Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
александар живаљев

Митрополит Амфилохије на слави Цетињског манастира: Почињемо зидање Цркве Свете Тројице у којој ће се чувати Богородица Филеримска, рука Светог Јована Крститеља и честица Часног Крста

Оцени ову тему

Recommended Posts

У Цетињском манастиру прослављена Мала Госпојина – храмовна слава манастира, служили Митрополити Амфилохије и михаловско-кошицки Георгије

21. септембра 2017.

DSC_0247-e1506004417608-720x375.jpg

Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у Цетињском манастиру је у четвртак, 21. септембра прослављен празник Рождество Пресвете Богородице – Мала Госпојина, храмовска слава ове светиње.

Служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије, који са шездесетак поклоника из своје Епархије борави у посјети светињама Митрополије црногорско-приморске.

Саслуживало им је многобројно свештенство Српске, Руске, Грчке и Православне цркве Словачке и чеших земаља.

У току Литургије Митрополит Амфилохије је миропомазао новокрштену слушкињу Божију Дарију.

Након причешћа вјерних, Архијереји су са свештенством благосиљали славски колач, а онда је Митрополит Амфилохије у архипастирском слову поздравио Митрополита Георгија и његово свештенство и остале поклонике из Чешке и Словачке, као и госте из Русије и Грчке.

Он је казао да je Цетиње град Пресвете Богородице.

„Она је његова покровитељка откада је утемељен, јер је већина храмова у њему њој посвећена. Она је, сада заједно са руком Светог Јована Крститеља, са својом чудотворниом иконом коју је сликала рука апостола Луке, заиста покровитељ овога града“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је благодаран Пресветој Дјеви за данашње сабрање на Цетињу и позвао све присутне да се помоле Мајци Божијој да не дозволи утамничење иконе Богородице Филеримос у пећину на Цетињу, што је намјера овдашњих властодржаца.

„Они су присвојили икону Пресвете Дјеве која припада Богу, Пресветој Дјеви и свима хришћанима на свијету. Она је као њихова, па они хоће да на њој паре зарађују, да је стрпају у пећину. Помолимо се Богу да ове године она буде враћена у ову светињу и да овај краљевски град испуни завјет краља и господара Николе и цара страстотерпца Николаја Романова о градњи цетињског саборног храма Свете Тројице“, казао је он.

  Рекао је да је данашње богослужење почетак градње храма Свете Тројице на платоу изнад Цетињског манастира, у којој треба да буду чуване рука Светог Јована Крститеља, икона Богородице Филеримске и честица Часног Крста.

 

Митрополит Амфилохије се посебно осврнуо на реаговање дијела овдашње јавности на своју недавну бесједу у овом манастиру која се односила на значај светог крштења.

Он је рекао да је тада говорио о томе да су сви они који су стварали Црну Гору били крштени и миропомазани.

„Свједоци тога су и мошти Светога Петра Цетињскога, Светога Василија Острошкога и ове друге светиње. И онда сам рекао, можда је мало тешко, нешто што сам чуо од мога духовног оца авве Јустина. Он је то рекао у Србији неком Брозовом официру који га је послије рата посматрао и ругао му се у возу. Кад му је рекао да је и он Србин рођен у Шумадији, Свети Јустин му је рекао да се и волови рађају у Шумадији, да пасу шумадијску траву, али нијесу Срби“, казао је Владика Амфилохије.

Он је објаснио да је тај случај поменуо и овдје за Црногорце.

„Црногорци који нијесу крштени, Црногорци који нијесу миропомазани, који не вјерују у Бога, они не признају ни Светог Петра Цетињскога, Светог Василија Острошкога и њихову Светињу. А ја таквима кажем: По чему сте Црногорци? По томе што сте рођени у Црној Гори? Па и волови и козе се рађају у Црној Гори, али нијесу Црногорци и Црногорке. Јесу црногорски волови и црногорске козе, али нијесу Црногорци и Црногорке који су цјеливали и цјеливају мошти Светог Петра Цетињског и икону Мајке Божије, покровитељке овога града. Њену икону хоће да стрпају у пећину да на њој зарађују паре. Јесу ли то Црногорци, је ли то култура“, упитао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је Митрополиту Георгију поклонио копију иконе Богородице Филеримос, на што је Владика узвратио иконом Светог ђакона Светог Василија Острошког, за коју је рекао да вјерује да се ради о првој икони светитеља чије мошти су недавно откривене у острошкој светињи.

