Jump to content

Robin Rajt: Koliko Tramp (ne) poznaje svet?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Max Boot, tvrdokorni konzervativac, spoljnopolitički savetnik trojice republikanskih predsedničkih kandidata, drži na svom hard disku direktorijum pod naslovom „Zbirka Trumpovih gluposti“. Odmah pored njega nalazi se „Zbirka Trumpovih laži“. „Ne znam koja zbirka je veća ovog trenutka“, rekao mi je prošle sedmice. „Vodi se mrtva trka.“

RT_TrumpPresident_2_19_JACKIE.jpg?itok=z

Posle šest meseci Trumpovog mandata, spoljnopolitički savetnici iz osam prethodnih administracija i dalje su zapanjeni skučenošću predsednikovih znanja o spoljašnjem svetu. „Neobavešten je jednako kao 20. januara“, rekao je Boot, sada naučni savetnik u Odboru za spoljnu politiku. Trumpovi javni gafovi, tvrde oni, pokazuju da on ne čita, ne prima k znanju ili ne sluša svoje predsedničke brifinge. Pravdanje neiskustvom više ne pije vodu.

„Zastrašujuće je to koliko je Trump neobavešten o savremenom svetu, istoriji, o američkim intervencijama, o onome što su njegovi prethodnici mislili i činili“, kaže Geoffrey Kemp, Fordov predstavnik u Pentagonu i Reaganov u Nacionalnom savetu za bezbednost. „On kao da sračunato odbija da usvoji ona dubinska znanja kojima su praktično svi njegovi prethodnici vladali ili su bar s vremenom izgradili stavove o njima.“

Kritike upućene Donaldu Trumpu iz redova demokrata koji su nekada zauzimali visoke pozicije u službama nacionalne bezbednosti brojne su i opravdane. Ipak, greške koje predsednik pravi u javnim nastupima više pogađaju republikance koji su uvek gajili velike ambicije u domenu spoljne politike. To važi i za bivše visoke zvaničnike iz obaveštajnih službi koji su dosad izbegavali da javno kritikuju predsednika.

„Predsednik ne razume kontekst“ – događaja u današnjem svetu – „i ne želi da sluša ljude koji bi mogli da ga upute“, rekao mi je Michael Hayden, penzionisani general sa četiri zvezdice, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije i Agencije za nacionalnu bezbednost. „Nestrpljiv je, insistira na brzom donošenju odluka i brzom delovanju. Za njega postoji samo sadašnje vreme. Ljudi iz njegovog okruženja naučili su da kada pita, ’Šta se to, dođavola, događa u Iraku?’, odgovor ne počinju rečima, ’Znate, 632. godine naše ere…’“ (To je godina smrti proroka Muhameda i početak raskola između šiita i sunita.)1

„Njega svet izvan Amerike jednostavno ne interesuje“, zaključuje Hayden.

Pitala sam najviše republikanske i obaveštajne zvaničnike iz prethodnih osam administracija šta bi po njihovom mišljenju predsednik morao da shvati da bi imao izgleda za uspeh na svetskoj sceni i dobila raznolike odgovore: Da prihvati činjenicu da Rusi nisu prijatelji Amerike. Da ne udaljava od sebe Evropljane, koji jesu naši prijatelji. Da se založi za ljudska prava – što je jedno od utemeljujućih načela američkog identiteta – i da ne posećuje prvo zemlje koje ih krše, kao što su Poljska i Saudijska Arabija. Da shvati da se problem nuklearnog programa u Severnoj Koreji ne može jednostavno prepustiti Kini, koja ionako ne može ili ne želi da sama to rešava, kao i da su mu vojne opcije u ovom slučaju ograničene. Da će povlačenjem iz inovativnih trgovinskih sporazuma, kao što je Transpacifičko partnerstvo, podstaći rast kineske ekonomije i uvećati njen globalni uticaj – na štetu Amerike. Da prestane da nipodaštava predsednike drugih zemalja. I da se najzad reši optužbi za saradnju sa Rusijom tako što će sarađivati sa istražiteljima umesto što pokušava da ih diskredituje.

