Jump to content

"Скандал" са преносом сексуалних сцена на отварању 51. Битефа

Оцени ову тему


Препоручена порука

1 hour ago, RYLAH рече

Мени је ово супер. Овакве представе бих мого по цео дан да гледам. Докле више да гледам оне излапеле глумце де се нешто деру у неком шатро Шекспиру или као покушавају да шокирају неком политиком ил слично?

Јок брате, дај овога што више, ово једино још има смисла.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Џуманџи рече

Нисам гледала, немам појма о чему се ради, али асоцира ме на политичку сцену и све што има везе са њом. Онда је потпуно смислено.

U tom i jeste problem. Kad se nešto tako prikaže u pozorištu svi su "šokirani i zgadjeni (disgusting)" ali kad se isto to praktikuje u politici, karijeri (firmama i državnim institucijama, ministarstvima, na sudovima, fakultetima itd.), tj. u realnom životu vecina ih je na kraju nagradjena zbog takvog ponašanja napredovanjem u funkciji, vecom platom, stanovima, autima, premijama, bonusima itd. Oboje je jednako neukusno, nemoralno i osude i prezira vrijedno.

http://necyklopedie.wikia.com/wiki/Řitní_alpinismus

http://www.alejwiki.cz/wiki/Anální_alpinismus

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ћириличар рече

 

Ово ти је невербална комуникација, сељачино једна. Без речи преноси своје емоције на публику.

Ал публика је културна и еманципована и разуме је, није ко ти,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овде се отвара интересантно питања о односу уметности и живота.Да ли уметност  има задатак да улепшава живот или да га открива.Нисам гледала представу да бих до краја разумела  намеру аутора,да ли је то похвала таквом животу или пак критика,а можда ни једно ни друго,можда то препушта посматрачу да се одреди и према уметности,и према животу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, RYLAH рече

Ово ти је невербална комуникација, сељачино једна. Без речи преноси своје емоције на публику.

Ал публика је културна и еманципована и разуме је, није ко ти,

Када концептуални умјетници успију достићи висине ( или тачније дубине ) умјетничке мисли као Гоци бенд ( као у стиху "Гаро Гаро, ево твога пјане, урла риче низ мокрањске стране:"Пијем пиву, ракију и шљиву! Гаро Гаро, сломићу те живу!" који може осликавати примитвну патријархалну средину у којој је и даље друштвеено прихватљиво да мужеви бију жене из чиста мира као знак потврђивања свог маскулинитета и доминације унутар друштвене хијерархије породице, или може осликавати необуздану примитивну еротску енергију коју "Гарин пјано" изражава према њој, признајући јој да га његова жеља и пожуда за њом доводи дотле да само на њу мисли када је пијан и да не може да дочека да јој се врати у наручје и покаже колико је заправо жели, удјељујући јој тиме комплимент али и подтврђујући њену еротску надмоћ над њим која га претвара у избезумљено отјелотворење Ероса ), признаћу им господство.

А КАД ОВА МОГНЕ ДА ДИГНЕ ЧИТАВУ ШАТРУ НА НОГЕ И ПОЈЕДЕ ПОЛА ЈАЊЕТА НЕК СЕ ЈАВИ ОНДА!!!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Жељко рече

Идем да гледам Пинк, РТС ми је некако сувише порно

Ево шта каже Слободан Савић, угледни позоришни хроничар, аутор серијала "Читајући позориште", сјајне емисије једине те врсте у "региону, коју стално "тумбају" по програмској шеми:

KVIZOLA: 24 sata BITEF ili 48 sati svadba? RTS ili PINK? Umivena ili zadrugarska rektalno-vaginalna estetika mlohavih penisa i testisa? Političnost spektakla ili spektakl postdramske političnosti? "ZLOČIN JE BITI RAVNODUŠAN...UŽIVAJMO U SOPSTVENOJ TRAGEDIJI..."

 

  https://www.facebook.com/slobodan.savic.545?hc_ref=ARSVZJe77iVcD29-6Vx-hYeSgJyvddvmOM1HCE7e4H6PZLcye6M_nm-KepPnai2OmyA&fref=nf

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Белгијски редитељ: Путин хтео изложбу — било је дијалога и борбе 

1112748486.jpg

На основу мишљења угледних критичара и, пре свега, реакција гледалаца у градовима у којима се играо овај сценски спектакл, слободно се може рећи да је пројект „Олимп: у славу култа трагедије“ - представа од 24 сата чувеног белгијског редитеља Јана Фабра, један од најзначајнијих догађаја савременог театра.

