Jump to content
Милан Ракић

ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА Ево зашто су наши кошаркаши најмотивисанија екипа на Евробаскету

Rate this topic

Recommended Posts

Србију на првенству Европе можда не представља најјачи тим који би наша држава могла да има за једно овакво кошаркашко надметање, али су они који тамо играју за Србију - најмотивисанија екипа на Евробаскету.

srbija-belgija-623.jpg

Ова прича почиње пре тачно стотину година, у Гаравану, једној четврти француског градића Ментона, пограничног места са Италијом. У њему су се, те 1917, лечили и опорављали српски ђаци, војници и сирочад, после оне страшне Албанске голготе. Логика баш и није наговештавала да ће доживети некакав успех у животу, али… нису баш ни сви дигли руке од њих. Народ је, и онај наш, и онај тамошњи, веровао у те мученике. Чак и када их је туберкулоза косила, иако је српска Влада организовала систем санаторијума. Чак и када су умирали, а у том градићу их је 24 вечно остало. Остали су – издржали. Неки од њих постали и доктори наука. Да, преживели, победили смрт иако су били отписани у том Ментону, где се живело од љубави – рода свог, и оне упућене од пријатеља. А у четврти Гараван… У четврти Гараван су били они најтежи случајеви. Страшно болесни и притом – слепи.

IMG_20170328_134442_5253.jpg

Не, не умемо да вам опишемо како изгледа живот кроз који корачате слепи, било од рођења, или од гранате, било због ватре или метка. То морате са неким комшијом, имате сигурно неког таквог, они од ваше љубави и живе. Али, стварно не знамо како је када имате болест за коју нема лека, а притом немате вид и у страној сте земљи. Не знамо ни како су се они који су ту били – опоравили, осим да их је љубав носила тамо где је то деловало немогуће. Зато ћемо на трен да скокнемо коју годину доцније.

EZbktkqTURBXy9hNTc1MThjZDIzN2U5MzIzNTBlM

Бранислав Нушић је, поред тога што је био чувени комедиограф, писао и трагедије. Стварно. У једној од њих, коју је створио овај некадашњи управник Народног позоришта, трагедији „Наход“, у првом чину разни витезови, нормански, франачки, сицилијански и други, „пред бедемом призренскога града“ у прилично добром расположењу разговарају са царским изаслаником Никифором. Представио им је младог, врло начитаног витеза са српског двора, Момира, а њих је збунило како то да постоји нешто што тог момка више занима него „чаробне ноћи“, „борбе витешке“ и „византијске лепотице“. Никифор им појасни да мудрост коју је млади витез одабрао не значи да му је срце мртво. Нушић је то овако записао „Па, ипак, грешите, господо! Ја мислим да мудрост није тако ледена кора, под којом би се срце морало замрзнути. И у мудраца гдекад срце заигра, само што он тај осећај не исказује језиком и чува га дубоко, врло дубоко скрива га. Зар не, млади витеже? (погледа Момира) Зар ниси гдекад и сам осетио како је мудрост немоћна пред срцем?“.

nusic.jpg

Бранислав Нушић и Жанка Стокић

Када бисмо се држали само логике, она би рекла да у оним сто година старим временима, рецимо баш у Мантону – будућност, заправо, и није постојала. Или, када би се само модерном, површном мудрошћу руководили, онда би, да се вратимо сад у свет кошарке, сасвим логично деловала реченица коју су на прошлом Мундобаскету изговорили француски кошаркаши у полуфиналу. Након седме од осам тројки Батума у мечу са Србијом, на крају тајмаута су се поздравили речима: „За шта играмо?“, после чега је загрмело „За злато!“. Али…

Победише их наши. Од тог полуфинала, ево, прођоше три године. А на овогодишњем Европском првенству неће бити неких наших јунака који су тада заблистали.

teodosic-1-1-625x550.jpg

Неће бити Теодосића, који је у чудесном полуфиналу био наш најбољи стрелац (25 поена). Неће бити нашег другог најбољег кошгтетера на том мечу, Бјелице (18), ни четвртог – Марковића (15), неће бити ни још једног „двоцифреног“, Радуљице (11), а ни нашег најбољег НБА играча из минуле сезоне, Јокића, који је умео и моћним Американцима у Рију да убаци 25 поена. Ма, довољно би можда било навести оно одсуство капитена, „чије лопте имају очи“ и схватити колико је логично помислити – шансе за успех готово да и не постоје.

