Jump to content
Милан Ракић

ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА Ево зашто су наши кошаркаши најмотивисанија екипа на Евробаскету

Оцени ову тему

Recommended Posts

Србију на првенству Европе можда не представља најјачи тим који би наша држава могла да има за једно овакво кошаркашко надметање, али су они који тамо играју за Србију - најмотивисанија екипа на Евробаскету.

srbija-belgija-623.jpg

Ова прича почиње пре тачно стотину година, у Гаравану, једној четврти француског градића Ментона, пограничног места са Италијом. У њему су се, те 1917, лечили и опорављали српски ђаци, војници и сирочад, после оне страшне Албанске голготе. Логика баш и није наговештавала да ће доживети некакав успех у животу, али… нису баш ни сви дигли руке од њих. Народ је, и онај наш, и онај тамошњи, веровао у те мученике. Чак и када их је туберкулоза косила, иако је српска Влада организовала систем санаторијума. Чак и када су умирали, а у том градићу их је 24 вечно остало. Остали су – издржали. Неки од њих постали и доктори наука. Да, преживели, победили смрт иако су били отписани у том Ментону, где се живело од љубави – рода свог, и оне упућене од пријатеља. А у четврти Гараван… У четврти Гараван су били они најтежи случајеви. Страшно болесни и притом – слепи.

IMG_20170328_134442_5253.jpg

Не, не умемо да вам опишемо како изгледа живот кроз који корачате слепи, било од рођења, или од гранате, било због ватре или метка. То морате са неким комшијом, имате сигурно неког таквог, они од ваше љубави и живе. Али, стварно не знамо како је када имате болест за коју нема лека, а притом немате вид и у страној сте земљи. Не знамо ни како су се они који су ту били – опоравили, осим да их је љубав носила тамо где је то деловало немогуће. Зато ћемо на трен да скокнемо коју годину доцније.

EZbktkqTURBXy9hNTc1MThjZDIzN2U5MzIzNTBlM

Бранислав Нушић је, поред тога што је био чувени комедиограф, писао и трагедије. Стварно. У једној од њих, коју је створио овај некадашњи управник Народног позоришта, трагедији „Наход“, у првом чину разни витезови, нормански, франачки, сицилијански и други, „пред бедемом призренскога града“ у прилично добром расположењу разговарају са царским изаслаником Никифором. Представио им је младог, врло начитаног витеза са српског двора, Момира, а њих је збунило како то да постоји нешто што тог момка више занима него „чаробне ноћи“, „борбе витешке“ и „византијске лепотице“. Никифор им појасни да мудрост коју је млади витез одабрао не значи да му је срце мртво. Нушић је то овако записао „Па, ипак, грешите, господо! Ја мислим да мудрост није тако ледена кора, под којом би се срце морало замрзнути. И у мудраца гдекад срце заигра, само што он тај осећај не исказује језиком и чува га дубоко, врло дубоко скрива га. Зар не, млади витеже? (погледа Момира) Зар ниси гдекад и сам осетио како је мудрост немоћна пред срцем?“.

nusic.jpg

Бранислав Нушић и Жанка Стокић

Када бисмо се држали само логике, она би рекла да у оним сто година старим временима, рецимо баш у Мантону – будућност, заправо, и није постојала. Или, када би се само модерном, површном мудрошћу руководили, онда би, да се вратимо сад у свет кошарке, сасвим логично деловала реченица коју су на прошлом Мундобаскету изговорили француски кошаркаши у полуфиналу. Након седме од осам тројки Батума у мечу са Србијом, на крају тајмаута су се поздравили речима: „За шта играмо?“, после чега је загрмело „За злато!“. Али…

Победише их наши. Од тог полуфинала, ево, прођоше три године. А на овогодишњем Европском првенству неће бити неких наших јунака који су тада заблистали.

teodosic-1-1-625x550.jpg

Неће бити Теодосића, који је у чудесном полуфиналу био наш најбољи стрелац (25 поена). Неће бити нашег другог најбољег кошгтетера на том мечу, Бјелице (18), ни четвртог – Марковића (15), неће бити ни још једног „двоцифреног“, Радуљице (11), а ни нашег најбољег НБА играча из минуле сезоне, Јокића, који је умео и моћним Американцима у Рију да убаци 25 поена. Ма, довољно би можда било навести оно одсуство капитена, „чије лопте имају очи“ и схватити колико је логично помислити – шансе за успех готово да и не постоје.