Спутњик је имао ексклузивну прилику да међу првима разговара са интригантним редитељем који ће 23. септембра својом представом свечано отворити 51. Битеф. 

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

У време брзе технологије и комуникација Ви правите представу од 24 сата. Шта Вас је мотивисало и колико је за савремену публику овај вид театра помало — шокантан?

— Оно што ме је инспирисало је свакако грчка трагедија сама по себи. Фантастични текстови који су и данас актуелни. На овој представи смо радили шест година. Бавили смо се истраживањем шта данас значи катарза. Други истраживачки посао за време стварања представе била је веза између језика снова и језика заборављених трагедија. Овај пројекат доживљавам као рибу која се непрестано бори са таласима. Живимо у Европи где се све одвија брзо, у позориштима се представе спремају за шест, осам до десет недеља, а прошло је пуно година од када сам се ја одаљио од тог темпа. Позориште је превише озбиљан медиј да би тако олако био схваћен, на тако лак и једноставан начин. Тако да је то био мој избор, да радим на нечему онолико времена колико је заиста за то и потребно.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Ви захтевате од публике целодневну пажњу. Зашто? Да ли зато што желите да одате дубоко поштовање античкој драми, колевци театра, или из жеље да се мало застане, удахне и бар један дан, али цео, буде посвећен уметности?

— Пре свега, не заборавите Дионизијске свечаности које су у античко време биле одржаване три дана и три ноћи за редом. А за нас је већ 24 сата у физичком смислу премного. Смена доба дана и ноћи, потешкоће са којима се срећу глумци да остану будни и да изводе свој перформанс. Они долазе до крајње границе умора, тако и да глуме на различите начине, како физички, тако и ментално. Говорим из неког искуства, ако узмемо у обзир 13 градова у којима смо изводили ову представу. Управо смо се вратили из Париза. Тамо је 60 старијих људи остало пуна 24 сата, и на крају пружило громогласан аплауз у трајању од 34 минута. Стиче се утисак да постоји дубока потреба људи да у ово доба технологије, дигитализације и мобилних телефона, искуси и сведочи нечему аутентичном, да одвоји време да дође у позориште. То је дивно. Позориште је одувек било место окупљања људи, место дељења нечег духовног, место где можете да осетите мирис, где видите, где можете да осетите глумце. Све то, наравно не можете путем својих компјутера или мобилних телефона. Тако да ми моје искуство годинама показује да постоји људска потреба за изворним театром.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Шта публика треба да зна пре него што се упусти у гледање „Олимпа"? Да ли јој је потребан неки тренинг чула, знање, концентрација…

— Све ове грчке трагедије савршено кореспондирају са оним што се данас дешава у свету. Све то можете наћи у античким трагедијама ако их пажљиво доживите. Узмите за пример Медеју. Медеја је увек представљана као породична трагедија, али немојте заборавити да је Медеја прича о жени која је убица своје деце, Грци су је представљали као ратницу и то је за њих био разлог зашто је убијала децу. Она би данас могла бити мајка из Сирије, која је уврштена у редове ДАЕШ-а и можда би због тога убијала своју децу. Медеја је једна жена данашњице. и она се појављује у том делу света.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Шта очекујете од публике, које би вас реакције обрадовале, која сазнања усрећила? Шта је ваш идеални гледалац?

— Сматрам да публици увек треба дати слободу. Треба да размислите, да осетите њихове потребе. Као уметник ви сте у служби лепоте, морате да будете великодушни према публици. А у исто време, посао уметника се завршава на публици. Зато ја говорим о катарзи у позоришту. Пре два дана у Паризу осетили смо да публика постаје део перформанса. Она живи са глумцима. Људи чак изговарају одређене делове текста са глумцима, они им аплаудирају, смеју се заједно са њима. Они такође живе кроз ту замену улога.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Ако се театар враћа на прапочетак, да ли то значи да и публика и сви треба да се вратимо можда том античком прапочетку — оним великим питањима ко смо, зашто смо ту, где идемо…?

