Jump to content
александар живаљев

Вучић: Трамп прихватио мој позив да посети Србију

Оцени ову тему

Recommended Posts

Samo se vi zahe....hehehe...bavajte, ali kada Pouke na volšeban način nestanu iz web-etra plaćanje hostinga će izgledati kao mačji kašalj kada se uporedi sa onim što vas/nas je snašlo. Znao sam, naime, neka mesta (sumorna) koja su pokušavala da postanu "saveznici" kad je sve ostalo palo u vodu. Ali ni to nije pomoglo, jer, "tamo gore" se prošlost ne zaboravlja lako (naročito tuđa prošlost, a svoja..). "Rukovodstvo" mesta o kome govorim ne samo da nije uspelo u svojoj nakani nego ih je i komentatorluk prozreo i rezignirano počeo napuštati (i napušavati) pre definitivnog kraha. Na kraju, samo su najzaluđeniji i najuporniji (međ` njima i moja upornost) na tim ruševinama evocirali uspomene na prošle dane meda & mleka. 

Ima jedna stara čobanska poslovica iz moga kraja (stara je, zaista, ali sam je ja prvi puta od njih čuo negde 1998/99.) koja veli: "Jednom ministar informisanja, uvek ministar informisanja". Taj (o)čin u Serbiji je oduvek bio najveći, čak veći od kralja i, kasnije, od predsedatelot na republikata. 

Zato pamet u glavu, a doope...  Lepo je jedared kaz`o moj zemljak Đoka B. - "Bez sve šale, još će neko i da strada!" 

:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Iulianus рече

Samo se vi zahe....hehehe...bavajte, ali kada Pouke na volšeban način nestanu iz web-etra plaćanje hostinga će izgledati kao mačji kašalj kada se uporedi sa onim što vas/nas je snašlo. Znao sam, naime, neka mesta (sumorna) koja su pokušavala da postanu "saveznici" kad je sve ostalo palo u vodu. Ali ni to nije pomoglo, jer, "tamo gore" se prošlost ne zaboravlja lako (naročito tuđa prošlost, a svoja..). "Rukovodstvo" mesta o kome govorim ne samo da nije uspelo u svojoj nakani nego ih je i komentatorluk prozreo i rezignirano počeo napuštati (i napušavati) pre definitivnog kraha. Na kraju, samo su najzaluđeniji i najuporniji (međ` njima i moja upornost) na tim ruševinama evocirali uspomene na prošle dane meda & mleka. 

Ima jedna stara čobanska poslovica iz moga kraja (stara je, zaista, ali sam je ja prvi puta od njih čuo negde 1998/99.) koja veli: "Jednom ministar informisanja, uvek ministar informisanja". Taj (o)čin u Serbiji je oduvek bio najveći, čak veći od kralja i, kasnije, od predsedatelot na republikata. 

Zato pamet u glavu, a doope...  Lepo je jedared kaz`o moj zemljak Đoka B. - "Bez sve šale, još će neko i da strada!" 

:ani_biggrin:

Слабо капирам шта си хтео да кажеш, ал` звучи нешто много опасно... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Grizzly Adams рече

Ма брате, немој да си лаковеран...

Оно што се десило је да су се поздравили у пролазу, Вучић реко "дођи у Србију", а Трамп одговорио "оћу, оћу". Што је само узречица. Овај наш балван то онда преноси по свом мегаломанском обичају... Руковао се "четири пута", замисли...

Ja se sve nadam da ce mozda da uradi neke dobre stvari za nas ovde.... 
Obecava i smanjenje poreza i ukidanje regulacija i svasta nesto. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Млађони рече


Obecava i smanjenje poreza i ukidanje regulacija i svasta nesto. 

 

Pa to nije normalno! Ko će bre da izdrži takav sunovrat u boljitak!? 

Treba ga na moliti na vreme da prikoči, nigde ne žurimo, zaboga. Stići ćemo gde smo krenuli, aman. Za jedno dve, dve i po godine..  :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Iulianus рече

Pa to nije normalno! Ko će bre da izdrži takav sunovrat u boljitak!? 