Само… То би било тачно када би у животу једина мудрост била она коју проповеда логика. То би било када ови „орлови“ не би били – из земље кошарке.

А у њој се екипа никада не бодри речима „За шта играмо?“. У њој постоји дуго чувана тајна – одговор на једно друго, слично а посве различито питање: „За кога играмо?“

Једни за друге. И род свој.

Овде се кошарка игра срцем. И игра се свуда. И недалеко од Нушићевог споменика, на самом Тргу испред његовог Народног позоришта…

finalni-basket-turnir-3x3-u-beogradu.jpg

… игра се где год може да се постави нешто што личи на кош…

JmTktkqTURBXy9iOGVlZDI2YWMzNzFhN2JiNGExN

Овде се са сетом уздише када поплава потопи кошаркаши терен…

Bn1k9kqTURBXy9jODc0OTQ1NTRmZWU5NzEzMTFjY

… овде има табли и у порти цркве, да се не заборави на снагу вере која уздиже таленат у висине…

82LktkqTURBXy8zMzBjMmU3ZTc0NmJlODllNmE4Z

… овде се баскет игра и на железничким станицама, покрај којих возови, попут деценија, пролазе – али се ниједног дана не заборавља ко смо.

rvFktkqTURBXy9kNTUyZjc1YTVmYmI3MmUxNDAxY

Ма, овде се игра кошарка и тик уз гробље. Јер, ми смо са нашим старима – једно били и остали, дух њихове љубави за слободом и даље живи, као што живи та нит, која спаја давна и будућа времена вером да је немогуће – могуће.

aKik9kqTURBXy8yN2RhZDZhYTk3Yzc3NjcyMmIxZ

И, шта кажу ти, остали? „Хало… немате више ‘лопте које имају очи’!“? Па, ми смо и слепи побеђивали све прогнозе! „Нисте најјачи“? Па, на папиру никада и нисмо били.

На папиру се, код оних који праве процене, није нашло оно што јесмо, оно што имамо а што се не мери бројем, било статистичким или на новчаници. Оно што површно мудри нису успели вековима да докуче, што их је збуњивало у скаутингу, било 1917. или 2017, када су се питали „Зар не би било логично да ови не помишљају на немогуће?!“.

Имали смо увек срце. „А срце је тврдоглавије од мудрости, њему се не да наметнути разлог“, рече Нушић кроз Никифора у „Находу“.

Који, бре, разлог тражиш, свете, за веру у немогуће, а да је већи од љубави? Па, не играју наши за себе, ни за град из ког су (а рођени су ови момци у, по азбучном реду, Београду, Вуковару, Добоју, Зајечару, Краљеву, Крушевцу, Лазаревцу, Лозници, Нишу, Новој Вароши, Прибоју, Приштини и Суботици), него играју за све оне из земље кошарке, који ову игру носе у срцу. И за оне што гађају на кош на железничкој станици, и за оне који пикају баскет поред гробља, и за оне што лоптом тапкају у порти цркве, и за оне што чекају да земља узме воду да би опет истрчали на терен. Јер то су они. То смо – ми.

Овде се игра за цео народ. И – једни за друге.

Кад овдашњи родитељи дижу децу на рамена, како би била ближа обручу…

deOktkqTURBXy9hM2Q3YjJiMTA1ZWY4NjI2ZTkyM

… замисли, Европо, колика су рамена оних који дижу љубав целог народа ка кошу? Колики тек мотив има та екипа којој кажеш „Лепо што си дошла, али немаш шансе“? Па, да смо се само шансама руководили, не би нас одавно ни било. Не требају нама шансе, ми се ионако не уздамо у могуће, већ верујемо у немогуће. Нису неопходне ни „лопте које имају очи“, овде се и без гледања додаје. Нема везе ни што се игра далеко од родног краја, овде се дух предака носи у себи. Није, бре, то екипа која игра за нешто, него екипа која игра за неког.

