Jump to content

Константин Бодин – први српски цар, 274 године пре цара Душана (на основу нових налаза у Археолошком музеју у Истамбулу?)


Recommended Posts

пре 1 минут, Ћириличар рече

Није поуздан извор, али мислим да се од њега мора ипак почети јер је најопширнији што се тиче наше најраније историје. Накнадни извори, вјеродостојнији, онда ту попуњавају празнине.

Слажем се. И покојни др Тибор Живковић (1966-2013) га је приредио у издању манастира Острог.

Не знам да ли си читао нешто од Тибора, капиталне књиге: Crkvena organizacija u srpskim zemljama : (rani srednji vek), De Conversione Croatorum et Serborum : izgubljeni izvor Konstantina Porfirogenita (објављен и енглески превод), колективна монографија: The World of the Slavs : Studies on the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) ?

Само сам хтио да скренем пажњу на злоупотребу Љетописа од усташких идеолога: дон Керубина Шевгића ("готско подријетло Хрвата", којим се Павелић хвалио код Хитлера), Младена Лорковића, потоњег НДХ министра који је у "Народ и земља Хрвата" (1940) заступао "Црвену Хрватску", што се примило код несретњег Павелићевог комшије (уз Ванчу Михајлова) Секуле Дрљевића, и нарочито код Савића Марковића Штедимлије. (из села Штедима код Пипера отуда се тако прозвао). Он је изигравао у младости великог православца и трудио се да добије посао секретара неког владике. Када му то није пошло за руком, прелази у Загреб.

Штедимлија је био главни организатор, идеолог и чланкописац Павелићеве "Хрватске православне цркве", осим тога жестоки антипартизански пропагатор у Црној Гори. Као такав и без наводника, али ставимо му их, "народни непријатељ". Међутим, њему не суде југословенски комунисти, него, гле чуда, одводе га Руси у СССР, и враћају послије "помирења" Тито-Хрушчов. Држали су га од 1945-57. Наставља мирно на свом раду у Загребу, који је сада темељ "нове црногорске историографије", а од хрватских повијесничара сустопице га је пратио проналаском све нових и нових "доказа", тек недавно преминули Иван Мужић. Штедимлија је на Крлежин захтјев сахрањен на Мирогоју о трошку Друштва књижевника Хрватске.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, александар живаљев рече

Не знам да ли си читао нешто од Тибора

Ма нисам ни Ћоровића апсолвирао још, пошто се овим бавим у слободно вријеме ( којег немадох превише, а и када га имадох друге ствари су ме окупирале ), али сам наишао на наслове тих књига пар пута :smeh1: А хоћу да јесенас и зимус завршим истраживање о Косачама, па ми је Сима Ћирковић сљедећа мета, пошто је радио докторат о херцегу Стјепану.

1 hour ago, александар живаљев рече

Само сам хтио да скренем пажњу на злоупотребу Љетописа од усташких идеолога:

Оно што је занимљиво је да и Орбини почиње причу са Готима, тј. у дијелу који је препис Љетописа. Значи да је то повезивање, континуитет, са Готима постојао у главама људи и у 17. и 16. у вијеку. Ваљано је поставити питање "Зашто је тако?". Ја бих рекао да је могуће да су Словени накнадно само преузели готске управне јединице и да се тиме, макар формално, одржао неки "државотворни" континуитет којег су касније људи попут Орбинија тумачили у знаку једнородства Гота и Словена ( па су се на то накнадно доселили Срби и Хрвати који су почели доминирати над осталим Словенима ). Можда има нечега у тој усташкој причи?

Проблем за усташе је свакако то што изгледа да нема других извора који би потврдили овај уводни дио Љетописа о Готима и Словенима као једном народу. Најближа веза која може постојати јесте да су Словени били под готском влашћу па да су их касније асимиловали, као Бугаре, и тиме преузели државну организацију ( али, извори заправо казују да је Далмација била опустјела од силних ратова, па да је Ираклије управо зато населио Србе и Хрвате ту - тако да је могуће да су Готи просто били сатрвени и асимиловани да им се губи сваки траг осим државне организације Далмације; или да ништа од њих није остало и да су Срби и Хрвати своје области сами организовали ).

