Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. NinaSavic

    NinaSavic

  2. Жељко

    Жељко

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      РЕЗОЛУЦИЈА
      Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
      посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
      Богоспасајеме Епархије канадске 
      Српске православне цркве, 
      сабрасмо се у просторијама храма
      Светог Николаја Мирликијског Чудотворца,
      у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио
      од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020.
       
      1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве.
       
      2.  Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона?
       
      3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
       
      4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 
       
       
      5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света.
       
      6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне.
      Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви.
       
      7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом.
       
      8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен.
       
      9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише.
       
      Извор: Сајт Епархије канадске "Источник"

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      РЕЗОЛУЦИЈА
      Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
      посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
      Богоспасајеме Епархије канадске 
      Српске православне цркве, 
      сабрасмо се у просторијама храма
      Светог Николаја Мирликијског Чудотворца,
      у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио
      од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020.
       
      1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве.
       
      2.  Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона?
       
      3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
       
      4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 
       
       
      5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света.
       
      6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне.
      Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви.
       
      7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом.
       
      8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен.
       
      9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише.
       
      Извор: Сајт Епархије канадске "Источник"
    • Од Логос,
      -Многобројни народ који притиче са свих страна у манастир Туман живо је сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 22.фебруара 2020. године у манастир Туман. Његову Светост Патријарха је дочекао Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије са братством манастира и верним народом. У поздравној беседи епископ Игнатије је заблагодарио Његовој Светости што је Епархију браничевску и манастир, братство и верни народ удостојио патријарашког благослова.   Његова Светост је поздравио Епископа и братију истакавши да је у данашњем тешком времену Тумане поклоничка светиња која сија широм Српске Цркве и у коју многобројни народ притиче са свих страна: -То је живо сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   После свечане доксологије Патријарх је обишао манастирски комплекс видно задивљен уређеношћу манастира.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је поводом Дана државности Србије одликовања заслужним појединцима и институцијама. Свечаности је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Укази о одликовањима /pdf/   Председник Републике Србије г. Александар Вучић честитао је Дан државности и истакао да не постоји бољи дан од овог да се подсетимо колико је за снове и остварење њихово мало потребно, као и да је за почетак ослобађања државе и независност било потребно тек око 300 људи у једној јарузи, где су се српски прваци заклели на крв, чиме су наши очеви ударили темељ модерне нације. „Честитам велики државни и национални, али и црквени празник Сретење Господње, велики дан у нашој историји и важан дан за нашу земљу. Кажу да је у револуцији најтеже написати крај, а Србија је то урадила на најлепши начин. Српска револуција је била борба за слободу. Данас смо део слободног и демократског света“, рекао је председник Вучић.   Председник подсећа да је Србија прошла у својој историји кроз многе крваве ратове и поднела жртве које нико други не би могао да поднесе и истакао да смо све то поднели управо да их не би поново било, због чега је једина остварива политика она коју је формулисао Борислав Пекић: 'Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих''. Председник Вучић истиче да су управо то радили и наши прадедови правећи земљу не за себе већ нас и додаје да зато треба да чувамо оно што су они направили и јачамо земљу за оне који ће тек доћи, а то је слободна и независна Србија, наша једина и најлепша Србија.    „Историчар Леополд фон Ранке је то назвао српском револуцијом, која се завршила 31 годину касније када је проглашен први српски Устав и када се Србија устројила као модерна дражава“, навео је председник Вучић. Он је рекао да је у револуцијама најтеже написати њихов крај, а Србија је то урадила на најлепши начин, доношењем Сретењског устава који је увео слободу, права и поделу власти, што је био и један од најлибералнијих устава по питању светских и европских вредности.    Председник Вучић истиче да када нас данас питају где смо, одговарамо да смо одговор дали још те 1835. године са Сретењским уставом и да смо део слободног света, традиције и вредности које су биле темељ Европе и барјак испод којег је окупљен сав демократски свет.   Председник Вучић подсећа да је Србија у два светска рата дала више него што је имала и да су страдале читаве генерације, као и да смо тада носили заставу слободе у читавом региону ослобађајући и друге народе којим смо омогућили да буду слободне државе и нације и то одричући се и сопственог идентитета само да би тај сан био заједнички.  Председник наводи да смо после силних експеримената и промашаја схватили да је Марићевића јаруга само почетак, као и они који су је сањали, да треба да изађемо из ње слободни и усправни, али и да схватимо да, као и они, можемо више и готово све. "Да поверујемо у себе, сопствену земљу и дамо јој слободу и право да одлучује. И наш народ да поново кренемо да рађамо, не постоји данас важнији задатак од тога", поручио је он. Председник Вучић додао је да смо данас међу најуспешнијим европским земљама по питању економије и да све што радимо треба да служи за нове генерације. Он је поручио да зато неуспех не постоји за нас као опција, као и да када је реч о слободи - да се то односи за цео наш народ и да не смемо да заборавимо на наш народ преко Дрине и Дунава, и у Црној Гори, Северној Македонији, Словенији и другим земљама.   "Морамо да урадимо све што можемо да људе из света вратимо у Србију, јер нема ни лепше ни богатије земље. Морамо да радимо више и уверен сам да ће њихова помоћ бити већа", закључио је председник Вучић. Председник Вучић је поручио да данас, када су српске институције угрожене широм региона, морамо да будемо постојани, али и да кажемо да за нас рат није опција, већ само мир и сарадња. "Данас, када су наше институције широм региона угрожене, када се прети опстанку Српске Православне Цркве на територији Црне Горе и када се прети опстанку српског идентитета на територији Босне и Херцеговине, неретко и неких земаља Европске уније, морамо да будемо постојани и снажни и да кажемо да рат за нас није опција, већ да су наши избори само мир и сарадња. Али, такође, и да за нас капитулација није могућност", поручио је председник Вучић. Председник Србије наглашава да ће Србија постојати и опстајати заједно са својим народом и да се никада неће стидети српског рода. "Ма где Срби да живе, моћи ће да очекују помоћ своје српске државе, ма где да живи српски народ потребни су слобода и мир", нагласио је председник Вучић.      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Ето, и ми који лежимо на дну најдубље јаме незнања, у тами страсти и сенци смрти тела овога, по дрскости својој почињемо философирати о небу на земљи. Звезде су лепота небеског свода, а украс бестрашћа – врлине. Бестрашће, мислим, није ништа друго до небо ума у његовом срцу, под којим сва лукавства демонска изгледају као шала. Бестрасним се, дакле, у правом смислу речи назива, и јесте, човек који је тело начинио непропадљивим, који је ум уздигао изнад свега створеног, који је сва чула покорио уму а душу своју представио Господу, пружајући се вечито к Њему, и преко својих моћи.  
      Неки, опет, одређују бестрашће као васкрсење душе пре васкрсења тела, а други, као савршено богопознање, које по својој вредности заостаје само за богопознањем које имају анђели. То савршено савршенство савршених, чијем усавршавању нема краја (како ми рече један човек који га је доживео), тако освећује ум и отрже га из вештаственог света, да га често, разуме се – после стизања у ово небеско пристаниште – одваја од живота у телу и подиже на небеске висине, до сагледавања. О томе на једном месту и говори псалмопевац, који је, можда, то и сам искусио: Божији моћници са земље се узнесоше веома (Пс.46,10). Такав је био и онај Египћанин, који у молитви није могао дуго пружати руке к небу, докле год би се молио у присуству других[1].     Има бестрасних људи, но има и од бестрасних бестраснијих. На пример, један човек силно мрзи зло; други се, међутим, незаситно богати у добру.   