Само… То би било тачно када би у животу једина мудрост била она коју проповеда логика. То би било када ови „орлови“ не би били – из земље кошарке.

А у њој се екипа никада не бодри речима „За шта играмо?“. У њој постоји дуго чувана тајна – одговор на једно друго, слично а посве различито питање: „За кога играмо?“

Једни за друге. И род свој.

Овде се кошарка игра срцем. И игра се свуда. И недалеко од Нушићевог споменика, на самом Тргу испред његовог Народног позоришта…

finalni-basket-turnir-3x3-u-beogradu.jpg

… игра се где год може да се постави нешто што личи на кош…

JmTktkqTURBXy9iOGVlZDI2YWMzNzFhN2JiNGExN

Овде се са сетом уздише када поплава потопи кошаркаши терен…

Bn1k9kqTURBXy9jODc0OTQ1NTRmZWU5NzEzMTFjY

… овде има табли и у порти цркве, да се не заборави на снагу вере која уздиже таленат у висине…

82LktkqTURBXy8zMzBjMmU3ZTc0NmJlODllNmE4Z

… овде се баскет игра и на железничким станицама, покрај којих возови, попут деценија, пролазе – али се ниједног дана не заборавља ко смо.

rvFktkqTURBXy9kNTUyZjc1YTVmYmI3MmUxNDAxY

Ма, овде се игра кошарка и тик уз гробље. Јер, ми смо са нашим старима – једно били и остали, дух њихове љубави за слободом и даље живи, као што живи та нит, која спаја давна и будућа времена вером да је немогуће – могуће.

aKik9kqTURBXy8yN2RhZDZhYTk3Yzc3NjcyMmIxZ

И, шта кажу ти, остали? „Хало… немате више ‘лопте које имају очи’!“? Па, ми смо и слепи побеђивали све прогнозе! „Нисте најјачи“? Па, на папиру никада и нисмо били.

На папиру се, код оних који праве процене, није нашло оно што јесмо, оно што имамо а што се не мери бројем, било статистичким или на новчаници. Оно што површно мудри нису успели вековима да докуче, што их је збуњивало у скаутингу, било 1917. или 2017, када су се питали „Зар не би било логично да ови не помишљају на немогуће?!“.

Имали смо увек срце. „А срце је тврдоглавије од мудрости, њему се не да наметнути разлог“, рече Нушић кроз Никифора у „Находу“.

Који, бре, разлог тражиш, свете, за веру у немогуће, а да је већи од љубави? Па, не играју наши за себе, ни за град из ког су (а рођени су ови момци у, по азбучном реду, Београду, Вуковару, Добоју, Зајечару, Краљеву, Крушевцу, Лазаревцу, Лозници, Нишу, Новој Вароши, Прибоју, Приштини и Суботици), него играју за све оне из земље кошарке, који ову игру носе у срцу. И за оне што гађају на кош на железничкој станици, и за оне који пикају баскет поред гробља, и за оне што лоптом тапкају у порти цркве, и за оне што чекају да земља узме воду да би опет истрчали на терен. Јер то су они. То смо – ми.

Овде се игра за цео народ. И – једни за друге.

Кад овдашњи родитељи дижу децу на рамена, како би била ближа обручу…

deOktkqTURBXy9hM2Q3YjJiMTA1ZWY4NjI2ZTkyM

… замисли, Европо, колика су рамена оних који дижу љубав целог народа ка кошу? Колики тек мотив има та екипа којој кажеш „Лепо што си дошла, али немаш шансе“? Па, да смо се само шансама руководили, не би нас одавно ни било. Не требају нама шансе, ми се ионако не уздамо у могуће, већ верујемо у немогуће. Нису неопходне ни „лопте које имају очи“, овде се и без гледања додаје. Нема везе ни што се игра далеко од родног краја, овде се дух предака носи у себи. Није, бре, то екипа која игра за нешто, него екипа која игра за неког.

