Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
александар живаљев

Орден Светог Симеона Зорани Михајловић

Оцени ову тему

Recommended Posts

Орден Светог Симеона Зорани Михајловић

 
четвртак, 07.09.2017. Политика.рс
zorana-mihaj-ss.jpg
Фото Танјуг

Епископ шумадијски Јован доделио је потпредседници Владе Зорани Михајловић орден Светог Симеона Мироточивог, који Српска православна црква додељује за посебан допринос поспешивању односа између цркве и државе.

Михајловићева, која је и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, ово одликовање је добила на предлог црквене општине при Храму Свете Петке у Петки, чију је реконструкцију помогла, саопштило је то министарство.

У одлуци се наводи да се Михајловић орден уручује „у знак признања за велику љубав према својој Светој цркви коју је показала према Храму Свете Петке у Петки”, наводи се у саопштењу. (Танјуг)

У извештају епархије шумадијске са освећења Храма у Петки, међу одликованима се не помиње гђа Зорана Михајловић, али се помињу други високи функционери:

 

 

Преосвећени се, на крају, захвалио свима који су на било који начин помогли обнову и изградњу храма Свете Петке, а најзаслужнији међу њима награђени су Архијерејским Граматама Признања, ордењем Светог Симеона и Вожда Карађорђа. Орденом Светог Саве другог реда награђени су: вд директора ЈП ЕПС господин Милорад Грчић, заменик директора БИА-е господин Иван Тодоров и проф. др Жељко Лазић, саветник директора БИА-е и професор на националној Академији за безбедност.

 

 

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=4959:2017-09-04-07-13-41&catid=187:-2017&Itemid=2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није страшно, по мени да друштвено-истакнути појединци и појединке добијају и ове ордене, које слажу у витринама са признањима "Нај-Европљанин" и прочим. Посебно када је овдје у питању епархијско одликовање, мало би чудно било да гђа Михајловић која је забетонирала ранохришћанску базилику на путу за Димитроврад, добије општецрквено признање (У овом случају добили су га вд директор ЕПСа и замјеник и савјетник директора БИАе).

Страшно је када многи за Цркву и народ заслужни појединци, не добију адекватан испраћај. Стари је обичај да истакнутим појединцима заслужним за војску, науку, књижевност итд, служи опијело патријарх, а ако не може неки истакнути владика. То је било прекршено на шта је упозоравао академик Дејан Медаковић у случају сахране академика Павла Ивића, на којој се није појавио нико из више црквене јерархије, док је истовремено Веселину Бошковићу, опеијело држао патријарх са више владика, чак је покојнику постхумно уручен Орден Светог Саве Првог степена. Од онда су почеле приче у јавностим колико кошта црквено одликовање? Блаженопочивши патријарх Димитрије 1929. није могао да служи опијело професору Војиславу Бакићу, утемељивачу педагогије у Срба, јер је истовремено била сахрана Војводе Степе Степановића, али је служио 40-дневни помен Бакићу.

У овом случају је чудно што информацију није дала СПЦ, већ кабинет министарства, а сама потпредсједница владе и министарка изгледа да није ни присуствовала освећењу храма:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
  ФБ објава ђакона Ненада Илића

 

ЦРКВЕНО ОРДЕЊЕ ЗА ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕНИКЕ

Најновији носилац ордена Светог Симеона Мироточивог је Зорана Михајловић потпредседница Владе Србије и и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Најновији носиоци ордена Светог Саве другог степена су Иван Тодоров, заменик директора БИА, Милорад Грчић в.д. директора ЕПС-а и Жељко Лазић, светник директора БИА.

Орден Светог Симеона Мироточивог, установљен на мајском заседању Светог Архијерејског Сабора 2009. године, додељује се домаћим и страним државницима за посебан допринос поспешивању добрих односа између Цркве и Државе.

Црквени орден Светог Саве је највише одликовање које додељује Српска православна црква. Орден је установљен у време Патријарха Германа и њиме се одликују духовна и световна лица за нарочите заслуге за Српску Православну Цркву.

  ИЗВОР:https://www.facebook.com/dakon.ilic?hc_ref=ARQcxKk8hKlkbWpzMx3xpmsIcafQyez-20mY_g2Raml-OdmI6hcNcdnYaYlaF8OM8CQ&fref=nf

 

  О ЦРКВЕНИМ ОДЛИКОВАЊИМА: о. САВО Б. ЈОВИЋ, главни секретар Светог Архијерејског Синода


Протојереј Саво Б. Јовић




 

ОРДЕНИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
КОЈЕ ДОДЕЉУЈЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР,
ОДНОСНО СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД






   У редовима који следе биће речи о орденима Српске Православне Цркве које заслужним лицима додељује, а на предлог надлежних епархијских архијереја, Свети Архијерејски Сабор, односно Свети Архијерејски Синод.


 
ordeni-spc-01.gif



   Дакле, још 1985. године, а поводом прославе 800-годишњице рођења Светог Саве установљен је Орден који носи име овог Светитеља, којим се одликују духовна и световна лица за нарочите заслуге за Српску Православну Цркву.

   Орден је установљен у три степена: први степен је беле, други, црвене и трећи плаве боје. Истом одлуком је стављено у дужност Светом Архијерејском Синоду да изради овај Орден, као и да напише Уредбу о његовом додељивању. Свети Архијерејски Синод је приступио послу и већ наредне године за прво редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Орден је био искован, а Уредба написана што је, на основу члана 69. тач. 25. Устава Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор, својом одлуком, АСБр. 13/зап. 59 од 22. маја и усвојио.

   У поменутој Уредби о одликовању овим Орденом, поред осталог, стоји: одлуком Светог Архијерејског Сабора одликују се, а на предлог једног или више чланова Светог Архијерејског Сабора, Патријарх и архијереји Српске Православне Цркве, а сва остала духовна и световна лица, као и установе, одликују се одлуком Светог Архијерејског Синода, а на предлог надлежног архијереја. Иста Уредба предвиђа да се сва духовна и световна лица из реда других цркава и земаља одликују одлуком Светог Архијерејског Синода.