И, дај, судија… баци ту лопту у вис већ једном.

Стигли „отписани“.

Сад ћеш да видиш шта је снага љубави.

Дарко НИКОЛИЋ

blic-sport.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
KOŠARKA

ODNOS PREMA DRESU I BORBA Do poslednje kapi krvi: Vi ste naši heroji!

Vladimir Bojčević | 16. 09. 2017 - 14:21h
 

Odnosom prema dresu i ponašanjem, a onda i rezultatima naši košarkaši zadužili su nas i na ovom Evrobasketu, i kako god da se u nedelju protiv Slovenije završi njihova istanbulska misija, ništa nas ne može i neće sprečiti da ponosni i punoga srca u večne almanahe dopišemo još jednu prelepu priču.

 
LxrktkqTURBXy8zZGE4YWQ4Y2U1ZTdkMTdjYjlmZ
Foto: Aleksandar Dimitrijević / RAS Srbija
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Opet su uspeli. Opet su stigli do vrha i podsetili nas bar na koji dan koliko je pod ovim podnebljem igra pod obučima ustvari važna. Podsetili su nas koliko je istovremeno i lepo i teško prolaziti kroz njihove pobede i poraze, pa i koliko nam je zapravo važno da se svaki od nas ponosno oseća kao deo ovog moćnog tima. I da ništa, ali baš ništa ne može da nas učini tako srećnim kao njihovi trijumfi i medalje.

 

Naši košarkaši ponovo su oduševili naciju. Po treći put u poslednje četiri godine, učestvuju u završnoj borbi za medalje, a time se nijedna reprezentacija više ne može pohvaliti. Veliko srce, odavno ugrađen šampionski DNK i to što dolaze iz zemlje košarke, i na ovom Evrobasketu bili su faktori koji uprkos svim problemima naše momke izdvaja od drugih.

A, nije sve krenulo kako treba. Jako nas je zaboleo onaj otkaz Nikole Jokića još dok Sale nije ni izvršio prvu prozivku. Potom, još mnogo jače i povreda Bjelice. Pa onda i Raduljice, Simona, Kaline, Nedovića... Za kraj, poput udarca maljem u srce i ona Teova. Mnogima bi tu bila skresana krila. Ali, mi nismo kao drugi.

 
 
 
EP17_sale_djordjevic_nakon_ulaska_u_finale_sport_blic_safe_ree
 

Da li ste, uostalom, za prethodna dva meseca čuli od Saše Đorđevića da očajava, kuka nad zlom sudbnom ili traži alibi? Ne, skupio je ovih 12 preostalih ratnika, uverio ih da su najbolji u Evropi i naterao da se, kako on to voli da kaže, pobiju za medalju. Ni za pedalj nije odstupao od tog cilja. Medalja, medalja, medalja, ponavljao je dok svakog ponaosob, baš kao i 2014, 2015. i 2016. godine, nije uverio da zaista možemo do nje. Kako jednog dana, doktore ove igre, da ti zahvalimo za sve? Za sve igrače i generacije u koje si ugradio taj famozni šampionski kod?

 
 
 
EP17_bogdan_bogdanovic_nakon_ulaska_u_finale_sport_blic_safe_ree
 

Stisli smo zube i nastavili dalje. Jako, još jače. I gradili timski duh. Deo po deo. Dok kako selektor kaže, Milan Mačvan nije sa temperaturom 38,5 izašao na teren i odbio da preskoči pripremni meč. Dva dana su ga "vraćali iz mrtvih", dodao je Sale, ali je "tih 12 momaka baš tada postalo tim"! Dalje je već to bio lagani domaći zadatak za Miroslava "sve je to normalno" Nikolića. Dobri duh "orlova" zarazio je i ove momke svojom pozitivnom ludošću, a izjavama ili gestovima, poput onih vatrenih poljubaca Bogdanu u duelu sa Italijom, opet dao tu neophodnu dozu šarma celoj priči. Koliko je samo sve tako i slađe.

