Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Савет родитеља Основне школе „Светозар Милетић“ током викенда је организовао поновно изјашњавање родитеља о даљем прекиду наставе у школи. 

Од 1.003 ученика од другог до осмог разреда, гласало је 849 родитеља (84,6 одсто), док 156 родитеља није гласало (15,6 одсто). Од 849 родитеља који су гласали, 135 (15.9 одсто) је гласало за почетак наставе, док је 708 (83.4 одсто) гласало за даљи прекид наставе, а 6 родитеља је било уздржано. Овим је на најдемократскији начин одлучено да деца не иду у школу до поништавања незаконите смене директора и повратка на стање у школи пре 28. августа 2017. године. 

21430608_1779245678793711_62965484092561

На овај начин је показано да су оптужбе министра о „шачици изманипулисаних родитеља“ потпуно неутемељене.
Анализом достављене документације у вези са доношењем решења о разрешењу директора ОШ "Светозар Милетић", правни тим је недвосмислено утврдио следеће:

1. неправилно је примењен закон
2. није поступљено по правилима поступка
3. чињенично стање је непотпуно и нетачно утврђено, а из утврђених чињеница изведен је неправилан закључак у погледу чињеничног стања.

Незаконито донесено решење позива на члан закона, који се не може применити на конкретан случај. Члан по основу којег се тражи разрешење директора је применљив само у случају када НИЈЕ поступљено по изреченим мерама у изреченом року у записнику који се доноси након инспекцијског надзора, а записником од 17.3 утврђено је да је школа поступила и исправила раније утврђене незаконитости. (Цео извештај шаљемо у додатку!)

Савет родитеља је веома забринут што се већ 10 дана нико од релевантних надлежних институција не јавља нити позива нас родитеље на састанак. Подсећамо да се Савет родитеља званично обатио и председници Владе Србије Ани Брнабић као и ресорном министру просвете, науке и технолошког развоја Младену Шарчевићу тражећи ХИТАН састанак. 

Такво понашање одговорних нас још више учвршћује у мишљењу да је читава ствар намерно изазвана не би ли се радна атмосфера у ОШ „С. Милетић“ потпуно урушила. 

Коме је у интересу да се рад одличне школе уруши показаће време.

Савет родитеља је саветодавно тело које има важну улогу у креирању подстицајног и безбедног окружења за децу и младе и стварању радне и топле атмосфере у школи. Савет доприноси и унапређивању сарадње родитеља и школе јер представља спону између других родитеља, наставника, органа управљања и деце. Савет родитеља делује и као катализатор промена у локалној заједници.

Саопштење Савета родитељаа Основне школе „Светозар Милетић“ Земун

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Koliko sam na neki nacin ljubomoran na beograd sto imaju mogucnosti da se i oko manjih problema ovako ujedine. 
kod mene u gimnaziji su menjali direktore po unutrasnjim promena u partijama niko nije smeo ni da pisne. Neki su bili losi, neki su bili dobri, ali opet.... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Politička smena iz proceduralnih razloga

Protesti roditelja i obustava nastave u školi u Zemunu pokazali su snagu solidarnosti uprkos činjenici da deca gube nastavu. Šta je prethodilo protestu i zašto je Ministarstvo bilo zapelo da smeni direktora koji važi za uspešnog i ima podršku lokalne zajednice

Protest-Miletic-Ljuba.jpg

Dok u većini osnovnih škola u Srbiji učenici hvataju zalet za izazove koje donosi nova školska godina, a roditelji se presabiraju oko dosadašnjih troškova školovanja i onih koje će tek da uslede, u zemunskoj osnovnoj školi „Svetozar Miletić" je od 1. septembra 2017. godine zavladala vanredna situacija.

Jedna od najstarijih osnovnih škola u Beogradu nije počela sa radom zbog solidarnosti koju su pokazali roditelji učenika i kolege smenjenog direktora Miroljuba Mosurovića, i protesta koji su organizovani svako veče u školskom dvorištu.

„Ne damo Ljubu" je postao slogan koji se raširio na društvenim mrežama i podigao pritisak ljudima u Ministarstvu prosvete, a u javnosti su se otvorila pitanja o tome kako se imenuju direktori škola, kao i u kom broju i po kojim kriterijumima sa te funkcije bivaju razrešeni pre kraja mandata.

Miroljub Mosurović bio je direktor OŠ „Svetozar Miletić" od oktobra 2006. do 30. avgusta 2017. godine, kada ga je Ministarstvo prosvete razrešilo te dužnosti nakon što su prosvetni inspektori obavili još jednu u nizu kontrola u toj školi.

