Jump to content

U lepom telu veliki duh

Оцени ову тему


Препоручена порука

„Analiza mi je dala ogromnu slobodu osećanja i izvanredno samopouzdanje. Osećala sam da sam svoje vreme odslužila kao lutka.“

Najlepša među pronalazačima i najpametnija među glumicama, Hedi Lamar (1914-2000) jedna je od najfascinantnijih ličnosti popularne kulture. Uobičajene predrasude društva po kojem je lepo lice za slikanje, a ne glava za razmišljanje, Hedi je uspela da sruši, a nas učini vernim korisnikom svog pronalaska.

„Bog svoje ljubimce nagrađuje najvećom srećom i najvećom nesrećom u isti mah.“

Ovom Pavićevom rečenicom bi se najkraće opisao životni put Hedvig Eve Marije Kisler.

Hedi-Lamar1.jpg

Hedi Lamar

Još od detinjstva pokazivala je znake budućeg uspeha: lepa, pametna, talentovana, a uz to hrabra i dovoljno bogata da svoje zamisli ostvari. Roditelji  su joj pružili vrhunsko obrazovanje i namerno propuštali nametanje  ideje o lepoti i možda baš zahvaljujući takvom vaspitanju postala je izuzetno svesna svojih kvaliteta.

Uvidevši odlične rezultate u učenju, ali i primećujući odblesak svoje lepote u očima stranaca, još u ranom dobu zračila je retkim samopouzdanjem. Takva sigurnost u sebe će je i vinuti u zvezde − prihvatila je ogroman rizik i podnela teret optužbi za nemoral, ali postala je slavna ulogom u čehoslovačkom filmu Ekstaza.

Scene golotinje i orgazma glumice bile su i skandalozne i revolucionarne.

Bajka, kako je delovala udaja za bogatog industrijalca Fridriha Mandla, ubrzo se pretvorila u košmar. Izuzetno posesivan čovek opsednut kontrolom, Mandl, svojoj mladoj ženi je zabranio da snima filmove i igde odlazi bez njega, osudivši je na zatočeništvo u velelepnoj vili.

Ali i takav život je Hedvig poslužio kao velika škola. I ranije je znala da je lepa, ali sada je uvidela koliku moć i kakve to posledice nosi sa sobom.

Hedi Lamar Hedi Lamar

Bila je toliko lepa da su se na raskošnim zabavama koje je njen muž priređivao razgovori zaustavljali i sve glave okretale kada bi ušla u prostoriju.

Toliko lepa da je muž lud od ljubomore odlučio da pokupuje sve postojeće primerke Ekstaze.

Toliko lepa da je Musolini odbio da proda svoj primerak Mandlu.

Toliko lepa da je u razgovoru sa njom Hitler zaboravljao da je Jevrejka.

Tada joj je sigurno delovalo da lepota može spasiti svet. Ali je takođe uvidela da pred lepotom koja skoro sva vrata otvara neka vrata bivaju namerno zaključana.

Žene su smatrale njeno prisustvo pretnjom i stoga je imala veoma malo prijateljica. Muž je smatrao njene reči suvišnim i stalno ju je ućutkivao. Ali ona je znala da nije glupa. Na sastancima za razvoj novog oružja na koje ju je muž terao da ga prati Hedvig je samo naizgled bila odsutna – pažljivo je slušala i pamtila, i to će kasnije koristiti.

I konačno, spoznala je da ne može bez slobode: lukavo je unajmila služavku koja je ličila na nju, na prevaru se maskirala i pobegla.

Holivud i preporođena Hedi Lamar

Stigavši u Holivud proglašena je najlepšom ženom sveta i promenila je ime u Hedi Lamar.

Hedi Lamar Hedi Lamar

Tokom 40-ih godina snimila je čak 18 holivudskih filmova. Najveći uspeh postigla je glavnom ulogom u Samsonu i Dalili. Iako su joj glumačke sposobnosti bile ograničene, njena tamna lepota zavela je gledaoce i bila je svojevremeno najbolje plaćena glumica.

Drugi svetski rat pokrenuće u Hedi davnašnju netrpeljivost ka nacistima koje je i suviše dobro upoznala. Svirajući klavir došla je do rešenja problema američke vojske sa lansiranjem torpeda − naizmenično menjanje signala odašiljivača, iz čega je proizišlo frekventno skakanje u prenosu telekomunikacionog signala.

Uz pomoć pijaniste Džordža Antejla završila je konstrukciju i predala je patent 1942. godine.