Momci, i ovoga puta smo uživali. I opet ćemo imati čega da se sećamo. I kako je Bogdan izrešetao Letonce, Mađare, Italijane... I kako je Jović pomerao kukove Turcima. I sa kojom je strašću Štimac grizao protiv Velike Britanije. I da je Lazić igrao preko granice bola. Pamtićemo i sva ona Lučićeva zakucavanja. Kapitenske izjave i igre Mačvana. Bobijevu rampu Mozgovu. Pa i Micićevu trojku Rusima. Pamtićemo pobede, i sve one aplauze istinskih legendi iz prvog reda posle njih.

 
 
 
EP17_stefan_jovic_nakon_ulaska_u_finale_sport_blic_safe_ree
 

Da postoji merač ponosa, pukao bi u paramparčad u svakom od nas dok smo posle svakog meča kraj aut linije gledali zagrljaje Aleksandra Đorđevića i Predraga Danilovića, Željka Obradovića, Dušana Ivkovića, Dejana Bodiroge... Prvi red - da se smrzneš. Bili su to momenti u kojima zapravo zastaneš na tren i shvatiš koliko je Srbija važan faktor u evropskoj košarci. I zašto smo toliki dobri.

Košarka je u Srbiji, prosto, vrsta religije, i zato ćemo iznova i iznova izbacivati neke nove asove poput ovih sada u Istanbulu. A medalja ko medalja. Nekad dođe, nekad ne. Nije to presudno. I ovako ćemo se već na narednom takmičenju opet pobiti za nju! Pa, sve i da nam je dva prva tima povređeno. Tako smo, prosto, naučeni u zemlji košarke.

"Orlovi", vi ste naš ponos, naši heroji. Ščepajte to zlato!

 

http://sport.blic.rs/eurobasket2017/odnos-prema-dresu-i-borba-do-poslednje-kapi-krvi-vi-ste-nasi-heroji/b0qwsbj

Share this post


Link to post
Share on other sites

JE L' SHVATAŠ SAD, SINE?

Jokić neće igrati za Srbiju ovog leta.
Sada je možda idealan trenutak da se setimo onoga što je Sale Đorđević rekao o Radmanoviću, kada je Bobi odbio da igra za Srbiju:

"Nikada neću zaboraviti Vladimira Radmanovića, te 2002. godine, kada su osvojili zlato u Indijanapolisu.
Dočekao sam ih i otišao sa njima u Skupštinu grada. I na toj terasi, Radmanović je bio bez medalje jer je napravio jedan 'dišpeto' prema treneru Pešiću u nekom četvrtfinalu ili polufinalu, i bio odstranjen, a zamenio ga je 13. igrač koji je tada bio sa njima, Smiljanić, koji uopšte nije igrao, ali oko čijeg vrata stoji zlatna medalja.
Radmanović je toliko plakao da sam ga zagrlio i rekao mu: 'Je l' sad shvataš, sine?' A on me grli i viče: 'Sad shvatam.' I suza suzu stiže. Shvatiće oni..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Amer o Srbima i srpskoj košarci!! 
 

""Ipak, kladim se na Srbiju, jer sam ovakav scenario video previše puta da bih na tome pao ponovo: taman pomislite da su mrtvi, a oni izvuku nekog lika za kog nikada niste čuli, i to sa samog kraja klupe sa rezervama, on pritom izgleda identično kao momak koga menja, neobrijan, frizura od tri dolara, prezime na „-ić“. I, onda vas prosto, u košarkaškom smislu, ‘ubije’. A onda nikada više ne čujete za njega, jer je on rođen i odrastao samo sa jednim ciljem u životu, da vas (u košarci) ‘ubije’. Posle toga implodira. Ili ode da gaji jabuke kao Miličić :)“.""