Ta odluka epilog je jednogodišnjih kontrola koje je u toj školi sprovelo nekoliko prosvetnih inspekcija. Analiza dokumenta do kojih je BIRN došao i koja se tiču "nalaza" inspekcija dovodi u sumnju razloge za odluku ministra Šarčevića o smeni, a javnost spekuliše da je čitava situacija izazvana time da je ovaj direktor pokušao da zadrži neku vrstu samostalnosti u odnosu na Ministarstvo u postupcima donošenja odluka koje se tiču upravljanja školom, i da je propustio šansu da iz škole isključi učitelja koji je učestvovao na protestu u danu kada je Aleksandar Vučić polagao zakletvu na mesto predsednika Republike.

Iako roditelji zvanično kažu da žele da veruju da je do smene došlo zbog „šumova" u komunikaciji između ministra i inspekcije, u nezvaničnom razgovoru kažu da sumnjaju da su razlozi Mosurovićevog razrešenja politički.

S druge strane, Ministarstvo je ostalo nemo na pokušaj BIRN-a da sazna razloge za smenu i da dobije podatke o tome u koliko je slučajeva, zbog razloga koji se stavljaju na teret Mosuroviću, smenjen direktor neke škole u Srbiji.

Pre samo godinu dana

Nakon prvog izbora za direktora OŠ „Svetozar Miletić" 2006. godine, Mosurović je na tu poziciju reizabran još dva puta, a eksterna inspekcija Ministarstva prosvete je 2013. godine rad direktora i škole ocenila najvišom ocenom 4. Problemi za ovu školu nastaju 2016. godine, kada počinju da je opsedaju inspektori.

Prvu kontrolu u OŠ „Svetozar Miletić" sproveli su prosvetni inspektori Gradskog sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.

Nakon prvog zapisnika o tom nadzoru od 22. avgusta 2016. pa sve do 15. maja 2017. godine, inspektori su školu posetili još desetak puta, ali nisu pronašli nepravilnosti i nezakonitosti, niti su nalagali bilo kakve mere u vezi sa radom škole i direktora Mosurovića.

„Nijedna greška nije ustanovljena, jer nema šta da se nađe. Ali kad neko želi, ajde da kažem, da ti smesti, on vam šalje republičku. Obavi se sa njima razgovor prethodno – druže, seci, nađi kako znaš, eto to je metod rada", kaže za BIRN Miroljub Mosurović.

Ljuba_diretor_skole_Zemun6.jpg

Miroljub Mosurović direktor OŠ "Svetozar Miletić" u Zemunu, Foto: BIRN

Inspektorke Ministarstva prosvete prvi put dolaze u decembru 2016. godine, a u Zapisniku o vanrednom nadzoru sačinjenom 30. decembra 2016. godine navode se propusti u vezi sa vođenjem zapisnika na sednicama Školskog odbora i radnog odnosa dva nastavnika, pa su naložene mere otklanjanja tih nepravilnosti, dok je Školskom odboru naloženo da razreši direktora škole.

Na ove nalaze inspekcije i naložene mere, direktor Mosurović je inspekciji izjavio primedbe, a za BIRN kaže da su inspektori konstatovali kao jednu od nepravilnosti to da profesor geografije ne može da radi samo sa diplomom Geografskog fakulteta.

Zato je škola zatražila, a fakultet poslao potvrdu da profesor sa diplomom Geografskog fakulteta može da predaje u osnovnoj i srednjoj školi.

Druga primedba odnosila se na profesora kojem je dva puta produžen ugovor na određeno vreme. Mosurović kaže da se to dogodilo zato što je taj profesor menjao koleginicu koja je bila na trudničkom bolovanju, a koja se pred istek njegovog ugovora javila i rekla da bi se možda vratila sa održavanja trudnoće da radi do porođaja.

Zato Mosurović, kako kaže, nije raspisao konkurs za stalni radni odnos, već je produžio kolegi ugovor na još 60 dana, jer je očekivao da će se nastavnica vratiti sa bolovanja. Treći prekršaj se odnosio na primedbu da zapisnike Školskog odbora vodi sekretar škole, a ne neko od članova odbora.

Ovih nekoliko nepravilnosti koje je utvrdila inspekcija, škola je otklonila, ali budući da se radi o manjim, tehničkim nepravilnostima, Školski odbor je na sednici 17. januara 2017. godine odbio da postupi po nalogu Republičke prosvetne inspekcije i odlučio da direktora ne razreši dužnosti.

Nakon toga, 20. februara 2017. godine, inspektorke sačinjavaju još jedan Zapisnik u kojem konstatuju da su dve naložene mere izvršene, ali ukazuju i na to da Školski odbor odbija da smeni direktora.

One se zbog toga 20. februara 2017. obaveštenjem obraćaju Skupštini Grada Beograda kao nadležnom organu i traže da razreši Školski odbor, jer ne donosi odluke koje je na osnovu zakona dužan da donosi.

