Jump to content

Јавно писмо умировљеног Владике Атанасија Патријарху Српском: „Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор!“

Оцени ову тему


Препоручена порука

Писмо Владике Атанасија Патријарху Српском: „Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор!“

2-2.jpg

Ваша Светости, пишем Вам поводом Ваших учесталих изјава да „верујете да Пред­сед­ник Вучић“… итд., до најновије изјаве: да „Верујете да и Вучић верује о Косову као и Срп­ски народ“… итд. Не схватам како не видите да тиме само хотимице-нехотице подржавате велеиздајника Вучића у његовој ужурбаности да што пре потпуно изручи Космет злочинцу Тачију и зликовцу Харадинају. (Нажалост, Ви и Еп. Теодосије сте подржали Вучића пре не­колико година да насилно спроведе изборе на Северу Косова и смени Председнике 4 Срп­ске Општине на Северу – са 70.000 становника чисто српске територије од 65 километара, у коју територију спада и сâм врх Копаоника: граница са окупаторима НАТО-а је само 30 метара испод Панчићевог врха на Копаонику, па зато двојица издајника Николић-Вучић отада нису смели да иду на Газиместан да обележе Спомен и Помен Славног Косовског Боја, него иду у Крушевац, који је северно, ван Копаоника). Тада је, уместо тих честитих људи, довео у 4 Општине своје мафијаше, преко којих спроводи свој издајнички посао! Та­ко је исто сада сменио и Ректора Универзитета у Митровици – са 12. 000 српских студента – да би преко неких полтрона могао Тачију да уручи и цео тај Универзитет! (Чује се да се он и Тачи спремају до добију „Нобелову награду за мир“!?!)

Писао сам Вам, Ваша Светости, и слао мишљења и ставове, и стручне оцене и про­цене, млађих српских националних и патриотских мудрих глава (и сада Вас упућујем нпр. на НСПМ  – сајт „Нова Српска Политичка Мисао“ – једини који јавно износи и објављује документоване текстове умних патриотских Срба, из Србије, Српског Патриотског удру­жења „Отџбина“ са Космета, и из Босне и Херцеговине, у којима доказују Вучићеву виле­издају и разноразне манипулације са тзв. „унутрашњим дијалогом“, док јадне Србе и даље прогоне и хапсе Шиптари широм окупиране Свете Српске Земље, и киње их на хитлеров­ске начине. (Знате ли да Сестрама у Пећској Патријаршији Шиптари не дају воду потребну за живот!? – Иако Бистрица протиче вековима кроз саму Патријаршију! А познато је да су у Недељу Православља 16. марта 1981.г спалили велики Конак у Пећској Патријаршији, замало да спале и све Монахиње и госте који су се тада нашли у Патријаршији. И нико за то није одговарао! Потом су спалили и уништили још 140 наших небоземних Светиња – Цркавâ и Манастирâ, нарочито у време страшног Погрома 2004.г.). Недавно су шиптарски лопови и ма­фи­јаши обили и ПОКРАЛИ МАГАЦИН ХРАНЕ у селу Прековце код Новог Брда, од којих ре­зерви сакупљене по Српским крајевима хране рáди 6 кухиња широм Ко­сова и Метохије и храни 2.000 гладних (међу којима и приличан број јадних Шиптара!). И све то, и низ других тиранисања Срба од окупатора Евро-американаца и Шиптарских теро­риста. На недавној Слави у Мушутишту, где су избегли и протерани Срби дошли аутобу­сом да на згаришту своје прелепе Цркве Богородичине из 1305.г., која је била лепа као Гра­чаница, обележе своју Славу, ухапсили су недужног старца Србина Богдана Митровића, по „умишљеној оптужби“ месног Шиптара, који је том Србину узурпирао и присвојио плодну земљу у том селу! (Изнад Мушутишта су још 12. маја 1999.г. спалили средњевековни Мана­стир Свете Тројице, од које паљевине је Свети НОВОМУЧЕНИК ХАРИТОН Монах једва успео да спасе Сестре Монахиње и довезе их у Призрен, да би сутрадан он сâм био кидна­пован од истих злочинаца, и тек фебруара 2000.г. нађено је његово раскомадано тело, без главе, на њиви ван Призрена према Врбици и албанској граници!). Пре 2 дана су претресли по Косову и привели на саслушање неколико радника Црвеног Крста – у присуству лицемерног Еулекса и окупаторског НАТО-а! Раднике Црвеног Крста у свету не хапсе ни у време самог рата! Ето колико Шиптарска џамахирија поштује светске стандарде права и демократије. А Срби на Косову и Метохији су сада бело робље нове светске „тоталне демократије“ (читај: демонократије!).

