Jump to content

Da li se na Usekovanje jede hrana crvene boje?


Препоручена порука

Cuo sam da neki hriscani na Usekovanje glave sv. Jovana ne konzumiraju hranu crvene boje kao sto je paradajz, paprika i tome slicno.

Da li je to neko sujeverje ili ima utemeljenje u crkvenom etosu?

Резултат слика за paprika

Резултат слика за paradajz

  • Оплаках :)) 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Познато је да Црква не прописује уздржавање од хране црвене боје на празник Усековање главе Св.Јована Крститеља.У неким крајевима народ то практикује уз објашњење да црвена боја изгледа као боја крви,а на тај дан је Св.Јовану посечена глава,па се пролила крв.народ то чини из великог поштовања према Св.Јовану.Има мишљења да таква пракса није у супротности са хришћанским поимањем поста,иако је Црква не прописује,него да се може наћи утемељење у хришћанском етосу,у смислу још строжијег поста него што га Црква предвиђа,а при том се  не доводи се у питање смисао самог поста.Наравно,таква пракса није обавезујућа за све чланове Цркве,него је ствар личног приступа са надом да ће тако изнијансиран приступ посту на плану хране имати адекватан одјек и на другим аспектима поста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Нифада рече

из великог поштовања према Св.Јовану

Из страха да их Св. Јован не казни...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Juanito рече

Из страха да их Св. Јован не казни...

Пошто Св.Јован није једини светитељ који је страдао тако да је проливена крв,питање је зашто такав приступ посту немају када су други светитељи у питању,него Св.Јован?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Нифада рече

Пошто Св.Јован није једини светитељ који је страдао тако да је проливена крв,питање је зашто такав приступ посту немају када су други светитељи у питању,него Св.Јован?

Једном пало на памет некој баби, можда насумично, можда зато што јој је Св. Јован слава или слично, па је онда постепено постало закон. Као и мање-више свако сујеверје.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Веровање да се не би требало купати у реци или на мору на Св.Прокопија јер се може десити најгоре је сујеверје,јер директно доводи у питање тешку последицу по онога ко не поштује правило.У овом случају није наглашена последица у смислу да ће се нешто страшно десити,тако да и ако има елемената сујеверје мање је видљиво.Наравно,и даље пост код нас своје најјаче утемељење очигледно има на плану уздражавања од одређене хране,уздржавање од чињења неправде другоме,занемаривања својих ближњих,незаинтересованост за другог и сл.није тако присутно у свести народа,у смислу нарушавања поста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пошто се у неким крајевима на Велики петак не једе храна црвене боје, јер симболизује проливену Христову крв, а Усековање зову још и мали Велики петак, вероватно због тога неки не желе да на данашњи дан једу храну ту боје. Ко неће и не мора, али немојмо да нам овај дан прође у размишљању шта јести ил не јести. На овај дан важније је да ли смо учествовали у Лутиргији, а ко је имао могућност да се причестио. Срећан празник! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 46 минута, Juanito рече
пре 53 минута, Нифада рече

из великог поштовања према Св.Јовану

Из страха да их Св. Јован не казни...

√√√

Чиста глупост.

 

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има много воћа и поврћа у разним бојама,поента је да ли неједење истог у црвеној боји може да се уклопи у пост а да не буде сујеверје,како сам ја разумела постављену тему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa šta ako je nekome se razbolela glava pa ne jede paradajz jer mu crveno sve nešto liči na krv.

evo moje dete, toliko je zablenulo u neke igrice da mu mlevena crvena paprika za ajvar liči na krv i odbojna mu je da proba ajvar.

Sada ide polako očišćenje njegove glave i govorim mu da crveno ne mora da potseća na krv, nego i na jagode i to mlevene i slatke.....

Ono što jeste glupost prve vrste jeste to da uzmu neke babe i od ličnog prave dogmatiku za zajednicu i tako još više otruju narod, da li putem toga da je to neki Hrišćanski etos iz poštovanja prema svetitelju, ili je to Hrišćanski etos iz straha da ga svetitelj ne bi kaznio. A od baba se lako prima predanje. što je i ono porazno što primećujem u srpskom narodu.