Мислим, ово "Краљевство Словена" се спомиње само у Барском родослову у оволиком опсегу и јако је занимљива идеја да је постојала некаква прото-Југославија ( а сам концепт није немогућ, јер је Великоморавска кнежевина свакако постојала, и то на етничкој словенској основи, те је свакако још једна словенска држава била могућа ), али мало доказа за то постоји. Било би корисно имати увида у документе Ватикана или Цариграда из тог доба ратова са Готима и њхове пропасти управо због тога. Рекао бих да, ако и јесте постојала, да је веома кратко трајала и да се убрзо распала на српске и хрватске земље, које су се онда даље унутар себе дијелиле - као што се десило и са Великом Моравском.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Баш је интересантан чланак или тема како год, ко има још информација и компетентан је нека постави да и ми знатижељни читамо :dobro:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Prvi srpski kralj bio je Mihailo Vojisavljević,otac Konstantina Godina i bio je katolik.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаило_Војислављевић

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Кратос рече

Prvi srpski kralj bio je Mihailo Vojisavljević,otac Konstantina Godina i bio je katolik.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаило_Војислављевић

 

Занимљиво је да се католицизам код нас задржао у приморским крајевима чак и за вријеме Немањића. Краљ Урош је био омиљен међу нашим католицима у приморју.

Е сад, доба када су Војислављевићи владали је било доба прије Велике Шизме и нешто мало након ње, па је упитно колико је оправдано бацати етикете "католик" и  "православац". Јесу ли се разликовали међусобно Срби под римском и под цариградском јурисдикцијом, нпр. у извођењу литургије? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ћириличар рече

Занимљиво је да се католицизам код нас задржао у приморским крајевима чак и за вријеме Немањића. Краљ Урош је био омиљен међу нашим католицима у приморју.

Е сад, доба када су Војислављевићи владали је било доба прије Велике Шизме и нешто мало након ње, па је упитно колико је оправдано бацати етикете "католик" и  "православац". Јесу ли се разликовали међусобно Срби под римском и под цариградском јурисдикцијом, нпр. у извођењу литургије? 

Mislim da su se i pre velikog raskola razlikovale liturgije zapadnog i istočnog obreda.Al ne znam tačno to bi trebao neko od teologa da zna najbolje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Ћириличар рече

Занимљиво је да се католицизам код нас задржао у приморским крајевима чак и за вријеме Немањића. Краљ Урош је био омиљен међу нашим католицима у приморју.

Е сад, доба када су Војислављевићи владали је било доба прије Велике Шизме и нешто мало након ње, па је упитно колико је оправдано бацати етикете "католик" и  "православац". Јесу ли се разликовали међусобно Срби под римском и под цариградском јурисдикцијом, нпр. у извођењу литургије? 

Зашто се онда бије у сва звона да смо пре појаве Светог Саве и Немањића били већином пагани и незнабожци,  цитирао сам вас обојцу јел су постови повезани са мојим питањем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Mali Marko рече

Зашто се онда бије у сва звона да смо пре појаве Светог Саве и Немањића били већином пагани и незнабожци,  цитирао сам вас обојцу јел су постови повезани са мојим питањем.

Не знам ко то бије на сва звона такву причу, али има зрнца истине ту. Наиме, мора се имати на уму прво да се Сби у средњем вијеку не смију посматрати као јединствена цјелина, као неки монолит. Сава је своје дејствовање вршио међу православним Србима који су били у Рашкој и планинама, док су католички Срби били присутни у Зети. Дакле, када се то има на уму, као и то да је мисионарење у приморју сигурно било успјешније ( због јаких веза са италијом и што није било у питању горштачко становништво које дуго задржава реликте прошлости ), не треба чудити чињеница да смо имали остатке паганизма и нехришћанска схватања до Светог Саве који је уобличио каноне цркве и поставио њен став према народним обичајима и сујевјерјима. А сад, да смо били већином пагани до Саве је нетачно. Христијанизованима се можемо сматрати убрзо након доласка на Балкан, јер је Византија била активна у томе, поготово преко Ћирила и Методија.

Едит: али тек са Савом се хришћанство, тј. православље, масовно популаризује у народу. У томе је његов значај.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Значај Светог Саве је неспоран, само ми је мало конфузно то све око "почетка вођења евиденције " ако могу тако да се изразим. Да се разумемо имао сам предзнања о томе али никада до сада нисам копао тако дубоко. 

Занимљиво је да је Михајило Војисављевић па  Константин Бодин ( наследио титулу ) па Стефан Немања уско били повезани са католичанством претпостављам зато што је тада западно римско царство имало већи утицај од источног ( исправи ме ако грешим) .

Папа Гргур је такође имао велики утицај на тадашње српске жупане дал је имао неки посебан разлог за то, дал је ,мислио да ће тиме што је дао титуле српским жупанима добити Србе као католике?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 10 months later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј борави у Православној Епархији нишкој 3. и 4. октобра 2020. године, поводом освећења великих светиња у Куршумлији и Пролом Бањи. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније је, са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Г. Г. Иларионом, са црквеним клиром и верним народом богоспасаване нишке Епархије, дочекао Његову Светост Патријарха српског Г. Г. Иринеја у суботу, 3. октобра 2020. године, у порти манастира Светог Николе у Куршумлији. 
       
