеларкину политику, сензибилизују јавност за нову ситуацију и анестезирају је на све могуће изазове за социјалну кохезију друштва. 
      Валтер Либке је био један од њих. На трибини у Лофелдену (Касел) 14. 10. 2015, Либке је бранио канцеларкину политику и на крају у емотивном врхунцу изрекао реченицу: "Коме се не свиђа, нек се покупи из Немачке и оде".
      Наравно, да би неко у тајности ковао убиство једног политичара који каже "коме се не свиђа, нек се купи одавде", потребно је да буде много више од обиног критичара или незадовољног опозиционара. Потребне су одлучност, свест о мисији, спремност на насиље, доза лудила и, наравно, припрема - набавка оружја, похрањивање, склоништа, различити нивои јатака и истомишљеника.
      Ернст је био на скупу у Лофелдену. На Либкеову реплику "коме се не свиђа...", Ернст је у личној епифанији схватио императив ситуације и добио нови напад старе болести. Након тога је скоро четири године планирао Либкеово убиство, чекао га испод терасе као неки злокобни Ромео прељубницу Јулију и сваки пут "са олакшањем напуштао почекушу кад се Либке не би појавио". 
      Будући да је реч о десној опасности, одмах се поставило питање да ли је Ернст деловао сам. О томе истрага за сада не даје јединствено мишљење, чак га често мења, онако као што и сам Ернст у досадашњем поступку мења исказе, а његов бранитељ медијима доставља пробране мрвице.
      Тренутно стање ствари је да је Штефан Ернст радикални десничар који делује из принципа "отпора без вође", у теорији познатог под терминима "leaderless resistance" или "führerloser Widerstand". Ту Брејвик пада на памет, Терант на Новом Зеланду, као и неки исламистички атентати по Европи и Америци.
      Да ли је неки убица с политичким мотивима усамљени вук или организовани манијак је у крајњој линији питање за истражне органе и судове. 
      Код Штефана Ернста је то још отворено. Након што је 2009. "оздравио", он више није имао директних контакта са десничарским групама из полицијског регистра. То не, али је зато имао круг истомишљеника, који су га охрабривали у мисли, можда у делу, а готово сигурно у набавци оружја.
      Отвори се с десна, да храмаш на лево
      Јоахим Гаук говори о мисли, идеји и вербалној форми. Његова опозиција говори о делу и пракси. Гаук о праву на десну мисао; критичари о подстрекивању на злочин. Да ли је то једно исто?
      То је стара морална и правна дилема која је одлучујуће обележила двадесети век и задржала своју формативну улогу и у двадесет и првом. Да ли је Рихард Вагнер крив јер је његова музика усадила Хитлеру у главу борбени потенцијал северних сага? Да ли сликар Албин Егер-Лиенц (умро 1926) са својим потресним мотивима сељачке патње у Првом светском рату, гурнуо Хитлера у Други? Да ли је Ниче у "Веселој науци" стварно позвао на убијање Бога, или је само плакао што су га, у процесу секуларизације, убили други?
      На први поглед звучи натегнуто, али треба знати да се дилеме од којих ти примери полазе и дан данас обрађују у литератури.
      Скок са идеје на реч, са речи на интерпретацију, са интерпретације на дело, са дела на кривицу, са кривице на одговорност, са одговорности натраг на идеју, па опет испочетка, мучи и формира европске цивилизације, притиска њене правне системе, већ две и по хиљаде година.
      Свака генерација из почетка решава ту дилему. Војислав Шешељ је одседео године у истражном затвору у Схевенингену због речи, онда ослобођен, па поново тражен, све због тога што Хашки трибунал није успео да стави прст на место где се, кад, код кога и да ли уопште његова ратна реторика пресликала у физичко тело ратног злочина.
      Пример је радикалан, али добро објашњава напетост која кроз историју одређује однос између речи и дела, још драстичније речи и тела.
