Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
александар живаљев

Устоличен владика зворничко-тузлански г. Фотије (ВИДЕО/ФОТО)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, који је данас свечано устоличен у трон, поручио је да ће се трудити да његова служба буде прожета Јеванђељем и да ће Црква наставити да се бори за своју аутономију и слободу својих просвјетних установа, јачајући националну свијест у народу.
 
Бијељина-устоличење еипископа зворничко-тузланског Фотија - Фото: СРНА
Бијељина-устоличење еипископа зворничко-тузланског ФотијаФото: СРНА

Владика Фотије рекао је у бесједи о историји Епархије зворничко-тузланске, да је она прошла велику голготу, како од Аустро-угарске у Првом свјетском рату, тако и у Другом свјетском рату од Независне Државе Хрватске.

"Тада су страдали многи православни свештеници са својим народом, чиме су се придружили општем мучеништву Српске православне цркве на просторима бивше Југославије", рекао је епископ зворничко-тузлански.

Владика Фотије је поручио да то изгледа, нажалост, није било довољно, па су се догодила нова страдања у трагичним дешавањима од 1992. до 1995. године.

"Да ли је све тако морало бити - не знамо, али оно што знамо јесте да из историје треба учити за будућност да би свим народима који живе на овим просторима, и Србима и Хрватима и Бошацима било боље", рекао је владика Фотије.

Епископ зворничко-тузлански је нагласио да Црква "нема ништа силније од позива свих на покајање које је темељ новога живота", те да је покајање једини истински духовни лијек који свима може помоћи.

"Изабран сам за епископа Епархије зворничко-тузланске да будем ваш духовни отац и учитељ. Трудићу се да моја служба буде прожета Јеванђељем", поручио је владика Фотије и позвао вјерујући народ да својим дјелима буду свједоци живога Христа.

 

Устоличење новоизабраног епископа Фотија
Устоличење новоизабраног епископа Фотија

 

Владика Фотије је позвао вјерујући народ Епархије зворничко-тузланске да наставе заједно све оно што је добро започето у овој епархији, да наставе са градњом храмова и да воде заједно свој народ путем Светог Саве и путем светих Немањића.

"Наш пут треба да буде пут светих наших отаца, који нас уче љубави према Богу и богослужењу и непрестаној бризи о сиротињи. У свему ћемо сарађивати са државним интитуцијама Републике Српске, као и са институцијама на нивоу БиХ, не заборављајући никад на своју мајку Србију", рекао је владика Фотије.

Епископ зворничко-тузлански је навео да је ради општег добра потребна сарадња и са представницима Исламске заједнице и Римокатоличке цркве, јер народ од вјерских великодостојника жели да чује ријечи утјехе, мира и праштања.

Владика зворничко-тузлански Фотије подсјетио је да је, по промисли Божијој, већ 18 година служио као епископ у Епархији далматинској.

"Долазећи тамо затекао сам апокалиптичку пустош, куће и цркве без кровова, разрушене манастире и прогнан народ", рекао је владика Фотије и додао да је само уз Божју помоћ све то превазиђено.

Владика Фотије је истакао да је сада, са благословом Светог архијерејског сабора СПЦ и Његове светости патријарха српског Иринеја, постављен за епископа зворничко-тузланске епархије, пребогате својом историјом.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије свечано је данас устоличен у Саборном храму Пресвете богородице у Бијељини.

Епископ Фотије је на овом мјесту наслиједио владику Хризостома, изабраног за митрополита дабробосанског.

У трон епископа владику Фотија свечано је данас увео Његова светост патријарх Српски Иринеј.

Његова светост патријарх српски Иринеј пожелио је епископу зворничко-тузланском Фотију да сије сјеме љубави према свом народу, али и према свима другима, јер је љубав највећа снага која побјеђује свако зло у овом свијету."Зло злим никада није побеђено, само добрим и љубављу, трпљењем и ако то чинимо Бог је на нашој страни, а када је Бог на нашој страни ко ће против нас", поручио је патријарх српски Иринеј.

