Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

Иако још увек нема званичне потврде, "злоупорабљавам", а тиме и најављујем-на основу ФБ статуса колеге, пуковника Дејана Васиљевића манифестацију "Отворен дан 2017", која ће се одржати на аеродрому Ниш.

 

1897954_722150871196508_6072785514568356

16. 09. 2017. godine, na aerodromu Niš, pripadnici 98. vazduhoplovne brigade uz učešće i pomoć pripadnika 204. vazduhoplovne brigade, 250. raketne brigade i 63. padobranskog bataljona, organizuju manifestaciju "Otvoren dan".

21314439_1445408332204088_44279281710757

Letački program počinje u 11.00 časova.

21272079_1445408345537420_80602191451887

Kapija aerodroma, za sve koji žele da prisustvuju, otvara se u 10.00 časova.

21432921_1445408362204085_52759892985234

Ulaz slobodan.

%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%

Dođite na druženje sa pripadnicima VS.

https://www.facebook.com/dejan.vasiljevic.16?hc_ref=ARSu3zohibjGJNRzadT2LNPjbISAlcaGNoh7ctFmLJIArHDZW2TZgMaQ89cu74g8NCo

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Фина прилика за Нишлије, жива згода...

Само да нема везе са руским центром, миговима, С-300...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, александар живаљев рече

Фина прилика за Нишлије, жива згода...

Само да нема везе са руским центром, миговима, С-300...

Нема. Војска се не бави нагађањима...

Пригода за то ће бити (као и све до сада-ал` можда ова "упали") Дан ослобођења престонице 20-ти листопада, када је најављена посета Шојгуа Београду

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иначе, у Ниш увек буде оно право. Можда сам субјективан (и јесам), јер ме за Ниш вежу оне најпрве успомене везане за летачку и професионалну каријеру пошто сам тамо на почетку свог војног живота службовао, али Нишлије заиста воле своје авијатичаре. Да ли је "проблем" у томе што је у Медошевац практично основана српска авијатика, да ли због тога што се аеродром налази у центру града безмало, да ли због тога што се у Ниш сви знају између себе... Да ли је тај јужњачки вајб у питање, али је у Ниш увек оно најдобро!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Милан Ракић рече

али је у Ниш увек оно најдобро!

Јел пилоти добију бурек?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, александар живаљев рече

Јел пилоти добију бурек?

12:smeha:

Е сад си ме докторе "натерао" диспричам једну анегдоту... Скорашњу... Релативно...

Елем, пре једно 12-13 година, већ сам радио у опитном центру, одем послом у Ниш. Требао да се испита један хеликоптер (да се утврди стање, направи пробни лет) који је наша војска одлучила да "скине" са б/с и да га прода...

Задатак који је предвиђен да траје два дана, тј. први дан да се екипа упозна са "машином", да се прегледа по свим основама (механика, електрика), да се прегледа документација, да се након дозволе Команданта РВ (иако је то средтрво неисправно-али зато смо и ту да га прегледамо), изврши пробни лет и да се дадне нека поччетна оцена о стању... Буквално, као кад идеш на Бубањ поток да продаш Голфа двојку (а можда и "тројку"-тенкс Драган Јове Торбица), па га пре тога "претресеш" и испробаш, е да би на основу тога формирао неку цену...

Дошли ујутро, тамо "крш" класића; дочек "као у филмовима"; многи се понудише, ал` ја прихвватих позив само једног наравно (са којим током школовања бејах "најближи"). Он рече човек, када завршите посао вечерас (пошто они нормално раде до 15 сати), ти назови брате и долазим по тебе, па идемо мало по граду да се "дружимо", једемо нешто и после идемо у стан да спавамо. Још рече да му жена отишла у "код њених" и да је сам кући, те отуда и такав "предлог", тј. да идемо прво у град да се "дружимо", па после кући, а не као што би било "нормално" (у разинама наших односа) дидемо одмах кући где ће нас домаћица докечати са савакојаким понудама...

