Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Његова Светост: Верујем да председник мисли исто као и Црква и народ о Косову; Зорана Михајловић: Очекујем од СПЦ да не врши притисак на Вучића

Оцени ову тему

Recommended Posts

Патријарх: Верујем да Вучић о Космету мисли исто што и народ (Фото)

Владимир Митрић | 16. септембар 2017. 22:02

Поглавар СПЦ патријарх Иринеј, за “Новости”, о најави дијалога. Уздамо се и у Русе да ће нам помоћи да вратимо наше

Патријарх Иринеј на свечаности код Лознице Фото: В. М.

Патријарх Иринеј на свечаности код Лознице Фото: В. М.

ВЕРУЈЕМ да оно што мисле Црква и народ мисли и наш председник. Изјавио је ово у суботу, ексклузивно за “Новости”, патријарх српски Иринеј, одговарајући, током прославе седам векова манастира Троноша, на питање шта мисли о унутрашњем дијалогу о решењу косовског питања. Поглавар Српске православне цркве каже и да се уздамо у Русију да ће нам помоћи да сачувамо оно што је увек наше било.

- Наша трагедија и наш проблем јесте то што се народ није вратио. Прво решење и највећи задатак јесте вратити што већи број људи прогнаних с Косова и Метохије - рекао је патријарх Иринеј.

У проповеди после свете архијерејске литургије поводом седам векова Троноше, манастира код Лознице, задужбине Немањића, и канонизације некадашњег архимандрита ове богомоље Стефана Јовановића, патријарх Иринеј је нагласио: - Никада нисмо, чини ми се, толико страдали као у нашем времену, почевши од стратишта у Јасеновцу и Јадовну из прошлог рата, па све до Косова и преко Косова, где смо својом крвљу и својим костима цементирали ову земљу.

- И данас патимо и страдамо, али је наша велика нада у име Божје да нас неће оставити под условом да ми не оставимо Господа - подвукао је поглавар СПЦ.

Манастир Троноша, задужбина Немањића

04%20%281%29.jpg

Патријарх је нагласио да Господ неће оставити ни наше мученичко Косово.

- Неће Господ оставити ту највећу светињу, заливену сву крвљу светомученика у толиким светима и светињама - рекао је српски патријарх. - Неће Господ дозволити да падну у руке некрста, који све чини да руши и пали, и не зна шта је историја и духовно наслеђe. Таквом народу таква блага не могу бити дата на чување.

04%20%282%29.jpg
 

Михајловић: Очекујем од СПЦ да не врши притисак на Вучића

недеља, 17. сеп 2017, 11:09 -> 11:31

Извор: Танјуг

Потпредседница Владе Зорана Михајловић изјавила ја да очекује да Српска православна црква буде партнер током унутрашњег дијалога о Косову, као и да пре почетка разговора не врши притисак на председника Србије Александра Вучића.

Зорана Михајловић је изразила очекивање да ће нова фаза дијалога о Косову, током које ће председник Вучић разговарати са свим најзначајнијим институцијама и појединцима, донети једну нову политику, наводи се у саопштењу Кабинета потпредседнице Владе.

Зорана Михајловић (архивска фотографија)
Зорана Михајловић (архивска фотографија)

"У тим разговорима очекујем да ће Српска православна црква, као вековни чувар нашег народа и културе на Косову, бити добар партнер и да ће својим утицајем истински помоћи у успостављању нове врсте дијалога између Срба и Албанаца. Очекујем и да не врше притисак пре почетка разговора о Косову на председника Србије Александра Вучића", истиче се у саопштењу.

Михајловићева је додала да су све досадашње политике довеле до тога да је Косово све даље од Србије.

"Зато нам је потребна нова, мудра и рационална политика коју ће спроводити председник Србије Александар Вучић и Влада Србије", истакла је Михајловићева.

У саопштењу се напомиње да је Србији потребна нова политика која за циљ има бољи живот наших сународника на Косову, политику заштите наше културне и верске баштине, очување економских интереса и помирења са албанским народом.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2872866/mihajlovic-ocekujem-od-spc-da-ne-vrsi-pritisak-na-vucica.html

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Đukanović: Hvala Patrijarhu Irineju i SPC u želji da pomogne Srbiji oko unutrašnjeg dijaloga vezanog za KiM


Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović izrazio je zahvalnost na društvenim mrežama SPC i Patrijarhu Irineju.