Treba ga na moliti na vreme da prikoči, nigde ne žurimo, zaboga. Stići ćemo gde smo krenuli, aman. Za jedno dve, dve i po godine..  :D

Mislim da si me pomesao sa nekim ko gotivi vucica.... 

Ja se samo nadam da ce da uradi nesto dobro, jer mislim da nije lud da gura zemlju u jos veci propast jer ce to da ga kosta (i on je toga svestan) zna da mora malo da "hrani" ekipu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Млађони рече

Mislim da si me pomesao sa nekim ko gotivi vucica.... 

Ja se samo nadam da ce da uradi nesto dobro, jer mislim da nije lud da gura zemlju u jos veci propast jer ce to da ga kosta (i on je toga svestan) zna da mora malo da "hrani" ekipu. 

Greška u koracima. 

Da nisi napisao ove rečenice koje sam kvotao zaista bih ostao pri mišljenju da ne "gotiviš Vučića". Dakle, ti se "samo nadaš da će da uradi nešto dobro" kao i oni "pravoslavci" koji za Miroljuba Opseli Te Demoni Petrovića govore, "ma on priča koješta, ali između redova kaže i ponešto dobro". I onda se uhva(ti)te za tih nekoliko promila "dobrog" (a to ni u kom slučaju nije nikakvo dobro) i zaboravljaju da su sekundu pre toga rekli da priča i koještarije, između ostalog. Ne, nažalost, nije tako. On ne kaže ništa dobro, još jednom to ponavljam. Isto radi i Vučko. A Miroljub figurira kao njegov lični "duhovni savetnik" ili se trpa da to postane (valjda po američanskom uzoru).

Ko god se prvi u Srbiji otarasi komunističko-julovsko-espesovsko-radikalskog balasta, pokrenuće Srbiju (a bogami i celi Srpski narod u susednim zemljama) u pravom smeru. Dok se to ne zbude imaćemo lude na vlasti, koji će uvek i samo, kao što ti veliš, "hraniti ekipu". Pet godina ovaj mamlaz "hrani ekipu", ekipu u vrhu i ekipu te ekipe koja broji, brat-bratu, pedeset `iljada (+- 10.000) parazita, što nasleđenih iz Titove ere što u sopstvenim stajama othranjenih.  

A kad već govorim o svemu ovome moram da kažem još i ovo. Mi volimo da se "podsećamo" Srbije kakva je ona bila pre WWI rata, ali to "sećanje" je obična obmana koju nam serviraju romantičarski bilmezi zarad malo svog osobnog "akademskog" profita i profila. Pre Velikog rata u Srbiji su bog i batina bili Pašićevi Radikali i ovi danas na vlasti i u opoziciji, takođe, njihovi su ideološki potomci, mila dečica. Niti su Obrenovići vladali, niti su vladali Karađorđevići, no uvek i samo Pašić i njegova bulumenta koja je od Srbije htela (a dobrano i uspela) da napravi seljačku monarhiju zatucanih i neobrazovanih podanika. Ono kasnije što se zbivalo vrlo dobro je poznato, ali samo onome ko želi nešto da sazna.  I zato smo danas ovde gde smo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Iulianus рече

Greška u koracima. 

Da nisi napisao ove rečenice koje sam kvotao zaista bih ostao pri mišljenju da ne "gotiviš Vučića". Dakle, ti se "samo nadaš da će da uradi nešto dobro" kao i oni "pravoslavci" koji za Miroljuba Opseli Te Demoni Petrovića govore, "ma on priča koješta, ali između redova kaže i ponešto dobro". I onda se uhva(ti)te za tih nekoliko promila "dobrog" (koje to ni u kom slučaju nije dobro) i zaboravljaju da su sekundu pre toga rekli da priča i koještarije, između ostalog. Ne, nažalost, nije tako. On ne kaže ništa dobro, još jednom to ponavljam. Isto radi i Vučko.  A Miroljub figurira kao njegov lični "duhovni savetnik" (valjda po američanskom uzoru).