А било пролеће и Васкршњи пост "у напону"...

Заиста, заврших посао око 20 сати и на капију 63. падобранске (у Медошевац), дође "клаки" по ммене у договорено време... Одосмо прво у "Трамвај", на по једно са ногу... Ја контам у себи, "ајд, нема везе, једно, можда и два пића нису мрсна" 12:smeha: После по традицији, класа рече: "Ајћемо код Јоцу и Нену". И ја тада, иако ми негде у глави беше-"Кад си у Ниш, понашај се нишки", рече "клакију"-знаш, Васкршњи је пост, ипак не бих да се мрсим...

И тада поче "епопеја".. Прва станица-Градска кафана. Зна човек да је то ЈЕДИНО вваљда место у Ниш где можда има нека пастрмка :))) Кад тамо-ГЕДОРА. Кафана се реновира. Ајмо тамо-`вамо. Више врем,ена провели у ауту тражећи ресторане...

Где год одеш, нигде ресторана који у понуди има нешто "нермрсно"...

На крају 12:smeha:, након неког седмог по реду локала који НАРАВНО нема рибу у понуди, а "клаки" већ "изгорео", добих коментар (зато што се нисам носио по нишки-а био успут предлог, ајмо код комшију мог у кафану, ће баци неко џигерче на скару, то је посно12:smeha:)

Дакле, каже мени мој Сашо: "Јбга класо, дошаја си у Ниш да постиш!" 12:smeha:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Милан Ракић рече

12:smeha:

Е сад си ме докторе "натерао" диспричам једну анегдоту... Скорашњу... Релативно...

Елем, пре једно 12-13 година, већ сам радио у опитном центру, одем послом у Ниш. Требао да се испита један хеликоптер (да се утврди стање, направи пробни лет) који је наша војска одлучила да "скине" са б/с и да га прода...

Задатак који је предвиђен да траје два дана, тј. први дан да се екипа упозна са "машином", да се прегледа по свим основама (механика, електрика), да се прегледа документација, да се након дозволе Команданта РВ (иако је то средтрво неисправно-али зато смо и ту да га прегледамо), изврши пробни лет и да се дадне нека поччетна оцена о стању... Буквално, као кад идеш на Бубањ поток да продаш Голфа двојку (а можда и "тројку"-тенкс Драган Јове Торбица), па га пре тога "претресеш" и испробаш, е да би на основу тога формирао неку цену...

Дошли ујутро, тамо "крш" класића; дочек "као у филмовима"; многи се понудише, ал` ја прихвватих позив само једног наравно (са којим током школовања бејах "најближи"). Он рече човек, када завршите посао вечерас (пошто они нормално раде до 15 сати), ти назови брате и долазим по тебе, па идемо мало по граду да се "дружимо", једемо нешто и после идемо у стан да спавамо. Још рече да му жена отишла у "код њених" и да је сам кући, те отуда и такав "предлог", тј. да идемо прво у град да се "дружимо", па после кући, а не као што би било "нормално" (у разинама наших односа) дидемо одмах кући где ће нас домаћица докечати са савакојаким понудама...

А било пролеће и Васкршњи пост "у напону"...

Заиста, заврших посао око 20 сати и на капију 63. падобранске (у Медошевац), дође "клаки" по ммене у договорено време... Одосмо прво у "Трамвај", на по једно са ногу... Ја контам у себи, "ајд, нема везе, једно, можда и два пића нису мрсна" 12:smeha: После по традицији, класа рече: "Ајћемо код Јоцу и Нену". И ја тада, иако ми негде у глави беше-"Кад си у Ниш, понашај се нишки", рече "клакију"-знаш, Васкршњи је пост, ипак не бих да се мрсим...

И тада поче "епопеја".. Прва станица-Градска кафана. Зна човек да је то ЈЕДИНО вваљда место у Ниш где можда има нека пастрмка :))) Кад тамо-ГЕДОРА. Кафана се реновира. Ајмо тамо-`вамо. Више врем,ена провели у ауту тражећи ресторане...