— Сав мој рад је базиран на истраживању људског бића. Шта је људско биће у социолошком, филозофском, политичком смислу. Шта значи људско тело. Мислим да уметник увек треба да брани рањивост лепоте, што значи да брани варијабилност људског и животињског, све што има своју функцију, уметник мора да одбрани.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Да ли се ваш сценски спектакл може назвати и неком врстом античког ријалити програма?

— Не. То се дешава сада и овде. У том смислу то је мој језик који сам развијао у протеклих 30 — 40 година. Може да се каже да је то комбинација класичног театра, савременог театра, класичног плеса, модерног плеса, уметности перформанса, појма историје уметности. Истренирао сам моју трупу на свим тим пољима тако да се она сједињују у оквиру целокупног перформанса.

Како сте вршили одабир глумаца, по вештини или по физичкој (И менталној) издржљивости.

— По свему. Морате бити изузетно снажан глумац да бисте били у мојој трупи, али и снажан играч. Четири генерације је на сцени. Има људи који раде са мном на сцени више од тридесет година. Имам генерацију шездесетогодишњака, генерацију педесетогодишњака који раде 18-20 година са мном, генерацију тридесетогодишњака са којима радим 8-9 година и то је најмлађа генерација.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Шта Вам је важније у театру — форма или садржај? и шта Вам је најважније када је „Олимп" у питању?

— Све. За мене лепота није само у естетици, шминки. За мене је лепота сложно ићи заједно из етичких принципа и естетских вредности и то иде једно с другим. То је мој посао, о томе причам. Да је другачије била би само шминка.

Колико ова прича кореспондира са светом у којем живимо, шта нам о њему поручује?

— Мислим да је Грчка трагедија прича о Вама и мени, о предивним странама и лошим странама, такође. Ми, људи смо предивне животиње у суштини. Бољи смо од анђела. Анђели су праузорак, савршени, статични. Ми људи смо увек криви, увек у покрету, а истовремено не чинимо лоше зато што се увек унапређујемо, отуда на сцени огромна вера у људски род.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Какав је то свет у коме живимо када Ви имате потребу да нас изместите неколико миленијума даље од њега?

— Не покушавам да изместим никога. Представа је савремена, дешава се овде и сада. То је врста класичног театра. То је савремена изведба и ради се о политичкој и хуманистичкој ситуацији овде и сада.

У заоштравању односа великих светских сила, чему да се нада стваралаштво? Како видите будућност света?

— Као што сам рекао, ја верујем у људски род. Правимо грешке, поправљамо се, тако да гајим наклоност према људском роду. Шта се дешава у Европи, нарочито мом делу Европе, са избеглицама и проблемима које имамо са муслиманима. Добро је зато што морамо да учимо из тога. Морамо да рачунамо на то да, понекад, не можемо да решимо проблеме. Лепота  грчког света је што они могу да славе проблем, ми на западу увек настојимо да решимо сваки проблем. Мислим да припремамо себе да прихватимо то што јесте, да прихватимо све проблеме. Све различите религије, једна поред друге, не морамо ми католици, западњаци, да им говоримо шта морају да раде, да мисле. Мислим да сви морају бити слободни, обављати своје ритуале и све што раде. и не треба осуђивати људе због тога. Не говорити: Ово је добро, ово је лоше.

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра

Однос између Русије и Америке. Како Ви гледате на тај проблем и да ли ће бити решен?

— Надајмо се да су због Доналда Трампа Американци схватили да би требало да гласају за бољег председника следећи пут. У исто време то је знак времена. Вероватно се Обаме света нису довољно добро бринуле о народу и зато им је народ одузео моћ. Не можемо са омаловажавањем да гледамо на те људе који су гласали за Трампа, а који моле за помоћ и бесни су на цео свет. Морамо да их саслушамо, морамо да их збринемо да не бисмо завршили са погрешним диктаторима на погрешним местима.

Русија, с друге стране. Како видите Русију и Путина?

— Иста ствар. Имао сам велику изложбу у Ермитражу, у Санкт Петербургу пре три године. Тамо се све дешава истовремено. Моја изложба је прихваћена, више од милион људи је посетило изложбу, а у исто време су одржавани протести против изложбе. Биле су две врсте протеста. Једни су хтели да затворе изложбу, господин Путин и Влада су били за изложбу. Било је дијалога и борбе. То је моћ демократије, да осетите снагу обе стране.    