Poslednja glupost koju je Trump javno izrekao zabeležena je kada se 25. jula pojavio u Rouz Gardenu sa libanskim premijerom Sadom Haririjem. „Liban se nalazi u prvim redovima borbe protiv ISIS-a, Al Kaide i Hezbolaha“, rekao je Trump. Predsednik je tako pokazao da ne poznaje elementarne činjenice. Hezbolah je, zapravo, uključen u sastav libanske vlade – već četvrt stoleća – i ima poslanike u parlamentu i predstavnike u kabinetu. Michel Aoun, hrišćanski predsednik Libana, saveznik je Hezbolaha već čitavu deceniju. Dok je Trump držao govor, Hezbolah je učestvovao u borbama protiv ISIS-a i jedne grupe povezane sa Al Kaidom u okupiranom delu istočnog Libana uz granicu sa Sirijom. U tim borbama su odneli pobedu.

Spisak Trumpovih javno izrečenih gluposti je dugačak. U martu je optužio Nemačku da duguje Sjedinjenim Državama velike svote novca za NATO. To nije istina. Nijedna članica NATO-a ne uplaćuje novac Sjedinjenim Državama – i nikada to nisu činile – zato takvih dugovanja ne može biti. U aprilskom intervjuu za Volstrit džornal Trump je tvrdio da je Koreja „nekada bila deo Kine“. Ni to nije tačno. Kada je u maju iz Saudijske Arabije stigao u Izrael, rekao je da je upravo doputovao sa Bliskog istoka. (Da li je uopšte pogledao mapu?) U poseti Francuskoj u julu, predsednik je pomešao Napolena Bonapartu, imperatora niskog rasta koji je izveo invazije na Rusiju i Egipat, sa Napoleonom III, koji je bio prvi predsednik Francuske izabran glasovima naroda, čovek koji je zaslužan za izgradnju modernog Pariza i do danas drži rekord kao šef države sa najdužim stažom posle Francuske revolucije (mada je deo mandata proveo u zvanju cara). A još nismo stigli do uvredljivih tvitova o svetskim liderima i neuralgičnim tačkama u svetu.

„Zaprepašćen sam njegovim neznanjem, mada su mi očekivanja od početka bila veoma niska“, rekao mi je David Gordon, direktor odeljenja Stejt departmenta za planiranje politike u mandatu Condoleezze Rice u Bushovoj administraciji.

Trumpova Bela kuća takođe pravi elementarne greške. Tri puta su pogrešno napisali ime britanske premijerke u zvaničnom programu januarske posete. Pošto su izostavili „H“ iz Theresa, nekoliko britanskih tabloida je obavestilo javnost da se tako zove porno glumica poznata po filmovima „Požuda u koži“, „Bela kuća: kućni video“. U saopštenju od prošlog meseca, Bela kuća je Si Đinpinga predstavila kao predsednika „Republike Kine“ – što je naziv rezervisan za ostrvo poznatije kao Tajvan – a ne kao lidera komunističke Narodne Republike Kine na azijskom kopnu. Rivalitet između te dve zemlje u Aziji traje više od pola veka. Bela kuća je takođe pogrešno najavila Šinzoa Abea kao predsednika, umesto kao premijera Japana, a kanadskog premijera Justina Trudeau su prekrstili u Joea.

Trumpove političke brljotine, velike i male, nanose štetu zemlji. „Američko vođstvo u svetu – kako bih rekao, u pitanju je nešto očigledno, ali izgleda da on to ne vidi – američko vođstvo je presudno važno za naš uspeh, a ta liderska pozicija bar 80 odsto zavisi od kredibiliteta predsednikovih reči“, rekao je John McLaughlin koji je radio za CIA u mandatima sedam predsednika, a karijeru je završio kao vršilac dužnosti direktora agencije. „Trump veruje da mu je parče torte u Mar-o-Lagou osiguralo dobre odnose sa Si Đinpingom. Stupio je na dužnost kao spoljnopolitički najslabije pripremljen predsednik u istoriji“, dodao je McLaughlin. „Naša vodeća pozicija u svetu se topi. Curi nam kroz prste.“