Након Литургије је у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

DSC_0233.jpg
DSC_0236.jpg
DSC_0237.jpg
DSC_0238.jpg
 
DSC_0241.jpg
DSC_0242.jpg
DSC_0243.jpg
DSC_0244.jpg
 
DSC_0245.jpg
DSC_0246.jpg
DSC_0248.jpg
DSC_0249.jpg
 
DSC_0250.jpg
DSC_0251.jpg
DSC_0252.jpg
DSC_0253.jpg
 
DSC_0254.jpg
DSC_0256-Copy.jpg
DSC_0257.jpg
DSC_0258.jpg
 
DSC_0259.jpg
DSC_0260.jpg
DSC_0261.jpg
DSC_0262.jpg
 
DSC_0263.jpg
DSC_0264.jpg
DSC_0265.jpg
DSC_0266.jpg
 
DSC_0268.jpg
DSC_0269.jpg
DSC_0270.jpg
DSC_0274.jpg
 
DSC_0276.jpg
DSC_0278.jpg
DSC_0279.jpg
DSC_0282.jpg
 
DSC_0284.jpg
DSC_0285.jpg
DSC_0287.jpg
DSC_0288.jpg
 
DSC_0289.jpg
DSC_0290.jpg
DSC_0291.jpg
DSC_0294.jpg
 
DSC_0295.jpg
DSC_0296.jpg
DSC_0297.jpg
DSC_0298.jpg
 
DSC_0299.jpg
DSC_0300.jpg
DSC_0301.jpg
DSC_0302.jpg
 
DSC_0303.jpg
DSC_0305.jpg
DSC_0307.jpg
DSC_0308.jpg
 
DSC_0309.jpg
DSC_0310.jpg
DSC_0312.jpg
 
 
 
logo-footer.png
 
© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
НАПОМЈЕНА (СА ФБ ПРОФИЛА Г. ЈОВАНА МАРКУША, ЦЕТИЊЕ):

МАКЕТА САБОРНОГ ХРАМА НА ЦЕТИЊУ КОЈИ ЈЕ ПОЧЕО ДА СЕ ГРАДИ НА ПЛАТОУ,,НОВА ЏАДА" У БЛИЗИНИ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА 1934.Г.
ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА 1951. ПРИПРЕМЉЕНИ КАМЕН ЗА ХРАМ ОТЕЛА ГРАДСКА ВЛАСТ ЗА ИЗГРАДЊУ ЗГРАДЕ У КОЈОЈ СЕ ДАНАС НАЛАЗИ УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА ЦРНЕ ГОРЕ, А ТЕМЕЉЕ У ВИСИНИ ЧОВЈЕЧЈЕГ ТИЈЕЛА ВРЕМЕНОМ РАЗНИЈЕЛИ РАЗНИ ОТИМАЧИ ЗА ИЗГРАДЊУ СВОЈИХ ОБЈЕКАТА.