И, дај, судија… баци ту лопту у вис већ једном.

Стигли „отписани“.

Сад ћеш да видиш шта је снага љубави.

Дарко НИКОЛИЋ

blic-sport.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
KOŠARKA

ODNOS PREMA DRESU I BORBA Do poslednje kapi krvi: Vi ste naši heroji!

Vladimir Bojčević | 16. 09. 2017 - 14:21h
 

Odnosom prema dresu i ponašanjem, a onda i rezultatima naši košarkaši zadužili su nas i na ovom Evrobasketu, i kako god da se u nedelju protiv Slovenije završi njihova istanbulska misija, ništa nas ne može i neće sprečiti da ponosni i punoga srca u večne almanahe dopišemo još jednu prelepu priču.

 
LxrktkqTURBXy8zZGE4YWQ4Y2U1ZTdkMTdjYjlmZ
Foto: Aleksandar Dimitrijević / RAS Srbija
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Opet su uspeli. Opet su stigli do vrha i podsetili nas bar na koji dan koliko je pod ovim podnebljem igra pod obučima ustvari važna. Podsetili su nas koliko je istovremeno i lepo i teško prolaziti kroz njihove pobede i poraze, pa i koliko nam je zapravo važno da se svaki od nas ponosno oseća kao deo ovog moćnog tima. I da ništa, ali baš ništa ne može da nas učini tako srećnim kao njihovi trijumfi i medalje.

 

Naši košarkaši ponovo su oduševili naciju. Po treći put u poslednje četiri godine, učestvuju u završnoj borbi za medalje, a time se nijedna reprezentacija više ne može pohvaliti. Veliko srce, odavno ugrađen šampionski DNK i to što dolaze iz zemlje košarke, i na ovom Evrobasketu bili su faktori koji uprkos svim problemima naše momke izdvaja od drugih.

A, nije sve krenulo kako treba. Jako nas je zaboleo onaj otkaz Nikole Jokića još dok Sale nije ni izvršio prvu prozivku. Potom, još mnogo jače i povreda Bjelice. Pa onda i Raduljice, Simona, Kaline, Nedovića... Za kraj, poput udarca maljem u srce i ona Teova. Mnogima bi tu bila skresana krila. Ali, mi nismo kao drugi.

 
 
 
EP17_sale_djordjevic_nakon_ulaska_u_finale_sport_blic_safe_ree
 

Da li ste, uostalom, za prethodna dva meseca čuli od Saše Đorđevića da očajava, kuka nad zlom sudbnom ili traži alibi? Ne, skupio je ovih 12 preostalih ratnika, uverio ih da su najbolji u Evropi i naterao da se, kako on to voli da kaže, pobiju za medalju. Ni za pedalj nije odstupao od tog cilja. Medalja, medalja, medalja, ponavljao je dok svakog ponaosob, baš kao i 2014, 2015. i 2016. godine, nije uverio da zaista možemo do nje. Kako jednog dana, doktore ove igre, da ti zahvalimo za sve? Za sve igrače i generacije u koje si ugradio taj famozni šampionski kod?

 
 
 
EP17_bogdan_bogdanovic_nakon_ulaska_u_finale_sport_blic_safe_ree
 

Stisli smo zube i nastavili dalje. Jako, još jače. I gradili timski duh. Deo po deo. Dok kako selektor kaže, Milan Mačvan nije sa temperaturom 38,5 izašao na teren i odbio da preskoči pripremni meč. Dva dana su ga "vraćali iz mrtvih", dodao je Sale, ali je "tih 12 momaka baš tada postalo tim"! Dalje je već to bio lagani domaći zadatak za Miroslava "sve je to normalno" Nikolića. Dobri duh "orlova" zarazio je i ove momke svojom pozitivnom ludošću, a izjavama ili gestovima, poput onih vatrenih poljubaca Bogdanu u duelu sa Italijom, opet dao tu neophodnu dozu šarma celoj priči. Koliko je samo sve tako i slađe.