U međuvremenu, roditelji organizuju protest i potpisuju peticiju protiveći se smeni direktora i Školskog odbora, a inspekcija 17. marta 2017. godine pravi novi zapisnik kojim ukida meru razrešenja direktora škole.

„Napad" je odbijen i Mosurović ostaje na čelu „Miletića", a s obzirom na činjenicu da je pet meseci kasnije ipak razrešen, roditelji, ali i sam direktor ocenjuju da je njegovu poziciju tada „sačuvala" predizborna kampanja koja je bila u klimaksu.

Iako je prethodni vanredni nadzor okončan zaključcima da su propusti otklonjeni i mere ukinute, u junu ove godine u "Miletić" ponovo stiže republička inspekcija, i to bez najave. Novi vanredni nadzor obavili su inspektori Biljana Marković i Radoje Stopić koji su dovedeni iz Valjeva i Užica.

Nadzor je obavljen 29. juna 2017, a u zapisniku od 7. jula utvrđuju se isti oni propusti za koje su inspektori već ranije utvrdili da su otklonjeni, i još nekoliko novih manjih propusta.

„Pravni tim je pregledao svu dokumentaciju i zaključio da su postojale manje nepravilnosti u radu škole, ali da su to nepravilnosti tehničke prirode koje ima svaka institucija. Ove nepravilnosti ni na jedan način nisu ugrozile rad škole niti kvalitet nastave i nisu oštetile budžet škole", kaže za BIRN Zvezdana Čolić, jedan od roditelja koji je učestvovao u radu Pravnog tima škole.

%C5%A1kola3.jpg
Zvezdana Čolić, jedan od roditelja i član Pravnog tima škole, na prosetu ''Ne damo Ljubu'', Foto: Facebook/NeDamoLjubu

Međutim, iako su konstatovali nepravilnosti, inspektori nisu izrekli nikakve mere. Zbog svega, Pravni tim ovaj nadzor i zapisnik ocenjuje kao nezakonit, a na nelogičnosti za BIRN ukazuje i razrešeni direktor Mosurović: „Ovde nema nijedne mere. Ovde se konstatuje šta se dešavalo u januaru, februaru i martu, a to što se tada dešavalo je poništeno, odluka ukinuta i konstatovano da je sve u redu".

Uprkos tome, Ministarstvo prosvete nekoliko dana pred početak školske godine, 28. avgusta, donosi Rešenje o razrešenju direktora Mosurovića, pozivajući se na član 35. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

A taj član zakona kaže da će inspekcija, ukoliko utvrdi nepravilnosti, odrediti rok za njihovo otklanjanje (što u ovom slučaju nije učinjeno). Član 35 dalje određuje da ukoliko organ upravljanja (Školski odbor) ne postupi u datom roku, Ministarstvo prosvete, između ostalog, može da razreši direktora i Školski odbor.

Kako Školski odbor nije imao mere po kojima je trebalo da postupi, Pravni tim škole je rešenja Ministarstva o razrešenju direktora i Školskog odbora ocenio kao nezakonita, jer se pozivaju na okolnosti koje više ne postoje.

„Najočigledniji problem, koji i laici koji uključe logiku mogu da primete, javlja se kod rešenja o razrešenju, koje se poziva na mere po kojima treba postupati, a koje su navedene u zapisnicima po nadzorima koji su okončani u skladu sa zakonom. Smatra se da je taj nalaz zatvoren, odnosno da više ne postoji. Kasnije doneseno rešenje o razrešenju se, međutim, ponovo poziva na iste te nalaze i mere, kojih više nema, pa se u rešenju Ministarstva nepotrebno navode stari zapisnici i naložene mere. One u junu 2017, kada se ponovo vrši inspekcijski nadzor, više nisu relevantne, s obzirom da je zapisnicima od 20. 2. 2017. i 17. 3. 2017. inspekcijski nadzor po ranije utvrđenim nepravilnostima okončan, u skladu sa zakonom", ocenjuje Pravni tim „Miletića" i navodi da je u skladu sa tim reagovao "podnoseći pravne instrumente koje ima na raspolaganju".

U vezi sa spornim rešenjem, BIRN je pokušao da dobije objašnjenje i tumačenje navedenih osporavanja i od ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali ni nakon pokušaja da sa njim razgovaramo telefonom, kao ni nakon pitanja poslatih pisanim putem, odgovor nije stigao.

BIRN je pitao po kom osnovu je, nakon nadzora gradske inspekcije, izvršen vanredni nadzor inspektora Ministarstva prosvete u oktobru 2016, kada prethodno gradski inspektori nisu pronašli nikakve nepravilnosti, niti izrekli bilo kakve mere.

Pored toga, zbog čega su vanredni inspekcijski nadzor 29. juna 2017. godine uradili inspektori iz Valjeva i Užica, da li je to redovna praksa i po kom zakonskom osnovu i u kojoj proceduri su za ovaj nadzor izabrani baš ti inspektori.