САБОРНИ ХРАМ НА ЦЕTИЊУ
Прву скицу за Саборну цркву на Цетињу направио је архитекта Драгиша С. Милутиновић 1870. године. Није нам познато да је било конкретних активности на плану изградње Саборне цркве, све до 1910. Тада је на простору између Дома краљевске владе (садашњег Владиног дома) и „Биљарде“ била предвиђена локација за нову Саборну цркву, коју је у славу јубилеја педесетогодишње владавине краља Николе и проглашења Црне Горе за Краљевину, желио да подигне руски цар Николај II. Освећење камен-темељца обавио је митрополит Митрофан Бан са свештенством у августу 1910. године.
Изградњом оваквог катедралног храма задовољила би се потреба становништва за простором који је потребан за молитву, с обзиром да је садашња манастирска црквица, која сада служи као катедрала Митрополије црногорско-приморске, сувише мала, јер у њу „не може стати ни стотину душа“. Али како је ускоро послије полагања камена темељца почео Балкански рат, затим и Први свјетски рат, замисао о подизању катедралног храма је остала неостварена.
Поновну иницијативу за подизање велелепног саборног храма, дао је митрополит Гаврило Дожић. Цетиње, као сједиште Митрополије није имало репрезентативну цркву, и била је намјера да се подигне велелепни храм и посвети Светим апостолима Петру и Павлу. По замисли митрополита Гаврила, храм је требао да буде саграђен у романско-византијском стилу, са једним великим кубетом, као Високи Дечани и манастир Морача. Цијела црква је имала да буде саграђена од тесаног камена, а унутрашњи иконостас од мермера.
Са одобрењем краља Александра, 1929. године предузете су мјере да се та давнашња замисао оствари. Исте године је расписан конкурс за израду идејних скица. Одзив стручне јавности је био изузетно велик. Данас се та грађа чува у Цетињском манастиру.
Овом приликом историјска Tабља је изабрана као мјесто на коме ће се подићи нови храм. Намјера је била да се доцније, када се за то буду указале прилике, поред храма подигне и зграда Митрополије. Земљиште на коме је требала да се сагради црква било је више за 26 метара од нивоа вароши, тако да би се нови храм могао видјети са свију крајева вароши. Зидови су требали бити од камена, а кров прекривен бакром или оловом. 1)
Припремни радови су отпочели 1934. године. Пробијен је и уређен пут до платоа изнад Цетињског манастира, локације будућег саборног храма. Приликом прављења усјека у брду отворио се улаз у Цетињску пећину, за коју су касније спелеолози утврдили да је богата спелеолошким украсима или „пећинским накитом“ ријетких боја. На потпуно припремљеном платоу урађени су темељи храма и отпочето је са градњом зидова, али је даљу изградњу прекинуо Други свјетски рат. Tемељи од лијепог тесаног камена опстали су све до средине педесетих година XX вијека.
Поред плана да се у овај храм пренесу посмртни остаци краља Николе и краљице Милене, постојао је и план да се направи костурница борцима погинулим у Првом балканском рату, који су своје кости оставили за ослобођење Скадра од Tурака. Запис о овом плану можемо наћи у „Споменици прославе 25-годишњице ступања Црне Горе у Балкански рат и оснивање првог самосталног добровољачког батаљона у Црној Гори 1912–1937“, Цетиње 1938. године. 2.)
Поновна иницијатива за изградњу саборног храма, на истој локацији, покренута је 1993. године, од стране Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског, скендеријског и егзарха Пећког трона др Амфилохија Радовића.

фусноте:
1.) „Зетски гласник“, бр. 52, Цетиње, 1934, стр. 2.
2.) Ј. Б. Маркуш, „Повратак краља Николе у отаџбину“, Светигора, Цетиње, 2001, стр. 211-218.

 

 

