Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Питање

Из књиге Несвети а свети. Парафразирам следеће--На вечери праштања благочестиви епископ избацује из манастира пред народом, чувајући га од саблазни, игумана и једног јеромонаха због некаквог сагрешења. Одмах потом одржао је беседу о вечери праштања и све људе замолио за опроштај. Аутор је тада био дете од 12 година и није то најбоље могао да схвати. Закључак аутора је да баш зато што се догодило једно за другим, истеривање тј одсуство праштања а потом смирена молба епископа да му сви опросте и његово праштање свима нама, казна може послужити као почетак праштања И ДА БЕЗ ЊЕ НЕМА ОПРОШТАЈА!?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Понекад, дете без казне неће осетити да је погрешило.

Мислим да је ово чисто педагошки поступак.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Драгана Милошевић рече

Понекад, дете без казне неће осетити да је погрешило.

Мислим да је ово чисто педагошки поступак.

Могуће

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 46 минута, motorheadsd рече

Закључак аутора је да баш зато што се догодило једно за другим, истеривање тј одсуство праштања а потом смирена молба епископа да му сви опросте и његово праштање свима нама, казна може послужити као почетак праштања И ДА БЕЗ ЊЕ НЕМА ОПРОШТАЈА!?

@motorheadsd, 

Нарочито  за нас који нисмо још утврђени у православљу, добро је да читамо  на почетку Свето Писмо и Свете Оце. Тако нећемо долазити у ситуацију да овакве књиге не можемо да разумијемо у православном кључу. 

Ова књига "Несвети а свети", архимандрита Тихона Шевкунова, је прави примјер ткз. неправославне белетристике!

Не могу сада улазити у детаље рецензије, кратко и јасно, мишљења сам да је треба заобилазити у широком луку.

А твоје питање и недоумица су на мјесту, јер казна не мора имати везе са опроштајем и нема директне везе са њом (у православљу је кључ опроштаја покајање  а не казна, иако постоји у неким случајевима оправдано и епитимија). 

Кажњавање дјеце, је сасвим друга категорија која са овим горе наведеним нема баш никакве безе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, timjančica рече

 

@motorheadsd, 

Нарочито  за нас који нисмо још утврђени у православљу, добро је да читамо  на почетку Свето Писмо и Свете Оце. Тако нећемо долазити у ситуацију да овакве књиге не можемо да разумијемо у православном кључу. 

Ова књига "Несвети а свети", Тихона Шевкунова, је прави примјер ткз. неправославне белетристике!

Не могу сада улазити у детаље рецензије, кратко и јасно, мишљења сам да је треба заобилазити у широком луку.

А твоје питање и недоумица су на мјесту, јер казна не мора имати везе са опроштајем и нема директне везе са њом (у православљу је кључ опроштаја покајање  а не казна, иако постоји у неким случајевима оправдано и епитимија). 

Кажњавање дјеце, је сасвим друга категорија која са овим горе наведеним нема баш никакве безе.

o cemu ti to?

kakva nepravoslavna beletristika? kakav je to zanr? nikad  cula.

 

zaobilaziti knjigu u sirokom luku?

Na pitanje koje reakcije su mu kao autoru bile najzanimljivije, arhimandrit Tihon Ševkunov je za „Rosijsku gazetu“ odgovorio:

– Za mene je knjiga deo svešteničkog služenja. Meni su najvažnije desetine hiljada reakcija čitalaca u kojima oni kažu da su preko knjige otkrili crkvu i duhovni svet pravoslavlja, i da su neočekivano utvrdili svoju veru. Pišu, između ostalog, kako im je crkveni život postao daleko jasniji kada su pročitali knjigu, i kako su posle čitanja prvi put otišli u hram… Nedavno me je potresla priča koju sam čuo od jeromonaha Mateja Samohina. Došla mu je na prvu ispovest žena kojoj su životne okolnosti toliko tragične, da je prethodne noći odlučila da izvrši samoubistvo. Pripremila je tablete, malo je odugovlačila i pokušavala da se sabere, i u poslednjem momentu je slučajno pogledala knjigu koju joj je neko poklonio. Uzela je knjigu, počela da je prelistava i nije moga da se odvoji od nje. Ujutru je čvrsto odlučila da ode u hram.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, ana čarnojević рече

o cemu ti to?

kakva nepravoslavna beletristika? kakav je to zanr?

zaobilaziti knjigu u sirokom luku?

