Jump to content

Епископ бачки Иринеј: Дијалог о Косову и Метохији или монолог по мери Зоране Михајловић

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зорана Михајловић, потпредседница владе Републике Србије, a уз то и министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, оптужила је Његову Светост, Патријарха српског господина Иринеја, као и читаву Српску Православну Цркву, да наводно „врше притисак” на председника Србије г. Вучића пред почетак унутрашњег дијалога о Косову и Метохији. Тиме је урадила управо оно за што неосновано оптужује српског Патријарха – извршила је јавни притисак на поглавара наше Цркве и на све нас у Цркви како се случајно не бисмо усудили да мислимо својом главом, а поготову како се не бисмо дрзнули да о Косову и Метохији и његовој органској, нераскидивој вези са свим осталим крајевима наше Отаџбине мислимо онако како је о томе Српска Православна Црква мислила у току читаве своје историје, што аутоматски значи и српски народ у његовом историјском трајању, све, ево, до епохе самоуверене госпође Михајловић, која одлучно „издваја своје мишљење” и сматра га супериорним у односу на став Цркве, односно српског народа. Ако ико треба да зна шта на ову тему верује, мисли и осећа Српска Православна Црква, што ће рећи већина српског народа која се декларише као њени верници, онда је то ваљда Патријарх српски, а сигурно није надобудна госпођа министарка (при чему реч „министарка” не значи супруга министра као у класичној српкој комедији већ јавну функцију изражену у духу новоговора „родне равноправности”, тако прирасле њеноме срцу).

Уосталом, шта је то рђаво изјавио Патријарх? Да ли икоји свештеник, а некмоли првосвештеник своје Цркве, треба унапред да сумњичи за неискреност и подмукле „задње намере” било кога, а поготову већином гласова изабраног првог човека државе, или треба да пође од претпоставке да наш конкретни ближњи, па ма он био и председник наше државе, изјављује оно у што верује, што мисли и осећа? Какав је то „притисак” када се јавно изрази уверење да председник заступа ставове оних који су му поклонили поверење на изборима, а не ставове „доброжелатељâ” (читај: туторâ и менторâ) из сенке? И какав је то став и однос према самоме председнику Вучићу? Зар се може полазити од претпоставке да његов позив на свенародни дијалог о отвореној рани угроженог и окупираног Косова и Метохије и о могућностима исцељења те ране унапред значи жељу да он свима наметне некакву своју дијагнозу и терапију, а да га мишљење сопственог народа у суштини не занима? Ко има право да Александру Вучићу унапред импутира политички и морални макијавелизам?

Патријарх није шеф државе, нити је политичка личност у дневнополитичком смислу, али је он као поглавар наше Цркве, маколико то госпођи министарки звучало „антисекуларно”, самим тим и духовни отац наше нације, па зато има не само право, које му речена госпођа не признаје, него и свету, неприкосновену обавезу да говори управо тако како говори. Он има право и дужност да дâ очински савет сваком православном вернику, па и Александру Вучићу, који и не крије да му је до тога савета стало, те у дијалогу очекује на првом месту одзив и ставове Српске Православне Цркве, а потом Српске академије наукâ и свих одговорних институција и појединаца.

Следствено, реаговање потпредседнице владе Зоране Михајловић на интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја „Вечерњим новостима“, осим што збуњује нелогичношћу, изазива и недоумице око смисла и могућности дијалога, макар онаквог како га је, у више наврата, описао председник Републике. Госпођа Михајловић заправо демантује и свесно обесмишљава позив господина Вучића на заиста нужни дијалог о будућности Срба и свих грађана Србије у нашој јужној покрајини, а самим тим и дијалог о будућности државе Србије и српског народа у целини.

Председник Србије је позвао све грађане Србије на дијалог о Косову и Метохији. „Ћутање значи да нас одговори, ни на шта, више не интересују. Ћутање значи да немамо више шта да тражимо...“ Српска Православна Црква и њен Патријарх, наравно, не ћуте; о Косову и Метохији никада нису ћутали нити ће ћутати. Можда Црква и Патријарх нису, по терминологији и замисли Зоране Михајловић, „добар партнер”. Као да се ради о некаквом плесу, спорту, картама или пословном подухвату, контроверзној шпекулацији, а не о Цркви Божјој!

Желимо да приметимо, такође, да дијалог никако не сме да буде наметљиви „монолог власти” у односу на све друге учеснике. Тиме би се, наиме, унапред обесмислила сама идеја разговора: свела би се на послушно климање главом, без права на став. Тиме би и наша власт са нивоа слободно изабраних представника народа и оданих службеника српске државе била срозана на ниво обичног партитократског и једноумног режима.  