 

Brale, to sto se tebi kao licnosti oni generlano ne svidjaju pa hoces njihov lik i delo da opljackas od svega dobrog nije moj problem. Mada da budem iskren nema puno toga dobrog da se opljacka. Ali vidim ti si cvrst u tome da ih ocistis od svega, kompletna satanizacija i nista drugo. :) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Млађони рече

Brale, to sto se tebi kao licnosti oni generlano ne svidjaju pa hoces njihov lik i delo da opljackas od svega dobrog nije moj problem. Mada da budem iskren nema puno toga dobrog da se opljacka. Ali vidim ti si cvrst u tome da ih ocistis od svega, kompletna satanizacija i nista drugo. :) 

 

A ti samo ustrajavaj u svom nerazumevanju napisanog. 

(Rekao sam ti sve što sam imao)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Iulianus рече

A ti samo ustrajavaj u svom nerazumevanju napisanog. 

(Rekao sam ti sve što sam imao)

Da si ti ziv brate moj, pogledaj teme sa pocetka izbora, koliko sam ja pisao i borio se protiv vucica. 

I sad kada kazem da u poziciji apsolutne nemoci sve sto mogu da radim jeste da se nadam da ce vucic da uradi nesto dobro, ti dodjes ovde pa me napadas ko da sam neki vucicev bot. Meni prosto smesno... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, 24 новембра 2019. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, прослављена је слава храма слава у Земун Пољу. Храм Светог Стефана Дечанског задужбина је припадника Војске Србије и Полиције. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.   Прилог радија Слово љубве   На крају молитвеног сабрања, коме је поред верног народа и припадника Војске и Полиције присуствовао и помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Марко Николић, старешина храма протојереј Раде Јовић је заблагодарио Епископу, представницима Градске општине Земун, ктиторима и задужбинарима.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Преосвећени владико, часни оци, поштовани професори, драга браћо и сестре,
      од свег срца благодарим на части да учествујем у овако лепом окупљању које ме неодољиво подсећа на Његошеву песму Филозоф, астроном и поета (Његош 1953, стр. 166-168). Мени би можда могла припасти улога „астронома“; професор је философ; а владика као теолог је поета. И ми би, као и Његош у тој песми, могли констатовати да смо чудновато друштво. Но, постоји једна суптилна разлика. У песми, астроном, философ и поета су уједињени у једној личности, у самоме Његошу. Вечерас, овде, обраћају вам се три, односно четири личности. Мислим да у тој разлици јесте грм у коме лежи зец. Ми смо имали научнике који су били уједно астрономи, философи и поете. На пример: Руђер Бошковић, Милутин Миланковић, Михаило Пупин, Иван Ђаја, Јован Цвијић, Ђорђе Костић и наравно Тесла. У саборном храму у Требињу неки од њих су приказана на фрескама. Верујем да би било подстицајно када би и код нас били осликани, рецимо у храму Светог Саве, јер су нам споменути научници узори великог служења и посвећености другима и истини, Богу. Чини ми се да сада осећамо кризу, недостатак тако свестраних личности. 
      Ове области којима се бавимо, теологија, философија и наука код нас и у свету функционишу одвојено (секуларно); и ту има нечег доброг: пре свега, јер могу да имају независност и слободу истраживања (Abbot 2018). Међутим, у последње време приметан је пораст религиозног национализма и религиозног сајентизма које прати поприлична конфликтност. Ако се томе придружи и захуктали технолошки прогрес песимистичне најаве о нестанку људског идентитета, човечанства, живог света и читаве планете нису без основа. У том смислу, чини ми се да се показују врло оправдане речи покојног о. Радована Биговића да ће будућност света зависити од екуменског дијалога (Биговић 1995). Томе можемо придодати и ово што смо назвали међунаучни дијалог јер је извесно ургентно потребна сарадња и удруживање више области ради конструктивног приступања друштвеним и глобалним проблемима (на првом месту, актуелне еколошке кризе). 
      Дакле, наука се подоста удаљила од својих извора: философије и богословља. А шта је наука без њих, без поетског осећаја и метафизике? Средство или слушкиња безличног технолошког прогреса, не у бескрај, већ, како се испоставља, ка општем уништавању. Ако се тако нешто и деси, питање је да ли можемо кривити науку. Заправо, била би крива злоупотреба науке. Јер право назначење науке засигурно није да буде средство уништења. Упркос свему, чини ми се да се и у нашем времену, може препознати шта је заиста наука.