Na pitanje koje reakcije su mu kao autoru bile najzanimljivije, arhimandrit Tihon Ševkunov je za „Rosijsku gazetu“ odgovorio:

– Za mene je knjiga deo svešteničkog služenja. Meni su najvažnije desetine hiljada reakcija čitalaca u kojima oni kažu da su preko knjige otkrili crkvu i duhovni svet pravoslavlja, i da su neočekivano utvrdili svoju veru. Pišu, između ostalog, kako im je crkveni život postao daleko jasniji kada su pročitali knjigu, i kako su posle čitanja prvi put otišli u hram… Nedavno me je potresla priča koju sam čuo od jeromonaha Mateja Samohina. Došla mu je na prvu ispovest žena kojoj su životne okolnosti toliko tragične, da je prethodne noći odlučila da izvrši samoubistvo. Pripremila je tablete, malo je odugovlačila i pokušavala da se sabere, i u poslednjem momentu je slučajno pogledala knjigu koju joj je neko poklonio. Uzela je knjigu, počela da je prelistava i nije moga da se odvoji od nje. Ujutru je čvrsto odlučila da ode u hram.

Написах да је то моје мишљење, а пошто немам времена сада да улазим у детаље књиге, нема ни смисла да расправљам сада о томе..ако стигнем да напишем више, онда..

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда да је остао на вечерњи, би било погубније по све присутне.

Овако су сви научили лекцију, сем нашег јуноше.:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Књига је толико лепо и духовито описала монашки живот да је просто незаборавна. Поготово што је написана таквим језиком да свако може разумети главни смисао. 

Не кажем да је специјално добра за едукацију као нпр. Добротољубље и не улазим лаички у теолошке критике, али сматрам да су највећи неспоразуми у вези ње настали самим преводом са Руског језика.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Milica Bajic рече

специјално добра за едукацију као нпр. Добротољубље

Boga mi, ne bih tako jednostavno rekla da je Dobrotoljublje za edukaciju...preporucljivo je samo za monahe...za mirjane, a da ne kazem jos i pocetnike u veri, koji treba nesto da nauce, ima na tone dobrih i prikladnih knjiga...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, JESSY рече

Boga mi, ne bih tako jednostavno rekla da je Dobrotoljublje za edukaciju...preporucljivo je samo za monahe...za mirjane, a da ne kazem jos i pocetnike u veri, koji treba nesto da nauce, ima na tone dobrih i prikladnih knjiga...

Ок, у праву си, није дефинитивно за почетнике. Мислила сам едукацију у правом смислу речи, тј.озбиљнији приступ. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У току је Велики пост. Већина вас пости, а моја дужност је да помогнем да велико дело покајања и Причешћа Светим Тајнама не буде само формално, већ потпуно осмишљено. О покајању сам вам говорио у другу Недељу Великог поста, а данас, у четврту Недељу ћу вам са страхом и трепетом говорити о великој Тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.