За многе екстремно секуларне државне функционере (уствари криптотитоисте) Црква је само „невладина организација”, која, по њима, нема никаквих права, па ни правâ која ужива било који појединачни грађанин ове земље (о невладиним организацијама да и не говоримо: њима се толерише и допушта толико тога, без икаквог упоришта у броју њихових чланова и у њиховој реалној снази). Ако као полазиште за расправу прихватимо и то да смо ми православни Срби обична ”невладина организација”, онда и у тој варијанти имамо право на своје мишљење, без ичијег надменог туторства и, за демократску земљу, апсолутно недопустивог непоштовања.  

Време у коме су припадници Цркве морали да се скривају и тајно састају, без права гласа и увек под паском режима, заувек је, надамо се, прошло. О томе би они који се евентуално слажу са иступом потпредседнице владе могли да се обавесте не само у одредбама нашег Устава већ и у законима о Црквама и верским заједницама који важе у земљама Европске Уније, за коју се она иначе тако ватрено залаже. На своје велико изненађење, уверили би се да је такво понашање, наслеђено од некадашњих екстремно идеологизованих противника Цркве у владајућим структурама некадашње СФРЈ, у европским земљама недопустиво и неприхватљиво. Толико о „европејству” неких наших људи!

Надамо се да се овакви ексцеси више неће понављати нити кварити иначе коректне односе Српске Православне Цркве и српске државе – посебно сада, у условима појачаних притисака Запада по питању Косова и Метохије.

Епископ бачки др Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Драгана Милошевић рече

надобудна госпођа министарка (при чему реч „министарка” не значи супруга министра као у класичној српкој комедији већ јавну функцију изражену у духу новоговора „родне равноправности”, тако прирасле њеноме срцу).

@Paradoksologija  :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odlicno! Cela ova bruka je kao porucena ispala, sam je Bog dopustio, da tako malo brkne u oko nekim duhovnim slepcima ovde u nas. Na veliku zalos`, ovo sto ep. Irinej sad paja i usisava - iako kao i uvek jasno i zaokruzeno - potpuno je besmisleno i trivijalno, obican auto-go` (a k`o da je i prvi u SPC danas).

Mozemo da se nadamo da ce posle ovoga neke glavonje da 1) ne daju nikakvo ordenje tek bilo kome, NAROCITO nikom od politicara, i 2) da uopste malo zaborave na ordenje i ostale sarene laze i da pocnu malo vise da se bave necim stvarno pametnim, kao sto je npr. pastirska briga o potrebitim i na bilo koji nacin ugrozenim ljudima...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nešto nemam ideju ni kako bi izgledao taj dijalog...

Verovatno bi se svelo na to da ih AV ubedi da ne izjavljuju ništa oko toga i da mu ne prave štetu, što se da zaključiti i iz onoga što se moglo čuti od ministarke.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Аурор рече

Nešto nemam ideju ni kako bi izgledao taj dijalog...

Verovatno bi se svelo na to da ih AV ubedi da ne izjavljuju ništa oko toga i da mu ne prave štetu, što se da zaključiti i iz onoga što se moglo čuti od ministarke.

ovako:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 1. августа 2021. године, на празник Светог деспота Стефана, свeтом архијерејском Литургијом прослављена је слава касарне „Никола Пашић“ у војној капели у Зајечару. Литургијским сабрањем началствовао је Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион уз саслужење протонамесника Зорана Голубовића, војног свештеника Ивана Ганића и архиђакона Илије, док је на литургијске прозбе одговарао ђакон Урош Памучар за певницом.