   Орден се додељује декретом и граматом Светог Архијерејског Сабора, односно Светог Архијерејског Синода, а у грамати се најкраће новоде заслуге оних лица којима се исти додељује. Ове грамате потписује Патријарх, односно његов заменик – члан Светог Архијерејског Синода.

   Односна Уредба је предвидела да лице које је примило Орден, рецимо трећег степена, може за своје веће заслуге примити и Орден другог, као и првог степена, али под условом да су прошле најмање три године од ранијег одликовања.



 
ordeni-spc-02.gif



   Године 2009. у свом мајском заседању Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку, под АСбр. 75/зап. 139, о установљењу још пет ордена: Светог Симеона Мироточивог, Светог Краља Милутина, Светог Петра Цетињског, Свете Царице Милице – Преподобне Евгеније и Светог Деспота Стефана Лазаревића, и ставио у дужност Светом Архијерејском Синоду да исте изради и напише Уредбу о њиховом  додељивању.

   Годину дана је трајао рад на дизајну и изради пробних модела ордена, с тим да су први примерци урађени 2010. године када их је Свети Архијерејски Сабор прихватио и одобрио Уредбу о њиховом додељивању. На истом заседању, а поводом предстојећег обележавања 1700 година од проглашења Миланског едикта 313. године, Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку, под АСбр. 5/зап. 87 од 29/16. априла, о установљењу Ордена Светог Цара Константина, којом приликом су допуњени чланови 4. и 5. односне Уредбе, и овако допуњен текст одобрен.

   Поменута Уредба предвиђа да се Орден Светог Цара Константина додељује оним лицима која су допринела слободи вере и уопште унапређењу људских права и слобода.

   Орден Светог Симеона Мироточивог додељује се домаћим и страним државницима за посебан допринос поспешивању добрих односа између Цркве и Државе.

   Орден Светог Краља Милутина додељује се оним лицима која су се доказала као ктитори и добротвори, с обзиром на то да је и сâм Краљ Милутин био велики добротвор и задужбинар.

   Орден Светог Петра Цетињског додељује се за мисионарство, евангелизацију, миротворство, као и лични подвиг жртвовања.



 
ordeni-spc-03.gif



   Орден Свете Царице Милице – Преподобне Евгеније додељује се за истакнути рад у помагању сиромашнима, болеснима, немоћнима и у свему ономе што се сматра као хуманитарна активност или харитативна делатност.

   Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића додељује се лицима за допринос у области културе, књижевности, песништва, преводилаштва и уопште за постигнути успех у хуманистичким наукама.

   Као и Орден Светог Саве, тако се и ови ордени додељују декретом и граматом Светог Архијерејског Сабора, односно Синода. У грамати се најкраће наводи заслуга лица које Орден прима, а саме грамате потписује Патријарх српски, односно његов заменик – члан Светог Архијерејског Синода. Одлуке о додељивању свих напред речених ордена обавезно се објављују у Гласнику, службеном листу Српске Православне Цркве.



 
ordeni-spc-04.gif




   Сматрам да је овде потребно нагласити да поменута Уредба предвиђа да Свети Архијерејски Сабор, или Синод, може одлуку о додељивању ордена поништити, а Орден одузети лицу које би се у току доцнијег свог живота огрешило о Српску Православну Цркву, па потом било кажњено неком црквеном казном. И на крају треба знати да било који Орден, сâм по себи, не спасава онога који га је добио, али га обавезује да остане делатан на Христовом путу и буде добар пример другима како би и они видевши његова добра дела прославили Оца нашега Који је на небесима (Мт 5,16).

  ИЗВОР: http://www.czipm.org/ordeni-spc.html


Напомена: о хиљадугодишњици мученичке кончине Светог Јована Владимира, уведен је и општецрквени орден са његовим именом.

  ЗАКЉУЧАК И ПИТАЊЕ

Значи тачна је вест Танјуговада је потпредседница и министарка добила "орден Светог Симеона Мироточивог, који Српска православна црква додељује за посебан допринос поспешивању односа између цркве и државе." Моја интерпретација из претходног поста да је добила епархијско признање за помоћ у грађењу цркве јесте погрешна.

Е, сада, како једна министарка која се оглуши на јавни патријархов апел (и свјетску праксу) да не забетонира вриједну ранохришћанску базилику, "доприноси поспешивању односа између цркве и државе"?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Visoko priznanje Srpske pravoslavne crkve "Vestima": Orden i za dijasporu!gallery.png

Crkva svete Petke, u selu Petka nadomak Lazarevca, ponovo je otvorila vrata vernicima posle četiri godine obnove koju je putem "Vesti" umnogome pomogla i srpska dijaspora.

677638_677529-040902c5_f.jpg?1504516768
Z. Raš
U prave ruke: Uručenje Ordena Svetog Simeona Mirotočivog
  Za tu nesebičnu pomoć vladika šumadijski Jovan dodelio je Orden Svetog Simeona Mirotočivog Dušanu Vidakoviću, predsedniku kompanije NIDDA Verlag GmbH, izdavača našeg lista. U ime gospodina Vidakovića, veliko priznanje primio je šef deska "Vesti" Milan Jovanović.

 

Čuvar vere od 16. veka

Naselje Petka prvi put se pominje u Osmanlijskom defteru 934. po Hidžri. Prema julijanskom kalendaru to pada između 27. septembra 1527. i 14. septembra 1528. Stari spisi navode da je Crkva Svete Petke prvobitno bila sagrađenja kao "trška", odnosno deo trga. Takve svetinje imaju kupolu, bez priprate i bočnih apsida.