      У најновијој епизоди те вечне теме, Гаукова књига је схваћена као једна од Орвелових "зломисли" - један теолог пише књигу коју објављује 220 година стара издавачка кућа теолошке литературе, да би рекао како људи имају право да кажу да им се не допада морална диктатура из мисаоног центра.
      Либке је убијен 2. јуна, Гаукова књига објављена 18. јуна. Како је хронолошки немогуће рећи да је књига припремила дело, прешло се на варијанту да књига легитимизује дело. 
      Колико вреди толеранција у времену терора, питају се немачки медији? Или, зашто је Гаук изабрао тако лош тренутак да пледира за толеранцију десног аргумента? Или, зар му једно убиство, изведено у маниру бруталне егзекуције, није довољно? Је ли он то хоће још?
      Uwe Telkamp: "Коридори једноумља"
      Етички остракизам за реч ван граница допуштене мисли, одомаћио се у европском простору после 2015. Гаук није једина, али је дефинитивно његова најпроминентнија жртва. 
      Партијски суд немачких социјалдемократа (СПД) је протекле седмице заседао трећи пут у последњих девет година покушавајући да Тила Сарацина избаци из чланства.
      Добро сте прочитали: то није државни суд, није религиозни, није етички комитет на факултету - то је партијска комисија унутар политичке партије која разговара о томе да ли некоме одузети партијску књижицу.
      Тило Сарацин се и даље не да. Неће да врати књижицу па бог! Звао га је АфД, нудио му све услове за рад, личну промоцију, напредак, али Сарацин неће. Неће зато што је по идеологији социјалдемократа, а не АфД.
      Ту је и случај Сузане Даген, власнице књижаре из Дрездена. Дагенова је била звезда издавачке сцене. У склопу њене книжаре "Лошвиц" делује и истоимени дом културе. Писци, политички есејисти, морални поправљачи света годинама су пролазили кроз обе локације, доносећи атмосферу креативне гужве и полета. 
        Два пута, 2015. и 2016, је Дагенова добила годишњу награду Удружења немачких књижара за национална достигнућа у области издаваштва и културне промоције.
      Од кад је потписала документ "Charta 2017", Дагенова се нашла на рубу друштва, а "Лошвиц" остао без проминентних гостију. Неки писци демонстративно отказују, неке је срамота да дођу, неки се боје јавне реакције ако их се види у таквом друштву. 
      "Charta 2017" је отворено писмо Франкфуртском сајму књига, у коме су организатори сајма оптужени да толеришу и охрабрују нападе левих активиста на тзв. десне издаваче који излажу у Франкфурту.
      АфД је "месо од меса ЦДУ", каже Дагенова (интервју у аустријском Пресе, 10.7.2019): кад се ЦДУ померио у лево, људи су остали усамљени у страху пред процесима исламизације, глобализације и декултурализације.
      Са Дагеновом је у групи палих анђела културне сцене и познати писац Телкамп, такође потписник "Charte 2017". Као она, и Телкамп је од особе постао не-особа.
      Телкамп тврди како се људи присиљавају да пролазе "коридором између пожељног и толерисаног мишљења". Коридор, значи удари равно, нема скретања и застајкивања, иде се од толерисаног до пожељног, од пожељног до толерисаног - али никако до алтернативног и неортодоксног.
      Познати издавач Сухркамп се одмах дистанцирао од писца. Са таквима се пристојни не друже, ако не желе да сутра буду оптужени као идејни покретачи десног терора по Немачкој.
      Иако то стално одлаже, Немачка ће једном морати да се суочи са бруталним процесима поларизације унутар националног бића после 2015.
      Премда у сличној позицији, Аустрији је ту неупоредиво лакше. Она ће сачекати да види како је чвор 2015. распетљан у Немачкој, а онда применити победничко решење.
    • Од Логос,
      У ноћи између петка и суботе, непознати вандали поломили су, порушили и уништили више од двадесет надгробних споменика на православном гробљу у Липљану, пише Јелена Ђорић, преноси Радио-телевизија Грачаница. Од преузимања ингеренција међународне заједнице на Косову и Метохији, ово православно гробље је више пута било на мети вандала.
