Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
александар живаљев

Премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији" у Паризу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији" у Паризу

петак, 15. сеп 2017, 21:28 -> 23:55

Извор: Танјуг

 

У Српском културном центру у Паризу одржана је премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији", а директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је поручио да је српска борба за КиМ планетарног карактера и да је ово остварење важан допринос очувању истине о томе чије је Косово.

"Филм говори о културној и духовној баштини која треба да буде приказана европској и светској публици и ово је важан допринос за очување истине о томе чије је Косово и да је историја и култура на КиМ српска", истакао је Ђурић.

Maрко Ђурић
Maрко Ђурић

Навео је и да је важно да путем филма, интернета, друштвених мрежа и свих других видова комуникације прича о српској баштини доспе до што више људи.

Указао је и на значај премијере филма у Паризу, седишту Унеска, организације где Србија води одлучну борбу да заштити свој статус и своје светиње, цркве и манастире.

"Овде се води борба за подршку оних који одлучују, а они који одлучују треба да буду информисани и овај филм је сјајан начин за то", указао је Ђурић.

Додао је да се борба Србије огледа у томе да што више људи из академских, дипломатских и интелектуалних заједница у Француској и другим земљама света види истину о нашим светињама како би допринели формулисању ставова значајних друштвених група и земаља које утичу на могућности Србије да сачува своје светиње.

"Наш посао је да пред сваког од њих изнесемо чињенице, а они треба да донесу свој суд према савести. За људе који се воде по савести, историји и поштењу нема дилеме да су светиње на КиМ хришћанске, православне, српске", навео је Ђурић.

Нагласио је да одбраном интегритета Косова не бранимо само нашу територију, већ и универзалне законе и вредности на којима почивају Уједињене нације, а које поштују милиони људи широм света.

"Када се држимо тих принципа ми одржавамо међународни поредак безбедности и закона, као универзалне вредности света. На Косову се и данас сусрећемо са тежњом ка сепарацији одређених група које мисле да ће притиском на мањинске народе своје циљеве остварити. Проглашење илегалне независности и даље уважава подршку међу нацијама које сигурно не би волеле да се то деси на њиховој територији, морамо да се сетимо да исти принципи важе за све, јер такав сценарио може да се деси свакоме. На примеру Косова лежи порука за све нације", поручио је Ђурић.

Редитељ филма Борис Малагурски каже да је идеја филма да се прикаже угроженост, али и лепота српске баштине на КиМ.

"Филм је снимљен са циљем да се прича о манастирима представи кроз личну причу водитеља Стефана Поповића који је аустралијски водитељ, али је одрастао на Косову и тамо је провео детињство. Сценарио је писао Милош Нинковић, а овај документарни филм није класична форма документараца, већ је испричан тако да буде пријемчив свима, младима и старима", објаснио је Малагурски.

Истиче да је од 1990. године до данас на подручју КиМ уништено више од 150 цркава и манастира и да то треба да изазове реакцију у свету као што је изазива рушење културне баштине у, на пример, Ираку.

"Желимо да мотивишемо светску јавност да се више бави овом темом, да се види да се на територији КиМ угрожава наше наслеђе и вредносне поруке које манастири носе. Важно је видети да се у случају поништавања наше прошлости у великој мери угрожава и будућност цивилизације", закључио је Малагурски.

Многобројни представници дипломатских, културних и интелектуалних кругова дошли су да виде филм који приказује српску културну баштину на Косову и Метохији као део шире кампање Србије против чланства Косова у Унеску.