Poklonjenje moštima

Obnova oronulog zdanja počela je 2013, a starešina hrama protojerej Vojislav Odavić ističe da je pomoć stizala "od Amerike do Australije i Nemačke". Zahvaljujući njima, crkva je dobila potpuno novi izgled i blistavu belinu, pa je osveštao episkop šumadijski Jovan pred oko hiljadu vernika.

Hram je izgrađen još 1869. godine. Kad su iz rumunskog grada Jašija dopremljeni delići moštiju Svete Petke i smešteni u zlatnu kutiju u drvenom ćivotu, u hram su nagrnule hiljade hodočasnika iz cele Srbije. Da je obnova neophodna, postalo je jasno kada je plafon zapretio da padne na glavu vernika.

Zahvalnost svima

Osim "Vestima" i rukovodstvu kompanije, protojerej Odavić je zahvalan i srpskom rasejanju i svima drugima koji su puno pomogli da hram bude obnovljen. U prvom redu Elektroprivredi Srbije i njenom direktoru Milenku Grčiću, istaknutom sportskom radniku Ivanu Todorovu i profesoru Željku Laziću.

Uz Božju pomoć

Otac Voja, kako ga iz milošte zovu parohijani, smogao je snage da bez para i uz božju pomoć krene u renoviranje stare crkve. I pomoć je počela da stiže, pa je crkva na oduševljenje parohijana počela da poprima novi izgled.

Pomoć u bolesti i nevolji

Ime Svete Petke nose brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama. Njen kult je veoma razvijen u srpskom narodu i mnoge porodice je slave kao krsnu slavu 27. oktobra. Ljudi kažu da ova svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, opominje one koji greše, a mnogima je spasla život i izvela ih na pravi put vere. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi i kod Grka, Rumuna i Bugara.

Protojerej Odavić objašnjava da nije bilo velikih radova. Radilo se dan za danom, prvo uz pomoć oko hiljadu domaćinstava u parohiji i njihovih novčanih priloga. Kada je zafalilo novca, Odavić je pozvao u pomoć dobre ljude i putem "Vesti".

- Uz blagoslov vladike Jovana, arhitekta Darko Đorđević je prionuo na posao i jula 2013. Svetom liturgijom započeti su radovi u slavu Božju, svete Petke i naroda. I eto, posle četiri godine i osvećenja imali smo i prvu svetu liturgiju - kaže starešina hrama otac Voja.

Vera u zemlju i ljude

Subotnju liturgiju služio je vladika Jovan sa sveštenstvom iz Kolubarsko-posavskog namesništva, zatim beogradsko karlovačke Mitropolije, Srednjoevropske i Valjevske eparhije. Jučerašnju je Odavić služio sa kolegama iz obnovljene crkve, Miroslavom Filipovićem i Ivanom Ivankovićem, jednim od prvih bogoslova koji je iz ove parohije poslat na školovanje.
Sada ih je, kaže otac Voja, osam, a dvojica su već postali sveštena lica.
- Ne mogu da opišem sreću vernika zbog završetka hrama. Ovim što smo uspeli da uradimo, pokazana je vera u našu zemlju i ljude, ali je i očuvano jedinstvo duha srpskog naroda kojeg samo neko treba da vodi - kaže starešina hrama.

Pomoć stizala sa sve četiri strane sveta: Zrno po zrno - crkva!

Naši čitaoci sa sve četiri strane sveta rešili su da pomognu posle teksta objavljenog u avgustu 2013. godine. Iz Australije je gospodin Matić poslao 700 australijskih dolara i pismo preko redakcije "Vesti":

- Siguran sam da me je posle svega što sam doživeo i ostao živ Sveta Petka spasla. Verujem u naše ljude u dijaspori, znam da vole i veruju u ovu svetiteljku, i molim ih da ne ostanu nemi i pomognu kao što i Bog pomaže. Dragi svešteniče, puno hvala i od Boga vam želim da završite radove pre zime, a ima dosta dobrih ljudi koji veruju u Svetu Petku.

S tog kontinenta su se javili i Ilija i Silvana Krneta koji su poslali 200 australijskih dolara i zahvalili svešteniku što čuva srpske svetinje.

Kada je ponovo ponestalo sredstava, "Vestima" se 2014. javio anonimni dobrotvor iz Švajcarske koji se predstavio kao Goran iz Bazela. Napisao nam je da je rodom iz okoline Trstenika i donirao sredstva za obnovu oronule svetinje.

Da je istinita narodna izreka "zrno po zrno pogača" pokazalo se kada su se javili i Vesna i Đuro iz Hamiltona u kanadskoj provinciji Ontario. Oni su poslali 1.000 evra. Usledili su i prilozi dijaspore s evropskog kontinenta, pa su nastavljeni radovi na hramu u kojem se mole meštani Petke i oni iz Šušnjaka, Ćelija i Županjca.

Crkva je dobila i aluminijumski krovni pokrivač. Sve to od dobrovoljnih priloga onih koji pomažu iz ljubavi prema pravoslavlju i poštovanja prema Svetoj Petki.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је фасцинантно то што се ордени деле шаком и капом и то не само људима који нису верујући, пошто бити неверујући је за мене бар блажа ситуација од Богобораца.

Дотична је уништила базилику, ниједног тренутка нисам чуо да је дотична верујућа, Вулину који је имао став Лењин се роди, пандан Христу је исто добио орден, или људи који су осведочени масони и припадници масонских удружења добијају ордене, дакле нешто ту није нормално.

И оно што је мени као вернику најпоразније, ја до сад нисам чуо да је у нашој цркви додељен орден просто неком обичном верујућем човеку који можда није финансијски показивао делатну љубав према цркви, али јесте неким другим стварима које су можда и доста душекорисније. На крају крајева ни Зорана ни многи други не дају паре из свог џепа него паре државе, тим пре ми је нејасно да никад ниједан неки прост сељак или ко слично није добио орден од цркве.