  • Izvor: Pink.rs, Foto: Printscreen

-Hvala Njegovoj Svetosti Patrijarhu Irineju i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi na veoma aktivnom pristupu i želji da pomogne Srbiji i njenom rukovodstvu oko unutrašnjeg dijaloga vezanog za Kosovo i Metohiju - navodi Đukanović

-Crkva je oduvek imala i uvek će imati, Bogu hvala, veći uticaj u narodu od pojedinih samohvalisavih ministara koji bez razloga sebe smatraju bitnim - dodao je on.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Видим јасно као никада до сада политичку просвећеност Српске свести и вредности на делу. Нека је Зорана дала жути картон Патријарху, то и спада под надлежност министарства саобраћаја..  :))

Сад се човек пита зар је Вучић са преко 40 година живота толико ментално слаб и занесен у свом свету да му пада поражавајуће разговор са Патријархом који познаје ситуацију на ту тему нашег народа. То треба да доживимо као вршење притиска на председника? а свакодневна сатанизација српских световних и духовних вредности и слободе појединца нису вршење притиска на цели народ па и самог председника. Изгледа зорана има неке своје стандардеconfused1, донела у мираз12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто Зорана Михајловић брани Вучића од српског патријарха

Од ИН4С-18 септембар, 2017
 
 
 
irinej-i-vucic-750x406-640x346.jpg

 

 

Да ли је само Његовој светости забрањено да јавно искаже став о Косову и Метохији, иако је колевка наше Цркве баш у јужној српској покрајини и иако су наши манастири и светиње центар окупљања и највећа нада за преостале Србе?

Шта је то конкретно заболело потпредседницу Владе Зорану Михајловић када је писменим саопштењем покушала да удари „пацку“ ником другом до поглавару Српске православне цркве патријарху Иринеју?

Шта је то толико сметало министарки грађевине у речима Његове светости када он није поменуо ни ауто-путеве ни коридоре ни железницу ни инфраструктурне пројекте ни рупе ни џомбе на путевима?

Које су то конкретне поруке штрецнуле функционерку Српске напредне странке када је морала у свету недељу јавно и грчевито да брани председника државе Александра Вучића од, замислите, првог човека најстарије српске институције.

Заиста, ако се прецизно прочитају речи патријарха Иринеја, које су објавиле у суботу Вечерње новости, тешко је да се разаберу мотиви реакције Зоране Михајловић, као и да се утврди да ли је срочени одговор став Владе или њен лични.

А патријарх Иринеј је поводом унутрашњег дијалога о Косову и Метохији на новинарско питање (а не самоиницијативно) одговорио:

„Верујем да оно што мисле Црква и народ мисли и наш председник. Уздамо се у Русију да ће нам помоћи да сачувамо оно што је увек било наше.“

У тим патријарховим порукама, вицепремијерка Михајловић очигледно је спознала притисак на председника Вучића (!?), па је писмено узвратила:

„Очекујем да СПЦ буде добар партнер у унутрашњем дијалогу о Косову и да не врши притисак на председника Србије Александра Вучића пре почетка разговора о Косову*.“

Прво — У којим је тачно патријарховим речима вицепремијерка видела — „притисак на председника“. Зар је притисак на Вучића кад Иринеј саопшти веру у то да оно што мисле Срби и што мисли Црква мисли и шеф државе?!

Па зар има важнијег и кориснијег друштвеног консезуса него да о најважнијем националном питању исто мисли народ, СПЦ и најважнија, најмоћнија и најпопуларнија политичка личност у земљи?!

Друго — Зашто министарка Михајловић констатује да СПЦ износи став „пре почетка разговора о Косову*“ када је и сам председник Вучић јавно рекао да је тај дијалог већ увелико почео, а да у октобру само улази у нову фазу?!

Како то да министарка није упутила критику војсци страних и домаћих политичара, бирократа, активних и ислужених лидера и лидерчића који су такође поздравили унутрашњи дијалог, директно се укључили у њега још пре два месеца, а многи од њих отворено очекују да „Србија призна реалност да је Косово независно“?