Представа „Олимп“ Јана Фабра
WONGE BERGMANN Представа „Олимп“ Јана Фабра
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, ana čarnojević рече

ofkors. npr ova dva glumca su se bas zrtvovala za umetnost da nam lajv docaraju taj simbolicki smisao.

Da. Naročito potom što ih je režiser ubijedio da im je publikum banda imbecilnih dementu koji to ni u kojem slučaju drugačije odigrano ne bi uopšte razumjeli ni shvatili kao što si je to mislila i ova TV moderatorka.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tridesetominutne ovacije za anasmbl predstave „Olimp“

Poziv u dionizijsko ludilo

- „Uzmi moć nazad i uživaj u sopstvenoj tragediji. Diši, samo diši i zamisli nešto novo“, ovim rečima završena je dvadesetčetvorosatna predstava „Olimp“ kojom je u subotu uveče počeo 51. Bitef.

 Poziv u dionizijsko ludilo

Nakon neverovatnog pozorišnog spektakla oduševljena publika u prepunom Sava centru pozdravila je izvođače ovacijama dugim 30 minuta. Gotovo u ekstazi, čuli su se povici „Bravo, bravo“. Glumci su desetak puta izlazili da se poklone tapšući publici koja je zajedno sa njima iskusila ovo epsko putovanje.

Ali iako 30 minuta dug aplauz zaista zvuči neverovatno, ipak to nije bilo dovoljno za sav trud i intenzivni rad koji je ansambl Jana Fabra uložio u ovu predstavu. Isto je osetila i publika, tapšući i nakon što su se svetla upalila, a glumci konačno otišli da se odmore. Ovakvo oduševljenje može se pre uporediti sa osećajem nakon nekog muzičkog koncerta, nego pozorišne predstave. Takvav je bio i ceo događaj, sa sve narukvicama za ulazak i krevetima za spavanje i lejzibegovima za odmaranje, ali i publikom koja kao da je posle toliko sati htela još.

Takve su bile i prava i poslednja scena u kojima kao na rejvovima glumci igraju do sopstvenih granica mogućnosti, uvodeći i na kraju izvodeći publiku iz sveta Dionizijskih svečanosti, koje su i bile inspiracija belgijskom umetniku Janu Fabru da osmisli ovu dugu predstavu.

Od prve velike scene u kojoj vidimo glumce obučeni u belo kako igraju dok sa njih počinju da padaju komadići živog mesa, kože… dok im niz noge i ruke curi krv… bilo je jasno šta će se narednih 24 sata odvijati. Čak 28 glumaca, igrača, performera bukvalno su pustili svoju krv, suze i znoj na Velikoj sceni Sava centra.

Testirajući sopstvene granice izdržljivosti (i fizičke i psihičke), oni su se skinuli do gole kože, ali se i ogolili u svoj svojoj ljudskosti ispred publike. Oni su na sceni igrali, preskakali konopac, tukli se, boli se, farbali bojama, pili, jeli, doživljavali erekcije, spavali...

Ponajmanje su glumili junake grčkih tragedija, kojima je cela predstava posvećena. Edip, Antigona, Medeja, Agamemnom, Hektor, Hakaba, Odisej, Ajant... bili su tu samo da bi ukazali u kojoj se tragediji trenutno nalazimo. Scene iz Eshilovih, Sofoklovih i Euripidovih tragedija smenjivale su se gotovo bez ikakvog reda, ali uvek prikazujući ljudsku patnju, bol, izdanju, nepravdu, želju za osvetom...

fabr15.jpg

S druge strane, svakog trenutka na sceni dominirala je vizuelnost Jana Fabra. Svaka pojava glumaca, scenografija, kostimi bili su deo veće slike. Kilogrami svinjskog mesa, sa sve iznutricama (srcem, bubrezima, jetrom, jezicima), dva litra prava životinjske krvi i ko zna koliko litara lažne, stotine raznobojnog cveća, kilogrami šarenih konfeta, desetine komada belih čaršava, specijalni biljni jogurti za mazanje po telu... - sve to se našlo na Velikoj sceni Sava centra u slavu grčke tragedije. Uz to glumci koji mazohistički prenose Fabrove ideje kako bi stvorili ovaj vizualno-spektakularni fizički teatar.