Патријарх Иринеј рекао је након устоличења владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланског, да је Сабор Српске православне цркве имао увид у његов рад у Епархији далматинској, у том трусном подручју некадашње заједничке државе, са надом да ће онако како је успјешно радио у својој првој епархији наставити и овдје да ради.

Он је додао у обраћању вјерном народу да је владика Фотије са својим свештенством и народом, не тако давно, преживљавао тешке дане.

"Зар не чујемо те ране наше тешке прошлости? Оне нису мале и не могу никада у потпуности зарасти, али се надамо, уз помоћ Божију, и имајући у виду заповијест `љуби ближњег свог`, да ће владика Фотије у свом односу према свештенству, народу, али и према свим народима, то увијек имати на уму", рекао је патријарх Иринеј, обраћајући се епископу Фотију.

Званичници Српске упутили су честитке Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију поводом устоличења у трон епископа зворничко-тузланског.

Међу бројним званичницима, који су присуствовали овом свечаном догађају били су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, и у име Владе Републике Српске министар здравља и социјалне заштите Драган Богданић, министар финансија Зоран Тегелтија и министар енергетике, индустрије и рударства Петар Ђокић, те члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.

Устоличењу су присуствовали генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, те припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, као и друге званице, свештенство, представници локалне власти и бројни вјерници.

Изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић изјавио је да новоустоличени епископ зворничко-тузлански Фотије долази из мученичке Епархије далматинске и да ће као прави духовни вођа знати да окупи вјернике.

Министар индуструје, енергетике и рударства Петар Ђокић изразио је увјерење да ће новоустоличени епископ зворничко-тузлански Фотије својим знањем, мудрошћу и способношћу омогућити да ова успјешна епархија настави да напредује. 

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да је данас свечан дан јер је Епархија зворничко-тузланска, устоличењем владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланског, добила веома важну личност за свог духовног вођу.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=26975

ФОТОГАЛЕРИЈА: http://www.spc.rs/sr/ustolichenje_episkopa_zvornichkotuzlanskog_g_fotija_0


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Новоизабрани Епископ зворничко-тузлански г. Фотије свечано је устоличен 17. септембра 2017. године у Саборном храму Пресвете Богородице у Бијељини (фотогалерија).

Светом архијерејском Литургијом началстовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, Митрополити загребачко-љубљански Порфирије и дабробосански Хризостом и Епископи зворничко-тузлански Фотије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније и умировљени канадски Георгије.

 

Свечаном чину устоличења присуствовали су умировљени Епископи зворничко-тузлански Василије и средњоевропски Константин.

Саслуживали су и архимандрити Серафим из манастира Рмња и Исихије из манастира Ковиља. У торжественој Литургији у величанственом храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице саслуживали су протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета у Београду и председник Одбора за верску наставу у Архиепископији београдско-карловачкој; Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду; др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу; Јово Лакић, архијерејски заменик Епархије зворничко-тузланске, као и јеромонах Доситеј Хиландарац. 

У ђаконском сословију су се налазили Слободан Вујасиновић и Никола Перковић и Владимир Руменић, као и јерођакон Силуан из манастира Григоријата. Своје величанствено пјеније песме славе и хвале Господу узнели су чланови хора Србадија из Бијељине вођени диригентском руком Десанке Тракиловић.  

Одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о избору Његовог Преосвештенства г. Фотија за Епископа зворничко-тузланског прочитао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом. 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелео је владици Фотију да сеје семе јеванђељске љубави према свештенству, пастви и свим другим народима, јер је љубав највећа снага против сваког зла. Првојерарх наше Цркве је пожелео Преосвећеном г. Фотију да живи животом наше Свете Цркве и народа њеног,  јер Епископ Цркве нема свој живот него је у служби Господу. 

Новоустоличени Епископ зворничко-тузлански Фотије поздравио је све присутне и заблагодарио на указаном поверењу. Казујући приступну беседу и подсећајући на Епархију далматинску којом је управљао осамнаест година, а затим на историјат страдалне Епархије зворничко-тузланске, позвао је сав народ на окупљање око Господа Творца свега света. 