       
      Епископ тимочки је у беседи пожелео свој христољубивој војсци снагу и веру у свим искушењима која их задесе призвавши на њих благослов Господњи, а команданту 31. пешадијског батаљона потпуковнику Лазару Калату, који је из здравствених разлога био одсутан, пожелео је брзо оздрављење. Владика је такође похвалио изглед параклиса и труд свих оних који се о њему брину.
      Овогодишњи домаћин славе био је мајор Бојан Ћирић а гост је био заменик команданта 3. бригаде копнене војске пуковник Драган Антић.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У шесту недељу по Духовима, 1. августа, богослужио је Епископ зворничко – тузлански Г. Фотије у манастиру Светог Пророка Илије на Дугој Њиви.
      Ово је прва канонска посјета Владике Фотија од како је у манастир пристигло ново братство превођено високопреподобним игуманом Теофилом (Ђуричићем).
      Поздрављајући новог братство ове требавске светиње ријечима пастирске поуке Преосвећени владика је пожелио да игуман Теофил са својим братством ''иде путем врлине, монашким светогорским путем, али и светосавским путем којим су ишли наши монаси одвајкада. Лично сам се уверио, боравећи у манастиру Ковиљу да што је манастирски типик строжији више братије и посетиоца има јер благодат Божија обитава на то месту.''
      Дугогодишња традиција Требаве је да се Свети Пророк Илија прославља у недељу прије самог празника, тако је било и ове године.
      Бесједећи о светом пророку Илији Епископ Фотије је истакао да се он назива и ''Други претеча Христовог доласка.''
      Божанственом Литургијом началствовао је Епископ Фотије, а саслуживали су му у братској љубави и Христовој оданости архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман манастира Светог Николаја на Озрену; архимандрит Нектарије (Тешић), игуман манастира Часног Крста у Сувом Пољу; игуман Павле (Тица), игуман манастира Свете Тројице у Подновљу; јеромонах Јелисеј (Ђукић), сабрат манастира Свете Тројице у Подновљу и ђакон Немања Спасојевић.
      У току Свете Литургије, рукоположио је Епископ Фотије, теолога Горана Новића из Осиње, у свештени чин ђакона.
      Након литургије сломљен је и славски колач са кумовима данашњег славља Синишом и Бранкицом Лукић, а затим је молитвено сабрање настављено за трпезом љубави у манастирском конаку.
      Свето сабрање је својим молитвеним појањем украсио Византијски хор ''Свети Роман Мелод'' из Брчког предвођен протом Александром из брчанског храма у насељу Српска Варош.
          Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије изјавио је на Илинданском сабору Тузлака у Пожарници да српски народ у Републици Српској никада неће прихватити ни правно ни интелектуално ропство које му се намеће.
      - Ми смо слободарски народ и слободу желимо и другим народима, не желимо да било ко живи у ропству - поручио је владика Фотије.
      А ропство је, каже, покушај наметања закона који немају везе са народом, нису никли у народу, нити изражавају дух народа.
      - Било је страдања и невоља, али су људи који воде наш народ у духовном и политичком смислу увијек у правом тренутку нашли права рјешења и вјерујемо да ће тако бити и у овом тренутку када је поново уздрмана Република Српска због неких неметнутих рјешења - оцијенио је владика Фотије.
      Бесједећи на Илиндан у храму Вазнесења Господњег у Пожарници који у овој години прославља 125 година, епископ је подсјетио на ратно страдање Срба тузланске регије и њихов егзодус из крајева који су припали ФБиХ, као што је Пожарница код Тузле.
      - Мученичко и страдално мјесто Пожарница прије рата је имало 1.000 српских становника, након рата тек стотињак њих у 65 домова повратника, то је слика простора гдје се десила ратна трагедија - рекао је владика Фотије.
      Истичући да је рат трагедија која доноси зло и страдање, он је поручио да се људи морају борити за добро и за напредак и помоћи страдалничким мјестима гдје су порушени српски домови и гдје је мало српског народа, а то је у највећој мјери у ФБиХ.
      - Ту нам треба демократија, дјелатна слобода и брига Цркве и свих народних представника, да смо заједно и да покажемо добра дјела на том простору, да се врате домовима они који то желе и да слободно живе и раде - рекао је владика Фотије.
      Он је поручио да се Срби неће одрећи простора гдје су живјели и гдје су њихове православне светиње, попут Тузле, али да им за то треба право и не декларативна, него дјелатна слобода.
      На традиционалном Илинданском сабору Тузлака градоначелник Бијељине Љубиша Петровић рекао је да млади нараштаји треба да знају и поштују терет страдања, прогона и дискриминације њихових предака, као и да његују слободарски дух српског народа и у миру граде напредак.
      Организатори сабора су Завичајно удружење Тузлака у Бијељини и Црквена општина Пожарница.
      Православни храм у Пожарници један је од два парохијска храма Српске православне епархије зворничко-тузланске на простору Тузле и у току грађанског рата у БиХ налазио се далеко од ратних дејстава, али је ипак миниран од припадника такозване Армије БиХ.
      Минирањем храма уништен је живопис, фреске и иконостас храма, а звоник и олтар цркве срушени су до темеља.
      Све матичне књиге при овом парохијском храму, заједно са цјелокупном архивом, уништили су припадници такозване Армије БиХ, а од 1992. године већина парохијана наставила је живот на подручју Семберије у Републици Српској.
      Овој парохији припада и 13 православних сеоских гробаља.
      Храм Вазнесења Господњег у Пожарници, симбол страдања и васкрсења православних Тузлака у 20. вијеку, под заштитом је државе, класификован као споменик нулте категорије.
      Темељна обнова храма у Пожарници започета је 2015. године, а прошле године је започета и обнова живописа храма.
      Ове године кум храма је Данијел Перић, најмлађи кум од како постоји црква у Пожарници.
      Кум цркве сљедећег Илиданског сабора у Пожарници биће Мишо Бошњаковић, којег је данас владика Фотије одликовао архијерејским граматом за несебичну помоћ у обнови храма.
       