S druge strane bine, publika je sve to pratila. Tek nakon prva tri sata počeli su da izlaze iz sale na pauzu i odmor. Većina sedišta nije se praznila tokom 24 sata. Neki su spavali u holu Sava centra, neki odlazili do kuće, da bi se kasnije vraćali, sve vreme gledajući predstavu na TV ekranima (uz prenos Radio-televizije Srbije), neki dremali u svojim stolicama u sali… Ali to je i bila želja Jana Fabra, da publika pređe granicu razuma i analitičkog razmišljanja i uđe u drugi svet polusvesti iz koga će pratiti predstavu. U mometima mira na sceni, poetične rečenice su uspavljivale i pozivale na zajedničko snevanje. Tom onirizmu iliti epskom tripovanju, kako glasi ovogodišnji slogan Bitefa, doprinosili su i muzika i koreografija koje su publiku vodile korak bliže stanju nalik “dionizijskog ludila”. Zlatni bog, odnosno glumac koji predstavlja Dionisa, pozvao je publiku na završetku predstave da ponesu delić tog ludila sa sobom jer nema kraja. Doći do tog ludila, kako kaže, tek je početak.

publika.jpg

Beogradsku publiku na dalje Bitefovo epsko putovanje narednih dana vodi slovenački reditelj Jernej Lorenci i to prvo kroz svet Biblije, a zatim i srpske narodne poezije, sa svojim predstavama „Biblija, pokušaj prvi“ i „Carstvo nebesko“.

M. Krtinić

logo.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Писао истовремено и сценарио за Human Centipede 4, па случајно грешком убацио сцену у "Олимпа". Ништа страшно, дешава се и најбољима...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ФБ ОБЈАВА ЂАКОНА НЕНАДА ИЛИЋА

КАКАВ ДОГАЂАЈ!

ОЛИМП (у славу култа трагедије) - представа која траје 24 сата! И још директан дан-и-ноћ пренос на телевизији (РТС 3).
Тешко је за поверовати да се било која позоришна представа може пратити са занимањем у директном ТВ преносу. Па још ако траје 24 сата!

Савремена цивилизација свечано је прво објавила "смрт Бога", па "смрт уметности", "смрт филозофије"... Остале су само техника и економија.

Скоро нисам видео неки производ савремене уметности који може да изазове оволико поштовање.
У представи ОЛИМП фламанског редитеља Јана Фабра направљен је херојски напор да се смрт уметности не призна. Заиста херојски. Сатима и сатима глумци-играчи изводе подвиг од ког застаје дах. Иза спектакуларних слика насталих савременом анализом грчких трагедија стоји дуг и напоран рад. Посвећен. Посвећен у тој мери да ми хришћани не можемо да позавидимо складној заједници на сцени. Глумци и глумице су махом голи, а да та голотиња нема везе ни са порнографијом ни са провокацијом малограђанштине, па чак ни са подвученом еротиком - она је само једно од средстава за искрено улажење у проблеме људског постојања. Нема подразумевања. Извођачи су буквално оголели себе.

Глумци до изнемоглости понављају реченице док их заиста не прихватимо и уђемо у дијалог са њима, поливају се бојама, мажу уљем, рву се, играју уз хипнотичку музику и ваљају по земљи, воде љубав са биљкама и невидљивим визијама - све под палицом дебељушкастог Диониса иако се противе осталим паганским боговима. Раде све то до изнемоглости. Поштено. Сведоче своју уметничку веру.
Не спадам у љубитеље оваквих форми, али ова представа се дефинитивно издваја искреношћу и аутентичношћу.

Иза свега стоји трагедија, али суочавање са њом није лишено хумора и виталности која фасцинира. Отпор претварању човека у саставни део рационалног западног пројекта. Нешто што личи на све уметничке и позоришне побуне од шездесетих година на овамо, али лишено свега тривијалног, баналног. Откривају нам шта стоји иза сумануте културе екстазе као једине паузе у сивилу свакодневице.
Човек је ограничено али величанствено биће говоре нам, а извођачи представе на крају отворено траже признање за своје херојство али и за херојство човека уопште. Трагичног јунака.
Затим иронишу тај свој позив претварајући озбиљну и за гледаоца захтевну кореографску причу у баналну еротичну кореографију са медија као што је наш несрећни "Пинк". Упућени се сете како је бунтовник Буњуел завршио филм о Светом Симеону Столпнику у тадашњем диско клубу. Мистичка екстаза враћа се на инстант екстазу савременог доба.

