Jump to content
Sign in to follow this  
Danijela

Potresni spomenik beščašću

Оцени ову тему

Recommended Posts

Godine 1937. španska republikanska vlada Pablu Pikasu, tada već uveliko poznatom slikaru, poručila je sliku koja će na predstojećoj, velikoj svetskoj izložbi, predstaviti Španiju. Manjak inspiracije u početku je Pikasa ometao u radu. Ali ne zadugo.

U Španiji, za to vreme, skoro godinu dana je besneo građanski rat između španskih nacista predvođenih generalom Frankom i republikanaca. Godine 1937, 26. aprila, nemačka i italijanska avijacija, podržana od strane generala Franka, obasipa bombama Gerniku, tadašnju prestonicu Baska. Tokom svirepog čina stradao je veliki broj ljudi, a grad je gotovo uništen.

U takvoj situaciji nejakom čoveku, pred naletom sile mnogo jače od njega samog, preostaje samo da nemoćno posmatra zlo koje pred njim kulminira. Međutim, ako je taj nejaki čovek umetnik, pokupiće prkosno svoje boje i za samo nekoliko nedelja naslikati jedno od najznačajnijih dela u istoriji umetnosti, Gerniku.

Pikaso je na osmometarskom platnu ostavio svedočanstvo o tom tužnom događaju. Ovu sliku mnogi smatraju simbolom mira.

gernika.jpg

Gernika, “2009_1102_06_Madrid” flickr photo by peatc https://flickr.com/photos/peatc/4245955142 shared under a Creative Commons (BY-SA) license

Nastanku slike prethodilo je nekoliko skica. Neodređeni oblici koji podsećaju na ljudske i životinjske prilike čine kompoziciju slike koja podseća i opominje u isto vreme. Na levoj strani kompozicije naslikana je glava minotaura, koja je za slikara predstavljala simbol tiranije. Odsustvom boja dočarao je prisustvo ratnih užasa. A prisustvom pokreta koji sugerišu krikove, paniku i očaj, manjak ljudskosti kod zločinaca koji rat iniciraju.

Slika je prvi put izložena u junu iste godine, na velikoj svetskoj izložbi održanoj u Parizu, kako je i bilo predviđeno.

Jedna anegdota opisuje dolazak nemačkog oficira u Pikasov atelje. Ugledavši Gerniku oficir je upitao:

– Jeste li vi ovo uradili?

Na šta je slikar odgovorio:

– Nisam ja, vi ste!

Pikaso, koji je za vreme rata boravio u Parizu, nije dopuštao da se slika prebaci u Španiju, dokle god u njegovoj zemlji ne bude uspostavljena demokratija. Na samrti je svom advokatu, Rolanu Dimi, tražio da ni po koju cenu ne dozvoli prebacivanje slike iz Muzeja moderne umetnosti, sve dok je na vlasti general Franko.

Tako je i bilo. Slika je prebačena u Španiju tek 1981. godine, nekoliko godina nakon smrti generala. Od tada se nalazi u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.

Gernika je danas lep i već odavno obnovljen gradić na severu Španije. U njemu se održavaju obrazovne radionice, seminari i konferencije sa temom mira. Pored toga, svake godine se tradicionalno proglašava dobitnik Gernika nagrade za mir.

Piše: Marija Mladenović

https://kultivisise.rs/gernika-pikaso/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сад узео опет да погледам слику. Невероватно колико има детаља и како је приказао бол људи са једне стране, а са друге стране бездушну хладнокрвост крвника.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Ploču sa natpisom na kamenom spomeniku partizanima poginulim u borbi sa bugarskim okupatorima u Drugom svetskom ratu u mestu Ljubiš u opštini Čajetina, koji je grupa entuzijasta nedavno obnovila, uništili su nepoznati vandali, objavio je danas meštanin Srećko Prentović.

      On je, u otvorenom pismu predsedniku opštine Čajetina Milanu Stamatoviću ukazao da je prinuđen da mu se po drugi put obraća povodom spomenika na Smiljanića brdu, jer ranije, kad ga je obavestio šta je potrebno još učiniti na tom memorijalu, niko se nije udostojio da ga kontaktira. Grupa meštana je dobrovoljnom akcijom i radom dovela spomenik u koliko-toliko pristojno stanje, i uputili su molbu za pomoć kako bi „spomenik ostao spomenik“, ali odgovor nije dobijen ni od Saveta mesne zajednice Ljubiš, ni od organa Opštine.

      „U međuvremenu je nad spomenikom izvršen vandalsko-huliganski čin od nepoznatog učinioca – izvađena je mermerna spomen ploča sa natpisom, i potom razbijena. Ovaj vandalizam ulazi u ozbiljnu fazu i ne može se više tolerisati“, upozorio je Prentović. On je ukazao da je to sramota za Ljubiš, opštinu Čajetina, „za antifašističku Srbiju, ako je još igde ima“.

      „Hrabro, nema šta! Kao i uvek što su hrabri bili da se iživljavaju nad nemoćnim i slabijim. Ponovo ste ih, već decenijama mrtve ubili? Svaka čast. Šta je sledeće? Likvidacija onih koji su spomenik želeli da obnove“, zapitao je Prentović.