Где год одеш, нигде ресторана који у понуди има нешто "нермрсно"...

На крају 12:smeha:, након неког седмог по реду локала који НАРАВНО нема рибу у понуди, а "клаки" већ "изгорео", добих коментар (зато што се нисам носио по нишки-а био успут предлог, ајмо код комшију мог у кафану, ће баци неко џигерче на скару, то је посно12:smeha:)

Дакле, каже мени мој Сашо: "Јбга класо, дошаја си у Ниш да постиш!" 12:smeha:

 

Пих, сад ми се приједе бурек, ал' не зезам се :flying-helicopter-smiley-emoticon:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

ČELIČNE PTICE samo za Nišlije (FOTO)

„Otvoreni dan“ 98. vazduhoplovne brigada Vojske Srbije okupio je veliki broj zaljubljenika u čelične ptice na aerodromu Niš.

21751719_1498695913499348_54106907487551

Najbrojniji su bili mališani koji su radoznalo ulazili u vazduhoplove i slikali se sa osobljem i pilotima. Bezbroj pitanja koja su postavljali su uglavnom bila simpatična pripadnicima Vojske Srbije. Osmeh na licima mnogih govori da je dolazak na stajanku uvek poseban događaj kako za one najmlađe ali i one nešto starije.

Svoje umeće pokazali su i pripadnici 63. padobranskog bataljona, koji su dobili veliki aplauz kada su aterirali.

Letačko umeće pokazali su naši najbolji plioti vojnog vazduhoplovstva.

Bogat program pokazali su pripadnici lovačko-bombarderske i helikopterskih eskadrila, a tu su bile i pripadnice lepšeg pola koje su piloti u Vojsci Srbije.

Nišlije su gledale spretne tačke para aviona NJ-22 „Orao“, par helikoptera „Gazela“ i helikopter HT 40.

21844219_118668495501233_57095444_o.jpg

20216710_118668642167885_386136882_o.jpg

21682462_118672065500876_1758050979_o.jp

21682549_118672012167548_525506512_o.jpg

21682717_118669358834480_1485721877_o.jp

21684348_118668635501219_988504086_o.jpg

21691081_118668752167874_1605297222_n.jp

21769180_118670678834348_1278410129_o.jp

21706094_118670808834335_186912307_o.jpg

21706288_118669445501138_39045534_o.jpg

21682655_118669508834465_1675355794_o.jp

21684526_118669418834474_249269036_o.jpg

21844011_118669455501137_1398866679_o.jp

21769179_118670585501024_1257690452_o.jp

Maja VODENIČARSKI

LogoNV-2016.png

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Отворени дан на нишком војном аеродрому


Припадници 98. ваздухопловне бригаде  организовали  су  Oтворени дан на нишком војном аеродрому.  Више од 6000 грађана пратило је летачки програм у извођењу пилота на хеликоптерима "газела" тип "хера" и "гама" НЈ-22 "орао" и хеликоптеру Ми-8.
 
PhTijanaGuberinic-1079.jpg
На војном аеродрому приказане су и вежбе трагања и спашавања повређеног пилота који је извео тим за трагање и спасавање, падобрански десант који су извели припадници 63. падобранског батаљона, али и разне симулације напада из ваздуха на циљеве на земљи уз сопствену заштиту.  
 
Пуковник Дејан Васиљевић истакао је да су грађани  могли да виде део наоружања али и део борбене оспособљености Војске Србије и напоменуо да су поред домаћина, 98. ваздухопловне бригаде, у организацији учествовали и припадници  204. ваздухопловне бригаде,  250. ракетне бригаде и Специјалне бригаде Војске Србије.

