Jump to content
  1. хахаха

    хахаха

  2. Iulianus

    Iulianus

  3. александар живаљев

    александар живаљев

  4. Grizzly Adams

    Grizzly Adams

  5. Аристарх

    Аристарх

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛ
      „РИЈЕЧ ПАСТИРА“  (стр.248-251)
       „ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ“     Послије тога , како је у близини града Кесарије Господ открио својим ученицима тајну Своје Крсне смрти и Васкрсења, позвавши њих, а преко њих и све вјернике да Га слиједе носећи свој крст, Он се опет упутио у Галилеју.     На гори Тавор, која се налази недалеко од града Назарета, десио се догађај Преображења Господњег, који је поставио почетак једног од најпоштованијих празника у Православној Цркви. Овај догађај описују три јеванђелиста: Матеј, Марко и Лука. Ево свједочанства јеванђелисте Матеја: „ И послије шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост. И гле, јавише им се Мојсије и Илија који с њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну,и Мојсију једну, и једну Илији. Док он још говораше, гле облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и веома се уплашише. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се. А они подигнивши очи своје никога не видјеше до Исуса самога. И кад силажаху са горе заповиједи им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.“(Мт.17.1-9).     У кондаку на празник Преображења  налазимо и то: „ едга Тја у зрјат распињајема, страдание уразумјејут вољное“(када Те видјеше рапетога, разумјеше да је страдање добровољно). То јест, Преображење Господње догодило се због тога: када ученици виде Христа распетога на крсту, да се не саблазне, него да схвате, да разумију , да је Његово страдање добровољно. Другим ријечима, Господ који се Преобрази, појављује се пред Својим апостолима у посебној, Божанској слави, да би у њима укријепио вјеру у Себе као Сина Божијег.      Ова „брига „ Господа за умножење вјере у ученицима ,била им је заиста и потребна. Јер, Спаситељу  предстоји проћи путем понижења и жалости, претрпјети ругање и муке од римских војника и , на крају, примити крсну муку и смрт. Да би сачували присуство духа и вјере у те страшне дане, апостоли су морали сјећати се да њихов Учитељ није само човјек по имену Исус из града Назарета, него је истинити и љубљени Син Божији.   Описујући догађај чудесног Преображења Господњег пред очима изабраних ученика, јеванђелисти Матеј , Марко и Лука, прибјегавају поређењу лика и одјеће Господа са „сунцем“ и „свјетлошћу“(Мт.17.2), са „снијегом, какву не може бјељила на земљи убијелити“ (Мк.9.3), са „блистањем“(Лк.9.29.), а све то због недостатка одговарајућих ријечи у човјечанском језику. И заиста , шта за човјека може бити сјајније од сунца, и више бијело и блиставије од блистања снијега на врховима планина.    Истовремено са Господом, ученицима се јављају старозавјетни пророци – Мојсије и Илија, који разговарају са Господом. Овај факт свједочи и о томе, да Господ не припада само земаљском, физичком свијету, него да Он истовремено борави ван времена и ван пространства, припадајући вјечности, и да је Његова природа Божанска. И управо ту Божанску природу Спаситеља потврђује „глас из облака који говори: ово је Син мој љубљени, Њега слушајте“.(Мт.17.5).    Над водама Јордана у момент крштења Господњег, чуо се такође тај Божански глас, и тај догађај Црква именује Богојављење. На гори Тавор у сјају Божанске славе и у потврдном Небеском гласу поново се људима открива Божанска природа Христова. Дакле, јавно и на чудесан начин потврђују се ријечи Христове да је Он Месија, Син Божији, које рече жени самарјанки код извора Јаковљевог, и тако се очевидно открива сакривена смисао Његове проповиједи о Хљебу Живота. Путујући учитељ и чудотворац из Назарета објављује свијету природу Сина Божијег.  Велики учитељ Цркве, византијски богослов и писац, подвижник Григорије Палама (1296-1359), размишљајући о посебности Таворске свјетлости која је обасјала Христа, тврди да то није била обична физичка свјетлост нашег створеног свијета, него свјетлост не материјална, видљиво јављање Божанске енергије, Божанске благодати.  На старим иконама које приказују догађај Преображења Господњег, ми видимо Христа како стоји на врху горе, а апостоле у благочестивом страху на кољенима пред великим чудом које им је показао Учитељ. Из Христове фигуре излазе заслепљујући зраци златне свјетлости, која и јесте благодатна енергија, енергија која пролази кроз околна брда, дрвеће, камење, људе, - сав свијет Божији, свако створење, Васељену.    Овакав иконографски лик има у себи, дубоку богословску мисао и истовремено реалност нашег постојања: Божанска енергија која има непресушни извор у Богу Творцу, прожима цијели свијет и преображава га. Спасоносним дјеловањем Божије благодати одржава се живот самог човјека. То је једина снага у свијету која је способна преобразити ( измијенити) нас , да нас из таме заблуда и грешака , падова и очаја позове ка свјетлости. Апостоли Петар, Јаков и Јован,  нису само свједоци него и учесници догађаја Таворског Преображења, јер је благодат Божија проникла у дубину и њихових срца. О посебном духовном стању, које је осјетио ап.Петар , свједоче ријечи које је изговорио из чистога срца: „Господе , добро нам је овдје бити; ако хоћеш да саградимо три сјенице, Теби једну, Мојсију једну и једну Илији“(Мт.17.4), само да би што дуже боравио ту и задржао тај моменат чуда,продужио то блаженство пуноће живота и среће у разговору са Богом, окушајући Његову благодат. Ево шта примјећује један од апостола о Петру , „ не знајући шта говори“ (Лк.9.33.) , јер те ријечи су саме изашле из његове душе, душе испуњене предивним осјећајем мира и спокоја, који је сишао на њега у моменту Преображења Господњег.   Некада , приликом сусрета са неким човјеком, загледавши се у његове очи , кажемо себи: како је ово свијетла личност! Али бивају случајеви и када у погледу обраћеном теби видиш сјену пламена из пакла, тамни бездан, безблагодатно мјесто гријеха и зла. Човјекове очи су огледало душе, тачније отварају врата душе. И када Божанска благодат преображава  унутрашњу, духовну страну живота човјековог, тај човјек се мијења и споља, из лица му зрачи свјетлост, и цијело његово биће постаје свјетло.    Бог и Творац , енергију живота распостире на сву васељену, на цијели космос, на сву нашу планету, на најудаљенији кутак земље, на људску заједницу, и на сваког човјека посебно. И све оно што се не противи Богу , може бити промијењено ( преображено ) на боље, силом Божанске благодати. Апостоли , примивши Божанску благодат, осјетили су меменат неописиве духовне радости и свим срцем су жељели продужити тај осјећај среће. Исто тако и ми смо позвани да са благошћу и повјерењем отварамо своју душу, у сусрет благодати која се излива од Оца Небеског, и примајући је , да преображавамо себе и свијет који нас окружује.   Ипак, постоје силе које могу подићи преграду силазећој Божанској  благодати. Прије свега то је слободна воља човјека. Дјеловањем слободе воље, наше биће може бити отворено или затворено за прихватање Божанске енергије; а такође и гријех, који, заробивши човјека, парализује његову вољу за добро и самим тим бива препрека спасоносном примању Божанске благодати.    Празник Преображења Господњег јесте акт Откровења Божијег о своме Сину. Откровења о Сину који је примио на себе људско тијело и који истовремено свједочи о снази дјеловања Божанске благодати на Свијет.     превод са руског: протојереј Јован Михајловић          Извор: Ризница литургијског богословља и живота   Беседа Патријарха руског Кирила о Преображењу Господњем
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛ „РИЈЕЧ ПАСТИРА“  (стр.248-251)  „ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ“
    • Од Ромејац,
      Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.