Устоличени Епископ је поручио да је његов програм садржан у Светом писму и Јеванђељу што је, уз пост и молитву, темељ новога живота у Господу.

Свечаном устоличењу присуствовали су: члан Председништва БиХ г. Младен Иванић, генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић, саветник Председника Републике Српске г. Миладин Драгићевић, министар здравља Републике Српске г. Драган Богданић и министар финансија г. Зоран Тегелтија; градоначелник Бијељине г. Мићо Мићић, др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, помоћник Директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић; г. Миодраг Линта - посланник у Скупштини Србије, начелници  општина.

Часно монаштво из свих манастира Богом спасаване Епархије зворничко-тузланске; монаштво фрушкогорских манастира: архимандрити Доситеј из Гргетега и Сава из Крушедола; јеромонах Поликарп из манастира Свете Тројице у Бијелим Водама; многобројно свештенство и благочестиви народ који је организовано дошао из Тузле, Модриче, Брчког и најудаљенијих крајева Епархије, присуствовали су величанственом сабрању. 

Свечаном чину устоличења присуствовали су и многобројни верници из неколико епархија наше Свете Цркве, представници Издавачке установе Епархије далматинске,  декан Православног богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, г. Зоран Вучић - уредник Издавачке фондације  Архиепископије београдско-карловачке, као и многобројне личности јавног и културног живота. 

Трпеза љубави организована је у етно селу Станишићи. За време агапе први се обратио у име свег свештенства и монаштва протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски заменик, који је уручио пригодне дарове епископу Фотију и митрополиту Хризостому, који је био досадашњи владика у овој Епархији. 

Градоначелник Бијељине г. Мићо Мићић пожелео је да сарадња буде на корист Цркве и народа. 

У име Председника Републике Србије обратио се г. Никола Селаковић, док се у име Председника Републике Српске обратио саветник г. Миладин Драгићевић. 

Владици зворничко-тузланском је Патријарх српски г. Иринеј пожелео да долгодејствује на славу Господњу са благочестивим и добрим народом ове Епархије.

Митрополит дабробосански Хризостом је пожелео устоличеном зворничко-тузланском Фотију да долгодејствује у обављању епископске службе, и бираним речима се опростио од својих досадашњих епархиота и свештенослужитеља и свег монаштва. 

На крају се обратио и епископ Фотије, заблагодарио Господу, Свјатјејшем и браћи архијерејима, свима који су увеличали чин устоличења и, између осталог, казао да ће рад на Њиви Господњој бити посвећен сведочењу Православља и Истине Божје. Владика Фотије је захвалио свесрдно и свом духовном оцу, Епископу бачком Иринеју, на свакој духовној помоћи и подршци у животу.

У културно-уметничком програму учествовао је оркетар Министарства одбране Републике Србије Станислав Бинички са уметницом Данком Стојиљковић.

З. Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Приступна беседа Епископа зворничко-тузланског г. Фотија

 

dstl0686_0.jpg

 

Беседа епископа Фотија на устоличењу у трон Епископа зворничко-тузланских

Ваша Светости, браћо Архијереји, уважена господо, драга браћо и сестре, дозволите ми да најпре заблагодарим Богу, Једноме у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, на овом великом дару, пошто сам рукама Ваше Светости данас ја недостојни уведен у трон Епископа зворничко-тузланских. Ово је велики дан за нашу Цркву и сав народ Божији, јер овај чин иконизује Господа „Епископа душа наших“ (1. Пт. 2, 25), нашег Пастира, Учитеља и Спаситеља без кога не можемо чинити ништа (Јн. 15, 5). Господ наш Исус Христос је Глава Цркве (Еф. 4, 15), Он преко нас недостојних руководи својом Црквом, светотајински узводећи све верујуће у реалност Царства Небеског.

Подвиг, дакле, нас епископа је да се свему саображавамо својој Глави – Господу Исусу Христу, служећи тако светом Јеванђељу, народу Божијем и његовом спасењу. То је тај уски крсто-васкрсни пут, пут којим су ходили и којим и данас ходе истински пастири Цркве Христове. То је, по речима народног песника, пут Богочовека.