Све су то из бие, цие, власти, власници овог, власници оног, чини се да је једини параметар за додељивање ордена искључиво и само новац и колико је тај неко и то углавном не својих пара приложио за нешто, што ме доводи до крајње помисли да се орден купује. То јесте мало поразно, али трудим се да ни не размишљам претерано о томе али ето.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кад год СПЦ на централном или епархијском нивоу додели неки орден некој јавној личности која се не сматра баш моралним стубом друштва (што свакако посебно важи за политичаре међу њима), деси се нешто невероватно: на интернету се уједине масе верника и неверника у покличу „ЗАШТО?!“ и „КАКО?!“

orden.jpg

То само по себи није лоше и лепо је понекад видети јединство у нејединству, али се поставља питање: да ли је то ордење заиста вредно толике пажње?

Када почнемо да учествујемо активно у животу Цркве, или када упишемо ПБФ, или ако смо у једној од – у недостатку бољег израза – „просветљених“ епархија, прво што нас науче јесте да Црква није институција, да Црква није религија, напротив, да Црква није здање, но да је Црква богочовечански организам, тело Христово, да смо сви ми ћелије тог тела и равноправно учествујемо у њему. То је мантра која функционише у неком есхатолошко-метафизичком смислу, све док се не укључи било шта материјално у причу, почев од Причешћа (где су неки вазда једнакији од других), па све до самих материјалних добара Цркве у сваком смислу. Наиме, иако смо сви ми „равноправни“ чланови Цркве, не може баш сваки члан да дође и одлучује о намени трошења црквеног новца – у нешто дубље и да не улазим. И оно народно „достојан!“ на рукоположењу нових свештенослужитеља је такође одавно само формално и нема никаквог стварног утицаја на постављење истог. О начину бирања свештенослужитеља за дату заједницу такође нећемо овде и сада. Неретко се дешава да се лоше расподељује међ’ све чланове Цркве, док повластице остају повлашћенима. Примера ради, када је свештеник Бранислав Перановић убио оног наркомана, брзином пожара се проширила мантра „сви смо ми одговорни“, „сви смо ми криви“, иако се сасвим јасно зна ко одлучује о томе ко ће бити где постављен и који ће му задаци бити.

Дакле, укратко, постоје две Цркве. Црвка у Литургији, која изображава Царство Небеско – то је она из дефиниције, и Црква као фирма. Да, фирма. Има свој ПИБ, има одговорно лице с депонованим потписом, рачуне, запослене… И то је моменат у којем се сукобљавају жеље и аспекти шта је Црква и шта она (не) треба да ради.

Када неко од црквених великодостојника говори о љубави верника према „мајци Цркви“, када у граматама које разни добијау пише да имају добродетељну љубав према „мајци Цркви“, питам се која је то тачно Црква. Јер ако је то она из дефиниције, Тело Христово, чији сам ја део, то онда не може бити мајка. Имати Цркву као мајку је некако као да ниси део ње у физичком смислу у којем смо делови Тела Христовог у Чаши. Мајка нас роди, и онда више нисмо физички део ње. Награђивати некога јер има љубав према Цркви је као да наградим десну руку зато што ми је почешала сврабеж на рамену, грубо речено. И погледајмо само ко су људи који добијају грамате и ордења. На већем, а и на локалнијем плану. Политичари, бизнисмени, понеки епископ (што мени тек није јасно, искрено речено), кумови слава на локалном нивоу и генерално добротвори, дакле људи који на овај или онај начин материјално доприносе Цркви. Материјалној Цркви. Цркви фирми. Стога је логично да такво ордење и грамате ретко до никад добијају чтечеви, појци, црквењаци, „баке из првог реда“ – а они то ордење и не желе. На основу свега тога могу само да закључим да када год се говори о „мајци Цркви“ као нечему што је одвојено од корпуса верника, што је изнад нас, да се говори о Цркви фирми, те да је иста та фирма она која додељује ордење, а не Црква као Тело Христово.

Црква фирма, будући историјско-физичка репрезентација Тела Христовог, самим тим прихвата и одређене конвенције физичког света, а награђивање за „добра дела“ је свакако део тога. Јесте парадоксално, будући да нас вера учи да не треба да очекујемо награду за добра дела, него да иста чинимо јер смо Иконе Божије који је ултимативно добро и јер је чињење добра једноставно начин постојања. Но, као што човек није савршен и не може увек до скоро никада бити та идеална Икона Божија, тако ни Црква фирма не може то бити, будући састављена од тих истих људи. Стога је логично да се дешавају овакви, а и много гори „преступи“.

Да ли то правда чињеницу да СПЦ оваквим поступцима занемарује то што они одбијају људе од ње, што саблажњава добар део верника и још више окреће против себе оне који су већ против ње? Никако. Да кажемо „СПЦ чини оно што сматра исправним, без обзира на коментаре и не хаје за јавну углед“ би било у реду да се не дешавају повремена иступања великодостојника Цркве у јавности који говоре о угледу Цркве, о наношењу штете истом од стране одређених друштвених и црквених група, тако да је јасно да је у неку руку њима итекако стало до угледа – када они (они који воде Цркву фирму) сматрају да је исти пољуљан. То што они и остатак света имају сасвим различите погледе на тај исти углед је скроз друга прича.

Поставља се питање – чему онда дизање прашине кад Зорана Михајловић добије орден или Драган Вучићевић добије грамату? Какве то везе има с нама самима? Апсолутно никакве. Но, будући да смо – као што сам малопре већ написао – само људи, нормално је и да имамо такве реакције. Оно што није нормално је да се ваљамо у истима и расплињујемо их и тиме нечему суштински небитном придајемо толики значај. Имамо, ваљда, паметнија посла.

Нико ордење неће понети у Царство, а тамо нас чека једини орден којем треба да стремимо – Орден Љубави Христове, а тај се свакако не носи на ленти.