      У молитви пре Причешћа ви исповедате: “...Верујем да је ово само пречисто Тело Твоје и да је ово сама пречасна Крв Твоја.”
      Бог вас благословио за ово добро исповедање, за то што ви, као деца, не расуђујући сувише, верујете у велику тајну Јевхаристије.
      Само они који су се понизили као деца, и без икаквог расуђивања прихватају Христове речи за највећу и безусловну истину, добијају од причешћивања Светим Тајнама вечни живот.
      А они туђи, који су изашли ван ограде Цркве, и који верују само у материјално и негирају све духовно, потпуно су неспособни да верују у то да нам се под видом хлеба и вина даје Тело Христово и Крв Његова.
      За њих је апостол Павле рекао: А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа (1 Кор. 2, 14).
      А тајна Тела и Крви Христове је највећа тајна хришћанске вере.
      О тој тајни је Сам Господ наш Исус Христос у Капернаумској синагоги овако говорио: Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба који ћу Ја дати Тијело је Моје, које ћу дати за живот свијета... Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв стоји у Мени и Ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и Ја живим Оца ради; и који једе Мене и он ће живљети Мене ради... који једе хљеб овај живљеће вавијек (Јн. 6, 51, 53, 56-58).
      Ове Христове речи су биле толико необичне да чак многи од Његових ученика који су их слушали рекоше: Ово је тврда бесједа! ко је може слушати? (Јн. 6, 60).
      И од тада престадоше да иду за Њим.
      Хоћемо ли и ми отићи од Спаситеља нашег?!
      Хоћемо ли по сваку цену хтети да у потпуности схватимо велику Христову тајну?!
      Никако! Бићемо смирени као деца и усудићемо се да само мало подигнемо крајичак завесе над овом великом тајном.
      Уколико нам то пође за руком биће оправдана наша дубока вера у претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову.
      Тајну Јевхаристије успоставио је Сам Господ Исус Христос на Тајној вечери. Он узе хлеб, благослови га, узнесе Своме Оцу молитву благодарности, преломи га, и раздели апостолима Својим са речима: Узмите, једите; ово је Тијело Моје које се даје за вас.
      Слично овоме благослови и чашу са вином, и пружајући је апостолима, рече: Пијте из ње сви; јер је ово Крв Моја Новога Завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха (види: Мт. 26, 26-28; Мк. 14, 22-24; Лк. 22, 19-20).
      Он, Истинити Син Божји назива Себе хлебом живим и хлебом живота.
      Каквог живота? Наравно, не телесног, јер је за њега потребан само пшенични хлеб, већ хлебом другог живота – највишег, духовног, вечног.
      Хлеб који је потребан за тај живот јесте Тело и Крв Његова.
      На Тајној вечери Он није понудио Своју праву Богочовечанску Плот и Крв Својим ученицима да једу и пију, већ им је дао освећени хлеб и вино, и рекао да је то Тело Његово и Крв Његова. И ове дубоко тајанствене речи Његове, ми, као и све речи Христове, прихватамо за безусловну истину.
      Он је Себе назвао хлебом живота, који је сишао с неба, и хлеб који је Он преломио на вечери Телом Својим, а вино, дато ученицима – истинском Крвљу Својом.
      И уколико бисмо ми причешћујући се хтели да у освећеном хлебу и вину видимо изглед плоти и укус крви био би то грех неверја Христовим речима које су свагда безусловно истините, и не само грех неверја, него и неразумевање, јер је нама непозната истинска суштина тела Богочовечанског, чија су својства нама несумњиво несхватљива, а која су се више пута испољавала приликом Његовог јављања апостолима после Његовог Васкрсења из мртвих.
      Трудећи се да проникнемо у тајну претварања хлеба и вина у Тело и Крв не смемо да заборавимо да је Тело Господа Исуса Христа и за Његова живота било не само истински-људско, већ и духовно.
      Христос се помолио Оцу и благословио хлеб и вино, и они постадоше Тело и Крв Његова.