По промислу Божијем до сада сам ево 18 година служио као Епископ у далматинској епархији, епархији апостолској и мученичкој. Долазећи у Далмацију затекао сам апокалиптичку пустош. У српским селима куће без кровова, цркве и манастири разрушени, а народ прогнан и избегао. Како почети, шта чинити? И даде Бог снаге да то све некако оживи и добије своје пређашње контуре. Процвета пустиња као крин, Господе (Ис. 35, 1-2) и врати се живот у Далмацију. Вратише се далматински сабори и поново пропева богословија у манастиру Крки, а народ Божији нађе утеху у својој Цркви. Али, да нас не обузму емоције, томе шта се и како урадило, судиће историја, али оно што је сигурно то је да ће тај народ и његове светиње, камен, маслине и виногради остати трајно у нашем срцу. Дај Боже да убудуће буде и боље и врати се све у славу најбољих времена, која је описао велики владика Никодим Милаш у својој Православној Далмацији.

Благословом Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и Вас, Ваша Светости, сада сам постављен за Епископа зворничко-тузланске епархије, која је пребогата својом историјом. Њени почеци датирају из XIII века, из времена Немањића, посебно краља Стефана Драгутина (1276-1316), од када и датира постојање црквене организације на овим просторима. Развој црквеног живота наставиће се у време владавине Твртка Стефана (1377-1391), који је крунисан у Милешеви 1372. године „на гробу светог Саве“. Посебан замах црквеног живота био је у време Стефана Лазаревића (XV век), господара источне Босне (1413-1427). У његово време, црквени поглавар ових простора има титулу митрополита и овако ће бити све до уједињења Патријаршије 1920. године.

Падом средњовековних српских држава под отоманску власт, долази до промене црквеног живота. Развој благољепија замењује мучеништво, али плодови вере остају, јер велики духовни центри и светиње сачуваше свето Православље и у то време. Обновом Пећке Патријаршије (1557-1766) поново долази до процвата црквеног живота. Монаси манастира Папраћа одлазе у Русију и добијају велику помоћ за свој манастир, а у манастиру Озрену и Ловници врши се преписивање библијских књига. У ово време на простору Епархије зворничко-тузланске помињу се тројица епископа Пајсије, Лонгин и Стефан. Укидањем Пећке Патријаршије то се постепено мења, па Епархијом зворничко-тузланском управљају суседни митрополити дабробосански и ужичко-ариљски. Од средине XVIII, па све до друге половине XIX века, Епархијом зворничко-тузланском ће управљати грчки митрополити, тзв. Фанариоти, који су умногоме сачували и обновили црквени живот. Посебно треба истаћи Митрополита Агатангела, који је по наредби Омер-паше Латаса 1852. године пренео седиште епархије из Зворника у Тузлу. Он ће у Тузли подићи зграду митрополије, цркву и народну школу.

У бурном и немирном XIX веку, који карактеришу буне и устанци у борби за слободу, велике силе Аустрија и Русија, присилиће Османско царство да донесе низ реформи које ће допринети побољшању положаја хришћанског становништва. О томе говоре и познати хатишерифи који су гарантовали хришћанима виши ниво личних и верских слобода. У овом периоду посебну улогу у просвећивању српског народа на простору Епархије зворничко-тузланске одиграће манастири као духовни центри Православља, при којима су, по светосавској традицији, осниване школе да буду чувари писмености и народне културе. Такве школе су постојале у манастиру Тавна, у Тешњу, Зворнику, Бијељини, Тузли и другим местима.

Анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1878. године, јавља се први покушај европеизације ових области (провинција). Тада ће епископе фанариоте заменити људи са ових простора – Срби, поданици аустријске круне, али ће Црква и даље наставити да се бори за своју аутономију и слободу својих просветних установа, јачајући националну свест у народу и потребу што блискије заједнице са суседном Краљевином Србијом.