И на крају кад се Дионис, алтернатива сувом рационализму цивилизације, повуче, поручују нам - "дишите слободно и замислите нешто ново!"
А ми хришћани знамо да је једино ново под сунцем - Христос. И само можемо да се замислимо како на прави начин ући у контакт са посвећеним уметничким борцима за људскост без Бога.
Дивно је кад ти неко да повод за озбиљан дијалог. Незгодно је што те то обавезује да изађеш из сопствене млакости и подразумевања.
Велико је освежење кад се макар за неко време можемо измаћи из наших локалних (великих) проблема и сагледати проблеме данашњег човечанства. И наравно да можемо да се подсетимо обавезе светске мисије Православља. Зашто не и у култури?

Снимак ове изузетне представе требало би приказивати ако не у богословијама а оно сигурно на Богословским факултетима. Да би будући свештеници и теолози могли на време да нађу прави одговор на крик овог времена - "дајте нам нешто заиста ново!"

А то да уметници који се инспиришу Православљем могу да буду испровоцирани да нађу савремен превод византијске естетике и хришћанске слике света која би другачијим али подједнако вредним уметничким средствима као у овој представи могла да постане наш културни излазак у свет - не треба посебно подвлачити.

 

  https://www.facebook.com/dakon.ilic?hc_ref=ARRhNIIg8_PqVWmAeT5YibYnNahgehkhx-l8HIng-l7nrrmrfnx3ba-bPZ_g1kqQeCo

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

КАКАВ ДОГАЂАЈ!

ОЛИМП (у славу култа трагедије) - представа која траје 24 сата! И још директан дан-и-ноћ пренос на телевизији (РТС 3). 

21768020_10214702984636607_1103012781135

Тешко је за поверовати да се било која позоришна представа може пратити са занимањем у директном ТВ преносу. Па још ако траје 24 сата!

Савремена цивилизација свечано је прво објавила "смрт Бога", па "смрт уметности", "смрт филозофије"... Остале су само техника и економија.

Скоро нисам видео неки производ савремене уметности који може да изазове оволико поштовање. 

У представи ОЛИМП фламанског редитеља Јана Фабра направљен је херојски напор да се смрт уметности не призна. Заиста херојски. Сатима и сатима глумци-играчи изводе подвиг од ког застаје дах. Иза спектакуларних слика насталих савременом анализом грчких трагедија стоји дуг и напоран рад. Посвећен. Посвећен у тој мери да ми хришћани не можемо да позавидимо складној заједници на сцени. Глумци и глумице су махом голи, а да та голотиња нема везе ни са порнографијом ни са провокацијом малограђанштине, па чак ни са подвученом еротиком - она је само једно од средстава за искрено улажење у проблеме људског постојања. Нема подразумевања. Извођачи су буквално оголели себе.

21992801_10214702987636682_7435233789758

Глумци до изнемоглости понављају реченице док их заиста не прихватимо и уђемо у дијалог са њима, поливају се бојама, мажу уљем, рву се, играју уз хипнотичку музику и ваљају по земљи, воде љубав са биљкама и невидљивим визијама - све под палицом дебељушкастог Диониса иако се противе осталим паганским боговима. Раде све то до изнемоглости. Поштено. Сведоче своју уметничку веру. 

Не спадам у љубитеље оваквих форми, али ова представа се дефинитивно издваја искреношћу и аутентичношћу.

Иза свега стоји трагедија, али суочавање са њом није лишено хумора и виталности која фасцинира. Отпор претварању човека у саставни део рационалног западног пројекта. Нешто што личи на све уметничке и позоришне побуне од шездесетих година на овамо, али лишено свега тривијалног, баналног. Откривају нам шта стоји иза сумануте културе екстазе као једине паузе у сивилу свакодневице.

Човек је ограничено али величанствено биће говоре нам, а извођачи представе на крају отворено траже признање за своје херојство али и за херојство човека уопште. Трагичног јунака.

Затим иронишу тај свој позив претварајући озбиљну и за гледаоца захтевну кореографску причу у баналну еротичну кореографију са медија као што је наш несрећни "Пинк". Упућени се сете како је бунтовник Буњуел завршио филм о Светом Симеону Столпнику у тадашњем диско клубу. Мистичка екстаза враћа се на инстант екстазу савременог доба.

