Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Овде још нема ничега

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је 17. јануара 2020. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Новом Саду, Молебни канон Пресветој Богородици, ради подршке верном народу за очување светињâ у Црној Гори. Владици Исихију су саслуживали свештеници Епархије бачке. Молебном канону молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.   Звучни запис беседе Епископа бачког Иринеја     После молитве, Преосвећени владика Иринеј предводио је Литију од Успенског храма, преко Трга слободе и Змај Јовине улице, до Саборне цркве. Беседећи у Светогеоргијевском храму, Епископ бачки је поручио да је једини циљ и смисао овог молитвеног сабирања пружање подршке нашој браћи и сестрама по вери. Већинска Црна Гора је против овог незаконитог псеудозакона, који директно удара на основна права наше Српске Православне Цркве, односно њених епархија на територији данашње Црне Горе. Молитвено, тихо, достојанствено, мирно, ненасилно протестовање против таквог закона је морална дужност и морални императив. Ми, овим путем и на овај начин, молитвено се обраћајући Господу, Пресветој Богородици, светим угодницима Божјим, а затим вршећи литије, исказујемо своју солидарност, своју састрадалну љубав и своју наду и увереност да ће, ако Бог дâ, правда и истина тријумфовати над сваким обликом неправде, истакао је Епископ бачки.     Једним срцем и једним устима појући, верни народ Епархије бачке, предвођен својим Архијерејем, пружио је молитвену подршку браћи и сестрама у Црној Гори, који се боре за очување светињâ Српске Православне Цркве и противе се дискриминаторном „Закону о слободи вероисповести (!) и правном положају верских заједница” у Црној Гори.         Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, 17. јануара, на празник Светог Јевстатија I Архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Михољска Превлака.     Прије Литургије владика Амфилохије је у чин расе и камилавке замонашио искушеника ове обитељи Тодора, давши му име Анастасије по Светом преподобномученику Анастасију који се слави 22. јануара. Владика је казао да је ова света обитељ добила новог Христовог свједока – монаха Анастасија што значи Васкрсенко, да би силом Христовог васкрсења испунио себе и свој живот и посвједочио Христа духовним огњем вјере, богољубља и братољубља.   Високопреосвећни Митрополит је казао да је послање свих који су били Христови кроз вјекове, који су били свједоци живога Бога, да Га свједоче и да носе Његов крст, по ријечима Христовим да их шаље као јагањце међу вукове.   „Тако су и оних првих 12 апостола, као и послије њих седамдесет апостола, кренули су за Христом одрекли се себе и послужили су Га и животом својим, ријечима и дјелима, а многи и мученичком смрћу, казао је владика подсјетивши да је и Михољска Превлака мјесто гдје су кроз вјекове живјели свједоци Христови још од времена римског императора проклетога цара Дукљанина, који је убијао и од хришћана отимао имовину.   Подсјетивши да данас прослављамо Светог Јевстатија Превлачкога, овдашњег епископа, којег је Свети Сава поставио, а који се првобитно у манастиру Хиландару подвизавао, владика је казао да је он овдје био светионик и свједок Христов, да би потом отишао у Жичу, Пећку патријаршију и постао међу првим српским архиепископима, послије Светога Саве и Светога Арсенија:   „Свети Јевстатије дивни свједок Христов, послан од Господа, посвједочио је Господа својим животом, дјелима и свједочи га до наших времена својим присусутвом и светим споменом и у Пећкој патријаршији и овдје.“   Митрополит је казао да иако смо се надали да у ова наша времена неће бити више тих проклетих царева Дукљана, Хозроја, гонитеља Цркве персијских, Црква Христова је кроз сву историју на крсту и распећу кроз вјекове у свим земаљским народима, гоњена и прогоњена, и да је то остало до наших времени.   „Ево данас нови цареви Хозроји и Дукљани гоне и прогоне Цркву Божију, отимају, хоће да обесвећују храмове као што су то чинили проклети цар Дукљанин и Хозроје. Донијет је и код нас безакони закон од Владе Црне Горе, који је истовјетан са законом који је владао за вријеме проклетог цара Дукљанина и према коме се управљао Хозроје, пагански, безбожни цар персијски.