Inače srpski narod je imao previše dodira sa krvlju, pa je možda to kod nas lična bolest prerasla u neku kolektivnu, zato nam treba očišćenje srpske glave prvenstveno, jer srbija isuviše hard igra na svetskoj političkoj sceni, previše smo krvavi da se tako izrazim.

Nadam se nekim mirnim vremenima, gde nas crvena boja više neće potsećati na krv i strah, nego na jagode i to šumske i radost slobode.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ima to veze najviše sa predhrišcanskim slovenskim rodnovjerjem tj. sa paganskom slovenskom vjerom a sa Crkvom to ima veze toliko što se ona (bezuspješno) od tih običaja nastojala branit i izbacit ih iz narodnih tradicija jer su počele ugrožavati svojim simbolizmom smisao pojedinih crkvenih blagdana, praznika tj. svetkovina i liturgijski način njihovog slavljenja. Dovoljno je samo spomenuti da su stari Sloveni bili doslova manijakalno opčinjeni pa moglo bi se reci i opsjednuti crvenom bojom i njenim doslovno beskonačnim popisom tumačenja, interpretacija i značenja, današnjim rječnikom praktično najbesmislenijih povjera, sujevjerja i praznovjerja. Ustvari u drugom sloju pod površinom Uskršnjih blagdana je stariji sloj takozvanih "crvenih svetkovina" (dobro ste to pročitali, ne crKVenih vec crVenih, prema crvenoj boji) kojim su se proslavljali dolazak proljeca i "bog Jarilo" danas dakle vec hristijaniziranih i konvertovanih u svetkovinu Uskrsa/Vaskrsa. Tokom tih "crvenih svetkovina" su se farbala jaja u predhrišcansko vrijeme a to isključivo u crvenu boju (kao znak i simbol vječnog prirodnog kolotoča i dolaska proljeca te pobjede života (sunca, simbol crvena boja) nad zimom i smrti. Običaj farbanja jaja i u druge boje osim u crvenu ritualnu boju nije postojao kod starih Slovena, nastao je mnogo kasnije tokom hristijanizacije tog običaja. Katolička Crkva tu simboliku jaja nije potcjenjivala i tako ga je dosta brzo primila i adoptovala kao simbol Uskrsa. Ali i dalje su je provocirala izvorna tumačenja tog simbola i iritirala njegova paganska značanja. Zato su sveštenici pri propovijedima u crkvi tumačili taj običaj tako da se jaja farbaju crvenom bojom tim, što su se kokoši nazobale krvi pod Krstom s umirucim Gospodom Isusom Hristom a to ima objašnjavati zašto se jaja farbaju crveno. Dakle ne baš mnogo poveden slučaj ciljovite i svjesne  mistifikacije, uostalom po svojoj neobratnosti i nespretnosti dosta sličan i tom pokušaju s "konverzijom" Svarožicevog Badnjaka. Slično tako je nastala "narodna" legenda (sa crkvenih propovjedaonica naravno) o tom odakle se pojavio taj običaj darivanja jajima. Prema njoj su se promjenile u zlato ljuske od jaja koja je domacica pripremila putnicima tj. Isusu i sv. Petru koji su inkognito hodali po zemlji i obilazili stanovnike po njihovim selima i kucama. Potom su se ta jaja dijelila kao uspomena na godišnjicu njihove posjete. Vijekovima su se farbala samo puna jaja, inače bi izgubila svoje značenje i magijsku funkciju. Šuplja (izduvana) ukirašena jaja su se objavila tek dvadesetih godina prošlog vijeka tj. oko 1920. godine. Tradicionalna crvena boja kojom su jaja bila prema izvornim običajima ukrašavana bila je simbolom krvi, izvora životne sile, ali takodjer i ognja i dozrelog voca i označavala su zato život, ljubav i zaštitu. Stariji naziv za ofarbana jaja je "pisanke" a nešto noviji (doložen od 14. vijeka) kraslice (od krasna boja - crvena boja) a nadjeni su i u grobovima velikomoravskih i premislovskih plemica, najstariji ostaci takvog crvenog jajeta s geometrijskim ornamentima u Češkoj pronadjeni su u pogrebištu na južnoj Moravi a nalaz datira iz 1020-1030 g. Dakle čim čujete nekakvu narodnu legendu u kojoj figuruje na glavnom mjestu crvena boja (svejedno o čemu da se radi, o hrani, jajima, odjeci, "crvenom koncu")  odmah možete biti potpuno sigurni da se za tim skriva slovensko paganstvo tj. rodnovjerje i više ili manje uspješna borba Crkve koja ih je novim značenjima nastojala potisnuti iz prakse ili prekriti njihovo staro predhrišcansko značenje novim hrišcanskim značenjima i smislom. To su bile najčešce razne vrste tabua, zabrana koji su bili u koliziji ili čak i negdje i u nekakvoj slučajnoj i manje ili više prihvatljivoj saglasnosti s liturgijskim crkvenim običajima (postno doba, razne svetkovine i proslave, atributi svetitelja i paganskih božanstava itd. razne narodne legende i mitovi) koje je Crkva potom manje ili više uspješno adoptovala, apsorbovala i hristijanizirrala, danas se tom procesu evangelizacije  kaže inkulturacija.