                 Свештеник који служи Литургију после многих дубоких молитава благословљава хлеб говорећи: “Претвори хлеб овај у часно Тело Христа Твојега,” а благословљавајући вино: “А што је у Чаши овој у часну Крв Христа Твојега.”
      А потом благословљава истовремено хлеб и вино призивајући на њих силу и дејство Светога Духа речима: “Претворивши Духом Твојим Светим. Амин.”
      И сваки свештеник испуњен вером и страхопоштовањем изговара ове речи с трепетом и дубоким осећањима, јер верује да у том тренутку на Свете Дарове силази Дух Свети и претвара их Својом Божанственом силом у истинско Тело и Крв Христову.
      У житију великог преподобног оца нашег Сергија Радоњешког читамо како је једном приликом његов најближи ученик Симон у тренуцима кад је свети изговарао ове велике речи, видео како је цео Престол и самог преподобног Сергија захватио неки чудан пламен. Он се брзо кретао по Престолу и окруживши Преподобног са свих страна, овај свети пламен се скупи и уђе у Чашу са Светом Крвљу.
      Зар ни ово није довољно јасно?
      Нека нико од вас не посумња у истинитост претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову!
      Уколико свим срцем будемо веровали да се у Тајни Јевхаристије хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову оствариће се на нама драгоцена реч Христова: Који једе Моје Тијело и пије     Моју Крв стоји у Мени и Ја у њему.
      С Телом и Крвљу Својом улази у нас Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему. Јер се најситније честице, молекули Тела и Крви Његове сједињују с нашом крвљу и долазе до нашег срца дајући нам вечни живот.
      Давши оне вечери Тело и Крв Своју апостолима, Господ Исус им заповеди: Ово чините за Мој спомен.
      Њима, и искључиво њима – Својим изабраницима, Он је дао власт да служе Јевхаристију онако као што је Он Сам то управо био учинио. А апостоли су ову власт, као и власт проповеди Јеванђеља и вршења свих Тајни предали својим наследницима, епископима и свештеницима.
      Сви многоројни протестантски правци и секте, којима припадају и наши баптисти, јевангелисти и адвентисти, не верују у истинско претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, и своје такозвано “преламање хлеба” они сматрају само обредом који се обавља да би се испуниле речи: Ово чините за Мој спомен.
      Међутим, код њих Тајна Јевхаристије није ни могућа, јер код њих нема јединих законитих служитеља Тајне – епископа и свештеника, којима је дата благодат Светог Духа у Тајни свештенства, коју ови сектанти одбацују.
      Ето, као што казах, усудио сам се са страхом и трепетом да подигнем крајичак завесе над великом Тајном Јевхаристије.
      За мене ће бити велика радост ако су моје речи успеле да вам улију дубоко страхопоштовање према овој великој Тајни и веру у њену истинитост.
      Завршићу своју беседу речима апостола Павла: Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је Тијелу и Крви Господњој. Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије; јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тијела Господњега (1 Кор. 11, 27-29).
      Нарочито запамтите ове последње речи Апостола: Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије.
      Са страхом слушајте и речи свештеника које он изговара после освећивања хлеба и вина призивањем Духа Светог: “Светиња Светима!”
      Зато што ове речи значе да је велика светиња тела и Крви Христове намењена само светима који су у изузетно битној тајни дубоке исповести добили разрешење и опроштај својих грехова. И с покорношћу прихватите забрану духовника да се причестите Светим тајнама док се дубље не покајете, уколико он сматра да је то потребно због тежине ваших грехова, јер је Господ наш Исус Христос дао Својим апостолима, а преко њих епископима и свештеницима власт не само да разрешују људске грехове, већ и да их везују. Амин.