      По мом мишљењу, наука је покрет – индивидуални, друштвени, цивилизацијски… Вероватно од самог стварања, у човеку постоји тежња ка сазнавању стварности око и унутар себе, одакле следи да је истраживачка побуда архетипска. Човек је, дакле, и homo scientificus. Наука, према томе, представља специфично људски покрет усмерен ка откривању општих истина, тј. универзално важећих повезаности које конституишу материјално постојање и стварност, а које се могу објективно формулисати, у виду математичких или логичких исказа. 
      Научно истраживање је сложен процес. На самом почетку, подразумева постављање хипотеза (Вернадски 2012, стр. 52-56, 379). У питању су претпоставке, скоро па нагађања о нечему непознатом, необјашњеном. У том смислу, за науку је фундаментална запитаност, радозналост. Без истинске запитаности и знатижеље право научно истраживање не може ни да почне. Осећаји зачуђености и задивљености над тајнама постојања су узвишене побуде ради којих се људи баве науком. Убеђен сам да ове побуде и идеали служења и истинољубивости сачињавају дух праве науке који омогућава много снажније стваралачке импулсе него што је то бављење науком ради новца, славе и моћи. Прави извор науке није сујетни интерес, већ интуиција која се оформљује у нашем детињству, приликом играња и откривања новог (Ђаја 2019, стр. 14). Прошли петак на једној конференцији академик Александар Костић споменуо је како сво његово истраживање указује на то да ми, као људска бића, поседујемо осећај или чуло за вероватноћу (Kostić 2019). Одмах ми је синуло да тај интригантни осећај за вероватноћу може бити у основи интуитивног назирања научне истине. Дакле, ми некад из врло оскудних информација можемо да успоставимо научну хипотезу која је, у том смислу, тврдња да је нешто вероватно, ипак не потпуно извесно. Та доза неизвесности, према речима нашег великог физиолога и звездобројца Ивана Ђаје јесте највећа драж научног истраживања (Нинковић Ташић 2019, стр. 9).
      Да би доказала или оповргла хипотезе наука се служи логичким и математичким резоновањем, посматрањем, експериментисањем, разним техничким мерењима и нарочито статистиком. На крају истраживања налазе се прикази и интерпретације резултата, уопштавања, закључци, синтезе сазнајних увида. Заснивање научног приступа на логици, посматрању, испитивању и реторичком (аргументационом) демонстрирању потиче од Аристотела, те можемо констатовати да је управо Аристотел изумео науку. А узимајући у обзир његова запажања о развоју природе и животиња, Аристотела би могли назвати и претечом Чарлса Дарвина (Lo Presti, 2014). Друга најважнија личност у историји науке је засигурно Галилео Галилеј који је заслужан за успостављање научно-истраживачких метода: математичко-логичког резоновања (математичка физика), технички унапређеног посматрања (помоћу телескопа који је лично конструисао) и експерименталног проверавања физичких законитости. Њега, с правом, сматрамо „оцем савремене науке“ (Volas 2012, стр. 126).
      Много би нам било поучно да се осврнемо на језуитске спорове из Галилејевог времена. Тада су се судариле научне парадигме геоцентризма и хелиоцентризма. Шта је радио Галилеј? Указивао је на дијалог. Један његов трактат управо носи назив Дијалог (исто, 125); један други је назвао Дијалози о две нове науке (исто, стр. 120). Супротност Галилејевом приступу била је искључивост, нешто што је Николај Рерих назвао „окамењеност мозгова да не признају нова достигнућа“ и научна сазнања (Рерих 2019, стр. 219). Оно са чим се Галилеј сукобио није била наука или философија, већ идеологија. За разлику од истинске науке, идеологија не подноси дијалектику. Не признајући никакав дијалог, идеологија тежи да успостави монолог, диктат и диктатуру. Уколико се у друштвеној заједници не превазилази, идеологија неминовно постаје „идеократија“, односно инквизиција(Вишеславцев 2014, стр. 18). Истинска наука треба да буде неустрашива пред забранама, претњама, анатемисањима, прогонима од стране интелекта захваћеног духом иквизиције. Јер, историја науке је пуна сведочанстава да су се научне јереси неког времена у каснијим временима испостављале као нове истине о Универзуму и човеку, нови видици (Вернадски, стр, 248). 