Да ли је само Његовој светости забрањено да јавно искаже став о Косову и Метохији иако је колевка наше Цркве баш у јужној српској покрајини и иако су наши манастири и светиње центар окупљања и највећа нада за преостале Србе?

Треће — Је ли проблем што се патријарх Иринеј уопште огласио о Косову и Метохији, или можда то што је рекао да се узда у Русију да ће нам помоћи да сачувамо оно што је наше. Не бисмо да претпостављамо да ли би министарка Михајловић на исти начин реаговала да је Његова светост изнела наду да ћемо као држава наћи решење за Косово* које ће бити у складу са политиком Сједињених Америчких Држава, НАТО-а и Европске уније.

Четврто — И на концу, шта значи бити — „добар партнер“? Да ли је то само онај ко о Косову и Метохији не износи свој, већ неки туђи, предодређени став?

Од суштинске је важности да ова питања добију одговор. Као што је важно да јавност зна да ли је Зорана Михајловић бранила Вучића од патријарха као чланица Владе — што јој по Уставу не припада; као функционерка СНС-а — што би било недолично, или као обична грађанка, на шта на крају крајева, има право.

Јер у природној државној хијерархији, у неписаном кодексу институционалне равнотеже, кад патријарх помене председника државе, једино је нормално да му председник и одговори. Наравно, ако осети потребу.

А познато је да се Вучић не либи да јавно одговори светским државницима, домаћим политичким првацима, чак и анонимним твитерашима, тако да није реално да би пропустио да одговори и патријарху, уколико би га нешто зажуљало или увредило.

Посебно чуди што је Зорана Михајловић ушла у необичну полемику са патријархом баш у месецу када је добила од СПЦ Орден Светог Симеона Мироточивог „за посебан допринос поспешивању односа између цркве и државе“.

Последњи министаркин потез корак је уназад у поспешивању тих односа.

*Косово-јужна српска покрајина привремено окупирана, примједба Портала ИН4С

Извор: Спутњик, Предраг Васиљевић, Искра

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПАТРИЈАРХ: Пустите је, њу Вучић слуша као и мене

20.09.2017. - 14:39
ИСКРА
1111679437-750x517.jpg

(Патријарх Иринеј) Фото: Tanjug, rs.sputniknews.com

Поглавар СПЦ, патријарх српски Иринеј, после неколико дана ћутања решио је да се коначно огласи и каже шта заиста мисли о нападу министарке Зоране Михајловић на Цркву и њега лично.

Он је за „Ало“ прокоментарисао министаркино саопштење, у којем је тражила да СПЦ прекине да врши притисак на председника Александра Вучића пред почетак унутрашњег дијалога о Косову и да буде фер партнер.

„А слуша Вучић њу као и мене исто“, рекао је са осмехом патријарх Иринеј на почетку разговора и наставио:

„Нека је… Пустите… Прича свако шта му дође, па тако и она. Не треба се обазирати“, рекао је поглавар СПЦ, а онда наставио тако што је потпуно демантовао речи потпредседнице Владе, која се ничим изазвана обрушила на Цркву.

„Истина је да ми не вршимо никакав притисак на председника Вучића по питању Косова, нити помишљамо на то. Нисам га чак дуго ни видео. Црква чека званични позив на дијалог, чекамо да видимо шта ће они да кажу, па ћемо сигурно изнети наш став о тој теми. Нећемо ћутати, као што никада нисмо ћутали о Косову“, истакао је патријарх.

rs.sputniknews.com

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј данас је у Богородичиној цркви у Земуну благословио и отворио Архив СПЦ, пренио је Радио „Слово љубве“. Чин освећења извршио је Патријарх Иринеј уз саслужење протојереја Небојше Тополића, старешине Богородичиног храма, и појање црквеног дечјег хора „Орлићи“ из Батајнице.
       