21766694_10214702990556755_4446083116267

И на крају кад се Дионис, алтернатива сувом рационализму цивилизације, повуче, поручују нам - "дишите слободно и замислите нешто ново!"

А ми хришћани знамо да је једино ново под сунцем - Христос. И само можемо да се замислимо како на прави начин ући у контакт са посвећеним уметничким борцима за људскост без Бога. 

Дивно је кад ти неко да повод за озбиљан дијалог. Незгодно је што те то обавезује да изађеш из сопствене млакости и подразумевања.

Велико је освежење кад се макар за неко време можемо измаћи из наших локалних (великих) проблема и сагледати проблеме данашњег човечанства. И наравно да можемо да се подсетимо обавезе светске мисије Православља. Зашто не и у култури?

22008012_10214702996036892_3470901697162

Снимак ове изузетне представе требало би приказивати ако не у богословијама а оно сигурно на Богословским факултетима. Да би будући свештеници и теолози могли на време да нађу прави одговор на крик овог времена - "дајте нам нешто заиста ново!"

А то да уметници који се инспиришу Православљем могу да буду испровоцирани да нађу савремен превод византијске естетике и хришћанске слике света која би другачијим али подједнако вредним уметничким средствима као у овој представи могла да постане наш културни излазак у свет - не треба посебно подвлачити.

ђакон Ненад ИЛИЋ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Милан Ракић рече

Лепота  грчког света је што они могу да славе проблем, ми на западу увек настојимо да решимо сваки проблем.