      Извор: Православие.ру

      View full Странице
    • Од Логос,
      У току је Велики пост. Већина вас пости, а моја дужност је да помогнем да велико дело покајања и Причешћа Светим Тајнама не буде само формално, већ потпуно осмишљено. О покајању сам вам говорио у другу Недељу Великог поста, а данас, у четврту Недељу ћу вам са страхом и трепетом говорити о великој Тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.

      У молитви пре Причешћа ви исповедате: “...Верујем да је ово само пречисто Тело Твоје и да је ово сама пречасна Крв Твоја.”
      Бог вас благословио за ово добро исповедање, за то што ви, као деца, не расуђујући сувише, верујете у велику тајну Јевхаристије.
      Само они који су се понизили као деца, и без икаквог расуђивања прихватају Христове речи за највећу и безусловну истину, добијају од причешћивања Светим Тајнама вечни живот.
      А они туђи, који су изашли ван ограде Цркве, и који верују само у материјално и негирају све духовно, потпуно су неспособни да верују у то да нам се под видом хлеба и вина даје Тело Христово и Крв Његова.
      За њих је апостол Павле рекао: А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа (1 Кор. 2, 14).
      А тајна Тела и Крви Христове је највећа тајна хришћанске вере.
      О тој тајни је Сам Господ наш Исус Христос у Капернаумској синагоги овако говорио: Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба који ћу Ја дати Тијело је Моје, које ћу дати за живот свијета... Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв стоји у Мени и Ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и Ја живим Оца ради; и који једе Мене и он ће живљети Мене ради... који једе хљеб овај живљеће вавијек (Јн. 6, 51, 53, 56-58).
      Ове Христове речи су биле толико необичне да чак многи од Његових ученика који су их слушали рекоше: Ово је тврда бесједа! ко је може слушати? (Јн. 6, 60).
      И од тада престадоше да иду за Њим.
      Хоћемо ли и ми отићи од Спаситеља нашег?!
      Хоћемо ли по сваку цену хтети да у потпуности схватимо велику Христову тајну?!
      Никако! Бићемо смирени као деца и усудићемо се да само мало подигнемо крајичак завесе над овом великом тајном.
      Уколико нам то пође за руком биће оправдана наша дубока вера у претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову.
      Тајну Јевхаристије успоставио је Сам Господ Исус Христос на Тајној вечери. Он узе хлеб, благослови га, узнесе Своме Оцу молитву благодарности, преломи га, и раздели апостолима Својим са речима: Узмите, једите; ово је Тијело Моје које се даје за вас.
      Слично овоме благослови и чашу са вином, и пружајући је апостолима, рече: Пијте из ње сви; јер је ово Крв Моја Новога Завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха (види: Мт. 26, 26-28; Мк. 14, 22-24; Лк. 22, 19-20).
      Он, Истинити Син Божји назива Себе хлебом живим и хлебом живота.
      Каквог живота? Наравно, не телесног, јер је за њега потребан само пшенични хлеб, већ хлебом другог живота – највишег, духовног, вечног.
      Хлеб који је потребан за тај живот јесте Тело и Крв Његова.
      На Тајној вечери Он није понудио Своју праву Богочовечанску Плот и Крв Својим ученицима да једу и пију, већ им је дао освећени хлеб и вино, и рекао да је то Тело Његово и Крв Његова. И ове дубоко тајанствене речи Његове, ми, као и све речи Христове, прихватамо за безусловну истину.
      Он је Себе назвао хлебом живота, који је сишао с неба, и хлеб који је Он преломио на вечери Телом Својим, а вино, дато ученицима – истинском Крвљу Својом.
      И уколико бисмо ми причешћујући се хтели да у освећеном хлебу и вину видимо изглед плоти и укус крви био би то грех неверја Христовим речима које су свагда безусловно истините, и не само грех неверја, него и неразумевање, јер је нама непозната истинска суштина тела Богочовечанског, чија су својства нама несумњиво несхватљива, а која су се више пута испољавала приликом Његовог јављања апостолима после Његовог Васкрсења из мртвих.
      Трудећи се да проникнемо у тајну претварања хлеба и вина у Тело и Крв не смемо да заборавимо да је Тело Господа Исуса Христа и за Његова живота било не само истински-људско, већ и духовно.
      Христос се помолио Оцу и благословио хлеб и вино, и они постадоше Тело и Крв Његова.
                 Свештеник који служи Литургију после многих дубоких молитава благословљава хлеб говорећи: “Претвори хлеб овај у часно Тело Христа Твојега,” а благословљавајући вино: “А што је у Чаши овој у часну Крв Христа Твојега.”
      А потом благословљава истовремено хлеб и вино призивајући на њих силу и дејство Светога Духа речима: “Претворивши Духом Твојим Светим. Амин.”
      И сваки свештеник испуњен вером и страхопоштовањем изговара ове речи с трепетом и дубоким осећањима, јер верује да у том тренутку на Свете Дарове силази Дух Свети и претвара их Својом Божанственом силом у истинско Тело и Крв Христову.