uJjktkqTURBXy85NTA4ZTQ3MTQ1YTExOGZjZWYzM

http://sport.blic.rs/eurobasket2017/kad-amerikanac-najavljuje-finale-taman-pomislite-da-su-srbi-mrtvi-a-oni/6thzeq7

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moji prijatelji iz Ljubljane sa srpskom i slovenačkom zastavom. Biće na zajedničkom delu tribine, tako da ćemo imati srpsku zastavu i među slovenačkim navijačima. To su sve momci sa kojima sam ja odrastao.

image.jpeg.d03d5a0f8728da8f45e0840a871504a0.jpeg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Agnostik рече

Bice tesko od nasih najboljih igraca jedino je Bogdanovic tu. Najvise me razocarao Jokic on bi imo i vremena i mogunosti da igra.

Pa centri su nam jaki, samo je bitno da zaustavimo Dragića, tako automatski zaustavljamo i Dončiće i onda taj deo srba ne može da nas ugrozi :))

Jako smo bre u košarci kao telo Hristovo :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Agnostik рече

Jokic je mozda najbolji evropejac u NBA danas. 

On je ipak drugi kalibar od Kuzmica.

Ne kažem ja to.

Jokić igra košarku i to tako da je prepoznatljiva njegova ličnost. Jokić će biti prepoznat po svojoj specifičnoj ličnostnoj igri. To malo ko od igraća ima.

No centri su nam dovoljno dobri za pobedu Srbije, ja ukazujem gde možemo da imamo problem.

Nadam se da je Jović potpuno spreman da zatvori Dragića, sa tim detaljem srbija sigurno pobeđuje.

Dragić igra užičko kolo između protivničkih igrača i navlači na sebe udvajanja a ostali slovenci imaju vremena da se rasporede i trojka za dočića ostaje čista.

Ima tim potezima Dragića još nešto osim Dončića, jer uvek jeste neko otvoren a slovenci dobro gađaju otvorene šuteve.