      “Када смо  као и сваке суботе изашли на гробље, имали смо шта да видимо. Преко двадесет споменика је порушено. Позвали смо полицију, то смо једино могли, и ево и сами можете да видите шта је овде урађено. Дешавало се и раније, рушили су споменике који су ближе путу. Овог пута су ушли дубље у гробље, да се ваљда не види, не примети, и порушили су преко двадесет спомен плоча, а на једној плочи су извршили и нужду”, рекао је за РТВ Грачаница Јовица Мирић, председник српске заједнице у Липљану.
      Преостали Срби у Липљану ово злодело на њиховим упокојеним рођацима, пријатељима, суграђанима тумаче као директну поруку да нису пожељни у овом граду.
      “Са великим болом и тугом су наши мештани добили прву информацију да су уништена два надгробна споменика. Међутим, када смо дошли на лице места, видели смо да је више од двадесет споменика срушено, поломљено, уништено. Шта ми преостали Срби још можемо да очекујемо, ако им и наши мртви сметају. Ово је порука да не желе суживот са нама, да нема будућности овде за нас”, истако је Зоран Радић, представник Срба у општини Липљан.
      Увиђај је извршила КПС - полицијске станице у Липљану.
      У саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију се каже да "рушење више од двадесет српских надгробних споменика у Липљану, у ноћи између петка и суботе, показује да је идеологија мржње и даље свеприсутна међу сепаратистима, али и да је шовинистичко оргијање на Косово и Метохији чињеница која никога на западу не узбуђује, јер то су само српски гробови".
      "Спаљене цркве и манастири, узурпирана имања, порушени споменици и прекопани гробови, јесу права слика друштвене стварности на самопроглашеном Косову, и свако ко то негира јесте саучесник у тихом континуираном погрому који се годинама одвија над српским народом и хришћанским наслеђем на самопроглашеном Косову", каже се између осталог у Саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију које преноси РТВ Грачаница.
      Извор: Радио-телевизија Грачаница
    • Од Ромејац,
      Председник Владе Уједињеног Краљевства неће више одлучивати о постављењу у високе јерархијске положаје англиканске Енглеске Цркве. Како јављају медији од 10. јула, Генерални Синод ове Енглеске Цркве донео је претходног дана одговорајућу одлуку да се будућем председнику Владе убудуће не достављају имена двојице кандидата изабраних у том Синоду за упражњене положаје бискупа и архиепископа. Према постојећој законској уредби из 1976. године, све до данас председник (председница) Владе је одлучивао о избору у ове положаје имајући право да од два предложена кандидата изабере оног кога он/она жели, а притом је имао право да одбије оба кандидата.
      У прошлости, рецимо, председница Владе Маргарет Тачер је, штавише, превазилазила своја овлашћења, па се у једном случају одлучила против воље Црква за обојицу кандидата на списку.
      Садашња законска уредба је донета на предлог бившег председника Владе Гордона Брауна, који је још 2007. г. предложио да председник Владе не одлучује о положајима у Цркви.
      http://www.spc.rs/sr/britanski_predsednik_vlade_netshe_odluchivati_po_izboru_biskupa
    • Од александар живаљев,
      На празник рођења Светог Јована Крститеља, пророка и претече Господњег, у народу познатијег као Ивањдан, Светом службом Божијом у Храму Благовештења у Дубровнику началствовао је Епископ захумско-херцеговачки Димитрије уз саслужење Епископа диселдорфско-немачког Григорија, свештенства епархије и бројног народа, који су се сабрали око престола Божијег да заједно заблагодаре Господу и принесу Свете дарове.
      ТВ Храм Владика Григорије у Дубровнику У току Литургијe у чин свештеника рукоположен је дубровачки ђакон Мирослав Бошковић, који ће своју свештеничку службу наставити у Дубровнику, а у чин ђакона рукоположен је Ненад Живковић, који ће бити на служби у Епархији немачкој.