      Шта треба да афирмишемо у овом нашем дијалогу? Културу искрености, интелектуалног поштења и персоналног поштовања. Она, укратко, подразумева: слободу мисли, слободу размене сазнајних увида, слободно међусобно спорење (исто, стр. 19), слободно договарање, али никако по цену међусобног омаловажавања. Дијалог нам је најпотребнији управо онда када се јаве судари ставова, научних погледа… на пример, између креационизма и теорије еволуције. Јер, за науку је и сам дијалог конститутиван. Вернер Хајзенберг у књизи Физика и Метафизикасведочи како је квантна теорија настала управо из вишегодишњих дијалога између тадашњих физичара (Хајзенберг 1972). Једно од главних оруђа тих дијалога било је начело комплементарности Нилса Бора које се, упрошћено речено, односи на прихватање са-постојања супротстављених принципа: нужности и случајности, таласног и честичног понашања (Encyclopededia britannica, Qian et al 2018, Попер 1991, стр. 177). 
      Такав приступ је у великој мери научно потврђен као и да је у Универзуму на разним скалама опште присутна тежња ка спрезању [енг. coupling] коју је први открио Кристијан Хајгенс 1665. г. на примеру часовника са клатнима. Наиме, када се часовници налазе на истом зиду, након краћег времена долази до усаглашавања осциловања њихових клатана. Равно три и по века било је потребно да прође да би се одгонетнула тајна усаглашавања часовника са клатнима. Године 2015-те португалски физичари установили су да се ово спрезање успоставља посредством звучних осцилација (Oliveira & Melo, 2015). У међувремену, утврђено је да се спрезање дешава и између галаксија, звезда, црних рупа, планета и сателита, физичких поља, биолошких осцилација, од којих је понајинтересантније спрезање ритмова дисања и срца, мозга и срца. У светлу ових научних увида делује нам незамисливо физичко постојање одвојено од релационог принципа. Више се не може одржати истицање примарности постојања над односом или тврдња да нешто најпре постоји, а да затим ступа у односе. Заправо, нешто постоји захваљујући томе што се налази у односу/релацији/интеракцији. Иста аналогија се може утврдити и за људско (онтолошко) постојање (у вези са овим видети изврсна запажања Христа Јанараса у тексту предавања које је одржао у Оксфорду, 2013. г., Yannaras 2013).
      Мислим да праву науку можемо препознати по томе што је кооперативна, афирмативна, инклузивна, а не ексклузивна. То значи да је отворена за истраживачку дискусију, за саслушавање различитих ставова, за сарадњу и за самопреиспитивање. Јер, и наука као и философија и теологија треба да буде саборна, а то значи да окупља људе и уједињује их, да призива на узвишенију димензију постојања него што је то пука борба за преживљавање.
      * Текст излагаања са Округлог стола „Извор и циљ науке“, одржаног 5. новембара 2019. г. у Библиотеци града Београда у организацији Актива за научни подмладак Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
      Библиографија
      Abbot A, Lost Galileo letter reveals he tried to dodge Incquisition, Nature, Vol. 561, 441-442, 2018; међу првим манифестима секуларног научног приступа јесте наведено Галилејево писмо – побуђено управо жељом за слободним истраживањем.
      Aleksandar Kostić, „Language structures are solution close to optimum for a given cognitive constraints“, Speech and language 2019, 7th International Conference on Fundamental an Applied Aspects of Speech and Language, Belgrade, November 1-2, 2019. 
      Christos Yannaras, Christos Yannaras’ paper, OTRF Conference – Oxford 2013.
      Ecyclopedia Britannica, Complementarity principle.
      Oliveira HM & Melo LV, „Huygens Synchronization of Two Clocks“, Scientific Reviews, 5, 11548: 1-12, 2015.
      Qian X.-F., Vamivakas, A.N. and Eberly J. H. “Bohr’s complementarity completed with entanglement”, arXiv:1803.04611v1 [quant-ph] 13 Mar, 2018.
      Roberto Lo Presti, „The first scientist“, Nature, vol. 512, 250-251, 2014.
      Vilijam A. Volas, „Galilejeve veze s jezuitima i njihov uticaj na njegovu nauku“, u: Jezuitska nauka i zajednica učenih rane moderne Evrope, prir. Mordekaj Fajngold, Službeni Glasnik, 109-134, 2012.