У XX веку, после уједињења са Пећком Патријаршијом 1920. године, Епархија зворничко-тузланска пролази велику Голготу, како у Првом светском рату од стране Аустроугарске, тако и у Другом светском рату у време тзв. НДХ. Тада ће страдати многи православни свештеници са својим народом и тиме се придружити општем мучеништву Српске Православне Цркве на просторима бивше Југославије. На жалост, изгледа да ни све то није било довољно, па ће се поново разлећи ратни лелек на овим просторима у трагичном рату од 1992. до 1995. године, који ће са собом донети нове жртве и страдања свих народа, који живе на овим немирним балканским просторима.

То је историја. Да ли је све тако морало бити, не знамо, али оно што знамо је да из историје треба учити за будућност, да би свим народима који живе на овим просторима, и Србима, и Бошњацима и Хрватима, било боље. Црква у том смислу нема ништа силније од позива свих на покајање. Покајање је темељ новог живота. Пророци Старог Завета, као и велики пастири у Новом Завету, увек су у пресудним временима позивали на свенародно покајање и уз то налагали постове. То је заиста једини духовни лек, који нам истински може помоћи. Покајање нас враћа Богу и ближњима и упућује нас на закон јеванђелске љубави, јер само онај који у љубави пребива, у Богу пребива (1. Јн. 4, 16), поучава нас свети апостол и јеванђелист Јован Богослов.

Драга браћо и сестре, часно свештенство и монаштво, и благоверни народе Епархије зворничко-тузланске, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је мене слабог и недостојног изабрао за вашег Епископа, да будем по примеру доброг Пастира – Христа, ваш духовни отац и учитељ. Трудићу се да моја служба буде прожета Јеванђељем, јер смо позвани да благовестимо Јеванђеље Христово свим народима (Лк. 24, 47). И ви се трудите да будете сведоци живога Христа, не само речима, већ првенствено својим животом и делима, јер се по делима препознају истинске слуге Божије. Ми пастири морамо заједнички носити крст свога народа, народа благословеног, који воли своју Цркву и не смемо изневерити његову искрену и безазлену љубав и доброту. Зато, да наставимо заједно све оно што је добро започето у овој епархији, да зидамо цркве и манастире, и водимо свој народ путем светога Саве и светих Немањића. Свети владика Николај, српски Златоуст нашег времена, је говорио: „Три су врлине: вера, нада и љубав. Вера у Бога. Нада у вечни живот. Љубав према Створитељу и свим створењима. А свети ава Јустин Ћелијски додаје: „Све што је потребно овоме свету и људима у њему – Бог је рекао у Светом Писму.“ Дакле, то треба да буде наш пут – пут Светих Отаца. Они нас уче љубави према Богу и богослужењу и непрестаној бризи о сиротињи. Дај Боже да и ми тако чинимо, јер је то пут који нас води у вечни живот.

Што се тиче нас и Епархије зворничко-тузланске, трудићемо се, по речима светог апостола Павла: „да мир имамо са свима, колико до нас стоји“ (Рим. 12, 18) и да „цару дајемо царево, а Божије Богу“ (Мт. 22, 21). То значи да ћемо у свему сарађивати са државним институцијама Републике Српске, а на савезном нивоу, Босне и Херцеговине, не заборављајући наравно никада своју мајку Србију. Поред тога, позвани смо да у свему што се тиче општег добра радимо заједно са представницима исламске заједнице и римокатоличке цркве, зато што народ првенствено од нас очекује добро и да чује реч утехе, реч мира и праштања. Будимо зато благовесници мира Божијег и измиримо се пред многобројним жртвама ратова, које су кроз историју лелеком испуњавале ову дивну и благословену земљу Босну и Херцеговину. Дај Боже да се од сада са планина поново чују само песме косаца и жетелаца; да оживе благословена народна прела и да се сви вратимо радости живота.

На крају желим опет и опет да заблагодарим Богу на овом великом дару и крсту који сам из руке Ваше Светости данас примио. Трудићу се, колико ми Бог да снаге, да не изневерим Вашу љубав и поверење.

Нека Бог свима подари утеху и благослов и нека благослови народ свој миром! Амин. Благословите.