      Свјатјејшег Патријарха г. Иринеја и чланове Светог архијерејског синода,  директор Архива наше Свете цркве г. Радован Пилиповић упознао је са досадашњим и будућим радовима.
      На око 400 квадратних метара на две етаже уређене просторије су у потпуности оспособљене да Архив крене са пресељењем грађе са звоника у Цркви Светог Марка. Током свих ових година сређивана је грађа и као и простор за ову намену. За све историчаре и истраживаче у новим просторијама биће врата отворена за архивску грађу једне од чувара најстарије црквене и архивске грађе.
      Данашњем чину освећења присуствовали су чланови Светог архијерејског синода: Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије и Преосвећена господа епископи: новосадски и бачки др Иринеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин као и Епископ ремезијански г. Стефан викар Патријарха Иринеја, главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, свештенство неколико Епархија наше Свете цркве.
      Чину освећења присуствовао је протојереј-ставрофор Божо Бакајлић архијерејски намесник земунско-новобеоградски, протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, чланови грађевинског одбора, сарадници Архива, а придружили су се  управник Патријаршијске библиотеке мр Зоран Недељковић, управник Музеја СПЦ ђакон Владимир Радовановић, уредник листа „Православље“ протођакон  др Дамјан Божић, запослени у Архиву и Патријаршији, директор Архива Србије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, вечерас, 15. априла, у крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, ректор Богословије „Св. Кирила и Методија“ у Нишу,  протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, говорио је о лику и дјелу блаженопочившег Патријарха српског г. Павла. Ово вече је одржано у сјећање  десетогодишњице од његовог блаженог уснућа. Својим живим сјећањима на блаженопочившег Патријарха Павла, отац Милутин је све присутне укријепио говорећи о светитељском лику Патријарха Павла.