Momci, i ovoga puta smo uživali. I opet ćemo imati čega da se sećamo. I kako je Bogdan izrešetao Letonce, Mađare, Italijane... I kako je Jović pomerao kukove Turcima. I sa kojom je strašću Štimac grizao protiv Velike Britanije. I da je Lazić igrao preko granice bola. Pamtićemo i sva ona Lučićeva zakucavanja. Kapitenske izjave i igre Mačvana. Bobijevu rampu Mozgovu. Pa i Micićevu trojku Rusima. Pamtićemo pobede, i sve one aplauze istinskih legendi iz prvog reda posle njih.

 
 
 
EP17_stefan_jovic_nakon_ulaska_u_finale_sport_blic_safe_ree
 

Da postoji merač ponosa, pukao bi u paramparčad u svakom od nas dok smo posle svakog meča kraj aut linije gledali zagrljaje Aleksandra Đorđevića i Predraga Danilovića, Željka Obradovića, Dušana Ivkovića, Dejana Bodiroge... Prvi red - da se smrzneš. Bili su to momenti u kojima zapravo zastaneš na tren i shvatiš koliko je Srbija važan faktor u evropskoj košarci. I zašto smo toliki dobri.

Košarka je u Srbiji, prosto, vrsta religije, i zato ćemo iznova i iznova izbacivati neke nove asove poput ovih sada u Istanbulu. A medalja ko medalja. Nekad dođe, nekad ne. Nije to presudno. I ovako ćemo se već na narednom takmičenju opet pobiti za nju! Pa, sve i da nam je dva prva tima povređeno. Tako smo, prosto, naučeni u zemlji košarke.

"Orlovi", vi ste naš ponos, naši heroji. Ščepajte to zlato!

 

http://sport.blic.rs/eurobasket2017/odnos-prema-dresu-i-borba-do-poslednje-kapi-krvi-vi-ste-nasi-heroji/b0qwsbj

Share this post


Link to post
Share on other sites

JE L' SHVATAŠ SAD, SINE?

Jokić neće igrati za Srbiju ovog leta.
Sada je možda idealan trenutak da se setimo onoga što je Sale Đorđević rekao o Radmanoviću, kada je Bobi odbio da igra za Srbiju:

"Nikada neću zaboraviti Vladimira Radmanovića, te 2002. godine, kada su osvojili zlato u Indijanapolisu.
Dočekao sam ih i otišao sa njima u Skupštinu grada. I na toj terasi, Radmanović je bio bez medalje jer je napravio jedan 'dišpeto' prema treneru Pešiću u nekom četvrtfinalu ili polufinalu, i bio odstranjen, a zamenio ga je 13. igrač koji je tada bio sa njima, Smiljanić, koji uopšte nije igrao, ali oko čijeg vrata stoji zlatna medalja.
Radmanović je toliko plakao da sam ga zagrlio i rekao mu: 'Je l' sad shvataš, sine?' A on me grli i viče: 'Sad shvatam.' I suza suzu stiže. Shvatiće oni..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Amer o Srbima i srpskoj košarci!! 
 

""Ipak, kladim se na Srbiju, jer sam ovakav scenario video previše puta da bih na tome pao ponovo: taman pomislite da su mrtvi, a oni izvuku nekog lika za kog nikada niste čuli, i to sa samog kraja klupe sa rezervama, on pritom izgleda identično kao momak koga menja, neobrijan, frizura od tri dolara, prezime na „-ić“. I, onda vas prosto, u košarkaškom smislu, ‘ubije’. A onda nikada više ne čujete za njega, jer je on rođen i odrastao samo sa jednim ciljem u životu, da vas (u košarci) ‘ubije’. Posle toga implodira. Ili ode da gaji jabuke kao Miličić :)“.""

uJjktkqTURBXy85NTA4ZTQ3MTQ1YTExOGZjZWYzM

http://sport.blic.rs/eurobasket2017/kad-amerikanac-najavljuje-finale-taman-pomislite-da-su-srbi-mrtvi-a-oni/6thzeq7

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Agnostik рече

Bice tesko od nasih najboljih igraca jedino je Bogdanovic tu. Najvise me razocarao Jokic on bi imo i vremena i mogunosti da igra.