Ovdje možete vidjeti relikte tih paganskih obreda i običaja kod Lužičkih Srba, u Češkoj, na Moravi i u Slovačkoj.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Kafanski amater,
      NAUČNICI ISTRAŽIVALI I DOKAZALI: Današnja hrana je napravljena da bi ubijala ljude! (VIDEO sa prevodom) – Naš Svet
      NAS-SVET.COM Nakon što je nezavisni američki laboratorij Natural News analizirao više od 1000 vrsta različite hrane, od “super” hrane do...  
    • Од Danijela,
      Izvor: Freeimages
      Nakon što je pronađen kolač koji je posle 106 godina mirisao "jestivo", postavilo se pitanje postoji li još namirnica koje imaju slične osobine? Odgovor je, zapanjujuće, da.
      Prvi na listi je med. Pre dve godine, arheolozi su izjavili da su pronašli med star 3.000 godina prilikom iskopavanja grobova u Egiptu. Tvrdili su da je bio poptuno jestiv.
      Med je dugotrajan jer ima malo vode, a mnogo šećera, pa bakterije ne mogu rasti na njemu. Takođe sadrži malu količinu hidrogen peroksida, koja sprečava rast mikroba. Zato ga pčele proizvode u svojim košnicama – ujedno je i hrana i zaštita.
      Iako ponekad deluje da je pokvaren, kada se kristališe, jednostavnim zagrevanjem med će se vratiti u svoj pravi oblik.
      Sušene mahune takođe nemaju rok trajanja. Sušen pasulj, sočivo i ostale mahune povećavaju koncentraciju šećera, dok smanjuju koncentraciju vode, što sprečava pojavu bakterija i buđi. Međutim, ukoliko ih izložite vodi, mogu trajati samo nekoliko meseci.
      Možda će ovo zvučati čudno, ali soja sos je takođe na listi ovih dugotrajnih namirnica. Ima potencijal da se ne pokvari čak tri godine, neotvoren. Ukoliko se otvori, rok trajanja zavisi od mesta i načina na koji se čuva, kao i od samog soja sosa.
      Sirće i beli pirinač su takođe namirnice koje se ne kvare, kao i crna čokolada. Dodatak mleka joj skraćuje rok trajanja, ali ukoliko se dobro čuva, crna čokolada može trajati i do dve godine.
      Šećer i so se takođe ne kvare zbog toga što izvlače vodu, pa bakterije ne mogu rasti na njima. Ukoliko se šećer i so čuvaju na pravi način, daleko od vlage i u zatvorenim posudama, mogu trajati večno.
      Za sve ostale namirnice važno je gledati ne samo rok upotrebe naznačen na pakovanju, već i to kako hrana izgleda i miriše, piše CNN.
       