Na kraju, BIRN je postavio pitanje koliko su česte situacije poput one u OŠ „Svetozar Miletić" u Zemunu, koliko je direktora škola smenjeno u poslednjih godinu dana, šta su bili razlozi za smene i da li će prihvatiti poziv roditelja na razgovor kako bi se razmotrile sve okolnosti ovog slučaja i našlo rešenje u interesu učenika ove škole.

Zakon ili politika

Tanani pravni argumenti, kako o njima govore predstavnici Pravnog tima škole, kojima je Ministarstvo pokušalo da opravda razrešenje dugogodišnjeg direktora, navodi roditelje na zaključak da se iza zvaničnih razloga kriju neki sasvim drugi, možda lični i politički interesi.

Roditelji o tome, međutim, nerado pričaju bojeći se da će njihov protest koji nazivaju „časom istine i demokratije" biti označen kao politički, što je u više javnih istupa već učinio resorni ministar.

Jedna od verzija priče jeste da razloge za razrešenje treba tražiti u činjenici da direktor Ljuba nije stranački čovek preko kojeg se mogu završavati razni unosni poslovi.

Mosurović, međutim, odbija o tome da se izjašnjava. „Mi smo odlučili da o politici ne pričamo, ovo je potpuno apolitičan protest u organizaciji roditelja, roditelji hoće istinu. Mi svi dolazimo na posao. Ove priče da ja to sve organizujem… Znate kako, ja mogu da organizujem 10 ljudi, svojih prijatelja, ali ne mogu da okupim 2500 roditelja da ih lažem. Ne mogu, ovi ljudi dobro znaju ko je Ljuba. Ja u Zemunu živim hiljadu godina. I ovo je borba za istinu, borba protiv nepravde".

Na pitanje šta je motiv da bude smenjen, odgovara da je to pitanje za Ministarstvo.

Mosurović ne želi da nagađa o tome da li su razlozi za njegovo razrešenje politički, a na pitanje kako odgovara na spekulacije da je smenjen zato što nije hteo da otpusti nastavnika Marka Radosavljevića kojeg je Aleksandar Vučić nazvao „jednim od dosovskih batinaša", pravdajući time postupke naprednjačkog obezbeđenja koje je Radosavljevića nasilno pokušalo da ukloni sa prote-stnog okupljanja organizovanog na dan Vučićeve inauguracije u junu 2017. godine, Mosurović kaže da je ceo slučaj ispitao i utvrdio da nastavnik nije učinio nikakav prekršaj.

On kaže da mu je nastavnik objasnio da je fotografija na kojoj se Radosavljević vidi kako pije iz flaše, a koju je Vučić prikazao javnosti na konferenciji za novinare, načinjena na jednoj amaterskoj pozorišnoj predstavi, i na njegov Fejsbuk profil postavljena još pre nego što je postao nastavnik.

Mosurović smatra da je Radosavljević te fotografije trebalo da skine sa profila kada je počeo da radi u školi, ali i da u tom slučaju prestupa nije bilo.

„Dakle, šta su oni uradili, taj koji je pokazao fotografiju je prevaren, čovek nije bio pijan, već je to insert iz pozorišne predstave. Prema tome, ja sam se konsultovao sa advokatima, on u školi nije napravio nikakvu grešku. Jeste možda moralnu. Jer ne ide da se učitelj slika go. OK, slikao se pre 10 godina, ali kada si se zaposlio, trebalo je te slike da ukloniš. Ja nemam uvid u Fejsbuk profile svojih zaposlenih, to je njihova privatna stvar. Jel’ on napravio neku grešku tamo na mitingu? Pa što ga onda niste uhapsili?", pita Mosurović i zaključuje da „nema pojma" da li bi to mogao biti jedan od razloga za njegovu smenu.

Na pitanje kako odgovara na spekulacije da je smenjen zbog toga što odbija da postane član vladajućeg SNS-a, Mosurović odgovara da su ga, od početka direktorovanja, zvale sve partije koje su tokom tog perioda bile na vlasti.

„Za ovih 11 godina koliko sam ovde, nikada nisam hteo da budem ni u jednoj partiji. Da li je to razlog, treba njih da pitate. Za vreme mog mandata tu je bila Socijalistička partija, pa je bila Demokratska stranka, pa sad SNS, ni u jednu nisam ušao", kaže Mosurović i dodaje da do prošle godine nikada nije imao problema sa nepravilnostima u radu i inspekcijama.

Jelena Veljković

javno-logo.png

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija The Balkan Trust for Democracy (BTD). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne izražavaju stavove donatora.