Канцеларија за КиМ пројектно је подржала снимање овог филма.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Замјеник предсједника Демократске партије социјалиста и предсједник црногорске Владе Душко Марковић је јуче учинио груб покушај манипулације грађанима прогласивши Митрополита Амфилохија за челника неког политичког покрета, узевши као аргумент за то своју тврдњу да се Митрополит састао са дијелом црногорске опозиције.     Он није објаснио да ли би то у исто вријеме значило да се Митрополит ставио на чело Владе Црне Горе, кад се сусрео са њим на дан изгласавања дискриминаторског и антиуставног законског прописа о обрачуну са Српском Православном Црквом или се ставио на чело Велике Британије, кад се јуче срео са амбасадорком те земље у Црној Гори, или се сам господин Марковић ставио на чело Сједињених америчких држава, кад је, као предсједник Владе Црне Горе, разговарао са предсједником те земље у, како је саопштено из Владе, ”краћем и срдачном разговору” у септембру 2018. године.   Сви грађани Црне Горе, без обзира на етничко и национално опредјељење, имају своје мјесто на Литијама које Црква организује, нарочито они којима је на срцу образ и достојанство Црне Горе. Политичко опредјељење је потпуно неважно за оне који су у Литијама, а оне су само утолико политичке колико је њихова молитва усмјерена на промјену законског неправа које је установила скупштинска већина (уз хапшење опозиционих посланика), увјерена у своју месијанску улогу и заогрнута идеолошко-политичким интересима.   Не може се сматрати озбиљном тврдња господина Марковића да у Литији нема мјеста за Црногорце. С обзиром на то да је господин Марковић изузетно добро обавјештен човјек, а имајући у виду и његове раније дужности, као и резултате посљедњег пописа, он и сам сасвим поуздано зна да је потпуно немогуће да у овако масовним окупљањима не учествује и велики број оних који су се на том попису изјаснили као Црногорци. Његово повјерење у ”грађанску и демократску” Црну Гору морало би се исказати и у поштеном односу и поштовању људских права свих оних, Црногораца и Срба и oних, који учествују у Литијама од момента усвајања закона, који је усмјерен против њихових заједничких светиња. Старање о духовним потребама православних Срба и Црногораца би господин Марковић требао да препусти Православној Цркви, а своју озбиљност и приврженост  ”грађанској и демократској” Црној Гори би Марковић најбоље показао водећи рачуна о животном стандарду свих грађана Црне Горе.   Молебани и Литије се одржавају да би Црна Гора била боља и напреднија, јер што је више таква и што је праведнија – то је јача њена сувереност. Мјесто гдје је господин Марковић изрекао своју манипулативну тврдњу о митрополиту и Литијама – град Пљевља – је једно од најслободнијих и најнезависнијих мјеста у Црној Гори ових седмица, јер његови грађани у великом броју не пристају на политички диктат и безакоње, а такво непристајање је, без сумње, најочигледнија одлика слободе појединца и друштва. Врховни државни и национални интереси Црне Горе могу да се дефинишу само у најширем могућем консензусу грађана Црне Горе, а не простим прегласавањем и мајоризацијом, како је то учињено са овим несрећним законом, али и у случају неких ранијих одлука.   Нема на Литијама никакве пропаганде о томе да ће Црна Гора бити српска, јер је она једнако свих нас – и Срба и Црногораца и свих других који у њој живе. Не очекујемо од замјеника предсједника једне грађанске партије, а поготово не од премијера једне државе која себе назива грађанском, да ту стварност оспорава.   Што се тиче алузија на сликање тробојки по Црној Гори, уз ограду да Митрополија није ни организатор ни учесник тих акција и подсјећање да гласно и активно обесхрабрујемо ношење било каквих застава у Литијама, можемо само да помогнемо господину Марковићу да се присјети да је управо партија којој он припада на више избора излазила са тробојкама него без њих. Тробојка јесте основа за заставу Србије, али исто тако и Хрватске, и Словеније, и Словачке, и Русије… Показивати такву одбојност према застави под којом је проглашена Краљевина Црна Гора (а тиме ужива и заштиту у складу са важећим законодавством Црне Горе), у најмању руку је врло необично, особито кад долази са тако високог мјеста државе која жели да баштини континуитет са том истом Краљевином.   Понављамо став Епископског савјета: остајемо отворени за почетак правог, истинског и транспарентног разговора са црногорским властима о свим отвореним питањима, а прво и најважније од њих је дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести, који је, овакав какав је, већ произвео нежељене посљедице по наше друштво. Све чему смо досад свједочили представљало је само симулацију дијалога, без икакве жеље за истинским договором са стране власти.   Из Митрополије црногорско-приморске
    • Од Логос,