      У житију великог преподобног оца нашег Сергија Радоњешког читамо како је једном приликом његов најближи ученик Симон у тренуцима кад је свети изговарао ове велике речи, видео како је цео Престол и самог преподобног Сергија захватио неки чудан пламен. Он се брзо кретао по Престолу и окруживши Преподобног са свих страна, овај свети пламен се скупи и уђе у Чашу са Светом Крвљу.
      Зар ни ово није довољно јасно?
      Нека нико од вас не посумња у истинитост претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову!
      Уколико свим срцем будемо веровали да се у Тајни Јевхаристије хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову оствариће се на нама драгоцена реч Христова: Који једе Моје Тијело и пије     Моју Крв стоји у Мени и Ја у њему.
      С Телом и Крвљу Својом улази у нас Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему. Јер се најситније честице, молекули Тела и Крви Његове сједињују с нашом крвљу и долазе до нашег срца дајући нам вечни живот.
      Давши оне вечери Тело и Крв Своју апостолима, Господ Исус им заповеди: Ово чините за Мој спомен.
      Њима, и искључиво њима – Својим изабраницима, Он је дао власт да служе Јевхаристију онако као што је Он Сам то управо био учинио. А апостоли су ову власт, као и власт проповеди Јеванђеља и вршења свих Тајни предали својим наследницима, епископима и свештеницима.
      Сви многоројни протестантски правци и секте, којима припадају и наши баптисти, јевангелисти и адвентисти, не верују у истинско претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, и своје такозвано “преламање хлеба” они сматрају само обредом који се обавља да би се испуниле речи: Ово чините за Мој спомен.
      Међутим, код њих Тајна Јевхаристије није ни могућа, јер код њих нема јединих законитих служитеља Тајне – епископа и свештеника, којима је дата благодат Светог Духа у Тајни свештенства, коју ови сектанти одбацују.
      Ето, као што казах, усудио сам се са страхом и трепетом да подигнем крајичак завесе над великом Тајном Јевхаристије.
      За мене ће бити велика радост ако су моје речи успеле да вам улију дубоко страхопоштовање према овој великој Тајни и веру у њену истинитост.
      Завршићу своју беседу речима апостола Павла: Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је Тијелу и Крви Господњој. Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије; јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тијела Господњега (1 Кор. 11, 27-29).
      Нарочито запамтите ове последње речи Апостола: Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије.
      Са страхом слушајте и речи свештеника које он изговара после освећивања хлеба и вина призивањем Духа Светог: “Светиња Светима!”
      Зато што ове речи значе да је велика светиња тела и Крви Христове намењена само светима који су у изузетно битној тајни дубоке исповести добили разрешење и опроштај својих грехова. И с покорношћу прихватите забрану духовника да се причестите Светим тајнама док се дубље не покајете, уколико он сматра да је то потребно због тежине ваших грехова, јер је Господ наш Исус Христос дао Својим апостолима, а преко њих епископима и свештеницима власт не само да разрешују људске грехове, већ и да их везују. Амин.

      Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      У недељу, 3. марта 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ храма Преподобног Симеона Мироточивог, одржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: Свети Симеон Мироточиви - телесни и духовни родоначелник српског народа.       Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      Свако види да се светлост лије са неба на земљу, будући да сунце, месец и звезде светле са небеског свода. Пример нам указује да и нестворена умна Светлост – Господ Бог наш претежно обитава на небу и да нам од Њега силази свака тварна и духовна светлост, светлост и ума и срца. Беше Светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет (Јн. 1,9).      Бог је љубав (1 Јн. 4,16). Све мисли, осећања и расположења срца која теже ка рушењу љубави и насађивању непријатељства јесу од ђавола. Речено запиши у свом срцу и свакако се држи љубави. Држите се љубави (1. Кор. 14). Схвати шта је противно телесном, старом, грешном човеку и читавог свог живота му се противи. То је циљ твога живота и у исти мах твоја слава у Христу Исусу. А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24). Утврди у срцу истину да треба да мрзимо једино грех или порок, док према људима треба искључиво да гајимо љубав. Царски закон је јасан: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт. 22, 39).     Свети Јован Кронштатски,  Мој живот у Христу     Извор: Епархија жичка
×
×
  • Create New...