Бијељина, 17. септембар 2017. године

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      -Епископ Иринеј: „Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубавˮ-   Следујући напоменама из Типика, ове године престони празник храма Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику торжествено је прослављен у Недељу месопусну, 23. фебруара 2020. године.   Звучни запис беседе   Молитвена прослава почела је у навечерје празника служењем свечаног бденија, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Недељко Зубовић, парох при храму на Телепу, уз саслужење свештенства из свих крајева Богом чуване Епархије бачке.     На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протопрезвитера Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца, презвитера Станка Лакетића, професора наведене Богословије, свештенства и ђаконства Епархије бачке.     У славу Божју, а у част преподобнога Симеона Мироточивог, једним устима и једним срцем умилни славопој Господу узнео је хор ученика Богословије из Сремских Карловаца, сведочећи и актуализујући речи црквеног песника да „мислимо као да на небу стојимоˮ.      После светописамских чтенија, надахнутим архипастирским словом сабране је поучио епископ Иринеј, говорећи о значају правилног разумевања еванђелске перикопе о Страшном суду, која нас, на савршен начин, уводи у завршницу припреме за Четрдесетницу. Суд Божји је једнак и праведан не на наш људски начин, већ на нама надуман начин тако што своју бескрајну, за нас непостижну љубав нуди свима, све закриљује њоме. Они који су отворили своја срца за ту љубав они је показују у свом живљењу са ближњима. Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубав, истакао је владика Иринеј.     После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које је принела породица Вуксановић из Ветерника.   По литургијском отпусту, у име свештенства и литургијске заједнице Светосимеоновског храма, речи благодарности произнео је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ храма. Отац Бранислав је заблагодарио Троједином Богу, а потом и Преосвећеним архијерејима Иринеју и Исихију, као и свештенству и верном народу који су пројавили своју хришћанску љубав учествујући у славском торжеству у ветерничком храму.     Свечаном славском сабрању у храму Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику присуствовао је г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама.   Добротом и љубављу овогодишњих кумова, празнична радост настављена је трпезом хришћанске љубави.             Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг инфо,
      Nakon pisanja Kurira o neposlušnosti trojice episkopa SPC u SAD, Longina (Krča), Maksima (Vasiljevića) i Irineja (Dobrijevića), koji su se oglušili o odluku Sinoda da ponište ustav koji su, prema tvrdnjama naših izvora, doneli bez saglasnosti Sabora, vladika zapadnoamerički Maksim u intervjuu za Kurir poručio je da nije bilo „oglušivanja, nego sinergije, kao i da su verni majci crkvi“.
      Zašto ste se oglušili o odluku Sinoda SPC da se poništi reogranizacija Crkve u SAD?
        - Saradnja Episkopskog saveta u Americi sa Svetim arhijerejskim sinodom je uvek bila dobra, a takva je i danas. Upravo u saglasnosti sa Sinodom doneta je odgovarajuća odluka o sazivanju vanrednog sabora 29. februara. Dakle, nije bilo „oglušivanja“, nego sinergije, jer mi smo svi jedno u Gospodu i verni smo majci crkvi.
      SA VLADIKAMA I PATRIJARHOM... VLADIKA MAKSIMFOTO: PRIVATNA ARHIVA
      Zašto su eparhije novogračaničko-srednjezapadnoamerička, zapadnoamerička i istočnoamerička promenile ime u Srpske pravoslavne eparhije u SAD i donele ustav?
      - Episkopi iz SAD svojim crkvenim jedinicama nikada nisu uputile neki zvaničan dopis u kome se proglašava, tj. javno obznanjuje, da je donet neki novi ustav. Nasuprot tome, urađena je ažurirana i nezvanična verzija ustava, ona je radnog karaktera, o čemu svedoči činjenica da u tom tekstu nigde ne stoji da je to novi ustav koji zamenjuje onaj važeći ustav koji je Sveti arhijerejski sabor odobrio 2007, a koji čeka svoju reviziju. Što se tiče pitanja imena, tu episkopi ništa nisu radili na svoju ruku. Sabor nam je još 2018. u posebnoj odluci tražio da „teritorijalno ograničimo Ustav SPC u Americi isključivo na srpske pravoslavne eparhije u SAD“. Pošto smo verni Crkvi, ostavljamo arhijerejskom saboru da ovaj naš rad oceni i po potrebi ga koriguje. U samom pak tekstu predloženog ustava i dalje neizmenjene stoje sve one odredbe koje jasno definišu da su srpske eparhije u Americi neraskidivo povezane sa SPC kao njen sastavni i neotuđivi deo.
      Kako komentarišete stavove sveštenstva SPC u Srbiji da na ovaj način želite da se odmetnete od SPC?
      - Kritika te vrste od sveštenstva SPC u Srbiji nikada nije dospela na adresu Episkopskog saveta srpske crkve u Americi. Uživamo podršku apsolutne većine našeg naroda i sveštenstva. Odgovorno tvrdim da su članovi Episkopskog saveta u SAD postupili u skladu sa ovlašćenjima, dužnostima i nadležnostima eparhijskih arhijereja, kako je to propisano Ustavom SPC, kao i Ustavom SPC u Severnoj i Južnoj Americi. Da zaključim, promena naziva iz „crkva“ u „eparhije“ doslovno je preuzeta iz odluke Svetog arhijerejskog sabora koju sam naveo. Ta promena je predložena iz želje da se pokaže da srpske eparhije nisu lokalna crkva za sebe, nego su upravo „eparhije“ SPC - što će reći konstitutivni, celoviti deo jedne i jedinstvene SPC.
      Kurir.rs/ M. B.  Foto: Privatna arhiva
       