 
PhTijanaGuberinic-1109.jpg
Тактичко-техничком збору летелица и дела наоружања највише су се обрадовала деца која су имала прилику да седну у летелице, али одушевљење није било ништа мање ни код одраслих.

phtijanaguberinic_1033_1505571594.jpg

phtijanaguberinic_1074_1505571620.jpg

phtijanaguberinic_1069_1505571613.jpg

phtijanaguberinic_1153_1505571644.jpg

phtijanaguberinic_1052_1505571605.jpg

phtijanaguberinic_1072_1505571617.jpg

phtijanaguberinic_1058_1505571608.jpg

phtijanaguberinic_1034_1505571597.jpg

phtijanaguberinic_1108_1505571634.jpg

phtijanaguberinic_1087_1505571629.jpg

phtijanaguberinic_1148_1505571641.jpg

phtijanaguberinic_1158_1505571646.jpg

phtijanaguberinic_1194_1505571651.jpg

phtijanaguberinic_1037_1505571601.jpg

phtijanaguberinic_1209_1505571656.jpg

phtijanaguberinic_1063_1505571611.jpg

logo_mod.png

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уобичајено је да се почетком градње сматра дан полагања камена темељца. У случају Храма светог Саве полагање камена темељца имало је дугу и компликовану историју. Први покушај учињен је још 1904. године, у време прославе стогодишњица Карађорђевог устанка.
        Одлука је донета на седници Главног одбора 3. јуна 1904. Одлучено је да се постави камен темељац и на њему усправи крст са дедикацијом о датуму полагања камена. Потом је у октобру решавано о врсти камена темељца и његовој изради. Коначно, одабран је радаљски гранит, посао поверен Н. Лукачеку, а да би се камен могао положити на потребном месту наложено је да се утврде осовине грађевине. Из извештаја о раду за 1904. годину наводи се да је камен темељац требало да буде постављен на празник Св. Стефана (27. децембра), али да се у последњем тренутку појавила нека сметња те није дошао Њ.В. краљ, иако је у очекивању доласка то место са црквене стране освећено, камен темељац спремљен и положен; требало је само да се повеља, по обичају, затвори и освети. Ово ће се, како је рекао митрополит, извршити 27. априла 1905. уз учешће читавог београдског грађанства, корпорација и пријатеља из осталих делова српства.
      Припреме су заиста настављене, па Збор приложника у јануару 1905. одлучује и умољава председника Друштва да се камен темељац и повеља поставе како је предвиђено. На седници од 23. марта одређен је и седмочлани одбор за свечаност полагања камена темељца. Нажалост, у априлу свечаност није одржана, из непознатог разлога, а онда се председник Друштва (митрополит Михаило) упокојио. Последица је била да је 19. децембра 1905. Главни одбор решио да се камен темељац пренесе код цркве и пристојно чува за намењени циљ у сали цркве. Од тада, овај први камен темељац више се не спомиње. Полагање камена темељца обављено је тек 1939. године, четири године по започињању првих радова на градилишту. Свечаност је изведена по програму. Записано је да Београд није запамтио такву грандиозну верско-народну свечаност.
      Она је почела Архијерејском службом у Саборној цркви, коју је служио српски патријарх Гаврило са великим бројем архијереја. По завршетку службе, Литија је кренула из Саборне цркве и ишла главним улицама Београда до отпочетог Храма на Врачару где је пристигла у 12 часова. Овде је велику литију дочекала друга литија из привремене Цркве св. Саве, са целокупним Главним и Надзорним одбором Друштва за подизање Храма св. Саве.