Međutim, Hedin trud je dočekan sa podsmehom i preporukom da se vrati prodaji ratnih obaveznica. Razočarana, napustila je dalji istraživački rad. Zapravo, Hedin izum bio je suviše napredan za tadašnju tehnologiju.

 

Mračni period

Nezadovoljna, ohola i naprasita, sa godinama je davala sve više maha mračnim crtama svog karaktera. Uloge koje su joj nudili i koje je bila prinuđena da prihvati bile su stereotipne i žudela je za većim izazovima. Ali ti izazovi se nisu pojavljivali i od pedesetih godina karijera joj je krenula nizbrdo.

Ni u ljubavi nije imala sreće − udavala se čak šest puta. Muškarcima je bila neodoljiva, ali većina nije bila spremna da se izbori sa njenom izvanrednom inteligencijom i ćudljivom naravi. Nedostatak poslovnih ponuda, neuspeh u privatnom životu, kao i bes zbog neshvaćenosti i potcenjivanja društva pretvorlili su je u ogorčenu, usamljenu ženu.

Suočena sa prolaznošću telesne lepote, a poljuljanog uverenja u svoje druge kvalitete, u starosti se okrenula lekovima i plastičnoj hirurgiji kao spasu. Ali takav spas nikada nije došao. Hvatanje u krađi sasvim joj je uništilo ugled.

Svetlost na kraju tunela došla je devedesetih primenom njenog patenta u razvoju mobilne telefonije. Pred kraj života Hedi je dočekala da sebe ponovo ugleda na stranicama časopisa, ali ovaj put kojih je želela − naučnih.

Pored mobilnih telefona, patent Hedi Lamar nalazi se i u Wi-Fi i Bluetooth tehnologiji: svaki put kad razgovarate mobilnim, podelite muziku sa prijateljima ili proverite Fejsbuk nalog na mreži u kafiću, signal koji koristite možda tamo negde šalje i osmeh na lepo lice Hedi Lamar.

Piše: Milica Gušić

 

https://kultivisise.rs/hedi-lamar/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Lazar 12,
      Jedan od velikih problema naseg Pravoslavnog društva i ono sto se moze uociti svakodnevno je problem pretjeranog unosenja alkohola. Negativne posledice su ocigledne i za porodicu, pojedinca i za samo društvo. Svadje, tuce, zločini pod dejstvom alkohola,blud, nemoral, unistavanje porodice, unistavanje svoga tjela koje je hram Duha Svetoga,smanjena učinkovitost u izvršavanju svakodnevnih obaveza, saobracajne nesrece, stradaju djeca, ostaju invalidi itd itd. Mislim da se u nas mentalitet uvukla misao da je alkohol uredu. Hristos nam ne zabranjuje alkohol u potpunosti ali je mnogo puta naznaceno da pijanice nece naslijediti Carstvo Nebesko.Zar tako neozbiljno uzimamo to a u dalje se smatramo Hriscanima. Sve nam je na volju ali nije sve na korist kaze Sveto Pismo. Čaša vina moze biti i zdrava ali opijanje i ljenstvovanje, pa cak i na slavama i za praznike ili bilo kada je veoma veliki grijeh. Nemojmo to uzimati tako olako. Ako nas alkohol sputava i ako cinimo Losa djela i odajemo se ljenstvovanju, bludu, psovkama treba da ga odbacimo u potpunosti ako se ne mozemo kontrolisati. Opijanje za Slavu nije Bogu ugodno. Nije hriscansko. Veliku štetu cinimo i sebi i djeci kojoj dajemo takav primjer. U tome je snaga Pravoslavlja. Samo zaista jak covjek moze da ima sve dostupno i da se opet nikada ne napija i ne cini grijeh. To je snaga. Takvi ljudi su face a ne oni koji se napiju pa se tuku i misle da su hrabri. To je kukavicluk. Budimo jaki po Hristovim zapovjestima i standardima.Budimo face za Hrista. Imajmo hrabrosti reci NE našem drustvu koje nas navodi na opijanje i grijeh. To je hrabrost. To je faca. A ne neko ko ne moze da se suoci sa problemima i odaje se alkoholu da to rjesi,jos se i hvali kako puno moze popiti. To je standard za slabice. Budi faca i probaj po Hristovom standardu. Ja se nadam da cemo ovdje skupa iznjeti ideje i pomoči našoj braci da se bore sa ovim porokom.Da naše napore protiv opijanja učinimo svakodnevnicom, i da dajemo dobar primjer koji če naša omladina da prati. Nikoga ne osudjujem, ali treba da se suocimo sa problemom i da zajedno radimo na njegovom otklanjanu. Treba da upoznamo ljude da nije uredu napijati se nikada a kamo li za Slavu Božic, Vaskrs i time misliti da dajemo doprinos slavlju a ustvari cinimo veliki grijeh. Uredu je popiti času dve vina ali ne i opijati se. Hristos ima sve odgovore i na nama je velika odgovornost da to djelimo sa našom posrnulom bracom.
    • Од Bernard,
      Onesnažen zrak ima vpliv na vsako celico in vse organe našega telesa in ga lahko povežemo z različnimi obolenji: od demence, srčnih in pljučnih bolezni, neplodnosti do zmanjšanja inteligence. 
      Posledice onesnaženega zraka lahko čutimo od glave do pet: od srčno-žilnih in pljučnih bolezni, diabetesa, demence, težav z jetri in mehurjem do krhkih kosti in poškodb kože. Prav tako onesnažen zrak vpliva na plodnost, zarodek in razvoj otroka. V telesu namreč povzroča vnetja, mikrodelci pa se prenašajo po krvi, ki oskrbuje vse organe in dele telesa.
      Gre za pravi "javnozdravstveni problem", opozarja tudi Svetovna zdravstvena organizacija (WHO). Več kot 90 odstotkov globalnega prebivalstva je namreč izpostavljeno toksičnemu zraku. Strokovnjaki ocenjujejo, da vsako leto zaradi posledic onesnaženega zraka umre 8,8 milijona ljudi, kar je dvakrat več, kot so predvidevali do zdaj. S tem pa je onesnažen zrak prehitel kajenje. 
       