“   И у 21. вијеку се наставља та прича, казао је Митрополит, али Црква Божија и душе просвећене свјетлошћу истине Божије остају вјерне Христу Господу и наш народ, који се духовно пробудио и васкрсао, окупља се око светиња Божијих.   Говорећи о погубности богоубилачког и братоубилачког духа који се прво послије Октобарске револуције зацарио у Совјетском Савезу, а касније пренијет и код нас, током и послије Другог свјетског рата, Високопреосвећни Митрополит је казао да се тај богоубилачки и братоубилачки дух наставља данас у Црној Гори и проглашава за идентитет и будућност Црне Горе:   „Из богоубилачког и братоубилачког духа се рађају и ови закони – безакоња која се намећу Црној Гори и преко тога повратак проклетом цару Дукљанину и Хозроју, безбожном цару персијском.“   Нагласио је да се данашња црногорска химна први пут пјевала од стране Секуле Дрљевића у Старој Градишки:   „И ова Црна Гора која се данас ствара са тим безакоњима, није Црна Гора 13. јула, већ је то фашистичка Црна Гора 12. јула Секуле Дрљевића из Старе Градишке гдје је било крваво братоубилаштво од стране фашиста. Да се помолимо Богу да уразуми оне који данас владају Црном Гором, да не настављају то злокобно дјело братоубиства и богоубиства у своме народу, него да се врате оном изворном хришћанском духу који је овдје владао вјековима, а којим је саграђено у Црној  Гори све што је саграђено и сачувано кроз вјекове, и којим су живјели сви они велики свједоци вјере Христове, и богуљубља и братољубља.“   Помоливши се да се данашњи властодршци откажу од духа персијског цара Хозроја паганског и проклетога цара Дукљанина, да се ослободе духа затрованог брозомором, духом богоубилаштва и братоубилаштва, Митрополит је позвао све да поново заживимо духом Јеванђеља, духом љубави према Богу, који јесте љубав, и једни према другима – христоликој љубави:   „То је љубав коју Црква свједочи и сви свети мученици кроз вјекове, од Превлачаких до Преподобног мученика Анастасија, чије име је примио наш досадашњи Тодор, па до свих осталих који су за Христа пострадали, носећи Његов часни крст живећи сагласно Јеванђељу.“   Владика је  благосиљао и пререзао славски колач у част Св. Јевстатија Превлачког Архиепископа српског који је слава хора Светог Јевстатија из Будве, а након Литургије је освештао звоно које је приложио Виталиј Послшиков из Вороњежа.   Благословећи приложника и његову породицу, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да овај посебни дар спаја древни Вороњеж и ово вјековно сабиралиште на Михољској Превлаци, Русију и Црну Гору, и свеукупни словенски народ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Иницијативу за изградњу цркве у Ресавици покренули су њени грађани у договору са месном заједницом 8. августа 1997. године. После годину дана, 9. августа 1998. године, Његово преосвештенство Епископ браничевски Игнатије освештао је темељ за Цркву Светог Пантелејмона, а зидање и малтерисање цркве потрајало је од 2000. до 2004. године.      Мештани су затим затражили и свог свештеника, због чега је 1. септембра 2003. године основана Црквена општина и парохија ресавичка са седиштем у Ресавици. Њу сачињавају: Ресавица, Равна Река и Сењски Рудник. Пре оснивања црквене општине Ресавица је припадала парохији стрмостенској. Први парох постао је свештеник Зоран Филиповић, који је остао у цркви до 2005. године, а од тада је парох свештеник Саша Ђорђевић. Сама црква се налази на једном од најлепших места у насељу, окружена зидом од камена и металном оградом.   Донацијама појединаца и предузећа постављенa је гранитна керамика на поду, подно грејање, прикључен је топловод, поплочан улаз до цркве. Иконостас је израђен вештом руком протомајстора Мишка Милановића из Супске код Ћуприје, а иконе је живописао иконописац Никола Ђуровић из Београда. Црква припада Епархији браничевској, Намесништво свилајначко, Црквена општина ресавичка.   