Tekst Politička smena iz proceduralnih razloga objavljen je u Nedeljniku Vreme - br. 1393, 14. septembar 2017. godine.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Slučaj “Miletić”

Nastavnici, a pre svega roditelji zemunske škole “Svetozar Miletić“ u kojoj se časovi (osim za prvake) ne održavaju od početka ove školske godine, održali su više lekcija javnosti Srbije, političarima, vlasti i opoziciji.

Piše: Bojana Selaković

Slučaj “Miletić”

Foto: www.mc.rs

Za „Miletić“ znam po čuvenju dugi niz godina. Iz usta mojih prijatelja čija deca pohađaju ovu školu, čula sam puno toga pozitivnog i o direktoru LJubi i pre dešavanja zahvaljujući kojima je za ovu školu i ovog direktora čula i cela Srbija. Slučaj njegovog razrešenja odavno je prerastao lične, lokalne zemunske ili beogradske perspektive. Ono što nam demonstriraju ujedinjeni roditelji i nastavnici čini se da je potpuno drugačije od svega viđenog u skorije vreme. Moramo biti iskreni i priznati da su ovakve scene u Srbiji skoro po pravilu izumrle. A drugačije je jer je zasnovano na poverenju, iskrenosti, solidarnosti, odgovornosti i upornosti.

Danima razmišljam o tome da se slična situacija desila u školi koju pohađa moje dete kakva bi bila reakcija ne samo roditelja, već i nastavnika. Taj stepen zajedništva nisam osetila do sada. Istovremeno, takođe vrlo često zaključim da sam kojim slučajem u mogućnosti da obavljam funkciju direktora škole, moj ideal bi bio upravo bezuslovna podrška dece, roditelja i zaposlenih na način kako se to ostvaruje u ovoj zemunskoj školi.

Kao što rekoh, slučaj „Miletić“ vrlo je važan i lekovit po naše društvo, iz više razloga.

Prvo, pokazuje da roditelji iako u nekim slučajevima opravdano optuženi za pasivnost i nezainteresovanost, itekako mogu da budu aktivni, glasni i hrabri. Isto važi i za zaposlene u školi. Ja po pravilu pred svaki 1. septembar kažem da istinske reforme obrazovnog sistema u Srbiji neće biti sve dok zaposleni u obrazovanju budu štrajkovali (takođe opravdano) samo i isključivo zbog visine svojih plata. Oni koji rade u ovoj školi su baš to i pokazali. Isto kao i roditelji, oni veruju u model koji ova škola impelmentira i promoviše. Model u kome su očigledno interesi dece na prvom mestu, a svi koji u školi rade shvataju da je njihova uloga upravo da se to i ostvari u praksi. To podrazumeva mnogo pojedinačnih elemenata: način izvođenja nastave, način komunikacije sa roditeljima, način međusobne komunikacije, opremu i uslove u kojima oni rade, a deca provedu najveći deo dana. Reakcija ministarstva u ovom slučaju navela ih je da se osete nesigurno i ugroženo. Dovoljno da ih motiviše na odbranu postojećeg stanja.

Način na koji su roditelji ove škole danima sprovodili organizovanu akciju, održavajući konstantno isti nivo motivacije na protestima, pa i za radikalne mere poput bojkota nastave, treba da bude model svima koji se na sličan način osećaju ugroženo u najrazličitijim situacijama u svojim zajednicama. Način na koji su prihvatili ozbiljnost situacije, mapirali oblasti u kojima moraju imati različite strategije, identifikovali sopstvene resurse neophodne za krajnji rezultat, otresli sa sebe pokušaje političkih zloupotreba i manipulacije od strane onih kojima dosta dugo fali i ideja i konkretnih rešenja, lekcija je svima koji žele da se upuste u borbu sa nakaradnim sistemom.

Kakav god krajnji ishod njihovih aktivnosti bude, pokazali su zrelost, spremnost i hrabrost protiv odluka sa nejasnim motivima, baziranim na zloupotrebama mehanizama pravne države. Pa što je „to nešto“ u toj školi što ih je sve ujednilo i nateralo na ovakve postupke?

To je upravo druga važna stvar zbog koje „Miletić“ treba izučavati kao studiju slučaja. Sam ministar Šarčević, sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju, morao je prepoznati sve ono što je ovu školu izdvajalo od ostalih, i pre aktuelnih dešavanja. Tako bismo umesto inspekcijske hajke, možda mogli imati listu standarda koju bismo mogli preslikati u bilo kojoj drugoj školi. To bi i samom ministru sigurno donelo dodatnu promociju, kada se već od samog početka svog prvog mandata tako snažno zaklinje u borbu protiv javašluka i neodgovornosti među direktorima. Mogao je ministar još prvog dana protesta roditelja reći da se nije udubljivao u slučaj, već je „verovao inspekciji“, kao što je to izjavio na ovonedeljnom sastanku sa roditeljima. Na žalost, sve što je tokom proteklog perioda emitovao, baca ogromnu mrlju na motive njegovog učešća u ovom slučaju.