      VLADIKA MAKSIM ZA KURIR: Verni smo majci crkvi
      WWW.KURIR.RS Nije bilo oglušivanja o odluku Sinoda, nego sinergije, ostavljamo arhijerejskom saboru da naš rad oceni i po potrebi ga koriguje  
    • Од Логос,
      У Месопусну недељу, 23. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поделио је литургијску радост празника са верницима Цркве Рођења Пресвете Богородице у Косјерићу. На Светој Литургији саслуживали су: архијерејски намесник црногорски јереј Жељко Пантелић, протојереј Радомир Трипковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Томислав Гајић.     Епископ се народу сабраном на Светој Литургији обратио беседом којом је, сумирајући црквено искуство, истакао како значај припремних недеља великог поста, тако и разумевање саме суштине и карактера поста у Православљу. Поучио нас је да прва припремна недеља Великог поста, недеља Митара и фарисеја, учи смиреноумљу. Недеља Блудног сина учи да живот без Оца нашег небеског води у пропаст, а живот у покајању и посту води у живот вечни.   Такође, подсетио нас је да је први човек изгубио рај прекршивши пост, а да се нама пост даје као начин којим ћемо поново задобити рај, као начин којим ћемо умањити бригу за житељске ствари, а посветити се бризи о спасењу душе своје. Нагласивши битност Месопусне и Сиропусне недеље, Епископ нам је указао на мудрост Цркве која нас постепено уводи у Васкршњи пост.     За пример најузвишенијег начина да се започне Часни пост, Владика је указао на Тримирје. Подсетио је да је то начин којим посте испосници, подвижници, светитељи Божији, а да је плод таквог поста мир и радост у Духу Светом.   Након окончања Свете Литургије, верни народ је са својим Епископом поделио трпезу љубави током које се старешина цркве јереј Жељко Пантелић захвалио Епископу на посети и пожелео му свако добро од Бога.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У Недељу месопусну, 23. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу. Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, парох бањички јереј Игор Грацун, парох берански јереј Милош Цицмил, јереј Милан Стојковић из Грачанице и протођакон Никола Перковић.   Звучни запис беседе   Ове недеље, треће припремне пред Велики пост, Црква Христова нас кроз Јеванђељске приче упућује на пут којим треба ускоро да кренемо, пут поста, како телесног још више духовног, да би смо ходећи тим путем били спремни да видимо и доживимо у пуноћи Христов крсни ход, добровољно поругање, распеће и славно Васкрсење а све ради нашег спасења.   Тумачећи присутнима прочитани одељак из Јеванђеља, Епископ Атанасије је указао какав треба да буде наш однос према Богу и ближњима: – Најсавршенији однос човека према Богу и према људима је однос служења. Најузвишенији однос према другима, најправилнији и најздравији јесте однос служења. Не управљања, тлачења, искориштавања, надгорњавања, него однос служења. Служења другима ради њиховог добра. Не служење у нечему што другима шкоди него што другима помаже да буду здрави, напредни, срећни, да живе вечним животом. Када Господ нама говори Он каже: Ја хоћу да имају живот, и да га имају у изобиљу. Из тог разлога Господ је дошао у овај свет. Дошао да буде слуга да би смо ми имали живот. Послушан ономе који га је послао, Богу Оцу, а служитељ нама.   – Као слуга нашега добра раскрчио је наш пут пред нама, разгрнуо десно и лево све оно што се на том путу испречило и људима сметало на путу живота. Уклонио болести, исцељивао, одгонио таму незнања и заблуда својом науком и скршио моћ онога који се гордио у својој моћи, моћ ђавола, и уништио оно чиме је он заробљавао, смрт надјачао за нас и нас води тим путем, и показује нама да је пут служења савршени пут јер је то израз Његове највеће заповести, заповести о љубави. Јер служити другима ради њиховог добра могу они који имају љубави према другима. Љубав се изражава у служењу. Љубав се испољава у служењу и то у радости, не као нешто наметнуто. Онај ко воли он осећа задовољство што може да служи другима.   – Када дође крај света, крај историје, јер оно што је започело негде ће се и завршити, имаће свој закључак. А закључак ће дати Творац овог света, зачетник историје, Господ наш. И Он ће онда направити хармонију, све ће доћи на своје место, и тачно ћемо видети шта је шта, ко је ко, какав је ко, где је ко. На крају, кад Господ дође, онда ће свако стати на своје место које је себи спремио својим животом. Суштина на основу које ће све то бити распоређено, то нам говори Господ у данашњем прочитаном Јеванђељу, закон по којем ће бити то распоређивање, биће закон љубави изражен у служењу другима, подсетио је и опоменуо присутне Епископ Атанасије.   У току Божанске службе Епископ Атанасије је рукоположио чтеца Ивана Савића, родом из Мрчајеваца, у чин ђакона, служитеља олтара Божијег. У својој беседи Преосвећени је представио новорукоположеног ђакона верном народу, пожелео му да буде добар слуга Божији како би кроз то служење другима помогао и себи и њима на путу спасења, путу ка Царству Небеском.   Братство Саборног храма са старешином јерејем Гораном Крстићем је припремило скромно послужење за све присутне у парохијском дому да би и кроз овакав вид дружења и зближавања упознали једни друге и новом ђакону пожелели добродошлицу.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      У трећу припремну недељу пред Велики пост - 23.фебруара - недељу о Страшном суду (Месопусну), на празник Светог свештеномученика Харлампија, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је свету архијерејску Литругију у Горњој Толиси у храму Светих Апостола Петра и Павла.     На светој архијерејској Литургији у братској љубави и Христовој оданости, Епископу Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Јово Лакић, парох шамачке прве парохије и архијерејски намјесник модричко-градачачки, протојереј-ставрофор Војко Стевановић, парох скугрићки, протојереј Јадранко Стојановић, парох копривљански, протонамјесник Немања Лукета, парох осјечански и протођакон Богдан Стјепановић.   Епископ Фотије је у својој бесједи, упућеној вјерном народу, нагласио важност примања Светих Дарова и учествовања у Евхаристији и истакао као основну потребу човјека те као духовни отац савјетовао све вјерне да се причешћују Пресветим Даровима сваке Литургије.     Након замвоне молитве освештан је фрескопис који је комплетиран у храму те је Епископ искористио прилику да поучи народ о значају фрескописа у храмовима како данас тако и кроз вјекове постојања хришћанства.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
×
×
  • Креирај ново...