      Wendy Greenhouse, „Daniel Huntington and the Ideal of Christian Art“, Winterthur Portfolio, Vol. 31, No. 2/3. pp. 103-140. pp. 115, 118, 1996; фотографија слике Phylosоphy and Christian art високе резолуције може се наћи овде. 
      Александра Нинковић Ташић, Предговор, Звездобројци 2, Агапе књига, Београд, стр. 7-9, 2019.
      Вернер Хајзенберг, Физика и метафизика, Нолит, Београд, 1972.
      Владимир Вернадски, Биосфера и ноосфера, Логос, Београд, 2012, стр. 52-56, 379: Вернадски у овом одељку поздравља тадашњи тренд све већег емпиријски усмереног истраживања (~1926-1929. г) који подразумева занемаривање (растерећеност од) хипотеза; ипак, у савременој науци преовладала је хипотетичка усмереност истраживања; чак постоје озбиљне инцијативе да се пре истраживања врши званична регистрација истраживања (студија), укључујући и хипотезе… да би се избегло мењање хипотеза у току истраживања, у зависности од добијених резултата. То је један од разлога зашто рецезенти у научним часописима инсистирају на строго дефинисаним хипотезама на самом почетку научног рада; стр. 248: „Истина се неретко у већем обиму открива овим научним јеретицима, него ортодоксним представницима научне мисли.“
      Иван Ђаја, Откриће света, у: Звездобројци 2, прир. Александра Нинковић Ташић, Агапе књига, Београд, 30-124, 2019.
      Карл Попер, Трагање без краја, Нолит, Београд, 1991; Попер је овде документовао врло значајне утиске о тадашњим тешкоћама разумевања начела комплементарности. На основу разговора са другим физичарима изражавао је сумњу да га ико уопште и разуме осим Нилса Бора, те и подозрење у истинитост начела комплементарности. Савремени експерименти никако не иду у прилог Поперових сумњи и подозрења. Када сам 2009. г. био у Бечу на Симпозијуму савремене физике, већина физичара су били копенхагеновци (присталице Копенхагенске интерпретације квантне механике, тј. начела комплементарности). Десет година касније јављају се изнова тежње ка другачијој интерпретацији. Овога пута, не само да је нова интерпретација позајмица из философије, већ је и научно-фантастична. У питању је теорија многих светова, коју је изворно постулирао физичар Хју Еверет крајем 1950-тих (Robert Crease, “The allure of many worlds”, Nature, vol. 573, 30-32, 2019).
      Николај Рерих, Неразрушиво, Логос, Београд, 2019. 
      Петар II Петровић Његош, Цјелокупна дјела, књига 2, Просвета, 1953; видети и текст: В. Кадић, „Свети дуси, ал’ вјетрени врази“, Вечерње новости, 16. август 2004.
      Радован Биговић, „Човек – биће дијалога“, Теолошки погледи, година XXVIII, бр. 1-4, стр. 211-213, 1995.
       
      Извор: Теологија.нет
    • Од Логос,
      Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима).     Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире.   Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде.   Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда.   На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела.   Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године.   Пресуда Апелационог суда у Београду   Пресуда Вишег суда у Београду     Извор: Инфо-служба СПЦ
      View full Странице
    • Од Логос,
      Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима).     Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире.   Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде.   Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда.   На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела.   Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године.   Пресуда Апелационог суда у Београду   Пресуда Вишег суда у Београду     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      фото: Курир Спорт/Ања Вукашиновић
      Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије имали жесток одговор.
      Евролига је предложила да се приреди маскирање за „Ноћ вештица“.
      Црвено-бели су, уместо тога, организовали програм посвећен српској традицији у увертири меча. Ту су били трубачи, као и део са духовном и етно музиком.
      А Делије су имале посебан одговор Евролиги…
      Развили су крст преко целе трибине и поручили: „ОВИМ ПОБЕЂУЈ“!
      КРСТ ПРЕКО ЦЕЛЕ ТРИБИНЕ: Делије жестоко одговориле Евролиги на позив да се обележи Ноћ вештица | ИСКРА
      ISKRA.CO Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...