No to Sale zna bolje od mene i nadam se njegovim klikerima da se utakmica reši u našu korist od 8 poena razlike.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Вредно је да се позабавимо и овим питањем. Јер, ако је ова служба и благодарствена и прозбена, зашто се не зове на оба начина, него само Благодарење?     2. Назив је попримила од оног својства које је претежније. Јер, више је разлога за благодарење него за прозбу, будући да смо већ примили већину од онога што смо тражили. Тако прозба представља само део службе, а благодарење целину. Наиме, оно што тражимо да добијемо, представља само део онога што смо већ добили. Јер, добили смо све што од Бога зависи, и није преостало ништа што нам није дао. Али, има и добара за које још није дошло време да их задобијемо, као што је непропадљивост тела, бесмртност и Царство небеско. Но, постоје и друга добра која смо примили, али их нисмо очували, као што је отпуштење грехова и други дарови који нам кроз свете Тајне бивају предати. Нека од добара, као што су спокој, здравље, богатство, изгубили смо зато што смо их на погрешан начин користили, и зато да не бисмо постали гори, јер смо их учинили средством зла и уживања. Или смо, попут Јова, ради веће користи лишени добара овога света.   3. Из овога се јасно види да Бог није оставио никаквог простора за прозбу, али нам је дао сваки разлог за благодарење. Но ми, изазивајући својим немаром властиту оскудицу, имамо потребу за прозбом.   4. Погледајмо за шта се Богу молимо. За отпуштење грехова. Па њега смо крштењем изобилно добили, без икаквог труда са наше стране!Зашто га онда опет тражимо? Зато што смо изнова постали криви због својих греха. Али, ко је узрочник те наше кривице? Ми сами. Према томе, ми смо и разлог за те молитве.   5. Молимо се и за то да наследимо Царство. То наследство, међутим, већ нам је предато. Јер, постали смо деца Божија, а Он је Тај Који то Царство поседује. А ко је наследник, ако не дете? И шта од очева поседа остаје изван наслеђа?Ништа. Па како онда можемо тражити оно што нам је већ предато? Пошто смо рођени од Бога и удостојени усиновљења, дрзнули смо се на оно што је усиновљењу страно, и тако смо уместо синова постали зле слуге. Због тога ми иштемо Царство, као да нам је оно нешто туђе, и као да нам никако не припада. Према томе, ми сами смо разлог и за ове молитве.   6. За телесна добра Господ је заповедио:“ Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати“, и „не брините се душом својом шта ћете јести (… ) и у шта ћете се оденути“. Отац ваш небески даће свакоме што му је потребно. Кад ми у нечему од овога оскудевамо, то се збива зато што смо лакомислени и неверни, и што се не држимо ове заповести – а тада је и оскудица и молитва у вези са њом наше дело. Или се то, као код Јова, збива због Промисла и човекољубља Божијег, како бисмо стекли још већа и драгоценија добра; а тада је ова оскудица, наравно, дело Божије, и она не постаје разлог за мољење и за прозбу, него за славословље и благодарење, као што је и Јов говорио: „Да је благословено име Господње“ у све векове.   7. Видиш ли да сви дарови које нам је Бог дао, воде само ка славословљу и ка благодарењу, а да смо ми узрочници молитава и прозби. Због тога, кад у својим обраћањима Богу помињемо сва добра, и телесна и душевна, помињемо их само због благодарности, без обзира на то да ли их поседујемо или не; јер, Бог нам је сва добра дао одједном, и ништа нам са Своје стране није ускратио. Имајући то на уму, блажени Апостол је поручио да благодаримо за све, рекавши: „Радујте се свагда; на свему захваљујте“.   8. Из тог разлога са правом називамо Евхаристијом ово најсавршеније и најнепосредније обраћање Богу, односно ову службу светог Причешћа, на којој помињемо не ово или оно доброчинство, него уопште сва добра која нам Бог дарује – и она која већ поседујемо и она која ћемо тек примити. Дакле, називамо је не по ономе за шта се због своје беде молимо, него по доброчинствима која нам Бог пружа; не по својој немаштини, него по богатству Његове доброте.   9. У овој служби, уистину, упућујемо Богу и молитве и благодарност; али, благодарење је дело Божије, као што смо рекли, док прозба представља плод човечанске немоћи. Благодарност се односи на више ствари, а прозба на мање, односно ово прво се односи на сва добра уопште, а ово друго само на поједина од њих. Због тога је и требало да овој служби дамо име по ономе што је узвишеније и веће, и да је назовемо Евхаристијом. Јер, тако се и човек назива словесним живим бићем; па иако једним својим делом учествује и у бесловесној природи, он је ипак назван по оном делу који је узвишенији и већи.   10. Уосталом, и први који је ову службу установио, Господ наш Исус Христос, принео је и предао нам ову свету Тајну не молећи се Оцу, него благодарећи Му; због тога и Црква, примивши ову службу онакву каква јесте и дајући јој одговарајуће име, њу назива Евхаристијом.