Ви се питате, оправдано, зашто се протерани Срби не враћају на Косово? А не питате се зашто фамозни „спасилац Срба“ и „усрећитељ (=унесрећитељ) Србије“ Вучић, за коју ми­сли да је његова приватна прћија, ништа не предузима за заштиту преосталих Срба широм Космета? А и како би кад је то најординарнији лажов и манипулант! Претенциозно и нарцисоидно до болести је опседнут собом и својом најпримитивнијом „величином“! Србија под њим тоне све дубље и дубље, и све је отуђенија од свог Народа и Себе саме. Доказ тога су и фамозне тзв. „инвестиције“, којима само распродаје Српску земљу и природна блага по Србији (за пример узмимо распродају изворâ воде по Србији, а ускоро се спрема да распрода и српске бање, и то Турцима! Са тзв. „инве­сти­ци­јама“ Вучићева Србија је постала бедни просјак и колонијална земља немачких, арап­ских и других свет­ских кабадахија).

Ви често говорите, на наша иступања: „То није став Цркве“! А једном приликом сам Вас у Писму питао: А да ли сте питали икога у Цркви, Синоду, Сабору, по народу и све­­штенству, који је стварно став о Косову Живе Цркве Светосавске и Светолаза­ревске?

У време Вашег Светог Претходника сазиван је и држан Архијерејски Сабор више пута, и по мање важним питањима. Да ли Ви помишљате да у овој до сада нај­кри­тичнијој ситуацији САЗОВЕТЕ И ОДРЖИТЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР: у Бео­градској или Пећској Патријаршији? Да видите на лицу места мишљење и став Српских Архијереја! и обратите се јадном, Вучићевом демагогијом обманутом Народу. Бојим се да Ваши блиски сарадници нису Вам добри саветници.

И још једна реч: када смо недавно били у Грачаници и на Газиместану, знате ли шта су ми бројни људи на Косову рекли? – „Овај Преседник није мој Председник!!! Овај Патри­јарх није мој Патријарх!!!

Иако немам чланство у Св. Арх. Сабору, молим Вас: Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор, да видите стварни став Отаца Архијереја и Свештенства и Народа? – да се не нађе­мо саучесници у Вучићевој велеиздаји, о којој се већ прича urbi et orbi код нас и око нас. Помињете Русију, али знате ли шта би Русија стварно хтела од тог немачко-евро-аме­ричког глумца и циркузанта? Он срља ко гуска у маглу у тзв. „Евроинтеграције“, а прозир­но је за сваког окатог и трезвеног човека: да га неће примити тамо док не призна Косово. Хор пајацâ и кловнова око њега само му аплау­ди­рају и хвале га, а он као пеливан игра дво­струку или и троструку игру на штету Свете Србије и Светог Косова.

Ви кажете да „Вучић верује о Косову као што верује и наш народ“! – А он јавно гово­ри, и то с поругом и иронијом: да је Косово „МИТ“ и да је наше Косовско опреде­љења „МИТОЛОГИЈА“!  Па зар то „верује“ наш Светосавски и Светолазаревски Народ?

(Молим Вас, немојте као Патријарх Пећски и Свесрпски да подцењујете тај Божји Народ и да га вређате површним и неодговорним изјавама).

(Ево шта Вучићеви полтрони, безкарактери и бескичмењаци поручују Српском народу, па и Вама Српском Патријарху: Mihajlovićeva: SPC da ne vrši pritisak na Vučića!

Beograd – Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović saopštila je da očekuje da Srpska pravo­slav­na crkva bude dobar partner u unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

Osim toga, Mihajlovićeva je navela i da očekuje da SPC ne vrši pritisak na predsednika Aleksan­dra Vučića pre početka razgovora o Kosovu.