Dopisi-iz-Diznilenda-1020x104px-logo-crn

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dosao u moj auto servis svestenik da mu operem mercedesa, kupio je najnoviju mecku pred penziju, kaze, ,,za moju dusu''. Objasnjava mi sta sve ima od opreme i kaze, ,,ma, perverzija''.

Kome god o tome pricam slatko se nasmejemo. Ali ne mozemo da verujemo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Иницијативу за изградњу цркве у Ресавици покренули су њени грађани у договору са месном заједницом 8. августа 1997. године. После годину дана, 9. августа 1998. године, Његово преосвештенство Епископ браничевски Игнатије освештао је темељ за Цркву Светог Пантелејмона, а зидање и малтерисање цркве потрајало је од 2000. до 2004. године.      Мештани су затим затражили и свог свештеника, због чега је 1. септембра 2003. године основана Црквена општина и парохија ресавичка са седиштем у Ресавици. Њу сачињавају: Ресавица, Равна Река и Сењски Рудник. Пре оснивања црквене општине Ресавица је припадала парохији стрмостенској. Први парох постао је свештеник Зоран Филиповић, који је остао у цркви до 2005. године, а од тада је парох свештеник Саша Ђорђевић. Сама црква се налази на једном од најлепших места у насељу, окружена зидом од камена и металном оградом.   Донацијама појединаца и предузећа постављенa је гранитна керамика на поду, подно грејање, прикључен је топловод, поплочан улаз до цркве. Иконостас је израђен вештом руком протомајстора Мишка Милановића из Супске код Ћуприје, а иконе је живописао иконописац Никола Ђуровић из Београда. Црква припада Епархији браничевској, Намесништво свилајначко, Црквена општина ресавичка.   Епископ браничевски Игнатије је освештао новосаграђену цркву 9. августа 2012. године Уз Епископа је саслуживало десет свештеника, три ђакона и четири чтеца. За обред освештења донете су мошти Светог кнеза Лазара из Манастира Раваница, што је уз многобројно свештенство учинило овај обред још свечанијим. Велики допринос доласку црквених великодостојника, сигурно, припада пароху ресавичком Саши Ђорђевићу, који је још једном позвао своје парохијане да прилажу за здравље и спасење својих душа.   После свечаног чина Владика је одржао говор окупљеном народу, у коме је појаснио чин освећивања цркве: „Освећење цркве је потребно зато што смо ми, у ствари, Црква као заједница која се сабира на једном месту и на тај начин изражава веру у оно што је Господ обећао, а то је да ће у последњи дан када дође, сабрати све народе на једном месту и када ће бити Царство Божје. Литургија треба да се обавља у једном граду на једном месту, јер Литургија представља сабирање, а раздвајање представља смрт, јер без сабирања на светој Литургији и без причешћа неће бити ни вечног живота“.   Сама грађевина цркве символизује јединство: унутрашњи део куполе је у облику крста, што указује на утемељење Цркве на Христовом страдању. Кубе је символ неба и божанског, те изображава небо-земни спој у Цркви, спајање Бога и створене природе, Бога и човека – које га чини вечно живим бићем.   Владика је рекао да се молимо за здравље оних који су помогли да се сагради црква и доведе у ово стање. У свом говору је посебно захвалио руководству предузећа „Рембас“ на доприносу. У завршници свог обраћања верном народу Преосвећени је навео: „Ово је велики дан, ово смо једном осветили цркву за вечност, никад више је нећемо освећивати и никада се она неће ни порушити. Много тога ће проћи, а црква ће остати“. Свечани чин су улепшали појци.   После освештења цркве приређен је пригодан ручак за Владику и госте у хотелу „Ђула“. Том приликом је додељено тридесет архипастирских грамата најзаслужнијим дародавцима.   Надлежни парох Саша Ђорђевић опслужује парохију која обухвата: Сењски Рудник, Ресавицу и Равну Реку – укупно 450 домова, и то на простору у којем је својевремено живело 22 народности! Били су то рудари који су долазили овамо са постора целе раније Југославије, и још пре Другог светског рата. Потреба за православном црквом осећала се одавно.   Пројекат Цркве Светог Пантелејмона урадила је и поклонила фирма „Сигма пројект“ из Београда. Грађевинске радове је извела фирма „Вавилон“ из Раче крагујевачке, чији је власник Раде Здравковић, дипл. инж. грађевинарства.   Црква у поду захвата 180 m²; двокуполна је, има три звона, која је излила фирма „Јеремић“ из Београда.   Живописање цркве на око 900 m² отпочело је 2016. године. Владика је предложио распоред живописа, сцена и појединачних фресака, а осликавање поверио иконописцу Петру Билићу из Београда, који се овог посла латио заједно са својим синовима. Због близине манастира Манасија и Раваница, неке сцене и ликови су урађени према фрескама у овим манастирима.   Тако, Цркву Светог Пантелејмона у Ресавици осликава Иконописна радионица „Билић“ из Београда, у периоду од три године. Уметнички стил и ликовни квалитет радионице „Билић“ препознатљив је у Српској Православној Цркви. Преко 30 храмова осликаних од стране протомајстора Петра говоре и о озбиљности и квалитету рада. Осликавање се изводи у оквиру канона Православне Цркве и по благослову надлежног епископа. Очекује се да ће бити окончано, ако Бог да, крајем ове, 2019. године.   Сви чланови радионице „Билић“ (протомајстор Петар са три сина) активни су верници Српске Православне Цркве. Радионица се налази у Београду, на Врачару, у непосредној близини Храма Светог Саве.   Уметничке радове на живописању у потпуности финансира фирма „Svecom d.o.o.“ из Београда, на челу са директором др Ратком Радосављевићем. Иста фирма је учествовала и у изградњи цркве, а позната је по својим активностима и помоћи рударској заједници у Србији. Та помоћ и прилози су усмерени на здравство, школство и Цркву у местима где се обавља рударска делатност и живе рудари (Соко Бања, Алексинац, Сјеница, Сењски Рудник, Равна Река, Деспотовац, Ресавица). „Svecom d.o.o.“ је велики и признати добротвор Српске Православне Цркве, који се истакао у својој вишеструкој активности у реконструкцији Цркве Светог цара Константина и Јелене у Београду, на Вождовцу.   Протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 13. јануара 2020. године на платоу испред Спомен-храма Светог Саве на Врачару молебан на почетку Нове године и упутуо молитве за спас народа у Црној Гори, Косову и Метохији и свим српским крајевима.     Саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г. Стефана, настојатеља храма Светог Саве. После молебана, у поноћ, на радост многобројног верног народа престонице приређен је традиционални ватромет.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Поводом празника Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, доносимо текст Анафоре која се приписује њему:      Свештеник: Стојмо право, стојмо са страхом, пазимо да свето Узношење у миру принесемо.   Народ: Милост мира, жртву хвале.   Свештеник: Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.   Народ: И са духом твојим.   Свештеник: Горе имајмо срца!   Народ: Имамо их ка Господу.   Свештеник: Заблагодаримо Господу.   Народ: Достојно је и праведно.   Свештеник се моли, почињући свето Узношење:   Ти који јеси, Владико, Господе Боже Оче, Сведржитељу, Обожавани, ваистину је достојно, праведно и долично величанству Светиње твоје: Тебе хвалити, Тебе певати, Тебе благосиљати, Теби се клањати, Теби благодарити, Тебе славити Јединог истински суштога Бога, и срцем скрушеним и духом смиреним приносити Теби ово духовно богослужење наше; јер си нам Ти даровао познање Истине твоје. И ко је способан исказати моћи твоје, објавити све хвале твоје, изнети сва чудеса твоја, учињена у сва времена? Владару свих и свега, Господе неба и земље, и све твари, видљиве и невидљиве, Ти седиш на престолу славе и надгледаш бездане, Беспочетни, Невидљиви, Непостижни, Неограничени, Непроменљиви, Оче Господа нашега Исуса Христа, великога Бога и Спаса, наде наше, Који је Слика Твоје доброте, Печат истоветни, Који показује у себи Тебе Оца, Логос живи, Бог истинити, предвечна Премудрост, Живот, Освећење, Сила, Светлост истинита, којим се јави Дух Свети, Дух Истине, Дар усиновљења, Залог будућег наслеђа, Првина вечних добара, животворна Сила, Извор освећења; којим укрепљавана сва творевина словесна и умна служи Теби и узноси Ти вечни славопој, пошто све и сва служи Теби. Јер Тебе хвале Анђели, Арханђели, Престоли, Господства, Начала, Власти, Силе, и многооки Херувими. Око Тебе стоје Серафими, једни са шест крила, и други са шест крила: са два покривају лица своја, са два ноге, а са два лете, и кличу један другоме неућутним устима, непрестаним славословима:  Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи:   Народ: Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.   Свештеник:   Са овим блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми грешни кличемо и говоримо: ваистину свет јеси и пресвет, и нема мере величанству Светиње твоје; и праведан си у свима делима својим, и у свему си поступио с нама по правди и истинском суду: створио си човека узевши прах од земље и почаствовавши га ликом твојим, Боже, настанио си га у рају сладости, и обећао му бесмртност живота и наслађивање вечним добрима, кроз држање заповести твојих. Али, пошто он не послуша Тебе, истинитог Бога, Саздатеља свога, и би заведен змијином обманом и умртвљен својим сопственим сагрешењима, изагнао си га праведним судом твојим, Боже, из раја у овај свет, и вратио га у земљу од које беше узет, устројавајући му спасење кроз поновно рођење у самом Христу твоме. Јер се Ти, благи Боже, ниси потпуно одвратио од створења твога које си саздао, нити си заборавио дело руку Твојих, него си га по милости и самилости твојој посећивао на разне начине: слао си Пророке, чинио си чудеса преко Светих Твојих, који су Ти у сваком поколењу угодили; говорио си нам устима слугу Твојих Пророка, најављујући нам спасење које се имало збити; дао си нам Закон у помоћ; поставио си нам Анђеле као чуваре. А када се наврши пуноћа времена, говорио си нам самим Сином твојим, кроз Кога си и векове створио, који је Блистање славе твоје и Обличје бића твога, и све носи речју силе своје, који није сматрао за отимање то што је раван Теби, Богу и Оцу, па ипак Он, превечни Бог, јави се на земљи и са људима поживе, и оваплотивши се од Свете Дјеве, понизи Себе узевши обличје слуге и постаде једнак телу смирења нашега, да нас учини једнакима лику славе његове. Јер пошто кроз човека грех уђе у свет, и кроз грех смрт, то Јединородни Син твој, који је у наручју Тебе, Бога и Оца, благоизволи родити се од жене, Свете Богородице и Приснодјеве Марије, подвргнути се Закону и кроз тело своје осудити грех, да би они који умиру у Адаму, били оживљени у самом Христу твом. И Он, живећи у овоме свету, даде нам спасоносне заповести, и одвративши нас од обмане идолске, приведе нас познању Тебе, истинитог Бога и Оца, и стече Себи нас – народ изабрани, царско свештенство, свети род. И очистивши нас водом, и осветивши Духом Светим, даде Себе у замену смрти, која је нас, продане греху, држала у ропству; и сишавши крстом у ад да Собом испуни све и сва, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и сваком телу отвори пут у васкрсење из мртвих, јер не беше могуће да Господар живота буде држан у смрти; Он постаде првина умрлих, прворођени из мртвих, да би био Он сам све и сва, првенствујући у свему; и узишавши на небеса, седе са десне стране Величанства твога на висинама, и Он ће опет доћи да свакоме да по делима његовим. А остави нам, као спомен спасоноснога страдања свог, ово што предложисмо пред Тобом по његовим заповестима. Јер пре но што ће поћи на добровољну и преславну и животворну смрт своју, Он у ноћ, у коју предаваше Себе за живот света, узе хлеб у своје свете и пречисте руке и показа га Теби Богу и Оцу, па заблагодаривши, благословивши, осветивши, преломивши:  Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.   Народ: Амин.   Свештеник:   Тако исто узевши и чашу са родом винограда, и растворивши, заблагодаривши, благословивши, осветивши:  Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива, на отпуштење грехова.   