I treće, ali ne najmanje važno „Miletićevci“ su nam na najplastičniji način pokazali kako se demontira pokušaj manipulacije pravnim poretkom. Zahvaljujući neveroravtnoj upornosti roditelja i nastavnika, dobili smo jasna uputstva o tome na koji način je u Srbiji moguće obračunavati se sa unutrašnjim neprijateljima, koristeći propise kao zaleđinu i kako se protiv njih treba boriti. Ko zna koliko je još takvih slučajeva, među školama, ali i među drugim ustanovama? Ko zna na koliko je još mesta učinjena nepravda, a mi za to nismo saznali, zbog nedostatka samopouzdanja, nedovoljno hrabrosti ili istrajnosti? Zato ovaj slučaj treba da bude lekcija svima. Sve i da odluka ministra u petak bude nepromenjena, ništa više neće biti isto. Saznali smo da demokratija i sloboda još uvek mogu da se pronađu na nekim adresama, ali isto tako da se za njih ne samo vredi, nego i može boriti.

Napomena: Autorka ovog teksta je članica Saveta roditelja osnovne škole u Beogradu, čiju sednicu po važećim školskim aktima mogu sazvati školski odbor, direktor i nastavničko veće. Ne i roditelji.

logo.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Управо је стигло саопштење из Министарства просвете које, по мени, да није тужно-било би смешно (или пак обрнуто).

Ево факсимила саопштења из Министарства просвете (уколико је веродостојно-чак и овако без деловодника, као у приватној преписци... Обашка што је непотписано...)

21728250_1786296351421977_30602670220797

И одговор савета родитеља ("непотписаном" пошиљаоцу....)

21740564_1786296408088638_75518616575092

21728125_1786296504755295_65308249601857

Углавном, ново окупљање родитеља је вечерас у 19:30, а у 20:00 сати су родитељски састанци ради договора око даљих поступака...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Bojim se da se ministarstvo uhvatilo u igre bez granica kako bi umorili Roditelje, Decu I sve koji ih podrzavaju! Neka im Gospod podari snagu I izdrzljivost , da istraju u istinskim vrednostima, dece radi!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Никола Врзић: Зашто не дамо Љубу? (Печат, бр 487, 15.09.2017, стр 24)

У дворишту Милетића, наше основне школе "Светозар Милетић" у Земуну, срећем другаре које нисам видео годинама или се срећемо само повремено док по крају шетамо са децом. Њихова су деца већ порасла /.../ и иду у нашу школу, али од 1. септембра не иду него сви заједно у дворишту протестују јер не дају Љубу, директора школе Мирољуба Мосуровића, који нам је некад, кад смо били клинци, предавао физичко.

Живим преко пута Милетића и лепо видим шта је директор Љуба направио од школе уу последњих десетак година. Зграда није више унакажена графитима него је чиста и окречена. Прозори су нови, прорадио је стари сат на крову зграде који није радио никада. Школско двориште више није замрачено стециште наркомана, пијаних тинејџера и пробисвета из комшилука, у њему сада и кад падне мрак, под светлом рефлектора, деца играју кошарку, ено чак и мрежица на кошевима, фудбал, рукомет... Зими се део дворишта претвара у клизалиште. У селу Шилопај код Горњег Милановца школа гради своје етно-село, општина је поклонила две напуштене школске зграде, а Епархија жичка је уступила хектар земље, писале су новине о томе пре неколико месеци.

Волео бих да у такву школу крену и моји синови кад довољно порасту, а старији ће већ следеће школске године.

Љуба је један од само два директора основних школа у Србији које је министарство просвете оценило највишом оценом. Неколико дана пред почетак ове школске године смењен је одлуком министра просвете Младена Шарчевића.

Занимљиви су разлози које је навело министарство у образложењу смене. нећемо их овде навести, нису они зато занимљиви, већ чињеница да је реч о примедбама министарства које су школа и њен директор већ разрешили, још пролетос, што је министарство тада и констатовало. Што ће рећи да Љубу сад смењују због пропуста у раду за које само министарство просвете признаје да више не постоје.

С обзиром на то, искуство говори да је све то само изговор, покриће за освету јер се Љуба некоме замерио. Свашта се прича, да није дозволио отварање нечије приватне пекаре у школи, нечије књижаре...Родитељи ми кажу, причао сам барем са десеторо и сви ми кажу исто, да су уџбеници у Милетићу јефтинији него у другим школама у крају, екскурзије су и по 7-8 хиљада јефтиније него у другим школама, излети такође. Један од наставника прича ми и да су њихове дневнице на излетима с децом више него упола ниже но његових колега из других школа, па је и зато ученицима и њиховим родитељима јефтиније, а знамо у каквом благостању грцамо - сваки је динар битан.