Zbog dramatičnih zbivanja u svetu ulozi su još veći. Kao primere Hayden navodi raspadanje svetskog poretka koji je bio dominantan od kraja Drugog svetskog rata; promene u ustrojstvu države i njenim ovlašćenjima; rastuću ekonomsku i vojnu moć Kine; i otpadničke zemlje koje rade na razvoju nuklearnog oružja. „A opet, u današnjem svetu glavni faktor destabilizacije su Sjedinjene Američke Države“, zaključuje ovaj bivši direktor CIA.

Administracija najsličnija Trumpovoj bila je ona koju je kratko predvodio predsednik Warren G. Harding dvadesetih godina dvadesetog veka, rekao mi je Philip Zelikow, čovek koji je radio za Reagana, dva Busha i obavljao funkciju izvršnog direktora Komisije za 9/11. Predsednik Harding, koji je umro od srčanog udara posle 28 meseci mandata, bio je hvaljen zato što je vođenje spoljne politike prepustio državnom sekretaru Charlesu Evansu Hughesu. Hughes je pre toga bio guverner države Njujork, sudija Vrhovnog suda i republikanski predsednički kandidat na izborima 1916, kada je izgubio od Woodrawa Wilsona, Hardingovog prethodnika.

Bela kuća je pod Trumpom preuzela kontrolu nad ključnim spoljnopolitičkim poslovima. Predsednikov zet Jared Kushner, građevinski preduzimač, dobio je zadatak da isposluje mir na Bliskom istoku, da osmisli odnose između Amerike i Kine i utvrdi politiku prema Meksiku. Kushner je u aprilu otputovao u Irak da bi pomogao u razvoju politika za suzbijanje ISIS-a. Vašington bruji od priča o tome kako je Trump potisnuo Rexa Tillersona, sopstvenog državnog sekretara i bivšeg direktora Eksona, u drugi plan.

„Sistem nacionalne bezbednosti u Sjedinjenim Državama testira se već više od 70 godina“, rekao mi je John Negroponte, prvi direktor za nacionalnu bezbednost i bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama. „Kada predsednik Trump zaobilazi taj sistem, on to čini na sopstvenu odgovornost.“

Trumpov prezir prema obaveštajnoj zajednici takođe izaziva zabrinutost. „Voleo bih da se predsednik više oslanja na obaveštajne agencije i da kao vrhovni komandant pokaže više poverenja u njihov rad koji se često obavlja uz veliki lični rizik za mnoge ljude širom sveta“, rekao je Mitchell Reiss, šef tima za planiranje u Stejt departmentu u mandatu Colina Powella.

Republikanski kritičari ne mogu da se slože oko pitanja je li Trump uopšte sposoban da doraste svojoj funkciji. „Trump je beznadežan slučaj“, tvrdi Eliot A. Cohen, savetnik Condoleezze Rice u Stejt departmentu. „Poseduje razvijen instinkt za preživljavanje, ali nemoguće je podučavati ga. Zabrana ulaska za putnike iz muslimanskih zemalja i izgradnja zida koji će Meksikanci platiti – to je više nego dovoljno da se oceni njegov spoljnopolitički potencijal. U pitanju je čovek sa idiotskim stavovima, netolerantan i neupućen u naše zakone.“ Cohen je bio jedan od inicijatora iza otvorenog pisma upozorenja objavljenog za vreme kampanje u kojem je Trumpova spoljna politika opisana kao „ potpuno nekonzistentna i neutemeljena“.

Ali republikanci iz prethodnih administracija se još nadaju. „Svaki put kada Trump dobije informacije o nekom pitanju – o Bliskom istoku ili Severnoj Koreji – on posle govori o tome koliko je iznenađen složenošću tih pitanja, iako je prethodno tvrdio da je sve vrlo jednostavno“, izjavio je Gordon iz Bushove administracije. „Dobra vest je to što kada to kaže znamo da je nešto ipak naučio.“ Ali napredak u učenju je dosad bio žalosno – i opasno – spor.