      Дневни листови описали су опширно и подробно величанственост и лепоту ове Литије и непрегледне масе народа које су пуниле тротоаре и споредне улице и побожно у свечаности учествовале. У простору зидовима већ обележеног великог Храма, за освећење темеља – поред архијереја, свештенства, генералитета, представника разних корпорација, певачких друштава који су испунили Храм – присуствовали су на нарочитим трибинама подигнутим поред олтарске апсиде краљевски намесници др Раденко Станковић и др Иво Перовић, председник краљевске Владе Драгиша Цветковић са министрима, председништво Сената и Скупштине, са многим сенаторима и посланицима, и председник Београдске општине са Градским већем. Чланство многих корпорација и друштва, које није могло добити места у Храму, било је распоређено око Храма и у споредним улицама.
      Чин освећења темеља извршио је Његова светост патријарх српски господин Гаврило. При самом чинодејству саслуживали су и руски митрополит Анастасије и бугарски митрополит Павле Старозагорски. У камен темељац положена је повеља на пергаменту исписана словима Мирослављевог јеванђеља: „У ИМЕ СВЕТЕ ТРОИЦЕ, ОТЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА! За владе благоверенога gосподара Петра II Карађорђевића, краља Југославије и Његовог краљевског намесништва, благословом и чинодејством Његове светости патријарха српског Гаврила и свега Светог архијерејског сабора Српске цркве уз учешће свештенства оба реда, представника државних и општинских власти, изасланика из свих крајева oтаџбине и многобројног народа, освети се дана 27. месеца априла (10 маја) љета Господњег 1939. овај темељ започетог велелепног саборног Храма у славу и спомен првог српског архиепископа, просветитеља и апостола светог Саве. Самопожртвовањем државе, цркве, свештенства и народа, а настојањем „Друштва за подизање Храма св. Саве на Врачару“ под високом заштитом благоверених српских владалаца и под председништвом поглавара Свете Српске цркве, подиже се на месту, где су од непријатеља спаљене мошти светитељеве, овај величанствени и монументални Храм као видни и вечити споменик дубоке захвалности свега српског народа своме највећем препородитељу и угоднику Божијем светитељу Сави Српском.
      Нека неизмерна милост и благодат Божија уздигне и чува у сва будућа времена овај молитвени док, као светлу лучу и снажни духовни ослонац наше свете православне вере и хришћанског морала и нека он буде неисцрпни источник јеванђелских истина, братске љубави и међусобне слоге целом српском народу на славу Божију и за опште добро људи на земљи – АМИН!“
      Ову повељу потписали су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, Краљевски намесник др Раденко Станковић, председник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић, председник Београдске општине г. Влада Илић, инжењер, професор Универзитета Војислав Зађина и предузимач инжењер Константин Станковић. На свечаности освећења темеља говорили су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, председник Краљевске владе Драгиша Цветковић у име првог намесника, Његовог краљевског височанства кнеза Павла, који је државним пословима у то време био у иностранству и тиме спречен да присуствује овој свечаности. Београдска радио станица је преносила читав ток свечаности. Да би ова јединствена црквено-народна, државна и београдска свечаност остала потомству за спомен, а историчарима као верни податак о високој српској верској и националној свести Савиних потомака, Главни одбор се постарао да се филмски сними цела Литија и чин освећења темеља, а од појединих главних момената израде фотографски снимци који се данас чувају у нарочитом албуму у архиви Друштва.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У московском Донском ставропигијалном мушком манастиру 25. марта 2021. године служен је свечани молебан и литија за борце грчког ослободилачког покрета 1821-1823. године, који су своје последње земаљско уточиште пронашли у древном московском манастиру.