И чистота се назива бестрашћем, и то с правом: она је почетак свеопштег васкрсења и обесмрћења смртних.   Бестрашће показа онај који рече: „Ум Господњи имам“ (уп. 1.Кор.2,16). Бестрашће показа и онај Египћанин, рекавши: „Не бојим се Господа“[2]. Бестрашће показа и онај што је молио Бога да му врати страсти[3]. Ко се, пре будуће рајске светлости, удостојио таквог бестрашћа као онај Сиријац? Та, Давид, толико чувени пророк, каже Господу: Попусти, да се одморим (Пс.38,14)! А овај атлет Божији каже: „Престани да ме запљускујеш валовима благодати Твоје“[4].   Бестрашће има она душа која се тако навикла на врлине, као што су страсни људи навикли на уживања.   Ако је крајња граница стомакоугађања у томе да се силом једе и онда када се не жели јести, онда је, свакако, крајња граница уздржања у томе да се непослушна природа наша уздржава и онда када гладује. Ако је врхунац блуда у томе да се човек помами од похоте и према животињама и мртвим стварима, онда је врхунац чистоте – односити се својим чулима према сваком бићу као ствари без живота. Ако је граница среброљубља, никада не престајати са гомилањем пара и никада се не заситити, онда је врхунац нестицања – не штедети ни своје сопствено тело. Ако је граница унинија у томе да се чак ни у потпуном спокојству нема трпљења, онда је врхунац трпљења кад човек и посред највећих невоља сматра да га ништа не узнемирава. Ако је пучина гнева у томе да се човек разјари и када је потпуно сам, онда је дубина издржљивости кад човек остаје миран без обзира да ли су присутни или не они који га злостављају. Ако је врхунац таштине, да се човек понаша сујетно и онда када нема никога ко би га похвалио, онда је без сумње знак савршеног неславољубља када се и приликом посете страних људи никад не поткраде ни најмања сујетна помисао. Ако је знак пропасти (тј. гордости), узносити се и безначајним делима, онда је спасоносна ознака смирења, мислити смирено о себи и поред великих подвига и успеха. И ако је обележје свецелог острашћења, да се човек хитро покорава скоро свему што демони тајно посеју у његову душу, сматрам да је обележје светог бестрашћа кад човек може искрено рећи с Давидом: Онога лукавога који се склонио од мене, не познах (Пс.100,4) ни како, ни ради чега дође, ни како оде? Напротив, потпуно сам равнодушан према свему томе, пошто јесам, и бићу сав сједињен са Богом.   Ко се удостојио таквог духовног стања, има у себи настањена, још за живота у телу, самога Бога који га увек води у свим речима, и делима, и мислима. Стога такав човек кроз унутрашње озарење чује у себи као неки глас који му открива вољу Господњу, и постаје узвишенији у односу на свако људско учење. Кад ћу доћи и показати се лицу Божијем (Пс.41,3)? Не подносим више пламен ове чежње, већ иштем бесмртну лепоту, коју ми Ти, Господе, даде пре но што сам пао у ово блато!   Но, зашто много говорити? Бестрасник више не живи сам, већ у њему живи Христос, као што вели онај који је срећно ратовао рат, завршио трку и одржао веру [православну] (уп. Гал.2,20; 2.Тим.4,7).   Царска круна није састављена само из једног драгуља. Тако ни савршеног бестрашћа нема ако смо макар и једну једину врлину (без обзира како безначајна изгледала) пропустили да извршимо. Замишљај бестрашће као небески дворац небеског Цара: многе су обитељи унутар града[5]; зид, пак, тог небеског Јерусалима јесте – опроштај грехова. Брзо, браћо, да нађемо улаз у брачну собу тога дворца! Ако нас, (о, несреће!) задржава бреме грешних навика или време које смо провели у греху, онда се бар постарајмо да не будемо лишени какве обитељи у близини брачне собе! Ако још храмљемо, или смо посустали, потрудимо се на сваки начин макар да се нађемо унутар зидова градских. Јер, ко не уђе тамо пре но што наступи крај, боље рећи – ко не пређе преко тог зида, мораће да се настани у пустињи. Због тога се неко и молио, говорећи: Уз Божију помоћ прећи ћу преко зида (Пс.17, 30). И други, као од лица Божијег, вели: Нису ли то греси ваши, који су се испречили између вас и мене (Ис.59,2)?   Развалимо, пријатељи, бедем ове преграде који смо непослушањем на своје зло подигли. Узмимо овде разрешење дуга, јер, у аду нема никога ко би нас могао излечити. Не бавимо се више ничим земаљским, браћо! Ми смо се уписали у људе који се ни о чему земаљском не брину. Нема греха, нема времена, нема бремена којим бисмо се могли изговорити. Онима који примише Господа крштењем поновног рођења, Бог даде власт да буду чеда Божија (Јн.1,12), рекавши: Почините [од земаљских брига] и познајте да сам ја Бог (Пс.45,11) и бестрашће! Њему слава у све векове. Амин.   Блажено бестрашће узноси бедни ум људски са земље на небо, и са ђубришта страсти подиже га, сиротог, а свеопевана љубав чини да седне са началницима, светим анђелима, са началницима народа Господњег.   * * *   «Лествица» поука XXIX
×
×
  • Креирај ново...