      Zelenigenij.si
      ZELENIGENIJ.24UR.COM   Je onesnažen zrak povezan z naraščanjem duševnih bolezni?
      rak, ki ga dihamo, je še kako pomemben za zdravje ljudi. Kako zelo lahko vpliva onesnažen zrak, ki smo ga dihali v otroštvu, na poznejši razvoj, tudi duševni, pa je bilo vprašanje, s katerim so se ukvarjali raziskovalci. Ugotovili so, da v državah, ki imajo izjemno slabo kakovost zraka, beležijo za 27 odstotkov več bipolarnih motenj in za šest odstotkov več depresij kot v državah, kjer dihajo boljši zrak.
       
       
      Ljudje, ki odraščajo na območjih z močno onesnaženim zrakom, imajo večje tveganje za razvoj depresije in bipolarne motnje pozneje v življenju, kažejo izsledki zadnje raziskave Univerze v Chicagu. Analiza zdravstvenih podatkov milijonov bolnikov je namreč pokazala pomembno povezavo med duševnimi motnjami in izpostavljenostjo onesnaženemu zraku, še posebej v otroštvu. 
      Znanstveniki so najprej analizirali podatke 151 milijonov Američanov, ki so v 11 letih potrebovali zdravniško pomoč zaradi nevropsihiatričnih bolezni. Podatke, ki so jih pridobili od ameriških zdravstvenih zavarovalnic, so nato primerjali z meritvami 87 možnih onesnaževalcev zraka. 
       
      Ugotovili so, da so imele države, ki imajo najslabšo kakovost zraka, za kar 27 odstotkov več bipolarnih motenj in za šest odstotkov višjo pojavnost depresije v primerjavi z državami z boljšo kakovostjo zraka. "Obstaja kar nekaj znanih sprožilcev (za duševne motnje), toda onesnaženje je nova smer raziskovanja," je dejal Andrey Rzhetsky, profesor medicine in človeške genetike. "Raziskave na psih in glodalcih so pokazale, da lahko onesnažen zrak pride v možgane in povzroča vnetje, ta pa posledično simptome depresije. Zelo možno je, da se podobno dogaja tudi pri ljudeh," je dodal. 
      Raziskovalci so isto metodologijo nato preverili še na podatkih 1,4 milijona danskih bolnikov. V sodelovanju z raziskovalci z danske univerze Aarhus so namreč preučili pojavnost nevropsihiatričnih bolezni pri odraslih Dancih, ki so do 10. leta živeli na območjih s slabimi okoljskimi kazalniki. Tudi tukaj so ugotovili za 29 odstotkov več duševnih motenj pri ljudeh v najbolj onesnaženih krajih v primerjavi s kraji, ki so imeli čistejši zrak. Izpostavljenost visokim nivojem onesnaženja pri danskih bolnikih povezujejo z več kot podvojenim številom primerov šizofrenije, pa tudi z večjo pojavnostjo osebnostnih motenj, depresije in bipolarnosti. 
       