„Srbiji je potrebna nova politika koja za cilj ima bolji život naših sunarodnika na Kosovu, poli­tiku zaštite naše kulturne i verske baštine, očuvanje ekonomskih interesa i pomirenja sa albanskim na­ro­dom“, navela je Mihajlović. Poglavar SPC patrijarh Irinije izjavio je da veruje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o Kosovu i Metohiji misli što i crkva i narod. „Verujem da ono što misli crkva i na­rod, misli i naš predsednik“, rekao je patrijarh za „Večernje novosti“ od nedelje 17. septembra, odgo­va­­rajući na pitanje šta misli o unutrašnjem dijalogu o rešavanju kosovskog pitanja. (Izvor: Beta nedelja, 17.09.2017. đ 10:44 Foto: Tanjug)

 

+ Епископ умировљени Херцеговачки Атанасије

Недеља, 17. септембра 2017.г. у Манастиру Тврдошу

На празник Св. Свештеномученика

Петра Херцеговачког и Дабробосанског

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 222
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Писмо Владике Атанасија Патријарху Српском: „Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор!“ Епископ умировљени Херцеговачки АТАНАСИЈЕ - сеп 20, 2017  

Боље би било да се обојица оставе политике. Има сасвим довољно, и превише, пастирског посла у Цркви.

Па не видим нешто... Срби живе у највећој беди, а и даље је довољно да политичар само "баци коску" што рече сестра и одма се падне у еуфорију. Ништа више није битно, само Косово. Аман бре, и ја с

Постоване слике

:sunce::skidamkapu: Zivi oganj nas Vladika!!! E ovo se zove Pismo! Najhrabriji, sveti covek koji neodstupno voli svoj Narod-- takav je covek, nebo-zemni gorostas! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Владика Атанасије, кога сви волимо, и сигурно и наш Патријарх, одржава, види се из овог јавног писма, коресподенцију са Његовом Светошћу. Но, захтјев за сазивање Светог Архијерејског Сабора, он зна добро како се упућује службеним путем: преко надлежног епископа Светом Синоду, који и сазива Сабор. Није то само формално питање.

Такође, владика Атанасије нас је све учио да је живот и Јаковљево рвање са Богом, а некада је знао и сам духовито да каже да неће ућу у Царство Небеско због оштрог језика.

Али, овдје сад има доста, чини ми се паушалних оптужби и на "блиске сараднике" и на владику Теодосија и на самог Патријарха. Ја увијек помињем иступање тада јеромонаха Атанасија на првим протесним вечерима у Француској 7, Удружењу књижевника Србије, 1981. поводом Косова. Био сам ваљда најмлађи (13 година) слушалац. Јм Атанасије је почео: "Ми смо православни, ми немамо папу, ми слободно можемо да критикујемо патријарха..." И онда осуо дрвље и камење по патријарху Герману да је тобоже прикрио спаљивање Конака Пећке патријаршије. Мени се јако допадало то да ми православни немамо папу, али сам волио патријарха Германа, и касније био јако срећан што се и из докумената, а и из посљедњег интервјуа игуманије Февроније види да патријарх Герман није скривао спаљивање, него је чинио све што је могао да спасе Патријаршију и народ.

Владика Атанасије помиње сада излазак Срба на "Косовске локалне изборе", тим поводом је, подсјетио бих, исто написао јавно писмо Свјатејшем Иринеју, оптужујући га да је због тих избора отишао у Пећку патријаршију, а патријарх је само служио о Покрову Пресвете, слави наше Лавре Пећке и рекао, да косовско-метохијски Срби, какву год одлуку да донесу поводом тих избора, треба да то учине заједнички, солидарно.

Све то не значи да нема разлога да се добро припреми и одржи Свети Архијерејски Сабор, заправо није било ваљаних разлога да се прекине пракса редовних јесењих засједања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, александар живаљев рече

Али, овдје сад има доста, чини ми се паушалних оптужби и на "блиске сараднике" и на владику Теодосија и на самог Патријарха

Dragi Aleksandre, lose Ti se cini! Ako iko treba, a svima im je to duznost, onda Vladika Atanasije moze da probudi uspavanu, letargicnu savest svim Pravoslavcima! Ovo nije momenat kada imamo vremena za diplomatske razgovore I kalkulisane izjave, vec ili branimo svoje, sto se da odbraniti uz Boziju pomoc ili da budemo saucesnici u veleizdaji. Mislim, ipak nam se radi o glavi!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Po meni, ovo njegovo Pismo uopste nije pisano kritike radi, vec vapaj, vapijuceg u pustinji. Tesko da ces kod njega naci bilo sta "pausalno"! Jeste, ima ostar jezik, ali njegova ljubav, umnost I zrtva su neuporedivo dostojne svake hvale! Neustrasivi duh koji oslobadja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Mislim da je ubo centar,Vućićevu želju da postane nobelovac za mir.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, александар живаљев рече