      Можда нисте знали да је у јесен 1999. године Влада Румуније дозволила западним радио-станицама „Глас Америке“, „ББЦ“, „РФИ“, „Слободна Европа“ и „Дојче веле“ да користе одашиљаче и радио-фреквенције Румуније за масовну пропаганду оријентисану на подршку српској опозицији, а ради обарања тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића.
      Све то, као и околност да је Букурешт дао свој ваздушни простор за извођење агресије против СРЈ, односно — Србије — била је улазница Румуније у НАТО, а касније — и у ЕУ. Румунија и Бугарска хтеле су да постану оперативна база НАТО — и у томе су успеле.
      Сетио сам се тих чињеница ових дана, у времену када се наша јавност, која прати војну проблематику, пита — зашто касни испорука 30 модернизованих тенкова Т-72 и 30 оклопних борбених аутомобила БРДМ-2, које је Русија још пре неколико година донирала Србији.
      Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.
      Најјефтинији начин је да се они из Русије пребаце до Србије, и то транспортом речним бродовима Дунавом. Јер — Дунав је међународни пловни пут, а Србија је чланица Дунавске комисије. Чланица те комисије је и Русија, и то као сукцесор некадашњег Совјетског Савеза, иако Русија данас и не излази на обале Дунава. Но, Москва је после распада СССР-а инсистирала на чланству у Дунавској комисији, па како је Русија наследила све дугове бившег СССР-а, тако је наследила и сва права бившег СССР-а, односно — чланство у Дунавској комисији.
      Дакле, члан 27. Дунавске конвенције о пловидби из 1998. године, чији су потписници све земље које излазе на обале Дунава и Русија, говори о режиму пловидбе Дунавом и каже да држава може на свом делу тока Дунава, односно — на делу где су оба две обале Дунава њена територија, дакле — ту може да изврши инспекцију терета који се превози, може да од капетана брода затражи бродску листу терета, али — не може да омета или да спречава транзит тог терета Дунавом. Дунавска конвенција у свом тексту не прави разлику у односу према обичном „цивилном“, односно — генералном терету, или терету који би се односио на оружје. Нема нити једне одредбе Дунавске конвенције која забрањује најављени и легални транзит оружја Дунавом.
      Па ипак — нама су Румуни блокирали превоз донираних тенкова и оклопних борбених аутомобила из Русије. Не дозвољавају превоз тих возила Дунавом, иако у одредбама Конвенције о пловидби Дунавом нема нити једне тачке на којој би се темељила та одлука Букурешта. То се зове добросуседска политика и пријатељство према Србији.
      У Другом светском рату Немци су напали Београд са аеродрома у Румунији; у агресији НАТО 1999. године Румуни — и не само они — су дали свој ваздушни простор за извођење злочиначких напада на СРЈ, односно Србију. У предвечерје распада велике Југославије почетком деведесетих година прошлог века — Дунавом је преко Румуније ишао шверц оружја за Хрватску.
      И све смо ми то годинама мирно примали, да не увредимо наше добре пријатеље Румуне. Јер, забога, ми смо фамилијарно повезани са Румунима, наша је некадашња краљица Марија, супруга краља Александра, румунска принцеза. Ми имамо сваке године са Румунима и војне ваздухопловне вежбе. Одлични пријатељи, кад оно...
      У Београд 16. и 17. јула долази велика војна делегација НАТО, на челу са врховним командантом Алијансе америчким генералом Тодом Волтерсом. Очито да не долазе на ћевапе у Скадарлију — западни притисак на Србију се појачава и то се види и кроз изјаве из Бугарске и кроз изјаве немачких дипломата и кроз одлуку Румуније да блокира пролаз трговачких бродова који би превезли Дунавом дониране руске тенкове и оклопне аутомобиле у Србију. То Букурешт није самостално одлучио — то је одлука Вашингтона и НАТО.
      Зато би врховног командата НАТО, генерала Волтерса, када стигне у Београд, осим питања у вези са обуком и наоружавањем (такозваних) косовских безбедносних снага, и осим питања у вези са Резолуцијом 1244 и са одредбама из Кумановског споразума — где нема ни речи о (такозваној) косовској армији — а свакако га треба приупитати и у вези са слободом пловидбе Дунавом. Јер — ако Амери и Британци инсистирају на слободи пловидбе Хормузом, шта то значи ако једна чланица НАТО на Дунаву поступа супротно међународним одредбама, које је и сама потписала? Не сме бити гусара у Хормузу — али сме бити гусара на Дунаву?
      http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:806041-МИРОСЛАВ-ЛАЗАНСКИ-Румунија-спречава-испоруку-тенкова-Србији
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије примио је данас, 11. јула на Цетињу у опроштајну посјету Сергеја Н. Грицаја, изванредног и опуномоћеног амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.
       