      Zelenigenij.si
      ZELENIGENIJ.24UR.COM  
      20 podjetij, ki prispevajo več kot tretjino toplogrednih plinov
      20 velikih korporacij je v zadnjega pol stoletja prispevalo za več kot tretjino vseh izpustov CO2 in metana v okolje. Katera so ta podjetja, kdo so lastniki in kdaj so se začela prva opozorila glede nevarnosti izpustov CO2 na podnebne spremembe?     Britanski časnik The Guardian je ta teden začel projekt, v katerem razkriva največje onesnaževalce s toplogrednimi plini na svetu in zakaj je pri zaviranju nadaljnjega onesnaževanja in podnebnih sprememb ključna politika. Med drugim so razkrili, katerih 20 podjetij je prispevalo k več kot tretjini izpustov CO2 in metana od leta 1965.
      Ugotovili so, da so se podjetja s fosilnimi gorivi že od nekdaj zavedala vpliva, ki ga imajo na okolje, a so kljub temu več desetletij neusmiljeno izkoriščala svetovne zaloge nafte, plina in premoga ter kovala dobičke na račun okolja.
      Zelenigenij.si
      ZELENIGENIJ.24UR.COM  
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Izvor: REUTERS/Laura Hasani/ Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija, objavila je koha.net. Sednici je prisustvovalo 117 poslanika u Skupštini Kosova.
      Glasanju o poverenju vladi prethodila je žestoka rasprava u skupštini, koja je započela malo pre podneva i trajala ceo dan.
      Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je, pred glasanje, da želi da se zahavali ministru odbrane Antonu Ćuniju, koji je želeo ruku dijalogu. On je izrazio žaljenje što odluka DSK o izglasavanju nepoverenja vladi "nije doneta na Kosovu, već van njega" i dodao da je specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel imao veliki uticaj.
      Kako prenosi KoSSev, Srpska lista je tokom sednice o nepoverenju vlade najavila da će glasati protiv Kurtijeve vlade. Poslanik Srpske liste, Igor Simić, je u kratkom obraćanju poručio da vlada nije ispoštovala interese srpske zajednice i da nije ukinula takse.
      Do pada vlade dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava s epidemijom koronavirusa koja je izazvala blokadu i hitne slučajeve.
      Politička borba na Kosovu, koja je kulminirala predlogom za izglasavanjem nepoverenja, započela je pre više od nedelju dana, kada je predsednik Kosova Hašim Tači potpisao dekret o uvođenju vanrednog stanja, s čime se vlada nije složila.
      Dan kasnije, razrešen je dužnosti ministar unutarnjih poslova iz redova DSK, na šta je Kurtijev koalicioni partner odgovorio pokretanjem zahteva za izglasavanje nepovjerenja vladi.  
      Pala Vlada Kosova, Kurti kaže da je Grenel imao veliki uticaj
      RS.N1INFO.COM Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi...  
    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Од Srdjan Kotur,
      https://www.nedeljnik.rs/svestenik-nenad-ilic-moje-pismo-sa-protesta-je-podrzao-veliki-broj-svestenika-i-vernika/
      Sveštenik Nenad Ilić: Moje pismo sa protesta je podržao veliki broj sveštenika i vernika
      "Na jučerašnjoj liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i 'ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga'. To je crkveni stav", rekao je Ilić za Nedeljnik.rs
        Ana Mitić 15/04/2019 Foto Igor Pavićević  
      Sveštenik Nenad Ilić čije je pismo pročitano na protestima u subotu i jedan od prvih sveštenika SPC koji ih je javno podržao, kaže za Nedeljnik.rs da je posle toga dobio podršku velikog broja sveštenika i vernika. Zvaničnih reakcija iz same SPC, zasad, nije bilo.