Упркос ниским дневницама, упркос томе што су преко распуста морали да крече школу (Љуба им је кувао пасуљ), сви наставници, сви до једног а има их скоро 70, подржали су директора Мосуровића и успротивили се одлуци о његовој смени. И не само они већ и родитељи. /.../

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, "Tamo daleko" рече

ministarstvo uhvatilo u igre bez granica kako bi umorili Roditelje, Decu I sve koji ih podrzavaju!

Deca ce izdrzati,ucenici su odlucni,  ali roditelji:/pitanje je dokle

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 часа, Милан Ракић рече

Углавном, ново окупљање родитеља је вечерас у 19:30, а у 20:00 сати су родитељски састанци ради договора око даљих поступака...

Ma ne dajte im da mrdnu bre, nema danas niceg boljeg u ovoj Srbji nego da se olosu stane na crtu. Vi ste doslovno i bukvalno na vecitom svetosavsko-njegosevskom megdanu za cast, obraz i slobodu. U ovoj zabokrecini od drustva malo se ko danas lati toga, ne odstupajte ni za milimetar.

"...al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!"

A jos i juce bila godisnjica nasih svetih i cestitih Solunaca i njihovog junastva, oni vas sigurno gledaju O`zgo sa miljem, vi ste jedni od tih koji im svetlaju obraz. Samo napred i mudro, uz Boziju pomoc, nema koja ljiga nije ustuknula od ljudi koji cine Bozije delo.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Svaka cast Savetu Roditelja! Ovo je prilika da se udruze I pridruze druge skole! Treba pokazati nenavidnima da su ovi protesti veci od njih I da se sila Bozija u nemoci projavljuje! 

Dragi nasi Zemunci, nedajte se! Svi Vas podrzavamo I ljubavlju zakriljujemo!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Roditelji učenika OŠ "Svetozar Miletić" traže sastanak sa premijerkom

Savet roditelja učenika beogradske osnovne škole "Svetozar Miletić" traži sastanak sa premijerkom Anom Brnabić najkasnije do 19.septembra i ukidanje prinudne uprave u školi i svih rešenja koja su dovela do uvođenje prinudne uprave najkasnije do 20. septembra, saopšteno je večeras.

Roditelji učenika OŠ "Svetozar Miletić" traže sastanak sa premijerkom

"Tokom naredne sedmice, za koju je takođe velikom većinom izglasana obustava nastave, iznećemo na glasanje sve predloge za nastavak protesta koje smo dobili na roditeljskim sastancima u petak, a to je, između ostalih i obustava nastave do razrešavanja nastale situacije", navedeno je u pisanom saopštenju Saveta roditelja.

Savet ističe da se dve sedmice roditelji đaka OŠ "Svetozar Miletić" bore da sačuvaju vrednosti u koje veruju i sa kojima vaspitavaju svoju decu - poštenje, vredan rad, odgovornost i poštovanje zakona. Ove vrednosti su školu dovele do pozicije jedne od najboljih škola u Srbiji.

"Ove vrednosti su narušene rešenjem o razrešenju direktora Miroljuba Mosurovića, koje 28. avgusta, dva dana pred početak škole, potpisao resorni Ministar Šarčević. Na ovaj način je, iz nama nepoznatih razloga, u jednu od najboljih škola u Srbiji uvedena prinudna uprava, za koju svi verujemo da će urušiti sve što je prethodnu deceniju građeno", piše u saopštenju.
logo.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zemun 1997-2017

U ovom štrajku roditelja i učenika škole "Svetozar Miletić" prelamaju se vrednosti i nevrednosti, pokazuje volja građana i okov sistema

"Bilo je meseci kada sam LJubu mrzela iz dna svoje tinejdžerske duše. Kada me je prebacio u treću klupu sa, po mojoj proceni, dosadnim dečakom, umesto poslednje gde sam sedela sa kul ekipom.