Pa centri su nam jaki, samo je bitno da zaustavimo Dragića, tako automatski zaustavljamo i Dončiće i onda taj deo srba ne može da nas ugrozi :))

Jako smo bre u košarci kao telo Hristovo :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Agnostik рече

Jokic je mozda najbolji evropejac u NBA danas. 

On je ipak drugi kalibar od Kuzmica.

Ne kažem ja to.

Jokić igra košarku i to tako da je prepoznatljiva njegova ličnost. Jokić će biti prepoznat po svojoj specifičnoj ličnostnoj igri. To malo ko od igraća ima.

No centri su nam dovoljno dobri za pobedu Srbije, ja ukazujem gde možemo da imamo problem.

Nadam se da je Jović potpuno spreman da zatvori Dragića, sa tim detaljem srbija sigurno pobeđuje.

Dragić igra užičko kolo između protivničkih igrača i navlači na sebe udvajanja a ostali slovenci imaju vremena da se rasporede i trojka za dočića ostaje čista.

Ima tim potezima Dragića još nešto osim Dončića, jer uvek jeste neko otvoren a slovenci dobro gađaju otvorene šuteve.

No to Sale zna bolje od mene i nadam se njegovim klikerima da se utakmica reši u našu korist od 8 poena razlike.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Један од најутицајнијих свештеника СПЦ у Црној Гори, отац Момчило Кривокапић, убеђен је, како каже, да корона вирус неће захватити Црну Гору због молебана и литија које у тој држави трају већ два и по месеца у знак протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести.     Према његовим речима, Црну Гору је корона вирус заобишао због „силних умножених молитви“. Верујемо у то, па чак и да нисмо у праву, а у праву смо.   „Мило не може да нађе ни једнога са короном и надам се да ће тако остати. Он може да га увезе, али неће му се примити“, каже отац Момчило. Нека будем екстремиста, нека будем фанатик, али ја верујем да Црну Гору неће захватити корона вирус управо због тих удружених молитви, јер овај народ се пробудио“, каже отац Момчило.     Извор: Спутњик
    • By Логос
      Млади ретко одлазе у цркву и уопште се не баве својим духовним жиотом. Они сматрају да им то није потребно и препуштају се таштини и испразности овоземног живота. На то заиста треба обратити посебну пажњу. То је у ствари плод гордости и духовне незрелости. Они сматрају да је одлазак у цркву ствар простог народа и жена, а притом заборављају да заједно с људима у цркви служе и анђели који сматрају да су изузетно срећни и блажени због тога. Молитва је стални осећај да смо духовно немоћни. Молитва је стални осећај захвалности. О, блажено време молитве!  
      Извор: Телевизија Храм
    • By Логос
      Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост. (тропар)   У празничном прилогу прочитајте:     Бранислав Илић: Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

      Житије Света Три Јерарха
      Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на празник Света Три Јерарха   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Беседа на празник Света Три Јерарха   Епископ бачки Иринеј: Беседа на Света три Јерарха у Алмашком храму – 12. фебруара 2015.   Блаженопочивши Епископ жички Хризостом: Беседа на празник Света Три Јерарха

      Епископ далматински Фотије: Беседа на празник Света Три Јерарха   Блаженопочивши Епископ јегарски Јероним: Беседа на празник Света Три Јерарха 2016. године, Алмашки храм у Новом Саду
        Презвитер Игор Игњатов: Света Три Јерарха

      Митрополит пергамски Јован (Зизјулас): Разлика личности и индивидуе по Кападокијским Оцима

      Храм Света Три Јерарха - Алмашки храм у Новом Саду

      Учитељи васељене   Протојереј Андреј Ткачов: Три светитеља - Организатор, молитвеник и проповедник    Прилог Радио-Беседе: О Света Три јерарха:    

        Извор: Ризница литургијског богословља

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...