      “Ne verujem da iko iz Crkve daje podršku tome da može neko na vlasti da se ponaša kao vlasnik naše zemlje i svega u njoj. Da može da ima potpunu vlast nad medijima kojima kontroliše proces izbora, i da to da li će da razgovara sa svojim narodom kome treba da služi zavisi od njegovog raspoloženja. Na jučerašnjoj Liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i ‘ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga’. To je crkveni stav. Da je to tako dokaz je velika podrška mom pismu od strane verujućih ljudi i velikog broja sveštenika. Ne moramo mi stranački da se opredeljujemo ali obaveza nam je da reagujemo na nepravdu i zloupotrebe. Srbija vapi za tim da konačno krene dalje. Ko će u tome najbolje služiti odlučiće narod, ali tek kad počnemo normalno međusobno da razgovaramo i kad mediji prestanu da budu bilo privatno oruđe”, rekao je Ilić za Nedeljnik.rs o reakcijama na njegovo pismo.
      Ilić koji je na službi u Holandiji, nije mogao da dođe na proteste, jer, kako je objasnio, subotom nema letova za Amsterdam, a služenje liturgije je njegova najvažnija obaveza koju nikako nije mogao da preskoči.
      “Nije bilo nikog ko bi mogao da me zameni”, kaže Ilić.
      U pismu koje je na protestu pročitala njegova supruga Anastasija Ilić, sveštenik Nenad Ilić je poručio da pojedinačni glasove iz Srpske pravoslavne crkve ne treba da zbunjuju.
      “Crkva se ne bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, ona ima obavezu da stane u zaštitu vernog naroda. Ne treba da vas bune pojedinačne redakcije, crkva nema glavni odbor”, napisao je Nenad Ilić.
      “Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču i u miru jedu izvaganu dobit. Od njihove galame mudrac ne dolazi do reči. Laskaju glupaku i nasilniku samo da dodu do prvih mesta. Pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika da bi skrili svoje zlo. Nemoćni su da učine pravdu narodu, nego ga zastrašuju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena. Haraju za sebe i prijatelje svoje, jer znaju da neće dugo”, citirao je sveštenik Ilić reci vladike Nikolaja.
      Patrijarh Irinej je nedavno rekao: “Ne vidim koristi za narod od podsticanja na takve proteste u Beogradu”. Patrijarh Pavle je svojevremeno sa studentima “probio” kordon tokom protesta 1997. godine.
      Sveštenik Nenad Ilić je nedavno u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio i o tome šta za njega znače ovi protesti.
      “Od kad sam posle trideset i četiri godine života stupio u Crkvu ‘punom nogom’ i srcem, doživljavam je kao porodicu, familiju. Možemo da se razlikujemo u mišljenjima, da se raspravljamo, pa čak i žučno, ali ostajemo familija. Ostajemo bliski i kad se uvredimo zbog nekog od naših. Patrijarh ne vidi korist za narod od protesta. Dobro. On je naš deda, čovek u ozbiljnim godinama, i ne mora nužno dobro da vidi sve oko njega. Pogotovo ako ga skole obećanjima i lažima neki van familije, a moćni. Možemo s njim da se slažemo ili ne, njegovo mišljenje moramo ozbiljno da prihvatamo, ali možemo i sinovski da se sporimo. Mnogi, pa i ja među njima, mislimo da protesti imaju smisla. Da kad vlast koja nije baš hrišćanska i ne čini dobro, zatvori normalne kanale komunikacije, mora i na ulicu da se izađe i da se bude i malo glasniji. Ne samo da ne podržavam nijednu posebnu stranku, ne podržavam ni ovakav stranački sistem u celini. Ali nije mi jasno odakle mogu da se pojave ti novi ljudi koje mnogi priželjkuju, ako se nezadovoljstvo ne zatalasa i želja dobije aktivnije oblike”, rekao je on.
      On je ubeđen da “narod kojem je raznim manipulacijama oduzeta mogućnost da izrazi nezadovoljstvo vlastima koje bi trebalo da služe narodu, ima pravo da se oglasi”.
      “Nismo svi u našoj crkvi jedinstveni u tome. Ima različitih mišljenja – ali to ne znači da ona mogu da ugroze našu porodičnu slogu. Važnije od dešavanja u bilo kojoj državi u kojoj živimo jeste održavanje dvojnog državljanstva, u kojem Carstvo Božije ima prvenstvo”, dodao je.
      Intervju sa Nenadom Ilićem, koji je je jedan od najmodernijih glasova Srpske pravoslavne crkve, ranije pisac i reditelj, privatno otac četvoro dece, u kojem je za Nedeljnik govorio i o “slučaju” sina Bogdana – jutjubera poznatog po nadimku “Baka Prase”, koji je izazvao histeriju u Srbiji – o vaspitanju dece, crkvi, veri, patrijarhu Pavlu, podršci protestima, o vlasti, manipulacijama i izborima, čitajte OVDE.
×
×
  • Креирај ново...