и смени Председнике 4 Срп­ске Општине на Северу – са 70.000 становника чисто српске територије од 65 километара, у коју територију спада и сâм врх Копаоника: граница са окупаторима НАТО-а је само 30 метара испод Панчићевог врха на Копаонику, па зато двојица издајника Николић-Вучић отада нису смели да иду на Газиместан да обележе Спомен и Помен Славног Косовског Боја, него иду у Крушевац, који је северно, ван Копаоника). Тада је, уместо тих честитих људи, довео у 4 Општине своје мафијаше, преко којих спроводи свој издајнички посао! Та­ко је исто сада сменио и Ректора Универзитета у Митровици – са 12. 000 српских студента – да би преко неких полтрона могао Тачију да уручи и цео тај Универзитет! (Чује се да се он и Тачи спремају до добију „Нобелову награду за мир“!?!)

.... treba li sta jos reci....!? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Боље би било да се обојица оставе политике. Има сасвим довољно, и превише, пастирског посла у Цркви.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Кратос рече

 Mislim da je ubo centar,Vućićevu želju da postane nobelovac za mir.

Jel moguće da ovo ozbiljno hoće i očekuje?

Au... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jesi cuo za "political theology"? Ova izdajnicka politika se itekako tice laosa dragi Grizzly! Je li Ti mislis da "pastirski posao" obuhvata samo "trebe"....? Ne daj da Ti sekularna America popije pravoslavni duh.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мене занима да ли ће, и како ће ово писмо да пренесу велики медији.

Дал је ово унутарцрквени дијалог о КиМ, или спада у унутарсрпски дијалог, на који је Вучић позвао?

пре 5 минута, Grizzly Adams рече

Боље би било да се обојица оставе политике. Има сасвим довољно, и превише, пастирског посла у Цркви.

Хоћеш да кажеш да питање статуса КиМ није део пастирског посла, него је политичко питање?

Изглада да црква, па и патриајрх, и владике, осећају потребу да кажу своје ставове о статусу КиМ, и одговоре на Вучићев позив на дијалог о статусу КиМ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, "Tamo daleko" рече

Po meni, ovo njegovo Pismo uopste nije pisano kritike radi,

Из врло лијепе перспективе посматраш, драго ми је што си је и мени отворила. Хвала.

А да владика воли да грди, воли, неки се расплачу, ја имам с њим другу тактику:)

Него, ипак, мислим да је најбитније питање сазивање Сабора (на неки начин већ га је најавио председник 11.09. у обраћању јавности када је рекао да је спреман да иде и на Синод и на Сабор), а овим путем се, бојим се, постиже да се и у Цркви посвађамо око Космета.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, "Tamo daleko" рече

Jesi cuo za "political theology"? Ova izdajnicka politika se itekako tice laosa dragi Grizzly! Je li Ti mislis da "pastirski posao" obuhvata samo "trebe"....? Ne daj da Ti sekularna America popije pravoslavni duh.

Ово није "политичка теологија" него петљање у дневно-политичку каљугу.

Духовна величина као што је вл. Атанасије не треба да се спушта на тај ниво. Свој став о Вучићу и осталим његовим керовима треба да покаже тако што их неће удостојити помена. Исто тако и Патријарх треба да их откачи све и не меша се са њима уопште ни у каквој варијанти. Може лепо да се извади како су "Црква и држава одвојене" и готово.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Šta Patrijarh Sinod i Crkva uopšte tu i mogu da urade po pitanju KiM?Recimo kažu Vučiću ti si izdajnik i nećemo da učestvujemo u legitimizaciji zločina,šta bi bi mi kao narod i država time dobili?el bi se šiptari po&rali u gaće i uvatili tutanj sa Kosova?Šta Crkva tu može konkretno da uradi i šta ona nudi kao rešenje za taj gordijev čvor?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу преподобног Григорија Паламе, 28. марта 2021. године, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, на позив Црквене општине футошке, а у оквиру великопосног циклуса предавањâ, катихета Бранислав Илић одржао је предавање на тему „Свето Писмо и Велики постˮ.