       
      Уз благослов Његове Светости патријарха московског и целе Русије Кирила, богослужење је предводио митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, коме су саслуживали архиепископ каширски Теогност, председавајући Синодског одељења за манастире и монаштво, настојатељ Донског манастира, и викар Најсветијег патријарха, епископ дмитровски Теотилакт, протојереј Николај Балашов, заменик председавајућег ОСЦП-а, протојереј Игор Јакимчук, секретар ОСЦП-а за међуправославне односе, протојереј Сергиј Звонарјов, секретар ОСЦП-а за иностране послове.
      Служби посвећеној двестагодишњици од почетка грчког ослободилачког покрета присуствовали су гђа Екатерина Насика, изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Грчке у Руској Федерацији, грчке дипломате, представници Московског друштва Грка, удружења грчких жена АГАПИ, других грчких јавних организација, грчка дијаспора, бројни филхелени, као и председник одбора Државне думе за јавна удружења и верске организације, С. А. Гаврилов, председник Међупарламентарне скупштине православља и Валериј Пирогов, генерални директор Института руског Атоса.
      На крају свечаног молебана, председавајући ОСЦП-а прочитао је честитке Његове Светости патријарха московског и целе Русије Кирила председнику Републике Грчке поводом двестагодишњице од почетка ослободилачке борбе грчког народа.
      Затим се присутнима обратио изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Грчке у Руској Федерацији. Захваливши се свима на присуству, госпођа Екатерина Насика је посебно истакла да је руски хеленизам одиграо важну улогу у припреми, вођењу и успешном исходу грчке револуције.
      Према њеним речима, борба за слободу, након векова османске владавине, базирала се на чврстим темељима: националним – заснованим на језику Византијског царства, верским – на православној вери и политичко-социјалним – на принципима европског просветитељства и демократије.
      „Као представник Грчке, велика ми је част да изразим захвалност Русији и руском народу, јер су Русија и руски народ вековима стварали повољне услове за многе генерације наших сународника, такве да су у прилици да живе у просперитету, а да заузврат својој другој домовини много дају у свим областима – политици, уметности, економији и трговини, образовању и доброчинству. Пре неколико дана у Таганрогу, поново сам се уверила у то какав су историјски траг Грци оставили у Русији и осетила на својој кожи снажно пријатељство које уједињује наша два народа“, посебно је нагласила шефица грчке дипломатске мисије у Москви.
      Затим је митрополит волоколамски Иларион повео литију на место где су сахрањени Грци који почивају у некропољу Донског манастира.
      Узнете су молитве за упокојење ерсекијског митрополита Антима, палеопатрског митрополита Партенија, архимандрита Натанаила и других представника грчког друштва и грчке културе, као и бораца грчког ослободилачког покрета 1821-1823. године.
      На крају литургије митрополит Иларион је разговарао са изванредним и опуномоћеним амбасадором Републике Грчке у Руској Федерацији.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ćiriličar,
      Дете има 2 године и римило је вакцину против дифтерије и тетануса, hepatitis B и др. (лагарија):
      Дете је добило по целом телу, највише око зглобова, кожни осип у виду екцема/дерматитиса. Чеше се непрестано, што му ствара нервозу, плач, психичке проблеме и муку родитељима. Испробано је 10-так препарата које су дерматолози пробали и ништа није шппмогло.
      Молио бих све оне који знају који манастир прави мелеме - природне - против екцема и кожних упала да напишу шта знају или да се информишу ако имају ближи контакт. Пипери, Крка, Суково или неки други. Дете се налази у једној земљи ЕУ, тако да ако би неки манастир евентуално правио мелем против сличних обољења, некако би се већ договорило слање преко некога.Такођем, молим све који ус у Београду да завире у патријаршијуску продавицу на Теразијама, или ако тамо може да се зове, па да провере има ли шта.
       Иначе, ради се о синчичу од једног брата Хрвата, верника и изузетно честитог човека и католика, тако да би било лепо и због тога да му помогнемо. Јер...замислите дечака од 2 године са ужасним екцемом по већем делу тела, који се месецима чеше, плаче и која је то мука родитељима.
       