Значи браво!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније благословио је почетак Међународног симпозијума византолога „Ниш и Византија XIX“, који је одржан у среду, 3. јуна 2020. године у виду веб конференције.     Преосвећени Владика Арсеније обратио се учесницима словом о Светом цару Константину, пожелевши им успешан рад конференције, која се већ деветнаест година организује на дан Светих цара Константина и царице Јелене.     Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак, 28. јануара 2020, у галерији Музеја Хајдук Вељка отворена је изложба „Kормилари цркве и сведоци векова“ аутора Горана Јанићијевића и Миодрага Милутиновића.     Изложба „Kормилари цркве и сведоци времена“ обухвата портрете архиепископа српских, патријараха српских-пећких, затим патријараха обновљене Пећке Патријаршије, карловачких митрополита и патријараха српских од уједињења помесних цркава до данашњих дана, историју осам векова српске цркве од Светог Саве до Патријарха Иринеја – истакла је на отварању изложбе у галерији Музеја Хајдук Вељка, у оквиру светосавке светковине, др археологије Маја Живић, директор зајечарског Народног музеја.   Изложба је већ приказана у оквиру Фестивала хришћанске културе у Зајечару, а у Неготину је плод сарадње зајечарског Народног и Музеја Kрајине у Неготину.   „Пред нама су портрети наших архиепископа и првојерараха наше Цркве. Управо благодарећи њима који су се налазили на челу наше Цркве која је постала самостална 1219. године, са титулом архиепископија свих српских и поморских земаља, 1346. године уздигнута на ранг патријаршије, благодарећи њиховом труду, њиховом залагању, њиховом одрицању, самопрегорним жртвама, молитвама доспели смо и допловили и до ове 2020. године. Пуно је у ових осам векова уткано љубави, знања, мудрости према Богу и своме роду од стране свих оних који су се налазили на челу наше свете мученичке и страдалне Српске Православне Цркве”, истакао је јереј Марко Пајчин, парох неготински.   Један од начина да се омогући ретроспективни увид у осмовековну историју СПЦ као аутокефалне, јесте подсећање на личности које су се налазиле на њеном челу – рекао је један од аутора изложбе Горан Јанићијевић.   „Наша светосавска Црква испунила је осам векова свога постојања као самовласна и као она која сведочи веру својих чланова и свог целог организма и оно што заиста њу чини посебним је управо то што је то питање аутокефалности било довођено у питање и било искушавано, као и народ и црква је поделила то бреме историјско, и у том смислу смо се ми одлучили да прикажемо личности које су на овај или онај начин понели велики крст за ту цркву и који су заправо на путу Светог Саве бивали као дрво маслине засађено у рају“, рекао је на отварању изложбе Горан Јанићијевић, који је епископу тимочком Илариону уручио портрет Никодима Тисманског који је по предању ктитор манастира Буково, Вратне и Манастирице.   Изложбу је отворио Епископ тимочки Иларион који је истакао да је свака „света литургија, али и плод литургије, па и оваква духовна дешавања светковина“.   „Ово је заиста значајан део историје којег ми у датом тренутку често нисмо ни свесни. Kолико је значајна ова изложба, и уопште ова духовна дешавања, а посебно када стојимо пред ликовима ових светитеља који су се борили за устројавање и очување онога што је највредније за човека, а то је слобода и вера у слободној држави“, рекао је, између осталог, владика тимочки Иларион.   Свечано отварање изложбе „Kормилари цркве и сведоци векова“ увеличао је и Хор Цркве Св. Тројице под управом Светлане Kравченко.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије присуствовао је у четвртак, 7. новембра 2019. године, у Културној станици Свилара у Новом Саду, отварању изложбе под називом „Раније је било све другачије“.     Аутори поставке фотографија, Морис Вајс (Maurice Weiss) и Харалд Хаусвалд (Harald Hauswald), документовали су живот људи у Немачкој Демократској Републици, њихову свакодневицу и тренутке непосредно након пада Берлинског зида.   Амбасада Савезне Републике Немачке реализовала је ову изложбу уз подршку Града Новог Сада. Поставка је доступна јавности од 8. до 22. новембра 2019. године, у периоду од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј истакао је синоћ у Београду, отварајући изложбу „Осам векова уметности под окриљем Српске православне цркве“ да су Срби стварали и у ропству и у страдањима.     Патријарх Иринеј нагласио је да ово изложба драгоцјености од непроцјењивог значаја на којој је представљен само мали остатак онога што је СПЦ створила кроз протекле вијекове, а што је чувано у ризницама српских манастира од Крке до Високих Дечана.   Његова светост истакао је да су српске светиње пљачкане и разношене, али да су Срби стварали и у тешким условима.   Патријарх сматра да је потребно да надлежне институције ријеше питање изложбеног простора Музеја СПЦ који је мали.   Управник музеја СПЦ ђакон Владимир Радовановић рекао је да ће посјетиоци изложбе моћи да се упознају о богатом културном и духовном насљеђу српског народа и да се увјере да чињенице и артефакти потврђују да су Срби вијековима стварали.   – Кроз две ризнице, манастира Високи Дечани и манастира Крка, приказали смо простор на којем је стварао наш народ. Реч је о два удаљена манастира, о две ризнице, од којих је једна на крајњем југу наше земље, а друга у другој држави, али у тренутку стварања уметничких дела то су два средишта нашег народа – истакао је ђакон Радовановић.   Он је нагласио да оно што можда боли данас, када се сматра да се живи у времену просвећености и да су прошла времена уништавања туђих обиљежја, јесте то да се живи у простору гдје је српско духовно и културно насљеђе угрожено.   Отварању изложбе присуствовали су Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и Митрополит загребачко – љубљански Г. Порфирије, Преосвећени Епископи: шумадијски Јован, крушевачки Давид, британско – скандинавски Доситеј, јужноцентралноамерички Кирило, бачки Иринеј, источноамерички Иринеј (Добријевић), осјечкопољски Херувим, мохачки Исихије, ремезијански Стефан, Њ. К. В. принц Александар Карађорђевић и Њ. К. В. принцеза Катарина Карађорђевић, затим директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић и многобројни културни посленици.   На изложби „Осам векова умјетности под окриљем СПЦ 1219-2019“ у Музеју СПЦ премијерно је представљено 135 рукописних и двадесетак штампаних књига са раскошним оковима које свједоче о томе шта је књига значила и какав је углед уживала у средњем вијеку.   Међу бројним реликвијама је и дечански крст цара Душана, оригиналне повеље манастира Хиландара, први кивот у који су положене мошти Стефана Дечанског, круне, те бројни предмети из порушених манастира на Косову и Метохији и много тога другог.   Отварањем изложбе заокружено је званично обиљежавање и прослава осам вијекова аутокефалности СПЦ, које је започело Светом архијерејском литургијом 6. октобра у манастиру Жича, настављено 7. октобра архијерејском посјетом Пећкој патријаршији и Високим Дечанима и 8. октобра свечаном академијом „Завет Светог Саве“ у Београду.   Изложба ће бити отворена до 2. децембра, а посетиоци ће моћи да виде црквено-уметничке предмете непроцењиве вредности, настајале од 13. до 19. века.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...