Robin Wright  New-Yorker-logo.png

Preveo Đorđe Tomić logo.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.
      A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?
      Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.
    • Од Bokisd,
      Abstract:
      The thesis begins by analysing past treatments in theological literature of the Schism at Antioch, and by discussing the distinctive features of the Antiochene Church. The character of Antiochene theology is considered, beginning with Paul of Samosata, the 'school of Lucian', and the rise and fall of Eustathius of Antioch. The early stages of the Schism, especially under the episcopate of Leontius are considered, and the events surrounding the election and first exile of Meletius; these are related to the wider context of relations between East and West following the Council of Serdica, and to Eastern creed-making after Nicaea. The events following the accession of the emperor Julian, especially the Synod of Alexandria in 362 and the consecration of Paulinus as rival bishop of Antioch are discussed. Attention is given to the role of Basil of Caesarea, as shown in his letters, and to the role of Pope Damasus in the West, and Apollinarianism in the East, in particular as relating to the recognition of Paulinus at Rome in 375/6. The restoration of Meletius on the death of Val ens, and the subsequent conciliar activity at Antioch, Constantinople and Rome is considered, with reference to the alleged compact between Meletius and Paulinus and the position of Gregory of Nazianzus, and the controversy resulting from the election of Flavian on Meletius' death as bishop of Antioch. The continuing local Schism is illustrated from the sermons of John Chrysostom, and the efforts of Flavian to extinguish the Schism are described. The final reconciliations between Alexandria and Antioch and between Rome and Antioch are described, and the efforts made to bring about reunion in Antioch itself. The thesis concludes with an analysis of the theological, christological and canonical considerations which caused the Schism, and a reflection on the characters of the principal parties involved.
    • Од Милан Ракић,
      Prilikom poslednjeg susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se dogodio pre mesec dana na marginama foruma ‘’Pojas i put’’ u Pekingu, u zajedničkoj analizi odnosa Srbije i Rusije jedna od tema sastanka dva predsednika bila je i vojna saradnja.