      Током разговора стране су размотриле ситуацију која данас настаје у православном свијету. Изражено је мишљење да је у садашњем сложеном времену потребно више него икада раније чувати јединство свих помјесних православних цркава.
      Саговорници су посебно размотрили тему текућег стања односа двије сестринске цркве – Руске православне цркве и Српске православне цркве и истакли да су кроз историју за њих били карактеристични јединство, сарадња, љубав и узајамно разумијевање. При томе, без рукоположења Митрополита црногорских од стране Синода Руске Цркве у току 19. вијека, Митрополија не би могла постојати, а преко ње ни независна Црна Гора.
      Амбасадор је искористио прилику да Митрополиту Амфилохију честита велики јубилеј – 800. годишњицу аутокефалности Српске православне цркве, као и 800. годишњицу њених епархија у Црној Гори,  пожелио му добро здравље и много година архијерејског служења на добробит народа Црне Горе, стоји у саопштењу.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Milan Nikolic,
      ШОКАНТАН РАЗГОВОР ЈЕРЕМИЋА СА МИЛОВИМ САВЕТНИКОМ РОЋЕНОМ: Је*асмо мајку Србији и Црној Гори (АУДИО СНИМАК)
      NovostiOnline | 05. јул 2019. 10:00 | Коментара: 15 Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану

      У снимку који је ИН4С ексклузивно објавио, разговарају Милан Роћен, некадашњи амбасадор Србије и Црне Горе у Москви и саветник Мила Ђукановића, са Вуком Јеремићем, који је у тренутку када је разговор снимљен био на функцији саветника тадашњег председника Србије Бориса Тадића.
      Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану
      У овом разговору, као и у претходним, види се бахатост Вука Јеремића и Милана Роћена, а свакако најшокантнији део овог разговора су речи Милана Роћена, који каже: "Јеб..мо мајку Србији и Црној Гори", на шта се Вук Јеремић смеје, одушевљено одобрава и додаје:
      Ти Србији, ја Црној Гори - на шта га Роћен исправља и каже "обрнуто", а онда обојица настављају да се смеју.
       
×
×
  • Create New...