      http://rs.n1info.com/a293075/Lifestyle/Lifestyle/Hrana-koja-traje-godinama.html
    • Од Милан Ракић,
      Ono što je doista teško prihvatiti (barem za zapadnjake) jest da smo dobili ulogu pasivnog promatrača koji samo može sjediti i gledati koja će mu biti sudbina. Da bi izbjegli takvu situaciju, skloni smo se luđački opsesivno uključiti u razne aktivnosti, reciklirati stari papir, kupovati organsku hranu, bilo što, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, dajemo svoj doprinos – poput nogometnog fana koji navija za svoj tim pred svojim TV-om, vičući i skačući kao će to nekako utjecati na ishod utakmice.

      Za nedavnog posjeta Kaliforniji, bio sam na večeri u kući jednog profesora, s prijateljem Slovencem, teškim pušačem. Kasno navečer, prijatelj je postao očajan i pristojno zamolio domaćine da zapali cigaretu na terasi.
      Kada je domaćin, ništa manje ljubazno, rekao “ne”, moj je prijatelj rekao da će otići na ulicu. Domaćin je i to odbio. Rekao je kako pušenje u javnosti može naškoditi njegovu statusu u susjedstvu. No, ono što me doista iznenadilo bilo je to što nam je, nakon večere, domaćin ponudio (ne baš) laku drogu. Pušenje sada nije bilo problem, kao da droga nije opasnija od cigarete.
      Sve može, ali...
      Ovaj čudni događaj dokaz je bezizlaznosti današnjeg konzumerizma... S jedne strane je potrošač koji kalkulira sa zadovoljstvima, dobro zaštićen od svih oblika maltretiranja i zdravstvenih prijetnji, a s druge strane ovisnik o drogama ili samodestruktivni pušač. Uživanje se tolerira, čak i potiče, no pod uvjetom da je zdravo i ne prijeti našoj psihičkoj ili biološkoj stabilnosti: čokolada, da, no bez masnoća; Cola, da, ali dijetna; kava, da, ali bez kofeina; pivo, može, ali bez alkohola; majoneza, da, ali bez kolesterola; seks da, ali siguran...

      Što se tu događa? U posljednjem desetljeću otprilike nastao je “kulturalni kapitalizam”. Kupujemo proizvod, recimo, organsku jabuku, jer ona predstavlja sliku zdravog stila života. Ono što u stvari kupujemo kada kupujemo “organsku hranu” i slično, je određeno kulturalno iskustvo, iskustvo “zdravog, ekološkog stila žvota”.
      Isto vrijedi i za svaki prikaz “stvarnosti” – u reklami koja se prije desetak godina prikazivala širom SAD-a, grupa običnih ljudi prikazana je kako uživa uz roštilj i pleše uz country glazbu. Popratni tekst je bio: “Govedina. Prava hrana za prave ljude”. Ironija je bila u tome da je meso, ponuđeno kao simbol određenog stila života (“pravih” ljudi iz američke radničke klase), više kemijski i genetski manipulirano nego organska hrana koju konzumira “umjetna” elita.

      Kupujemo sve manje proizvoda (stvari) koje želimo imati, a sve više životnih iskustava – iskustava seksa, prehrane, komunikacije, kulture, sudjelovanje u stilu života. Kupujemo formu u vježbaonicama, duhovno prosvjećenje upisujući tečajeve transcendentalne meditacije i svoju javnu personu idući u restorane u koje zalaze ljudi s kojima želimo biti povezani.
      Naš doprinos
      I antikonzumeristička ekologija je slučaj kupovanja autentičnog iskustva. Postoji nešto varljivo umirujuće u našoj spremnosti da prihvatimo krivnju za prijetnje okolišu – sviđa nam se biti krivcima, jer ako smo krivi, onda sve i ovisi o nama. Mi vučemo konce katastrofe, pa se možemo spasiti živeći drugačije.
      Ono što je doista teško prihvatiti (barem za zapadnjake) jest da smo dobili ulogu pasivnog promatrača koji samo može sjediti i gledati koja će mu biti sudbina. Da bi izbjegli takvu situaciju, skloni smo se luđački opsesivno uključiti u razne aktivnosti, reciklirati stari papir, kupovati organsku hranu, bilo što, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, dajemo svoj doprinos – poput nogometnog fana koji navija za svoj tim pred svojim TV-om, vičući i skačući kao će to nekako utjecati na ishod utakmice.