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светог пророка Илије, 2. августа 2021. године, прослављена је слава бољевачке цркве. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион а саслуживали су му протојереј-ставрофор Душан Ћирић, протојереј Дејан Миливојевић, протојереј Перица Божуновић, протонамесник Ристибор Стевић и архиђакон Илија.

       
      У својој беседи владика Иларион је истакао да није довољно само да будемо рођени у благословеном светосавском народу српском и да будемо крштењем чланови његове Свете Цркве већ је потребно да оно што смо обећали на крштењу и оно што имамо као дар Божји сведочимо и потврђујемо својим делима. Господ је својим васкрсењем победио смрт, грех и ђавола и ту победу Он дели са нама. Ми имамо удела у томе онолико колико смо припремили своје срце и своју душу, онолико колико чинимо добра и хришћанска дела толики ће нам удео бити у Господњој победи и у васкрсењу Христовом, закључио је тимочки Епископ.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Храм Светог пророка Илије у селу Ба надомак Љига, споменик културе од изузетног значаја, свечано је прославио празник свог небеског заштитника. Литургијско сабрање је предводио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејског намесника колубарског протојереја – ставрофора Саше Тимотића и епархијских свештенослужитеља. Овом приликом, Владика Исихије осветио је новоподигнуту црквену продавницу и палионицу свећа.

       
      Звучни запис беседе
       
      Подигнута у периоду између 14. и 15. века за вакта Деспота Стефана Лазаревића на падинама Сувобора, црква у селу Ба носи име великог старозаветног пророка Илије,  једне од ретких личности предхришћанског доба којима су посвећене богомоље. Пророка, удостојеног да проповеда долазак Господа Христа, до тада му непознатог, тек назретог у Духу Светом. Свети пророк Илија живео је у 9. веку у доба цара Ахава и жене му Јазавеље, која међу јеврејски народ уводи поштовање Вала, паганског божанства, илити демонских сила које су народ одвеле у отпадништво од истинитог Бога Јахвеа. Једини који устаје против тога је Свети пророк Илија, који излази на мегдан Валовим свештенослужитељима да призову Бога својим жртвама. Бог Израиљев се јавља Илији и спаљује његову жртву, што га оснажује да се обрачуна са лажним свештеницима и  спасе своје сународнике од лажне вере, приближио је Владика Исихије у проповеди неке детаље из житија великог Божјег угодника.
      Ревност и постојаност Светог пророка Илије, који је сам устао у одбрану Бога, уче нас да не треба да се поводимо мноштвом. Када мноштво отпадне од Бога и преда се разврату, призвани смо да се боримо и сведочимо свог Бога и да Га се никад не одрекнемо. Пророк Илија је био пао у очајање, али га је Господ уверио да поред њега постоји седам хиљада душа које се нису поклониле Валу. То су душе праведника, које не праве себи рекламу и не „трубе“ о својој побожности, али се моле за читав свет и од њих читав народ добија спасење и не пропада. Тако охрабрен, Илија је превазишао своје очајање и удостојио се виђења Господа на брду Хорив – беседио је Владика Исихије.
      Упоредивши време за земаљског живота Светог Илије и данашње време, Владика Исихије је указао да данас живимо у можда већем отпадању од вере него што је тада било. Зато, истакао је он, свако од нас треба да се труди да има удела у Илијиној служби и чува своју веру у времену најгорих искушења. Таква су, закључио је Владика Исихије управо ова данас, у којима смо заварани неким олакшицама у животу која доносе технолошка достигнућа, а на суштинска питања о животу и смрти само Бог има одговор.
      Прослављање храмовне славе употпуњено је литијским опходом и традиционалним славским обредом резања колача. Посебан тренутак за башке парохијане било је освећење новог објекта црквене продавнице и палионице свећа, изграђене по благослову блаженопочившег Епископа Милутина. Славско сабрање је заокружено пригодном свечаном трпезом.
       
      Извор: Епархија ваљевска
×
×
  • Креирај ново...