      Након прочитаног Јеванђеља сабраном народу беседом се обратио Владика Григорије.
      "Данас као што сте чули у Светом Јеванђељу, благи спаситељ нас подсећа на ону наизглед једноставну али за испуњење врло сложену заповест и задатак – а то је да не можемо два Господара служити. Или ћемо служити Богу или мамону. Можда се неки од вас питају и кажу у себи: „Знамо ко је Бог. Али ко је мамон?!“
      По неким тумачењима, а мени се чини да су ти тумачи баш близу истине: мамон је новац, паре, сребро, оно што је материјално, оно што нас привлачи и што нас повлачи да се не можемо уздићи да служимо Господу сведржитељу као свом Господару. Неко је од Светих Отаца рекао да је тај мамон, тј. то среброљубље, узрок свих зала" - истакао је Владика Григорије и сабраном народу пренео једно од својх Светогорских искустава:
      ТВ Храм Владика Григорије у Дубровнику
      "Када сам био млад монах, питао сам једног светог човека у Светој Гори, старца Јосифа, чега највише треба да се чува неки свештеник који ступа тек у службу Божију. Био је тада самном присутан и отац Сава, игуман Манастира Тврдоша који је и данас овде са нама. И старац Јосиф нам је рекао да се требамо чувати три ствари, а да је једна од тих ствари свакако среброљубље. Свакако тај новац. То не значи браћо и сестре, то вам је свима познато и сви смо толико разумни па чак и ја, да не треба да имамо новца за живот, да не треба да га стичемо да би смо омогућили себи и људима око нас живот – али ми никако не смемо постати његове слуге, он не сме постати циљ нашег живота. Новац је само средство. А средство никада не може бити Господар, оно може само да служи, а ономе што је стављено да служи не можемо ми бити слуге нити му служити" - поручио је Владика Григорије.
      Владика је рекао да на данашњи дан, врло прикладно прочитаном недељном Јеванђељу, славимо једног Светитеља Божијег који је прави симбол неслужења нечему материјалном, ничему и никоме осим Богу:
      ТВ Храм Литургија на Ивдањдан у Дубровнику
      "Славимо Светог Јована Крститеља, славимо његово рођење, славимо Ивањдан. Као што видите у прошлости, нашим народима није било толико битно дал се неко зове Јован или Иван, па ми данас Јованово рођење славимо тако што кажемо Ивањдан. Дакле, у новија времена уместо да постанемо бољи ми смо све гори и гори у том погледу што замерамо зашто се неко зове Иван или зашто се неко зове Јован и тако даље" - истакао је Владика и додао:
      "Свети Јован Крститељ мало је рећи да је славан, мало је рећи да је страшан. Свети Јован Крститељ је богонадахнути светитељ који сав, не само његова душа, не само његово срце, не само његов ум, пламти огњем духа светога. Он сав гори у својој вери. Он гори тако као што треба да гори и да служи сваки хришћанин. Он гори и служи као свећа, као она купина коју је видео Мојсије - гори а не сагорева, доноси и светлост и топлоту. Свети Јован Крститељ нас поучава да не можемо баш да се спасимо од оног од чега сви по мало бежимо а то је аскеза, то је подвиг, то је жртва, то је одрицање. И Свети Јован Крститељ нас учи да требамо да отворимо своје срце, своју душу, свој ум за Бога. Да Бог буде надахнитељ наших живота и његов гнев на људску лаж, на људско лицемерје, на све оно што не ваља код људи се не скрива. Он говори онима који су пошли код њега из Јудеје, али не са добрим намерама и не са искреним срцем:„Зашто сте дошли да видите сламку“ то јест њега. Толико је смирен. А онда кад њему долази онај кога су сви очекивали као Спаситеља, његова горућа љубав се претвара у благе, неизрециве, тихе и органске воде, воде освећења, и он каже: „Гле јагње Божије које узима грехе за живот света, грех света за живот света“. То је браћо и сестре Свети Јован чије рођење данас славимо" - поучио је верни народ Владка Григорије.