      Spomenik posvećen partizanima stradalim 7. novembra 1943 godine u borbi sa Bugarima, do prošlog vikenda je bio zarastao u šiblje i zatrpan smećem, a onda je grupa meštana raskrčila okoliš i obnovila bojom slova na spomen ploči, koja je nekom „zasmetala“, iako je tu od 1951. godine.
       
      Vandali uništili spomenik partizanima
      WWW.DANAS.RS Ploču sa natpisom na kamenom spomeniku partizanima poginulim u borbi sa bugarskim okupatorima u Drugom svetskom ratu u mestu Ljubiš u opštini Čajetina, koji je grupa entuzijasta...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Spomen ploči Alojziju Stepincu nije mesto nigde u svetu, a kamoli u Jerusalimu i učiniću sve što mogu da ona što pre bude uklonjena, izjavio je šef jerusalimskog centra "Simon Vizental" Efraim Zurof.
        On je to rekao za današnji "Kurir", a povodom postavljanja memorijalne ploče zagrebačkom nadbiskupu u vreme NDH u centru Jerusalima.
      Zurof je izjavio da je tek u četvrtak saznao da je memorijalna ploča postavljena i to na Putu suza kojim je, prema predanju, poslednji put prošao Isus Hrist na putu do Golgote, gde je razapet na krst.
         To je odvratno. Pod jedan, ne znam ko je to uradio i nemam nikakvu ideju ko bi to mogao da uradi. Mnogo sam tužan zbog toga jer memorijalnoj ploči Alojziju Stepincu nema mesta nigde u svetu, a kamoli u Jerusalimu. Ne mogu da uzmem čekić i razbijem ploču, ali ću ove nedelje učiniti sve što je u mojoj moći da ona što pre bude skinuta - rekao je Zurof.
        FOTO: RAS SRBIJA
        Stepinac je bio zagrebački nadbiskup za vreme NDH, koji nije učinio ništa da spreči usrtaške zločine i masovna mučenja i ubistva Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu i drugim logorima u Hrvatskoj, navodi list.
      Memorijalna ploča Stepincu postavljena je još 27. aprila ove godine na inicijativu Hrvatske magistralne delegacije (HMD), čiji je zaštitnik bio Stepinac, a povod za postavljanje je bilo prvo hodočašće u Svetu zemlju od 23. do 30. aprila.
      izvor
    • Од Драгана Милошевић,
      Mladen Sekulović, odnosno Karl Malden, dobio je danas spomenik u Beogradu ispred Jugoslovenske kinoteke. 
       
      Na svečanom otvaranju obratio se i veliki glumac Majkl Daglas koji je poslao video poruku, izrazivši zahvalnost našoj zemlji. Video poruku poslale su i Maldenove ćerke koje su se takođe zahvalile na ukazanoj časti.
      - Pozdrav za Srbiju. Žao mi je što danas nisam u Beogradu. Mnogo mi je žao što danas ne mogu da odam počast mom dragom srpskom i američkom prijatelju, mom mentoru Mladenu Selukoviću. Ponosan sam što će dobiti ovaj divni spomenik u svojoj domovini. Imao sam privilegiju da radim četiri godine sa Karlom šest dana u nedelji i osam meseci. Karl i ja smo snimali 104 sata programa za TV. Sve sam naučio od njega. On je imao dve ćerke, ali ja sam bio njegov usvojeni sin. Nikada neću moći dovoljno da mu se zahvalim što me je naučio da slušam druge ljude, što je prava umetnost. Njegova radna etika bila je bez premca, a uz to bio je predivan čovek. U mislima sam s njegovom prelepom ženom Simonom, koja je i dalje sa nama. Pružam podršku svim njegovim srpskim prijateljima i mnogo vam hvala što odajete počast Karlu Maldenu, velikom, velikom čoveku - poručio je glumac u video poruci.
      Uvod u otkrivanje spomenika bila je promocija autobiografske knjige Mladena Sekulovića, "Kako sam uspeo". Knjiga je nedavno predstavljena na Sajmu knjiga i u Jugoslovenskoj kinoteci.
      Veliki prijatelj slavnog glumca Dan Tana je podvukao da je sa Maldenom sarađivao u snimanju filma Gorana Paskaljevića "Suton" iz 1982. godine, u kome se govori o životu emigranata.
      - Malden je bio ponosan na svoje poreklo i govorio je srpski jezik, kazao je Tana.
      Karl Malden je rođen u SAD 1912. kao Mladen Sekulović, a Oskara za najbolju sporednu ulogu je dobio za rolu u filmu "Tramvaj zvani želja".
      Maldenova karijera je trajala više od 60 godina, a umro je 2009. godine.
      Karl Malden je rođen 1912. godine u Čikagu od oca Petra Sekulovića, emigranta iz Bileće i majke Marije, češkog porekla.



      link
    • Guest
      Од Guest,
      Споменик је подигнут испред спомен храма посвећеног Свима светима и жртвама палим за отаџбину.
      У церемонији су учествовали патријарашки егзарх све Белорусије Митрополит мински и слуцки Филарет, чланови Синода и свештенство Белоруске православне цркве, опономућени за вјерска питања Републике Белорусије, градоначелник Минска, амбасадор Руске Федерације у Белорусији и многи други.
      Патријарх Кирил је скинуо прекривач са споменика и окропио га светом водом. Након пјевања «Вјечне памјати» приснопамјатном Патријарху Алексију Другом, крај споменика је положено цвијеће.

      Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...