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Назива је словесном службом зато што. при жртвовању не обавља никакву радњу, него ово приношење Дарова савршава користећи се само литургијским речима.     2. Наиме, оно прво приношење Дарова представља дело које људи могу учинити, а пошто га свештеник обавља, може бити названо делатном службом. Оно друго, односно претварање Дарова у божанско Тело и Крв – а што представља само жртвовање – будући да то превазилази човекове моћи, остварује благодат Божија, док се свештеник само моли.   3. Према томе, иако приношење жртве представља и дело и опипљиву стварност, свештеник на њој не обавља никакву радњу осим изговарања речи, те са правом каже како не приноси делатну, него словесну службу.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      После свега што је досад речено, потребно је да размотримо и ово што следи. Наиме, ако су ови Дарови посвећени Богу, а освећују оне којима је освећење потребно, зашто онда верујемо да приношењем тих Дарова чинимо част и онима који су већ освећени и који су у свему савршени? И зашто кад нам је нешто потребно и кад њих призивамо у помоћ, обећавамо да ћемо им принети службу ових Дарова, као да ћемо их принети њима или за њих? Да би они били бољи?     2. То се збива зато што постоји и друго значење приношења Дарова, као што смо раније напоменули; сходно том значењу, ови Дарови припадају и светитељима онда кад се приносе Богу као благодарност за славу којом их је Он прославио и за савршенство којим их је усавршио. Дарови, дакле, припадају Богу, јер су Њему намењени, а као испомоћ припадају и верницима, којима је помоћ потребна, али припадају и светима, јер се за њих приносе Богу.   3. Све што је мени даровано, ја добијам безобзира на то ко је дар у моје име примио; јер свешто нам је однекуд дато, не примамо само властитим рукама, већ и рукама својих пријатеља и сродника, и уопште, рукама свих оних којима Дародавац дарује да би нас задовољио. Због тога Господ и вели да Он Сам прима кад сиромаси примају, јер они који њима дају, чине то ради Њега. Тако и светитељи примају ове Дарове јер се за њих приносе Богу. Наиме, као што оно бива због љубави према Христу, тако и ово бива због љубави према светитељима. Пошто их силно љубимо, сва њихова добра сматрамо својима и радујемо се због њиховог изобиља, као да и ми у њиховим добрима заједничаримо. И тако, радујући се због дарова којима их је Господ наградио, благодаримо Даваоцу и приносимо Му захвалне Дарове.   4. Но, светитељи примају Дарове не само зато што их ми приносимо из љубави према њима, већ и стога што им је нарочита пријатност и велико задовољство да, захваљујући њима, Бог прима благодарност и бива слављен. Јер, као што је највећи грех неваљалих људи у томе што се преко њих хули на име Божије, тако је за светитеље највећи и најзначанији успех то што се кроз њих прославља Бог. То је, још док су у телу живели, био њихов непрекидни подвиг, а сада, кад су се на небо преселили, то је њихово непрекидно дело и ужитак и врхунац њиховог блаженства. Ако су тада, кад су добра за њих била само надање, живели тако што су благодарили Богу за све, и што су све чинили у славу Његову, шта би требало да о њима помислимо сада кад је њихова благодарност много већа, јер су већ постали савршени у свакој врлини, и када добра не представљају више само надање, него су они својим властитим искуством већ осетили дарежљивост Господњу? Јер, сада могу да сагледају себе и да виде шта су били, а шта су постали: од земљаних постали су сунчани; од убогих слугу постали су часни синови и наследници Царства небеског; некада су били кривци, а сада су у стању да, због своје блискости и одважности пред Судијом, и друге ослободе кривице. Стога се никада неће заситити да певају у славу Божију, нити сматрају да су сами довољни за благодарење Њему. Зато и желе да сва бића – и анђели и људи – заједно са њима учествују у слављењу Бога, како би њихов дуг био што ближи Његовом достојанству; а то ће постићи тако што ће тај дуг, односно благодарност Богу, увећати придодавањем и других који ће певати у славу Његову.   5. Сведоци тога су света три младића уз Азарију, који су ватру надвладали и примили од Бога ову благодат. Па кад је требало да изразе благодарност Богу због свог чудесног спасења и да певају у славу Спаситељеву, није им се свидело да Га само они славослове и чинило им се да није довољно само њихово појање, него су сабрали и анђеле, и сав род људски, и само небо, и Сунце, и звезде, и горе, и све бесловесне животиње, и сву неживу природу, и сву творевину уопште. Толико је велика жеља у светитеља, док још живе у телу, да се Бог песмом прослави – а много је већа кад се тела ослободе.   