      ТВ Храм Владика Григорије у Дубровнику
      Преосвећени Владика је истакао да би за свештенике али и све Хришћане, Свети Јован Крститељ требало да буде образац и узор "да увек горимо ватром која не пристаје на лаж":
      "И кад се нађемо пред истином да се увек пред њом смирено поклонимо и да кажемо као Јован: „Нисам достојан да одрешим ремена на твојим ципелама“. Тако треба пред Богом. А пред људима, пред онима који су неискрени треба да будемо ватреног духа, да их се не плашимо, али исто тако да се увек сећамо да у сваком човеку обитава Бог, и да у сваком човеку може бити јагње Божије и да се сваком човеку можемо поклонити као Јован ономе који долази да узме грех света за живот света, као што се Јован поклонио Христу тако да и ми видимо да је сваки човек Боголико биће" - истакао је Владика Григорије.
      Преосвећени Владика Григорије казао је да по благослову Владике Димитрија и по благослову Божијем на дан рођења Светог Јована Крститеља у дубровачком храму Светог Преображења имамо и рођење нових службеника Божијих, за службу Божију, за наставак пута Јовановог.
      ТВ Храм Рукоположење у Дубровнику
      "Наш отац Мирослав треба да постане свештеник, да стоји крај олтара Божијег, да стоји пред престолом његове славе овде на земљи, да би смо ми и он заједно молитвама Светог Јована и свих светих дошли пред онај чудесни и вечни престо Свете Тројице. Данас за ђакона рукополажемо Ненада Живковића. Он ће бити ђакон, а врло брзо на Петровдан и свештеник у Немачкој, у граду Аузбургу. Ту је данас са нама и његова супруга која је Немица, она на жалост још увек не разуме шта ми то причамо ал има велико срце и велику душу, а овај човек који пева (дете које се чује у цркви) је његов син Дамјан. Ред је да подсетимо наше будуће службенике на службу Божију. Овим речима Светог Амвросија обраћамо се Мирославу и Ненаду са жељом да се ове речи дубоко укорене у њиховим срцима" - рекао је Владика Григорије и подсетио на текст Светог Амвросија Миланског који много добро подсећа једним делом на то шта би хришћани а поготово свештеници требали да пазе и на шта да обрате пажњу ако хоће да буду у Служби Божијој:
      „Држимо се с тога чедности и онога што читав живот наш украшава – скромност. Јер није безначајно у свакој ствари чувати веру и поштовати поредак из чега истински исијава оно што се доличним назива а што је са часним повезано тако да се одвојити не може. Јер оно што је долично то је и часно. А оно што је часно то је и долично. То је разлика више у речи него у самој вредности ствари. Разумемо да између њих има разлике али се она не може лако објаснити.
      У покушају да дочарамо разлику међу њима можемо да кажемо да се часно може упоредити са добрим здрављем и крепкошћу тела, а долично са љупкошћу и лепотом његовом. Као што лепота наизглед превазилази значај крепкости и здравља а без њих не може постојати нити се на било који начин од њих одвојити, јер уколико здравље није добро не може бити лепоте - тако исто и оно што је часно у себи садржи оно што је долично, које без њега не може напредовати ни постојати.
      Оно што је часно – часно је, дакле, као здравље у сваком нашем делу и поступку, а оно што је прилично је као лепота која се са тиме измешта и може се разликовати само у мишљењу.
      Уколико долично наизглед у нечему превасходи ипак му је корен оно што је часно. Цвет без њега вене а на њему процветава. Шта је дакле часно ако не оно што од срамног као од смрсти бежи?! И шта је нечасно ако не оно што доноси пустош и смрт?! Уколико је снажна основа часног – прилично цвета као цвет чији је корен здрав, а уколико је корен наших намера искварен - ништа не цвета.
      Ово је у нашим писмима другачије објашњено, каже наиме Давид: „Господ се зацари и у лепоту се обуче“. А апостол каже да ходимо поштено, да ходимо часно, као по дану.