      На самом почетку вечери присутнима се обратио протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић који је представио монографију о старинама Призрена, почивше ауторке Роксанде Тимотијевић, супруге проте Милутина Тимотијевића под називом: ,,Старине Призрена“.
      Прота Велибор је истакао да је дјело протинице од великог значаја и у историјском, али и културолошком смислу. Ауторка ове значајне и јединствене монографије Призрена и његових старина, почивша Роксанда Тимотијевић, рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар умјетности долази у Призрен септембра 1961. године, гдје ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Била је дугогодишњи радник Завода за заштиту споменика културе у Призрену.
      Књига о којој је прота Велибор Џомић говорио, а која је штампана са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, настала је управо као плод њеног дугогодишњег студиозног и преданог проучавања споменичког наслијеђа града Призрена. Монографија садржи податке и описе споменика до којих је ауторка долазила посредно, преко писаних података, или непосредно, радом на терену. Многи од обрађених и описаних споменика српског присуства на ширем подручју Призрена су од 1999. године били изложени бруталном скрнављењу или потпуном уништењу. Тиме је вриједност ове монографије већа, јер се неки од обрађених споменика више не могу видјети у аутентичном облику, или су потпуно недоступни заинетресованим истраживачима.
      Након обраћања проте Велибора, протојереј Предраг Шћепановић је поздравио све присутне и заблагодарио уваженом госту, проти Милутину Тимотијевићу, како на љубави, тако и на труду и издвојеном времену да дође и подијели своју благу и топлу ријеч са хришћанском заједницом у Подгорици.
      О животу, протканом радом, врлином, молитвом, какав је уистину и био живот Патријарха Павла, неисцрпно је бесједио ректор нишке Богословије – отац Милутин Тимотијевић, који је, као ондашњи ректор Призренске богословије, био дугогодишњи сарадник Патријарха Павла.
      „Мој први сусрет са Патријархом Павлом, био је у септембру 1950. када је дошао за професора Призренске богословије, а ја сам био ученик другог разреда. Тада када је тадашњи јерођакон Павле дошао, унео је нешто ново у живот школе. Он је један несвакидашњи човек и оставио је несвакидашњи утисак и као наставник и као васпитач. Био је веома ауторитативан, а истовремено некако нам је био веома близак. Били смо слободни да га питамо оно што не знамо, а често и оно што знамо само да би га слушали и видели како се он са таквом озбиљношћу упиње да објасни ствари које смо га питали“, подсјетио је прота Тимотијевић.
      Тада, како прота Милутин наводи, у то вријеме, јерођакон Павле отишао је из Призрена као архиђакон, па су се њихови животни путеви поново укрстили 1962. године, када је протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић постављен од стране Светог синода за наставника Богословије у Призрену.
      „Тих 29 година имао сам благослов Божији да из непосредне близине видим град који на гори стоји, како путује, касније наш Свети Патријарх,  кроз све врлине и подвиге, у човјека, у мјеру раста пуноће Христове. У свему је био њему узор Свети Апостол Павле, чије име носи. Устајао је у 4 сата изјутра, вршио је своје монашко правило увијек, без одступања. Људи из његовог комшилука су често гледали како владика Павле, одмах послије 4 сата, чисти снијег око своје Епископије. У 6:30 тачно је био у цркви, у олтару цркве, када би почињала јутрења. Ми смо сви били ту да узмемо благослов а он одлази за пјевницу и заједно са ђацима пјева или им помаже и показује“, присјећао се прота Милутин.
      Патријарх Павле је, како је навео о. Милутин, примао многе посјетиоце. Међу њима су били монаси, свештеници, грађани који би се код њега обрели без икакве ннајаве. Послије ручка, који је био око 13 часова, одлазио би у подрум онака и тамо ручно стругао тестером дрва. То је била његова гимнастика. Послије 19 часова, бивао би уморан, али се бавио ручним радом. Поправљао је јеванђеља, крстове, свештене ствари из цркава своје Епархије, коричење књига и друге ствари, мијењао сијалице, браве, кваке, ципеле поправљао, а у 22 часова је одлазио на спавање.
      „Кревет му је био дрвени, сламарица у којој је слама или шаша од кукурузовине, покривао се зими гуњом. Поред кревета сам запазио отиске од метанија тако да је рукама својим дохватао онај патос. Ту је било углачано и видело се где је стајао ногама, увек у исто време и на исти начин. Тако је и у цркви стајао, никада се није премештао са ноге на ногу, него је увек на обе ноге стајао мирно, и тако је богослужење одстајао“, навео је, између осталог, прота Тимотијевић.
      У свом даљем излагању он је указао на многобројне врлине нашег Патријарха Павла. На његову скромност, једноставност, молитвеност, велико човјекољубље.
      „То бејаше човек Господа Исуса Христа кога он љубљаше, а љубио га је због тога што је био изнад свега што је овоземаљско, љубио је богочовека Христа. Он је подвижник. Подвижништвом својим задивио је све нас који смо били близу њега и који смо осетили његове молитве. Био је и мученик, добровољни мученик, јер је толико година на страшном месту, на Косову и Метохији, издржао толике притиске са свих страна и од својих и од туђих, и није се поколебао“, надахнуто је излагао протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Драгана Милошевић,
      Парохија шавничка којој припада црква Светог великомученика Георгија у Дубровском, која је прије пар седмица била нападнута од присталица анатемисаног распопа Мираша Дедејића, саопштила је да тај храм припада народу, али не и Мирашу Дедејићу и његовом лажном свештенству.