      U izjavi za medije predsednik Vučić je istakao da su u prethodnom periodu dogovorena plaćanja od oko 619 miliona evra za različite vrste naoružanja iz Rusije. On je tom prilikom dodao i da će Srbija do kraja godine isplatiti više od 60 procenata te sume odnosno oko 360 miliona.
      Najmodernija verzija čuvene 24-ke za sada dobro prolazi na tržištu. Četiri srpska helikoptera Mi-35M trebala bi biti isporučena u prvoj polovini 2020. / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Imajući u vidu koje su sve nabavke iz Rusije do sada objavljene moglo bi se zaključiti da je cifra od 619 miliona evra (oko 690 miliona dolara) samo za rusko naoružanje prevelika i da se taj novac odnosi i na oružije koje je nabavljeno na zapadu, u Belorusiji kao i u NR Kini.
      Šest lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji, uvedeno je u operativnu upotrebu, a neki od dosadašnjih glavnih troškova njihovog aktiviranja obuhvatili su transport, predizvoznu pripremu, generalni remont jednog aviona, remont manjeg obima na preostalih pet aviona, produženje životnog veka, remont određenog broja motora, dovođenje ruskih aviona na nivo postojećh (približan standard MiG-29SD), nabavku rezervnih delova, zemaljske i druge opreme.
      Jedan od tri starija srpska aviona koji su prošli kroz remont i produženje životnog veka / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Kroz remonte su prošla i tri srpska aviona koji su već bili u naoružanju kojima je takođe produžen životni vek. Takođe su pretrpeli određene dorade među kojima su i one koje su vremenom nastale iz iskustava održavanja po stanju a to je i princip po kojem će se u budućnosti održavati srpski avioni.
      Odmah nakon što je objavljeno da Rusija donira šest MiG-ova 29, zvaničnici su saopštili da će čitav aranžman koštati 185 miliona evra i da se ta cena odnosi i na 4 domaća primerka, ukupno na 10 aviona. To bi trebalo da bude potrošeno u ukupno tri faze od kojih su dve već realizovane, treća koja je već započelapodrazumeva viši nivo osavremenjavanja aviona i ona bi, kako je ranije najavljeno trebala da bude završena do kraja 2020. godine. Uz to ostaje da se tada izvrši i remont još jednog aviona (jednog od 4 koje je Srbija imala pre ruske donacije).
      Četiri remontovana i modernizovana bivša beloruska MiG-a 29 mogla bi koštati oko 40 miliona evra / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Tokom ozbiljnije modernizacije avionima će biti dorađen radar, sistem za upravljanje vatrom i druga elektronska oprema, biće integrisane nove rakete vazduh-vazduh ali i ubojna sredstva vazduh-zemlja. Neminovna je dakle, osim paketa modernizacije, nabavka određene količine vazduhoplovnog naoružanjašto može biti veliki izdatak. Primera radi cena jedne rakete vazduh-vazduh R-77kreće se oko milion dolara.
      Kada je reč o četiri lovca MiG-29 koje je donirala Belorusija, već smo preneli vest da će oni biti isporučeni početkom 2021. godinekao i da će najverovatnije stići modernizovani. Kako je rok za završetak radova gotovo dve godine može se pretpostaviti da će to biti, osim generalnog remonta, ujedno i modernizacija odnosno da će to ustvari biti nešto slično ako ne i isto kao faza tri, kao i 10 postojećih 29-ki i bivše beloruske trebalo da budu dovedene na nivo vrlo sličnom standardu MiG-29SM. Neka realna cena ovih radova u Belorusiji mogla bi biti do 10 miliona evra po avionu.
      Prva dva helikoptera Mi-17V-5 koja su nabavljena 2016. godjne koštala su 25,8 miliona evra (28,77 miliona USD) / Foto: Salinger Igor, Ministarstvo odbrane U drugoj polovini ove godine iz Rusije stižu tri dodatna srednja transportna višenamenska helikoptera Mi-17V-5 i to nešto bolje opremljeni nego prva dva koja su kupljena 2016. godine a uz njih će se nabaviti i naoružanje. Cena Mi-17 se, u zavisnosti od verzija i čitavog paketa koji sadrži obuku, opremu, naoružanje i logistiku, kreće od 14 do 22 miliona dolara. Kako srpski primerci sigurno neće biti najbolje ali ni najlošije opremljeni može se pretpostaviti da će cena biti negde između.
      Srbija je nabavila i 4 ruska desantno-jurišna helikoptera Mi-35M čija se isporuka može očekivati početkom ili u prvoj polovini sledeće godine. Cena ovog tipa helikoptera se na tržištu kreće u rasponu od 20 do 30 miliona dolara a u određenim aranžmanima može preći 30 miliona.