      У сали крушевачког Народног музеја проглашењем победника свечано је затворен пети међународни фестивал православног филма „Снажни духом“.     Гран прил фестивала припао је филму „Земљотрес“ Сарика Адеасјана из Јерменије, где ће бити послат освештан диптих са ликом Светог кнеза Лазара. У конкуренцији најбољег играног филма нагдраду и икону Светог Николаја Чудотворца понео је филм под називом „72 сата“ продуцентске компаније Николаја Растргујева из Русије. За најбољи докуменатарни филм проглашено је остварење Лусиане Кокухалене и Антона Никитина „Кијевско-Печерска лавра: фотографија хиљадугодишњице“ из Украјине. Победнику у том жанру додељена је икона Светог Василија Острошког. По оцени публике најбољи филм је „Чекам вас у Самтавру“ аутора Константина Церцваздеа из Грузије који је добио диптих са ликом Светог Саве.   Награде су освећене првог дана фестивала у цркви Лазарици. Фестивал су затворили директор Филип Kудрјашов и заменик градоначелника Весна Лазаревић, а наступупом ансамбла „Бели анђео“ на челу са солистом Kатарином Божић, званично је завршен фестивал.    Фестивал, чији је домаћин град Kрушевац, одржан је са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Епископа крушевачког Давида. Покровитељи су Град Kрушевац, Kрушевачка епархија и Kомпанија „Вифсаида“. Свечаности у музеју присуствовали су представници града, политичког, културног и јавног живота, уз музичку пратњу Kатарине Божић и оркестра. Пети фестивал православног филма „Снажни духом“ директор фестивала Филип Kудрјасов оценио је као веома успешан и најавио почетак припрема за наредни.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      На данашњем састанку премијера Душка Марковића и Митрополита Амфилохија, одржаном у Кабинету предсједника Владе на Митрополитов захтјев, закључено је да ће Влада и Митрополија црногорско-приморска наставити дијалог у вези са препорукама Венецијанске комисије које су дате на Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, саопштено је из Владе Црне Горе.     Премијер Марковић је саопштио да „Влада жели да уобличи правни систем у складу са данашњим потребама Црне Горе као вишевјерског и мултикултуралног друштва“. Истакао је и да је њихова обавеза да оставе „амбијент и насљеђе које неће бити оптерећење генерацијама које долазе“ истакнуто је на сајту Владе.   Премијер је казао да Влада исказује поштовање према православној Митрополији црногорско-приморској и њеним вјерницима, те да је заједнички интерес да се на вјерским питањима и у процедури испуњавања препорука Венецијанске комисије постигне највиши степен консензуса.   „Због тога сам прихватио Митрополитову иницијативу да се састанемо, као и његов захтјев да се у вези Предлога закона, након што смо добили мишљење Венецијанске комисије, разговара уз присуство правних савјетника које је ангажовала Митрополија“, додао је Марковић.   Састанку је присуствовао и потпредсједник Владе за политички систем, унутрашњу и вањску политику Зоран Пажин, који ће у наставку овог дијалога предводити Владин стручни тим током даљег рада на испуњавању препорука Венецијанске комисије, наводи се на сајту Владе.   Подсјећамо, Влада је у мају мјесецу утврдила спорни Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чијим усвајањем у Скупштини Црне Горе би држави био отворен пут за озакоњење отимања црквене имовине.   Након Тројичинданског црквено-народног сабора у Подгорици, на којем се више десетина хиљада вјерника завјетовало да ће бранити православне светиње, Скупштина Црне Горе, упркос најавама из Владе, још увијек није расправљала о овом предлогу.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У Паризу је од 10. до 12. септембра 2019. одржана тродневна конференција на тему мира, а поводом 60-годишњице оснивања Конференције европских Цркава и 100-годишњице Париске миротворне конференицје одржане 1919. године.     Митрополит француски Еманул, у својству председника КЕЦ за Француску, поздравио је учеснике на отварању и изложио предавање на ову тему. Између осталог, он је рекао: „У дипломатији и политици обично нема места за хуманост и солидарност. Ако се то ипак деси, настају реаговања која често воде у катастрофе, расизам, изолацију и нове ратове. Љубав и милосрђе морају бити основна начела нашег  делања. Политика и науке се развијају да би служиле човечанству, а не да изолују људе, и не да их не воде у пропаст путем насиља, геноцида, дискриминације и рата.“   Конференцији су се обратили председник Конференције европских Цркава Кристијан Кригер, као и потпредседници парламената Француске и Немачке Силвеин Васерман и Клаудија Рот.     Извор: Инфо служба СПЦ
    • Од Логос,
      У зајечарском Позоришту, 7. септембра 2019. године свечано је затворен 3. Филмски фестивал духовног документарног филма. Додељене су награде и признања ове тродневне манифестације.       Протеклих дана приказано је 15 филмова са духовном, породичном и културном тематиком, који су се такмичили за главне награде по оцени стручног жирија и за награду публике.   Виђени су филмови аутора из: Русије, Украјине, Белорусије, Јерменије, Доњецке Републике-Украјине, Бугарске, Босне и Херцеговине,Хрватске, Словеније, Италије, Етиопије, Израела, САД-а и наравно филмове домаћих аутора.     Извор: Епархија тимочка
×
×
  • Креирај ново...