      Преносимо текст саопштења објављен на њеној фејсбук страници:
      Мало појашњења у вези уписа цркве Св.вмч. Георгија у Дубровску
      Поводом злонамјерног узбуњивања и обмањивања јавности и житеља села Дубровско, својих суграђана, желимо да појаснимо како је дошло до уписа горе поменуте цркве на Епархију будимљанско-никшићку. Да ли је поменута црква отета и да ли има елемената кривичне одговорности надлежних лица за овај упис ви сами просудите.
      У старом пописном катастру из 1954. године црква није била ни уписана као „Добро села“, односно у катастру је нема, већ само земљиште, односно сеоско гробље. Такав исти случај је и са сеоском школом.
      Приликом уписа на Епархију будимљанско-никшићку, црква је издвојена као посебна цјелина, те је са земљиштем до 2 м около исте и са прилазом од главног пута тако уписана. По новом закону о гробљима, исто је сада са „Добро села“ преписано на Државу Црну Гору, односно Општину Шавник и Комунално предузеће са правом управљања. Исти случај је и са сеоском школом. Школа у старом пописном катастру није уведена, као да није ни постојала. Уведено је само земљиште. Школа је сада издвојена и уписана на Министарство просвјете.
      Данашњи, савремени катастар не познаје квалификацију „добро села“, „добро цркве“ исл. Приликом уписа није се појавио нико као представник „добро села“, нити је ко приложио приговор или другачији писани доказ да би се размишљало о упису цркве на другачији начин. Епархија будимљанско-никшићка је Христова Црква. Цркву чини: Епископ, свештеник и народ. Црква је саграђена ради народа, да би се у њој молио Богу, слушао ријеч Божију, исповиједао, причешћивао, јео Хљеб Небесни, и тако вјежбао и путовао ка спасењу. Тога ради, Епархија је народна, па је и црква народна, тога народа коме је саграђена и сваке добронамјерне душе.
      Нажалост, постоје људи, који ову Епархију не сматрају као своју, па би цркву да препишу себи, и тако да је дијеле међу собом како коме одговара. Слично као шаторе за сахрану, полугодишњицу исл. Мало Мирашу – мало Јоаникију. Када је црква на „добро села“ онда је врло лако могуће да буде свачија. Пошто је сада на Епархији, онда то заиста није могуће.
      Раније смо рекли, па ћемо и сада. Црква на Дубровску, отворена је за сваког добронамјерног човјека, па и за браћу која су нас Суду тужила и пљувала недавно на Дубровску – само не за Мирашево лажно свештенство.
      Позивамо њих, да не насиједају на лажи и клевете појединаца, већ да са својом браћом сложно, као браћа превишани из Дробњака обнављају свој храм. Храм који трба да буде мјесто сабирања, радости и покајања, слика и дика села.
      Извор: Фејсбук
      линк
    • Од Логос,
      У пету недјељу Часног поста, у Недјељу посвећену Светој Марији Египћанки, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литругија. Началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а саслуживали су му: протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, јереј Лека Вујисић, као и протођакон Владимир Јарамаз. За пјевницом је пјевала мјешовита пјевница, као и храмовни хор ,,Свети апостол и јеванђелиста Марко“ који води диригент мр Људмила Радовић. Сабранима обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Рекао је  да се из животописа преподобне Марије Египћанке може јасно увидјети, да Господ својом љубављу, свакоме човјеку даје шансу да се спасе, будући да нема тога грешника који може бити отписан за Бога.
      „Јер, Христос је управо дошао да да  живот за гријехе цијелога свијета, за сваког човјека и то значи да врата Цркве Божије никоме нису затворена, то значи да свако може да дође Господу и да врата Цркве Божије, као мјеста гдје се сједињујемо са Богом су отворена свима. Али, само ако желимо на њих да уђемо“, рекао је он.
      Додао је да је друга поука из овог житија подједнако важна нама данашњим хришћанима, баш као и онима ранијих вјекова, а то величина покајања.
      „Колико је само велико покајање Марије Египћанке? Оно показује да Бог од највећег грешника може начинити светитеља. И то јесте наша нада. То је нама охрабрење“, казао је отац Мирчета
      Као трећу поуку, отац Мирчета је издвојио јасну поруку да када кренемо тим Божијим путем, нипошто се не смијемо вратити на стари, пређашњи начин живота.
      “ Да се не окрећемо назад, него, да идемо напријед према Христу, према Царству Божијем и да све  уложимо, да уложимо сав труд да идемо таквим путем. Е тако је живјела Марија Египћанка, пуних 47 година у пустињи. Ето нам дивног примјера“, поручио је отац Мирчета Шљиванчанин.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Доносимо предавање Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду г. Игњатија (Мидића)  на тему “Црква и живот“ које је одржао 23. марта 2019. године у Дому културе у Пријепољу у оквиру догађаја који  претходе јубилеју манастира Милешеве – осамстогодишњици постојања ове немањићке светиње.
      Звучни запис предавања
      Епископ Игњатије је, на радост сабраних, појаснио природу Цркве и на који начин се остварује живот човеков у Цркви Христовој, нагласивши да је Божанска Литургија на којој се сабирамо есхатолошко пројављивање Цркве овде и сада, у којој се збива и остварује за нас продор у свет и време оног Есхатона, онога Последњег у нашој вери што је Бог обећао и што даје онима који Га љубе, а што нам је припремљено и резервисано за сву вечност. Она је, према речима Преосвећеног, тајна Сина Љубљенога и нашег богооблагодаћења у Љубљеноме, она је Богочовечанска Тајна сједињења и јединства Бога и човека у Једноме Христу, у јединству Њега као Главе и Тела, које је Црква Његова.

      Извор: Радио Светигора
×
×
  • Create New...