      Радост због доласка поглавара Српске Православне Цркве била је утолико већа и због тога што током обележавања великог јубилеја у септембру 2019. године Свјатјејши Патријарх, због здравственог стања, није могао и физички присуствовати овом радосном Евхаристијском сабрању.
      Свјатјејши Патријарх и Преосвећене Владике тимочки Г. Иларион и  нишки Г. Арсеније, најпре су присуствовали вечерњој служби којом је началствовао архимандрит Серафим (Мишић), уз саслуживање архимандрита Рафаила (Голушина), архимандрита Дамаскина (Грабежа),  протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, ректора Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу,  протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића, старешине Саборног храма у Нишу, протојереја-ставрофора Слободана Петровића, архијерејског намесника топличког,  протојереја-ставрофора Ненада Микића, пароха првог нишког, протојереја Душка Капларевића, архијерејског намесника топличког, јеромонаха Атанасија (Марковића), јеромонаха Јефрема (Шекарића), протођакона Стевана Кричке и ђакона Ђорђа Филиповића.
      Надахнуту беседу о манастиру Светог Николе у Куршумлији произнео је Владика нишки Арсеније, заблагодаривши Поглавару Српске Цркве што је издвојио своје драгоцено време, да у овом важном тренутку за нашу Епархију буде са верним народом Епархије нишке, на чијем челу је био скоро пуне три деценије.
      Благољепију богослужења допринели су изврсни појци наше Епархије протојереј Владица Савић, парох пети нишки и професори Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу - протојереј Дејан Крстић и јереј Стефан Цинцаревић. На Светој служби одговарао је и део Великог хора НЦПД "Бранко", предвођен диригентом госпођом Саром Цинцаревић.
      Након вечерњег богослужења Његова Светост Патријарх Иринеј на платоу испред храма освештао је нова звона за северну кулуа, чија је реконструкција завршена ове године. 
      По освећењу звона, Патриајрх Иринеј је произнео надахнуто слово, изразивши радост што види обновљену светињу, која га је, како је рекао, увек подсећала на човека без руку. Свјатјејши је заблагодарио добротворима који су помогли да се храм обнови, и истакао да је ово знак да се српски народ враћа себи и својим коренима. 
      Патријарх је изразио наду да ће и друга Немањићка светиња - манастир Пресвете Богородице, чији се темељи налазе недалеко од куршумлијског манастира, такође дочекати да буде обновљен.  
      Потом су високим црквеним признањима одликовани сви добротвори, институције и појединци, уз чију подршку је обновљена северна кула, једне од две најстарије задужбине Великог жупана Стефана Немање, у којој је 2019. године торжествено обележен велики јубилеј - 850 година Немањиних задужбина.
      Орденом Светог Саве 1. степена одликован је велики добротвор Цркве господин Радован Раичевић из Плочника, генерални директор ад ''Планинка'' у Куршумлији, док су Орденом Светог Саве 2. степена одликовани господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, Општина Куршумлија и Акционарско друштво ''Планинка'' из Куршумлије.
      Господин Радољуб Видић председник Општине Куршумлија, награђен је Орденом Светог Краља Милутина, док је одликовање Орден Светог Романа Ђунишког 2. степена уручено господину Драгославу Илићу из Куршумлије, господину Златку Вељовићу из Куршумлије, господину Радоју Павловићу из Претежана и господину Жарку Ђурићу из Калудре.
      Такође, Архијерејске грамате добили су  Републички завод за заштиту споменика културе – Београд и Завод за заштиту соменика културе – Ниш.
      Верни народ који је у великом броју дочекао Његову Светост Патријарха Иринеја и након вечерње службе наставио је да долази да заблагодари Господу у овој светињи и да присуствује овом историјском догађају - дану када ће на храму бити постављена јединствена звона, пристигла из Аустрије, која ће, ако Бог да, позивати верни народ овог краја на молитву, на многа лета.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ново издање емисије "Живе речи" емитујемо уживо у среду 30. септембра 2020. Лета Господњег од 20:00ч. На самом почетку протопрезвитер Слободан Лукић, парох црмнички служиће призив Светога Духа на почетку нове школске и академске године. 
       