       
      Дирљивим речима хришћанске љубави предавача је представио и поздравио протонамесник Игор Игњатов, секретар Црквене општине Футог.
       
       
      У свом уводном слову катихета Школе за дизајн Богдан Шупут у Новом Саду истакао је важност Светог Писма као књиге Цркве. „Свето Писмо није само књига, Свето Писмо је живот, на шта нас подсећа и свети апостол и еванђелист Јован Богослов рекавши да су речи Светога Писма дух и живот (Јов. 6, 63). Свето Писмо је ваистину књига која се чита животом, односно праксом истинског хришћанског етоса”, истакао је катихета Бранислав. „У Библији је све јединствено, једно објашњава друго, прво се испуњава у другом, а друго и прво се налази у нечем трећем. Ако испадне нека карика – доживљај и смисао ће бити нарушени”, наведено је у излагању.
       
       
      Говорећи о свештеној вези Светога Писма и Великог поста предавач је посебну пажњу посветио старозаветним чтенијима која чине неизоставни део великопосних богослужења. Поред тога, катихета Бранислав Илић је подробно казивао о великом значају Псалтира рекавши да је то „књига равна тонском дијапазону који даје врло прецизан тон нашем духовном животу”.
       
       
      Излагање је крунисано примерима угодника Божјих који су били, ваистину, живо – ходеће Еванђеље, светитељи који су својим животом актуализовали речи светог апостола Павла који громогласно узвикује: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!”(Фил. 4, 13).  

       
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, Српска Православна Црквена општина футошка, организује предавање катихете Бранислава Илића на тему "Свето Писмо и Велики пост". Предавање ће бити одржано у недељу, 28. марта 2021. године, са почетком у 18:30 часова, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 27. марта, служењем Свете Литургије и парастоса у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, обележено је годину дана од упокојења блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, првог и досада јединог архијереја обновљене Епархије ваљевске од 2006. године. 



      Свету Литургију је су служили свештенослужитељи из свих ваљевских намесништава предвођени оцем Георгијем, игуманом манастира Лелић, а сабрао се велики број верника који су волели и ценили Епископа. За непуних четрнаест година, колико је духовно водио верни народ једне од најпобожнијих Епархија, оставио је неизбрисиве трагове у материјалном и духовном смислу, што је у пригодној беседи подвукао отац Георгије, игуман манастира Лелић.
      Отац Георгије се у својој проповеди осврнуо на монашки пут Владике Милутина, од манастира Каона, преко Америке и Аустралије, до епископске службе у родном крају и међу народом који је волео и над којим се молио непрестано. „Васкршњом радошћу и надом у живот вечни, живео је Владика Милутин“, закључио је у проповеди након одслуженог парастоса отац Георгије. Поред великог броја свештенослужитеља и верника, у литургијском сабрању је молитвено учествовао др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Сусрети са Владиком шабачким Г. Лаврентијем, који данас као администратор духовно предводи и верни народ Епархије ваљевске, прилика су да се, уз пастирске благослове, чују и мудре речи о ономе што је важно за хришћански живот. 



      Током више од пола века своје архијерејске службе, Владика Лаврентије столовао је и некадашњом Епархијом шабачко – ваљевском до 2006. године, када долази до стварања два трона и у Ваљеву бива устоличен блаженопочивши Епископ Милутин. Ваљевски крај му је познат и драг и лепе речи за овдашњи верни народ увек има у изобиљу. Будући да је пред нама Велики Часни пост, предворје једног од најрадоснијих празника везаних за Господа Исуса Христа, важно је да знамо да је Црква пост установила да би нас тиме припремила за дочек нашег Господа и Творца, напоменуо је Владика Лаврентије. 
      „Како који дан, све ближе смо тим великим, радосним и свечаним догађајима, када ћемо у нашим храмовима бити у прилици да физички прославимо Васкрсење и сретнемо Господа нашег Исуса Христа. Пост је уздржавање од свега што није ни људима, ни Богу драго. Од мрсне хране, од прљавих речи, од прљавих мисли и дела. Знајте да Богу није драго ако се тога не придржавамо“, поручио је Владика Лаврентије, поделивши своја сећања на дане детињства у којима је утемељен његов живот у Христу, који ће деценијама после створити бројне светиње и светосавској вери привести хиљаде боготражитеља. 
       
      Извор: Радио Источник
×
×
  • Креирај ново...