6. Према томе, онај ко, имајући на уму светитеље и њихов углед и блаженство и славу, пева у славу Бога, Који је њих овенчао, тај њима доноси радост од свих најузвишенију; и то нарочито онда када своје слављење не изражава само речима, него и приношењем евхаристијских Дарова – а то су Дарови које Бог толико радо прихвата и који за Њега имају највећу вредност. Па као што Сам Спаситељ благонаклоно прима ове Дарове, који надилазе свако жртвоприношење старога Закона, и као уздарје даје нам Своје Тело и Своју Крв, тако се и светитељи радују овим Даровима више него било чему другоме чиме мислимо да им угађамо; и тада се нуде да нам буду од помоћи у свему што нам је на корист. Јер, у свему се угледају на свога Владику.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Кад се оконча приношење жртве, свештеник гледа пред собом залог божанског човекољубља, односно Јагње Божије; па пошто је већ примио Посредника и има са собом Утешитеља, он објављује своје прозбе Богу и упућује молитву са добрим и поузданим надањем. Моли се за све оне које је поменуо на светом предложењу и за које је принео Дарове молећи се да Дарови буду примљени; а сад кад су Дарови примљени, свештеник се моли да они покажу своје дејство.   2. У чему је њихово дејство? Заједничко дејство и за живе и за упокојене је у томе да Бог иједнима и другима пошаље Своју благодат као уздарје за Дарове које је примио. Засебно је у томе да упокојенима подари упокојење душа и наслеђе Царства небеског заједно са упокојеним светитељима; живима да дарује Причешће са свештене Трпезе и освећење, и да се нико не причести на суд или на осуду, да им дарује отпуштење грехова, мир, изобиље плодова, снабдевање свим што је потребно и, коначно, да им дарује да се пред Богом појаве достојни Царства Његовог.   3. Ово приношење жртве, међутим, нема само молитвени садржај него и благодарни; због тога, као и на почетку Литургије, кад је свештеник, полажући пред Бога жртвене приносе као Дарове, истовремено изражавао и благодарност и прозбу, он и сада, кад су Дарови жртвовани и претворени, истовремено и благодари Богу кроз њих и упућује прозбу, односно и износи разлоге за благодарност и наводи оно за шта се моли.   4. Који су разлози за ову благодарност? То су светитељи, као што је раније већ речено. Јер, у њима је Црква пронашла оно што је тражила и задобила оно за шта се молила, а то је Царство небеско.   5. За шта се Црква овде моли? За оне који још нису доспели до савршенства и којима је потребна молитва.   6. За светитеље свештеник каже: Још Ти приносимо ову словесну службу за преминуле у вери праоце, Оце, патријархе, пророке, апостоле, проповеднике, Еванђелисте, мученике, исповеднике, подвижнике, и за сваки дух праведника преминулог у вери; особито за Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију. У наставку свештеник набраја сав збор светих. Они за Цркву представљају разлог за благодарење Богу. За њих она приноси ову словесну службу као благодарност Богу, а пре свих за Блажену Мајку Божију, која је изнад сваке светости. Због тога свештеник и не тражи ништа за њих, већ напротив, у молитвама му је неопходна њихова помоћ. Јер, као што је већ речено, он приноси Дарове за њих не као прозбу, већ као благодарност.   7. После тога свештеник изражава мољење и набраја оне за које се моли, те за све иште спасење и свако друго добро које приличи и одговара свакоме. Између осталог каже: Још Ти приносимо ову разумну службу за васељену, за свету, саборну и апостолску Цркву, за оне који живе у невиности и часним животом, за благоверне и христољубиве цареве. Тако се он моли.   8. На тај начин блажени Јован Златоусти, показујући да је смисао ове свештене службе двојак, односно благодарни и молитвени, одвојено помиње оне за које благодари, а одвојено оне за које се моли. Док божански Василије у својој Литургији благодарење меша са молитвом. То чинитоком целе Литургије, тако да можеш видети да скоро све молитве имају и овај и онај смисао. И он, као и Јован, помиње исте светитеље и на истом месту, али не на исти начин. Наиме, пошто се помолио да се сви удостоје Причешћа светим Тајнама не на суд или на осуду, он наставља:… Него да обретемо благодат и милост са свима светима који Ти од памтивека угодише: Праоцима, Оцима, Патријарсима, и даље што следи;а затим додаје: Особито са Пресветом…. И ове речи, наиме, садрже прозбу, али показују и благодарност, проповедајући Бога као Добротвора људскога рода, јер помињу оне којима је Он подарио савршенство и светост. Само што не кажу:Да нам дарујеш благодат као што си светима раније даровао, да нас осветиш као што си друге из нашега рода већ осветио.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...