      Oklopna vozila BRDM-2M kakve je krajem aprila dobila Kirgizija / Foto: Sputnjik Pored 6 MiG-ova 29 Rusija je donirala i 30 tenkova T-72 kao i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2. Još uvek nije sasvim jasno koju verziju tenka T-72 Srbija dobija a najčešće se spominje verzija T-72B1 MS ‘’Beli orao’’ kakve su na primer dobile Nikaragva i Laos. Iako je rečeno da je to donacija, modernizaciju oklopnjaka, kao i sve ostalo što ide uz njih, Srbija će platiti. Što se tiče BRDM-2, navodno je reč o savremenijoj verziji BRDM-2M poput onih koji su skoro donirani Kirgiziji a kakve ja nabavio i Laos.
      Svo navedeno naoružanje koje dakle dolazi iz Rusije i Belorusije a za koje je sa najvišeg nivoa pa i od samog predsednika Srbije, potvrđeno da je kupljeno, može na kraju koštati oko 410 do 430 miliona evra. Ukoliko se 619 miliona evra ipak zaista odnosi samo na rusku tehniku onda bi za ostale nabavke ostalo oko 200miliona evra.
      Kupovina artiljerijsko-raketnih sistema Pancir nikada nije direktno zvanično potvrđena. Ovaj sistem nimalo nije jeftin, za samo jedno vozilo treba izdvojiti oko 15 miliona dolara ali tu su zatim troškovi obuke, logistike, rezervnih delova, dodatnih borbenih kompleta raketa pa cena može biti i preko 20 miliona dolara. Ipak o tome kakva će biti cena u mnogome zavisi i od politike pa je tako npr. Ekvatorijalna Gvineja kupila dva vozila sistema Pancir za samo 20 miliona dolara.
      Cena vojne verzije H145M, u zavisnosti od opreme, kreće se od 11 do 15miliona evra / Foto: Alexander Lutz Ako bi se preostalih 200 od 619 miliona evra ipak odnosilo i na vazduhoplovnu i ostalu vojnu tehniku nabavljenu iz drugih zemalja onda bi to bila znatno realnija priča. Za vojsku i policiju je naručeno ukupno 9 nemačkih helikoptera H145M od kojih će RV i PVO dobiti 5. Helikopterska jedinica policije će osim 4 H145 dobiti i tri francuska helikoptera H215 Super Puma.
      Predsednik Srbije objavio je sredinom februara ove godine da će helikopteri H145 i H215 koštati ukupno 175 miliona (za očekivati je evra). Podsetimo u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, u pregledu planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za 2019. ali i naredne dve godine, što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova postoji stavka – Zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice sa jasno vidljivim sredstvima koje su planirane da se izdvoje za naredne tri godine. Tako je za 2019. planirano izdvajanje 2,4 milijarde dinara, za 2020. 4 milijarde i u 2021. 3,4 milijarde dinara što ukupno iznosi 9,8 milijardi dinara ili oko 82,7 miliona evra.
      Moguće je da je osim tri helikoptera H215 od Francuske naručeno još tehnike. Tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’, predsednik Vučić je najavio i da će sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarati o raketnim PVO sistemima Mistral. Zbog unutrašnjih problema Francuske, predsednik Makron još nije posetio Srbiju a prema poslednjim informacijama to bi trebalo da se dogodi u julu.
      Još uvek zvanično nije saopšteno koja kineska borbena BPL je kupljena. Na fotografiji je Wing Loong II za koju su pojedini domaći mediji preneli da će se naći u Vojsci Srbije / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Poslednji poznati trošak koji će Srbija imati za vojnu tehniku jeste nabavka kineskih naoružanih bespilotnih letelica. Takođe tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ predsednik Srbije izjavio je da su u pitanju „letelice težine 750kilograma, mogu leteti na 5 kilometara visine, u pitanju su 2 baterije po 3 letelice ukupne vrednosti 30 miliona dolara“.
      Osim toga Vučić je rekao i da će nakon nabavke ovih letelica doći i do uzimanja tehnologije sa njih i implementiranje na domaću bespilotnu letelicu Pegaz. Sasvim je moguće da je u pomenutu cenu uračunat i određeni transfer tehnologije pošto je 30 miliona dolara veliki novac za samo 6 bespilotnih letelica. Naravno uz borbene BPL (UCAV) sigurno ide obuka, logistika, naoružanje, zemaljske stanice za navođenje ali jedan od primera koliko koštaju kineske bespilotne letelice je cena jedne od boljih UCAV Wing Loong 2 za koju je pre par godina iznesen podatak da vredi oko milion dolara.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Broken,
      Ahtung ! Ahtung !
      Za godine se ne pitaju, ali za visinu može.
      Na zahtev mnogobrojnih članova otvara se tema-anketa kroz koju bismo trebali da utvrdimo koliko su visoke naše poštovane članice.
      Dakle, sve je anomnino pa budite iskrene...nemojte skrivati jer nema ništa tajno što se neće saznati.
      Izvolite.
       
    • Од Broken,
      Koliko su muškarci sa foruma visoki saznaćemo kroz ovu anketu.
      Nemojte da lažete , nema potrebe i nije lepo a i greh je.
      Krenimo.
×
×
  • Креирај ново...