      Захваљујем свима.
       
       
       
    • Од JESSY,
      Данас је у школском дворишту ОШ „Ђура Јакшић“ у Шарговцу (Бањалука) одржан помен за настрадала 52 ученика ове школе који су зверски убиле усташе 7. фебруара 1942. године и  служена Св. Литургија у храму Св. Георгија у Дракулићима. Овај тужни дан обележили су ђаци и њихови наставници и учитељице цртежима, песмицама и лирарним саставима. Слике нам је послала учитељица Јована Брнић.
      Њихове радове и причу о покољу деце проследио нам је прота Ненад Андрић из Ваљева уз речи „Црство им Небеско међ’ анђелима!
      Тог дана 7. фебруара пре 79 година, како је записано и у Википедији, усташе су извршиле  масакр у бањалучком крају у селима  Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и у руднику Раковац. Град Бањалука се у том периоду налазио у средишту Независне Државе Хрватске, на чијем челу је био Анте Павелић. Програм НДХ, који је изнео Миле Будак, извршен је са задатком да се очисти Хрватска од Срба и то „убијањем једне трећине, протеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине“. Злочин у овим насељима представља највећи покољ у Европи,  у само једном дану. Усташе су тог кобног дана убиле више од 2.300 српских цивила, од којих 551 деце. Војно способни мушкарци били су у заробљеништву.
      Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник, др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути диелом домаћег хрватског становништва. У покољу је између осталог кориштен и србомлат.
      Учитељица, Добрила Мартиновић, после рата је дала драгоцијену изјаву Лазару Лукајићу, који је написао и књигу. У њој је записано:
      “У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…
      Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дјете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Њемачкој и на тај начин преживио рат.
      Фратар је нежно прихватио дјете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом дјецом, учитељицом и усташама. У учионици је настала вриска и паника. Ужаснута дјеца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама: ‘Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и разрјешити свих греха.’
      Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску дјецу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску дјецу. У дворишту је, на утабаном снијегу, укруг поставио усташе, па наредио дјеци да трче поред њих. Како које дјете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва дјеца нису поклана.
      https://tamodaleko.co.rs/spomen-na-decji-jauk-u-banjaluci-1942-godine/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки Иринеј: „Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор.”

      У петак, 22. јануара 2021. године, на новосадском Кеју жртава рације обележена је 79-годишњица Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године. У подне, код споменика Породица, окупили су се представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава.
      На самом почетку програма, присутнима се обратио г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Према његовим речима, једину утеху у вези са погромом који се збио у јануару 1942. године може пружити истина, а истина је да злочинци имају име и презиме. У свом обраћању, господин Вучевић је, поред осталог, поручио: „У Новом Саду је заувек остала траума, човечанству је заувек остала опомена. Ако се не будемо сећали прошлости, страшна историја и још страшнији злочини се могу поновити. Морамо све да учинимо да се никада ледени дани зла не понове, да се Новосадска рација, тај ужасни погром над Србима, Јеврејима и Ромима, никада више и никоме не деси. Никада нећемо дозволити да жртве једнога времена зла остану невидљиве и нечујне”.
       
      Звучни запис обраћања градоначелника Новог Сада г. Милоша Вучевића
       
      У наставку програма, г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, одржао је помен у име Јеврејске заједнице Србије. „Онај који чини мир на небесима, нека учини мир над нама”, поручио је господин Асиел у свом обраћању после помена.
       
      Звучни запис обраћања Исака Асиела, врховног рабина Србије
       
      Програм је настављен молитвеним поменом, који је, у име Српске Православне Цркве, служио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа мохачког г. Исихија, новосадског свештенства и ђаконства. После служења помена, владика Иринеј је, поздравивши присутне, у својој беседи нагласио да смо обавезни да негујемо и развијамо културу сећања на страдање невиних жртава у погрому који се догодио у јануару 1942. године у Новом Саду и широм јужне Бачке. Наводећи сведочење из летописа Успенске цркве у Новом Саду о мученичкој смрти свештеника Вељка Зуцајића, Преосвећени владика Иринеј је истакао: „Злочин увек има име и презиме и не може постојати колективна кривица, нити се може грех појединаца и групâ, па и читаве војске приписати целокупном народу. Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор. Бог да душу прости свим невино пострадалима. Царство им небеско!”
      Цвеће на споменик Породица положили су г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, представници Покрајинске владе, г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, представници амбасада Мађарске и Израела, затим представници Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Матице ромске.
      Венац са брода Речне флотиле у Дунав су спустили представници Скупштине града Новог Сада, Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске.
      После програма уприличеног на Кеју жртава рације, присутни су се упутили ка новосадској плажи Штранд, где је служен помен код спомен-плоче жртвама Погрома у јануару 1942. године.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...