МАКЕТА.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је 17. јануара 2020. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Новом Саду, Молебни канон Пресветој Богородици, ради подршке верном народу за очување светињâ у Црној Гори. Владици Исихију су саслуживали свештеници Епархије бачке. Молебном канону молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.   Звучни запис беседе Епископа бачког Иринеја     После молитве, Преосвећени владика Иринеј предводио је Литију од Успенског храма, преко Трга слободе и Змај Јовине улице, до Саборне цркве. Беседећи у Светогеоргијевском храму, Епископ бачки је поручио да је једини циљ и смисао овог молитвеног сабирања пружање подршке нашој браћи и сестрама по вери. Већинска Црна Гора је против овог незаконитог псеудозакона, који директно удара на основна права наше Српске Православне Цркве, односно њених епархија на територији данашње Црне Горе. Молитвено, тихо, достојанствено, мирно, ненасилно протестовање против таквог закона је морална дужност и морални императив. Ми, овим путем и на овај начин, молитвено се обраћајући Господу, Пресветој Богородици, светим угодницима Божјим, а затим вршећи литије, исказујемо своју солидарност, своју састрадалну љубав и своју наду и увереност да ће, ако Бог дâ, правда и истина тријумфовати над сваким обликом неправде, истакао је Епископ бачки.     Једним срцем и једним устима појући, верни народ Епархије бачке, предвођен својим Архијерејем, пружио је молитвену подршку браћи и сестрама у Црној Гори, који се боре за очување светињâ Српске Православне Цркве и противе се дискриминаторном „Закону о слободи вероисповести (!) и правном положају верских заједница” у Црној Гори.         Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, 17. јануара, на празник Светог Јевстатија I Архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Михољска Превлака.     Прије Литургије владика Амфилохије је у чин расе и камилавке замонашио искушеника ове обитељи Тодора, давши му име Анастасије по Светом преподобномученику Анастасију који се слави 22. јануара. Владика је казао да је ова света обитељ добила новог Христовог свједока – монаха Анастасија што значи Васкрсенко, да би силом Христовог васкрсења испунио себе и свој живот и посвједочио Христа духовним огњем вјере, богољубља и братољубља.   Високопреосвећни Митрополит је казао да је послање свих који су били Христови кроз вјекове, који су били свједоци живога Бога, да Га свједоче и да носе Његов крст, по ријечима Христовим да их шаље као јагањце међу вукове.   „Тако су и оних првих 12 апостола, као и послије њих седамдесет апостола, кренули су за Христом одрекли се себе и послужили су Га и животом својим, ријечима и дјелима, а многи и мученичком смрћу, казао је владика подсјетивши да је и Михољска Превлака мјесто гдје су кроз вјекове живјели свједоци Христови још од времена римског императора проклетога цара Дукљанина, који је убијао и од хришћана отимао имовину.   Подсјетивши да данас прослављамо Светог Јевстатија Превлачкога, овдашњег епископа, којег је Свети Сава поставио, а који се првобитно у манастиру Хиландару подвизавао, владика је казао да је он овдје био светионик и свједок Христов, да би потом отишао у Жичу, Пећку патријаршију и постао међу првим српским архиепископима, послије Светога Саве и Светога Арсенија:   „Свети Јевстатије дивни свједок Христов, послан од Господа, посвједочио је Господа својим животом, дјелима и свједочи га до наших времена својим присусутвом и светим споменом и у Пећкој патријаршији и овдје.“   Митрополит је казао да иако смо се надали да у ова наша времена неће бити више тих проклетих царева Дукљана, Хозроја, гонитеља Цркве персијских, Црква Христова је кроз сву историју на крсту и распећу кроз вјекове у свим земаљским народима, гоњена и прогоњена, и да је то остало до наших времени.   „Ево данас нови цареви Хозроји и Дукљани гоне и прогоне Цркву Божију, отимају, хоће да обесвећују храмове као што су то чинили проклети цар Дукљанин и Хозроје. Донијет је и код нас безакони закон од Владе Црне Горе, који је истовјетан са законом који је владао за вријеме проклетог цара Дукљанина и према коме се управљао Хозроје, пагански, безбожни цар персијски.