Народ: Амин.   Свештеник:   Ово чините у мој спомен: јер кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете, смрт моју објављујете и васкрсење моје исповедате. Стога и ми, Владико, сећајући се његових спасоносних страдања, животворнога крста, тридневнога погребења, васкрсења из мртвих, узласка на небеса, седења са десне стране Тебе Бога и Оца и славног и страшног другог доласка његовог, Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све,   Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо ти се, Боже наш.     Свештеник:   Стога, Пресвети Владико, и ми, грешне и недостојне слуге твоје, удостојени служити светом Жртвенику твоме, не због праведности наше, јер ништа добро не учинисмо на земљи, него због милости и самилости твоје, које си богато излио на нас, смело приступамо светом Жртвенику твом; и, предложивши предобрасце светог Тела и Крви Христа твога, Теби се молимо и Тебе призивамо, Свети над светима, да благовољењем доброте твоје дође Дух твој Свети на нас и на предложене Дарове ове и да их благослови и осве- ти и покаже: Хлеб овај самим часним Телом Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Амин.   А Чашу ову самом часном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Амин.   Изливеном за живот света, Амин. Амин. Амин.          А све нас који се од једнога Хлеба и Чаше причешћујемо, да сјединиш једне са другима у заједницу једнога Духа Светога, и учиниш да се нико од нас не причести светим Телом и Крвљу Христа твога на суд или на осуду, него да обретемо милост и благодат са свима Светима који Ти од памтивека угодише: Праоцима, Оцима, Патријарсима, Пророцима, Апостолима, Проповедницима, Еванђелистима, Мученицима, Исповедницима, Учитељима, и са сваким духом праведним, преминулим у вери.             Особито са пресветом, пречистом, преблагословеном, славном Владичицом нашом Богородицом и Приснодјевом Маријом.   Народ:   Теби се, Благодатна, радује сва твар: Анђелски сабор и људски род; освећени Храме и Рају духовни, девичанства похвало. Из тебе се Бог оваплоти и Дете постаде, Он, предвечни Бог наш. Јер крило твоје престолом учини, и утробу твоју показа широм од небеса. Теби се, Благодатна, радује сва твар, слава Теби.   Свештеник:   Са светим Јованом Пророком, Претечом и Крститељем, са светим славним и свехвалним Апостолима, са светим чији спомен славимо, и са свима Светима твојим, чијим молитвама, посети нас, Боже. И помени, Господе, све раније преминуле у нади на васкрсење у живот вечни и упокој их, Боже наш, где сија светлост Лица твога. Још Ти се молимо: помени, Господе, твоју свету, саборну и апостолску Цркву од краја до краја васељене, и даруј мир њој коју си стекао часном Крвљу Христа твога, и овај свети храм утврди до свршетка века. Помени, Господе, оне што ти ове Дарове принесоше, и оне за које, и преко којих, и ради којих Ти их принесоше. Помени, Господе, оне који плодове доносе и добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње. Награди их твојим богатим и небеским даровима: даруј им уместо земаљских добара - небеска, уместо привремених - вечна, уместо пролазних - непролазна. Помени, Господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Помени, Господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу. Помени, Господе, благоверни народ наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим непријатељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре. Помени, Господе, овде присутни народ, и одсутне из оправданих разлога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној апостолској Цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. Помени, Боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и тескоби, и опасности. Помени, Господе Боже наш, и све којима је потребно твоје велико милосрђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих. Господе Боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасење. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва имена, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове. Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланима буром, пристаниште онима који плове, лекар болеснима. Сам буди свима све и сва, Ти који знаш свакога, знаш и молбу, и дом, и потребу његову. Избави, Господе, град овај , и сваки град и крај од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата.   Најпре помени, Господе, преосвештеног епископа нашега и даруј га светим твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговечна, и да правилно управља речју Истине твоје.   Народ: И све и сва.   Свештеник:   ПОМЕНИ, Господе, све епископство православних, који правилно управљају речју Истине твоје. Помени, Господе, по мноштву милосрђа свог, и моју недостојност; опрости ми свако сагрешење хотимично и нехотично; и немој због мојих грехова отклонити благодат Светога Духа твога од ових Дарова који су пред нама. Помени, Господе, презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред, и немој посрамити никога од нас који стојимо око светог Жртвеника твога. Посети нас благошћу твојом, Господе; јави нам се богатим милосрђем својим; даруј нам благорастворење ваздуха и погодно време; даруј тихе кише земљи ради плодности; благослови, Господе, благошћу својом круг године; прекрати раздоре међу Црквама; угаси непријатељства међу народима; силом Светога Духа твога што скорије сатри јеретичко бунтовање; све нас прими у Царство твоје, покажи нас синовима светлости и синовима дана; даруј нам мир твоји љубав твоју, Господе Боже наш, јер си нам дао све и сва.    И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.   Народ: Амин.   Свештеник: И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.   Народ: И са духом твојим.
    • Од Логос,