      Ne kupujemo li organsku hranu iz istog razloga? Tko doista vjeruje da su polutrule i skupe organske jabuke zaista zdravije? Stvar je u tome da, kupujući ih, ne samo da konzumiramo proizvod, nego i pokazujemo svoje brižno lice i globalnu svjesnost te sudjelujemo u velikom kolektivnom projektu. Ne kupujemo prozvode zbog korisnosti ili kao statusne simbole. Kupujemo ih da dobijemo iskustvo koje nam pružaju, konzumiramo ih da bi nam život bio ugodniji i smisleniji.
      Eksplozija tjeskobe
      Nedavni oglas za hotele Hilton sadrži jednostavnu tvrdnju: “Putovanje nije samo dolazak od točke A do točke B. Ono bi nas trebalo napraviti boljom osobom”.

      Možete li uopće zamisliti takav oglas prije desetak godina? Posljednji znanstveni izraz ovog novog duha je nastanak nove discipline tzv. studija sreće. Kako to onda da u našoj eri produhovljenog hedonizma, kada je cilj života jasno definiran kao sreća, eksplodiraju tjeskoba i depresija?
      Đenada KUČKOVIĆ

    • Од w.a.mozart,
      ovo mi stiglo na mail
      Mleko sa proteklim rokom šalju natrag proizvođaču,
      koji ima zakonsko dopuštenje da ponovi proces pasterizacije na 190 stepeni,
      te da ga vrati natrag na tržište.
      Prema zakonu, taj proces se može ponavljati pet puta.
      Proizvođač je dužan objaviti koliko puta je ponovio ovaj proces i on ga obično objavi
      ali na svoj način, znajući da nitko ne pita, je li bilo kupljeno mlijeko prerađeno više puta.
      Tajna je napisana na dnu kartonske kutije, sitnim brojevima.
      Pretpostavimo da je napisani broj 12345, nedostajući broj označava koliko puta je bilo mlijeko reciklirano.
      Recimo 12 45, broj 3 nedostaje - to znači da je mleku 3 puta protekao rok i toliko puta je bilo ponovo prekuvano.
      To nije sve, jer u paketu sa 12 tetrapaka, nekim kutijama nedostaju brojevi, a u drugima ne.
      Ipak to znači da je cela pošiljka tretirana jednako.
      Na taj se način,firme se dobro bogate i to tako što recikliraju pokvareno mleko a oni koji snose posledice smo, naravno mi koji pijemo, ono što pijemo.
      dr. Andrej Gregori
      Zavod za naravoslovje
      (Institute of Natural Sciences)
      Ulica bratov Učakar 108
      1117 Ljubljana
      VAT: SI30620961
      Slovenija
      EU
      Ja sam provjerila, i od 10 mlijeka (Dukatovih) koje imam u kući
      na dva tetrepaka je bio samo br. 2 ... što znači da Dukat možda
      ne izostavlja broj koliko je puta mlijeko bilo reciklirano, već samo taj broj ostavi !
      Ja sam proverio pet brikova Subotičkog mleka. Na nekima nije na dnu štampano ništa, na drugima su cifre 123456•, a na trećoj je samo 6•. Buca
      Trenutno u kuci imam dva Imlekova tetrapaka, Kravicu, od 0,5 l, na oba fali broj 2...
      Ljudi kakav uzas. Gde mi zivimo. R
×
×
  • Креирај ново...