Епископ браничевски Игнатије је освештао новосаграђену цркву 9. августа 2012. године Уз Епископа је саслуживало десет свештеника, три ђакона и четири чтеца. За обред освештења донете су мошти Светог кнеза Лазара из Манастира Раваница, што је уз многобројно свештенство учинило овај обред још свечанијим. Велики допринос доласку црквених великодостојника, сигурно, припада пароху ресавичком Саши Ђорђевићу, који је још једном позвао своје парохијане да прилажу за здравље и спасење својих душа.   После свечаног чина Владика је одржао говор окупљеном народу, у коме је појаснио чин освећивања цркве: „Освећење цркве је потребно зато што смо ми, у ствари, Црква као заједница која се сабира на једном месту и на тај начин изражава веру у оно што је Господ обећао, а то је да ће у последњи дан када дође, сабрати све народе на једном месту и када ће бити Царство Божје. Литургија треба да се обавља у једном граду на једном месту, јер Литургија представља сабирање, а раздвајање представља смрт, јер без сабирања на светој Литургији и без причешћа неће бити ни вечног живота“.   Сама грађевина цркве символизује јединство: унутрашњи део куполе је у облику крста, што указује на утемељење Цркве на Христовом страдању. Кубе је символ неба и божанског, те изображава небо-земни спој у Цркви, спајање Бога и створене природе, Бога и човека – које га чини вечно живим бићем.   Владика је рекао да се молимо за здравље оних који су помогли да се сагради црква и доведе у ово стање. У свом говору је посебно захвалио руководству предузећа „Рембас“ на доприносу. У завршници свог обраћања верном народу Преосвећени је навео: „Ово је велики дан, ово смо једном осветили цркву за вечност, никад више је нећемо освећивати и никада се она неће ни порушити. Много тога ће проћи, а црква ће остати“. Свечани чин су улепшали појци.   После освештења цркве приређен је пригодан ручак за Владику и госте у хотелу „Ђула“. Том приликом је додељено тридесет архипастирских грамата најзаслужнијим дародавцима.   Надлежни парох Саша Ђорђевић опслужује парохију која обухвата: Сењски Рудник, Ресавицу и Равну Реку – укупно 450 домова, и то на простору у којем је својевремено живело 22 народности! Били су то рудари који су долазили овамо са постора целе раније Југославије, и још пре Другог светског рата. Потреба за православном црквом осећала се одавно.   Пројекат Цркве Светог Пантелејмона урадила је и поклонила фирма „Сигма пројект“ из Београда. Грађевинске радове је извела фирма „Вавилон“ из Раче крагујевачке, чији је власник Раде Здравковић, дипл. инж. грађевинарства.   Црква у поду захвата 180 m²; двокуполна је, има три звона, која је излила фирма „Јеремић“ из Београда.   Живописање цркве на око 900 m² отпочело је 2016. године. Владика је предложио распоред живописа, сцена и појединачних фресака, а осликавање поверио иконописцу Петру Билићу из Београда, који се овог посла латио заједно са својим синовима. Због близине манастира Манасија и Раваница, неке сцене и ликови су урађени према фрескама у овим манастирима.   Тако, Цркву Светог Пантелејмона у Ресавици осликава Иконописна радионица „Билић“ из Београда, у периоду од три године. Уметнички стил и ликовни квалитет радионице „Билић“ препознатљив је у Српској Православној Цркви. Преко 30 храмова осликаних од стране протомајстора Петра говоре и о озбиљности и квалитету рада. Осликавање се изводи у оквиру канона Православне Цркве и по благослову надлежног епископа. Очекује се да ће бити окончано, ако Бог да, крајем ове, 2019. године.   Сви чланови радионице „Билић“ (протомајстор Петар са три сина) активни су верници Српске Православне Цркве. Радионица се налази у Београду, на Врачару, у непосредној близини Храма Светог Саве.   Уметничке радове на живописању у потпуности финансира фирма „Svecom d.o.o.“ из Београда, на челу са директором др Ратком Радосављевићем. Иста фирма је учествовала и у изградњи цркве, а позната је по својим активностима и помоћи рударској заједници у Србији. Та помоћ и прилози су усмерени на здравство, школство и Цркву у местима где се обавља рударска делатност и живе рудари (Соко Бања, Алексинац, Сјеница, Сењски Рудник, Равна Река, Деспотовац, Ресавица). „Svecom d.o.o.“ је велики и признати добротвор Српске Православне Цркве, који се истакао у својој вишеструкој активности у реконструкцији Цркве Светог цара Константина и Јелене у Београду, на Вождовцу.   Протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...