      У ноћи између недеље и понедељка, а уочи дана када се прославља Свети исповедник Доситеј нишки и загребачки, у старом Саборном храму у Нишу служено је Свеноћно бденије по Светогорском типику. Молитвеним сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије нишке.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Благољепију Богослужења допринели су појци српског византијског хора „Мојсије Петровић“ из Београда и монаси манастира Успења Пресвете Богородице у Сукову. У току службе, присутним верницима изнете су мошти Светог Доситеја на поклоњење и целивање. У наставку Бденија, у раним јутарњим часовима, служена је Света архијерејска Литургија.   Доситеја славнога песмама прославимо верни, пред престолом Цара небескога нашег заступника (синаксар светом исповеднику Доситеју нишком и загребачком, који је приредио протођакон Далибор Мидић)      Овај свети муж бејаше рођен крајем 1877. године, месеца децембра, у Београду у сиромашној али побожној породици, која му на крштењу даде име Драгутин. Од детињства свога заволе Бога и мајку Цркву, па у младости одлучи да учи Богословију. Ангелски образ монашки примио је још у време учевања у славној Манасији, поневши име преподобног Доситеја, ученика славног авве Доротеја. Као најбољи од најбољих, од митрополита српског Михајла, би послан у Кијев, на чувену Духовну академију, да се у науци хришћанској још више утврди. Жељан знања и наукољубив, из Кијева одлази у Берлин, где изучава протестантско богословље, а затим у Лајпциг где учи философију. Године 1907. бива постављен за васпитача и професора Богословије у Београду, но убрзо одлази у Француску на даље школовање у Сорбони. Кад наступише тешка времена, кад устаде народ на народ и царство на царство, Доситеј се врати да помогне свом народу. У време крвавих Балканскох ратова, Доситеј путоваше по ратиштима делећи помоћ. У време кратког благостања, би изабран Доситеј за првојерарха тада највеће и најмногољудније епархије нишке.   Већ неколико дана по устоличењу, подиже Доситеј са свештеницима својим споменик славном митрополиту мученику кир Мелетију и величанствено прослави шеснаест векова слободе хришћанства. Но убрзо након овога, опет устаде народ на народ и царство на царство. Наступише тешка времена, а Ниш постаде престони град. У њему се сјати мноштво сиротих, гладних, болесних и потребитих, а Доситеј их све примаше и збрињаваше. Кад из Ниша под најездом сви великаши отидоше, Доситеј остаде да чува и брани народ, па због овога многе муке претрпе и прогонство претрпе. По окончању страдања, са мноштвом својих састрадалника врати се у Ниш и затече тужно стање: цркве попаљене, манастири опљачкани, свештеници и монаси поубијани. Његов дом постаде дом утехе свим невољнима: удовим женама свештеника и сиротој деци њиховој. Са својим брижљивим несрпским пријатељима подиже дом за ратну сирочад, коју храни, поји, обува и одева, школује и пази. Оснива у манастирима домове и школе за слепу и слабовиду децу и привредну задругу са штампаријом која ће својим радом све њих да издржава.   У новоствореној послератној држави, један је од главних представника светог Сабора, који је ушао у Константинополис и молио да наша Црква добије статус патријаршије. Нова времена донела су и многе промене, па свети Доситеј постаде и апостол и просветитељ словенских народа; чешког, пољског, словачког и подкарпатског. На просторима древне Моравске он наставља оно што су света браћа Кирило и Методије започели. Задивљени његовом љубављу и учењем, мноштво народа похита у његово очинско наручје. Он најпре у свету веру Православну преведе потоњег мученика Горазда Павлика, а са њим и 150 000 верних и тако постаде један од највећих апостола, мисионара и просветитеља ХХ века.   У епархију нишку прима на хиљаде руских монаха и монахиња, свештеника, официра, професора, научника и уметника, који у његовом загрљају налазе себи уточиште и спас. Као најбољег свети Сабор изабира га 1932. године за првог митрополита новоосноване митрополије загребачке. Са нишке железничке станице у сузама владику Доситеја испраћа 3 000 људи. У Загребу Доситеј учи, просвећује, бодри, брине, храбри и чува. И опет, као и раније, устаде народ на народ и царство на царство. И почеше многи друге прогонити и изгонити. И настаде време када многи убијаху, мислећи да Богу службу чине. И ове мученичке кончине би удостојен и свети Доситеј. Ухапшен, бијен и мучен, у тешком стању бива пребачен у Београд, где у манастиру Ваведење мирно умире 13. јануара 1945. године.   Пре своје мученичке кончине, желећи да тужни народ утеши, из Загреба по Божићу 1932. године, на данашњи дан (31. децембра/13. јануара) шаље писмо, свагда важно и подједнако сада као и тада снажно, у коме између осталог пише: „Ми смо радосни, ми смо весели, иако је веза која нас је везивала двадесет година раскинута. Велики низ година, али и година судбоносних провели смо заједно. Ви сте били моји и ја сам био ваш. Радовали смо се у радости и туговали у тузи, а несрећу делили. Обраћам се свима вама у лепом граду Нишу, граду великога и светога цара миротворца и равнога светим апостолима Константина, славном граду Немањином и бесмртнога јунака чегарског Стевана Синђелића, незаборављеном граду наших свештеномученика. Ми се растајемо, а на растанку вам поручујемо: бићемо срећни ако чујемо да хвале вашу ревност, побожност, честитост, једнодушност и сложност у добру. Бићемо срећни и пресрећни ако останете увек онакви какве смо вас Ми оставили. Особинама, врлинама ваше душе Ми смо се увек хвалили, јер сте заиста били достојни похвале.“   Молитвама светог владике Доситеја, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас!!!     Извор: Епархија нишка
    • Од Логос,
      На дан када молитвено прослављамо Светог исповедника Доситеја, Митрополита загребачког и Владику нишког, у понедељак, 13. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служи свету архијерејску Литургију у наставку свеноћног бденија у малом Саборном храму у Нишу које је почело од 20,30 часова. Свеноћно бденије и свету архијерејску Литургију директно можете да пратите путем таласа радија Православне Епархије нишке "Глас" 92 MHz, као и путем нашег портала.    ДИРЕКТАН ПРЕНОС ОВДЕ  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...