      Специјални гости: 
      Протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске; и протопрезвитер Слободан Лукић, парох црмнички;
       
      Уметничка гошћа: 
      Силвија Ромић, песникиња из Новог Сада; 
       
      Модератор емисије: 
      катихета Бранислав Илић
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ух, колико је лош нови дизајн фејсбука! 
      Хвала Богу и добрим људима, ако користите Chrome или Mozilla претраживаче, имате екстензије да решите овај проблем.
      Ево и линкова:
       
      Екстензија за Google Chrome 
      Switch to Classic design on Facebook™ - Chrome Web Store
      CHROME.GOOGLE.COM Don't you like new Facebook design? Use this extension which will automatically switch to the Classic design!  
       
      За Mozilla 
      Old Layout for Facebook – Get this Extension for 🦊 Firefox (en-US)
      ADDONS.MOZILLA.ORG Download Old Layout for Facebook for Firefox. Revert Facebook to the Old Layout (pre-Sep 2020) by changing your browser's user-agent string to one not supported by the new layout Захвалите ми се касније, може пиво

       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у четвртак 1. октобра од 8:30 часова Свету Архијерејску Литургију, а потом и шестомесечни парастос блаженопочившем Епископу ваљевском г. Милутину у Храму Васкрсења Христовог, обавештава верни народ Епархија ваљевска.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У септембру 2020. године навршава се три године архипастирског свештенослужења, управљања и поучавања Цркве у Епископији зворничко-тузланској од стране епископа Фотија.
      Повезан садржај: 
      Владика Фотије: Црква постоји да буде мисија, да проповеда реч Божју народу нашега времена, те да га светотајинским животом приводи заједници спасених у Царству Небеском!
      У ове три године епископ Фотије је предводио евхаристијска сабрања у бројним храмовима наше Епископије и са презвитерима, ђаконима и народом Господњим образовао Цркву и пројављивао Царство, чија икона она јесте. У својим бесједама је изграђивао Цркву обзнањући побједу над непостојањем у Васкрсењу њеног Господа, позивајући нас да узмемо учешће у том тријумфу кроз благодарење у Литургији Цркве и борби против сопственог самољубља у подвигу као изразу љубави.
      Началствујући Црквом у нашој Епископији, епископ Фотије је основао Издавачку кућу Синај и Добротољубиво удружење Богородице Тројеручице. Њихово оснивање знаковито указује на етос нашег Епископа и приоритете његовог дјелања. Познато је да тешко може бити ријечи о плодотворној мисији Цркве без писане ријечи. Уосталом, не учи ли нас томе библијска повијест, јер се израз искуства општења Бога и човјека преносио на папир. Свети Јован Златоусти нас учи да је настајање светописамских списа посљедица гријехопада, будући да је престало непосредно сусретање Господа и човјека, а какво нас очекује у Вијеку који долази. Међутим, у ишчекивању Царства писана ријеч је неопходна, тако да нам је наша издавачка кућа подарила низ изузетних наслова, од којих треба издвојити дјела двије пјесничке збирке нашег Епископа Песма Осмом дану и Вечност ми треба, класично светоотачко дјело Мистагогија о Духу Светоме из пера Светог Фотија Великог, Георгије Флоровски: руски интелектуалац и православни богослов писца Ендруа Блејна, као и зборник Екуменизам Георгија Флоровског. Посебан догађај издавачке дјелатности наше Епископије је публиковање Монографије о двадесет година епископске службе владике Фотија, а коју је приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини.
      Када је ријеч о Добротољубивом удружењу Богородице Тројеручице, наша Епископија је у лику епископа Фотија одлучила да слиједи једини етос којим Црква јесте Црква: етос у којем је патња другог моја патња и у којем није изводљиво окренути лице од страдајућег брата, а остати у загрљају Господњем.
      Такође, не смије се пренебрегнути да је улога епископа Фотија у увођењу богословља Цркве у средњошколски систем образовања вјероватно одлучујућа, али темељније оцјене ваља оставити за неки потоњи јубилеј. Епископ Фотије је учинио велика прегнућа у свом досадашњем управљању нашом Епископијом ка обећаном Новом Небу и Новој Земљи. Искушења нису занемарљива, посебно у контексту актуелне пандемије вируса ковид19, која је донијела многа питања на која богословље и пракса Цркве и даље траже богодостојне одговоре. Епископ Фотије, својим свештенослужењима и поукама широм наше Епископије, као и интервјуима у електронским и штампаним медијима није дозволио да повјерено му словесно стадо потоне у бездан безнадежности и захтјевима овога свијета, који не зна да су здравље и болест, живот и смрт, вријеме и вјечност у руци Господњој.
       
      Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многаја љета!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...