“   И у 21. вијеку се наставља та прича, казао је Митрополит, али Црква Божија и душе просвећене свјетлошћу истине Божије остају вјерне Христу Господу и наш народ, који се духовно пробудио и васкрсао, окупља се око светиња Божијих.   Говорећи о погубности богоубилачког и братоубилачког духа који се прво послије Октобарске револуције зацарио у Совјетском Савезу, а касније пренијет и код нас, током и послије Другог свјетског рата, Високопреосвећни Митрополит је казао да се тај богоубилачки и братоубилачки дух наставља данас у Црној Гори и проглашава за идентитет и будућност Црне Горе:   „Из богоубилачког и братоубилачког духа се рађају и ови закони – безакоња која се намећу Црној Гори и преко тога повратак проклетом цару Дукљанину и Хозроју, безбожном цару персијском.“   Нагласио је да се данашња црногорска химна први пут пјевала од стране Секуле Дрљевића у Старој Градишки:   „И ова Црна Гора која се данас ствара са тим безакоњима, није Црна Гора 13. јула, већ је то фашистичка Црна Гора 12. јула Секуле Дрљевића из Старе Градишке гдје је било крваво братоубилаштво од стране фашиста. Да се помолимо Богу да уразуми оне који данас владају Црном Гором, да не настављају то злокобно дјело братоубиства и богоубиства у своме народу, него да се врате оном изворном хришћанском духу који је овдје владао вјековима, а којим је саграђено у Црној  Гори све што је саграђено и сачувано кроз вјекове, и којим су живјели сви они велики свједоци вјере Христове, и богуљубља и братољубља.“   Помоливши се да се данашњи властодршци откажу од духа персијског цара Хозроја паганског и проклетога цара Дукљанина, да се ослободе духа затрованог брозомором, духом богоубилаштва и братоубилаштва, Митрополит је позвао све да поново заживимо духом Јеванђеља, духом љубави према Богу, који јесте љубав, и једни према другима – христоликој љубави:   „То је љубав коју Црква свједочи и сви свети мученици кроз вјекове, од Превлачаких до Преподобног мученика Анастасија, чије име је примио наш досадашњи Тодор, па до свих осталих који су за Христа пострадали, носећи Његов часни крст живећи сагласно Јеванђељу.“   Владика је  благосиљао и пререзао славски колач у част Св. Јевстатија Превлачког Архиепископа српског који је слава хора Светог Јевстатија из Будве, а након Литургије је освештао звоно које је приложио Виталиј Послшиков из Вороњежа.   Благословећи приложника и његову породицу, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да овај посебни дар спаја древни Вороњеж и ово вјековно сабиралиште на Михољској Превлаци, Русију и Црну Гору, и свеукупни словенски народ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Иницијативу за изградњу цркве у Ресавици покренули су њени грађани у договору са месном заједницом 8. августа 1997. године. После годину дана, 9. августа 1998. године, Његово преосвештенство Епископ браничевски Игнатије освештао је темељ за Цркву Светог Пантелејмона, а зидање и малтерисање цркве потрајало је од 2000. до 2004. године.      Мештани су затим затражили и свог свештеника, због чега је 1. септембра 2003. године основана Црквена општина и парохија ресавичка са седиштем у Ресавици. Њу сачињавају: Ресавица, Равна Река и Сењски Рудник. Пре оснивања црквене општине Ресавица је припадала парохији стрмостенској. Први парох постао је свештеник Зоран Филиповић, који је остао у цркви до 2005. године, а од тада је парох свештеник Саша Ђорђевић. Сама црква се налази на једном од најлепших места у насељу, окружена зидом од камена и металном оградом.   Донацијама појединаца и предузећа постављенa је гранитна керамика на поду, подно грејање, прикључен је топловод, поплочан улаз до цркве. Иконостас је израђен вештом руком протомајстора Мишка Милановића из Супске код Ћуприје, а иконе је живописао иконописац Никола Ђуровић из Београда. Црква припада Епархији браничевској, Намесништво свилајначко, Црквена општина ресавичка.   Епископ браничевски Игнатије је освештао новосаграђену цркву 9. августа 2012. године Уз Епископа је саслуживало десет свештеника, три ђакона и четири чтеца. За обред освештења донете су мошти Светог кнеза Лазара из Манастира Раваница, што је уз многобројно свештенство учинило овај обред још свечанијим. Велики допринос доласку црквених великодостојника, сигурно, припада пароху ресавичком Саши Ђорђевићу, који је још једном позвао своје парохијане да прилажу за здравље и спасење својих душа.   