      Кад Грци кажу "ЕСХИМОНОС" то значи лепо обучен, лепе спољашности. Бог дакле стварајући првога човека обликовао га је лепом спољашности. Добар распоред удова створивши му и давши му најбољи изглед. Није му још био дао опроштај грехова јер пошто га је обновио духом и удахнуо му благодат дошавши у обличју слуге човечијег рода узе на себе достојанство човековог искупљења. Исто је рекао пророк: „Господ се зацари, у лепоту се обуче“. И поново је рекао: „Теби приличи песма Боже на Сиону“.
      Што хоће рећи: „Часно је Тебе бојати се, Тебе љубити, Теби се молити, Тебе поштовати“.
      Наиме написано је „А све нека бива благообразно и уредно“. Него ми се можемо бојати људи, љубити и молити и чествовати, песма међутим је само усмерена Богу. Ми Богу приносимо оно што сматрамо да је приличније од свега осталог“.
      То је браћо и сестре његова порука и наша порука вама Хришћанима данас у овај свети и светли дан и порука новим свештенослужитељима: Да певамо и славимо Бога" - нагласио је Владика Григорије и на крају испричао:
      "Кад сам срео једног Епископа из Африке. Питао сам га какви су ти људи тамо у Африци, ти црнци којима је он Епископ. А он је дуго времена био монах на Светој Гори. Каже: „То су много добри људи. Чак су бољи и од Светогорских монаха“. Упитах га ја на основу чега то тако суди? А он каже: „Не постоји код тих људи ни једна песма, ни једна игра, која није усмерена Богу“. 
      Тако свака наша песма и свака наша служба кад смо свештенослужитељи и кад смо Хришћани треба да буде усмерена Богу. Амин, Боже дај" - завршио је своју празничну беседу Епископ диселдорфско-немачки Григорије.
      Извор:http://www.tvhram.rs/vesti/aktuelnosti/1008/vladika-grigorije-hriscanin-uvek-mora-goreti-vatrom-koja-pristaje-laz
    • Од Логос,
      Пут спасења и живота вјечнога је да љубимо Господа више него себе и ближње своје, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије  у Франкфурту, гдје је у Недјељу Свих светих са свештенством служио Свету архијерејску литургију у Храму Христовог Васкрсења.

      Тумачећи прочитано Свето јеванђеље Преосвећени владика Методије је казао да смо чули тајну како свих светих тако и тајну свих хришћана овога свијета: Ко љуби оца или мајку више него Мене није Мене достојан и ко љуби Сина или шћер није Мене достојан, и запитао се да ли се ико осим Христа Господа нашега, у историји људскога рода, и прије и послије Њега, усудио да то каже људима:
      „И ми се питамо откуда некоме право да захтијева од некога, да више љуби Њега него родитеље, браћу и сестре своје“, рекао је владика и појаснио да је гријех највећа болест кроз коју је дошла смрт у овај свијет, који није створен овакавим какав је данас, за муку и патњу.
      „Гријех је, као што каже Свети Јован Златоусти, највећа несрећа која је ушла у овај свијет кроз људски род и човјека, а не кроз дивље звијери. И само Онај који је узео на Себе лик те ругобе и обукао се у ту форму и исцјелио највећу несрећу која је задесила овај свијет и људски род, исцјелио човјека и свијет од гријеха, смрти и ђавола, и донио живот вјечни, има право да каже оно што смо чули у данашњем Јеванђељу.“
      По његовим ријечима то је највећа тајна светитеља и свих светих просијавших у роду људскоме, као што је то и тајна нашега спасења:
      „Ко буде љубио Господа више него себе и више него ближње своје, то је пут спасења и живота вјечнога. Мајка Божија и сви свети да нам буду путеводитељи у овоме нашем животу и да нас доведу пред престолом просијавших из рода нашега и пред престолм Христа Бога нашега, који је једини истинити Бог и у овоме и у свим свјетовима. И Њему слава и хвала, у вјекове вјекова. Амин!“

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...