После свечаног чина Владика је одржао говор окупљеном народу, у коме је појаснио чин освећивања цркве: „Освећење цркве је потребно зато што смо ми, у ствари, Црква као заједница која се сабира на једном месту и на тај начин изражава веру у оно што је Господ обећао, а то је да ће у последњи дан када дође, сабрати све народе на једном месту и када ће бити Царство Божје. Литургија треба да се обавља у једном граду на једном месту, јер Литургија представља сабирање, а раздвајање представља смрт, јер без сабирања на светој Литургији и без причешћа неће бити ни вечног живота“.   Сама грађевина цркве символизује јединство: унутрашњи део куполе је у облику крста, што указује на утемељење Цркве на Христовом страдању. Кубе је символ неба и божанског, те изображава небо-земни спој у Цркви, спајање Бога и створене природе, Бога и човека – које га чини вечно живим бићем.   Владика је рекао да се молимо за здравље оних који су помогли да се сагради црква и доведе у ово стање. У свом говору је посебно захвалио руководству предузећа „Рембас“ на доприносу. У завршници свог обраћања верном народу Преосвећени је навео: „Ово је велики дан, ово смо једном осветили цркву за вечност, никад више је нећемо освећивати и никада се она неће ни порушити. Много тога ће проћи, а црква ће остати“. Свечани чин су улепшали појци.   После освештења цркве приређен је пригодан ручак за Владику и госте у хотелу „Ђула“. Том приликом је додељено тридесет архипастирских грамата најзаслужнијим дародавцима.   Надлежни парох Саша Ђорђевић опслужује парохију која обухвата: Сењски Рудник, Ресавицу и Равну Реку – укупно 450 домова, и то на простору у којем је својевремено живело 22 народности! Били су то рудари који су долазили овамо са постора целе раније Југославије, и још пре Другог светског рата. Потреба за православном црквом осећала се одавно.   Пројекат Цркве Светог Пантелејмона урадила је и поклонила фирма „Сигма пројект“ из Београда. Грађевинске радове је извела фирма „Вавилон“ из Раче крагујевачке, чији је власник Раде Здравковић, дипл. инж. грађевинарства.   Црква у поду захвата 180 m²; двокуполна је, има три звона, која је излила фирма „Јеремић“ из Београда.   Живописање цркве на око 900 m² отпочело је 2016. године. Владика је предложио распоред живописа, сцена и појединачних фресака, а осликавање поверио иконописцу Петру Билићу из Београда, који се овог посла латио заједно са својим синовима. Због близине манастира Манасија и Раваница, неке сцене и ликови су урађени према фрескама у овим манастирима.   Тако, Цркву Светог Пантелејмона у Ресавици осликава Иконописна радионица „Билић“ из Београда, у периоду од три године. Уметнички стил и ликовни квалитет радионице „Билић“ препознатљив је у Српској Православној Цркви. Преко 30 храмова осликаних од стране протомајстора Петра говоре и о озбиљности и квалитету рада. Осликавање се изводи у оквиру канона Православне Цркве и по благослову надлежног епископа. Очекује се да ће бити окончано, ако Бог да, крајем ове, 2019. године.   Сви чланови радионице „Билић“ (протомајстор Петар са три сина) активни су верници Српске Православне Цркве. Радионица се налази у Београду, на Врачару, у непосредној близини Храма Светог Саве.   Уметничке радове на живописању у потпуности финансира фирма „Svecom d.o.o.“ из Београда, на челу са директором др Ратком Радосављевићем. Иста фирма је учествовала и у изградњи цркве, а позната је по својим активностима и помоћи рударској заједници у Србији. Та помоћ и прилози су усмерени на здравство, школство и Цркву у местима где се обавља рударска делатност и живе рудари (Соко Бања, Алексинац, Сјеница, Сењски Рудник, Равна Река, Деспотовац, Ресавица). „Svecom d.o.o.“ је велики и признати добротвор Српске Православне Цркве, који се истакао у својој вишеструкој активности у реконструкцији Цркве Светог цара Константина и Јелене у Београду, на Вождовцу.   Протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...