Zemun 1997-2017

Kada nam je zabranio da izlazimo iz učionice na malom odmoru, pa me strogo i pred svima kaznio kada god bi me uhvatio na delu. Kada me terao da radim fizičko i da se penjem uz konopac iako sam mislila kako je to baš onako bespotrebno i da ću zauvek, bez imalo truda ostati mlada i zategnuta. Kad nas je na ekskurziji u osmom razredu, na sveopšte oduševljenje, pustio da divljamo dokle god hoćemo, a onda nam sutradan zabranio da spavamo u autobusu. Kad je, zajedno sa mojom majkom, otkrio da jednog petka nisam bila bolesna, već da sam kod Peđe pila liker od čokolade ceo dan, pa su me oboje kaznili - on ukorom razrednog starešine, a ona zabranom izlazaka, šminkanja, televizora i svega lepog u životu. Kad me terao da trčim kros na Keju, a ja sam samo htela da se sakrijem na neku klupicu, pušim cigarete i kašljem. Kada sam završila osmi razred, ispratio me je rečima "Lepa moja, jednom kada porasteš, ti i ja ćemo sesti u moj kabinet i popiti po liker od čokolade..." Ja sam porasla, on je postao direktor, a škola u kojoj sam provela detinjstvo sada blista. Taj liker nikada nismo popili, a ako ga smene nikad ni nećemo, bar ne u njegovom kabinetu. Zato svi -sadašnji i bivši đaci, roditelji, Zemunci - idite na protest ispred škole "Svetozar Miletić" u Zemunu i ne dajte LJubu - on bi mnogo više uradio za svakog od nas.

LJubo care. I Ana Beloti Družijanić koja je napisala citirani tvit - carica. Literatura može tako snažno da izazove slike iz detinjstva, a ovo dvoje uspeli su da to učine u stvarnosti, ili da stvarnost učine literarnom, da proizvedu vrednost koja se namah podigla kao kontrapunkt enormnoj profanosti i bezdušnosti. Besramlju. Namah sam se setila detinjstva u školi "Branko Radičević" na Senjaku i kako, kao i Ana, nisam bila rada naskakanju na gredu, razboju, "magarcu", a o drugim činovima, "prestupničkim", da i ne govorimo - raspravi sa profesorima, šta jeste, a šta nije, da li nešto znači ovo ili ono. Tada se uči to za čim se danas vapi - kritičko mišljenje. Sreća je velika bila, a tome mnogi iz moje generacije duguju izdržljivost u zlu, što je pobuna u mladosti shvatana i kao formiranje ličnosti, i često kao vrlina, a ne mana. I otac mi je bio profesor, predavao je i pedagogiju. Docnije, u životu, slušala sam od studenata kako je znao da upita studenta, posle neuspešnog ispita šta će da radi u životu, i da, ako hoće u administraciju može da dobije šest, ali da bi bilo dobro da ga ne nađe u školi.

Stid je dat čoveku, deca se stide kao što se smeju ili plaču. I bez znanja o moralnom sistemu. Iz stida proističe i savest. Bestidnost i nedostatak savesti šire se od vrha na sve strane, društvo je optočeno proizvodnjom nihilizma. Do tačke da ljudi gube svest o svojoj moći, o svrsi dnevnog i političkog reagovanja na zlo koje im se priređuje. I nije lako objasniti u čemu je stvar. Zato što argumenti nemaju važnost, pitanja nemaju odgovore, sistem vladavine ne počiva na logici i apsurd se javlja kao fatum. Sociopate nemaju odnos sa drugim ljudima, oni se njih ne tiču. I sve je moguće kao što ništa nije moguće. I "zašto baš ja da se bunim, kada drugi to neće", i "ništa ne vredi". I tu se krug nemoći zatvara, nastaje entropija.

Evo, na primer dijalog sa menadžmentom Beograda: dok se veliko građevinsko preduzeće "Ratko Mitrović" do kraja uništava neplaćenim radom radnika koji postavljaju i fatalne, valjda ukrasne, ploče po raskopanom terenu, svuda, kao da sahranjuju, dotle su vlasnici Beograda "zapandrčili" (Basara) saksije sa cvećem u preopterećenoj (isključenjem drugih pravaca) glavnoj prometnici Beograda, u ulici Kneza Miloša, u avgustu mesecu, na temperaturi 40. "Kreativni tim" reprezentacije moći dosetio se da zasadi cveće u saksijama koje vise o banderama, nisam videla, ali kažu kako ih tokom ranog jutra zalivaju iz cisterne. Reći ćete da je ovo "estetiziranje" grada, posle svetlećih visuljaka koji su nam čitavu zimu "osvetljavali" grad komunalno i sporedno pitanje Eto sada i Mataruške Banje u sred Beograda. I nije to komunalno pitanje već "pogled na svet". Sa kojim treba stupiti "u dijalog".

Ovo načelo predstavljanja, sajmovima, robnim kućama i raznim jadama (kobasicijadama i grožđijadama u kome učestvuje i uživa vrh države, kao zamena, pa i kao i lansiranje privida o stvarnim tokovima života opisala je - za taj čin govora progonjena - Dragana Rakić, članica i odbornica DS, u ovim novinama. I morala je biti odstranjena iz mogućnosti bilo kakvog uticaja na svakodnevnu pretenziju da se ostvari kapilarna kontrola nad svakom porom društva, što je određena vrsta feudalizacije vidne golim okom, ali ne na tv i konferencijama za štampu kojima se upravlja ovom zemljom. Sve mora biti naše, jer vreme je kratko, i resursa sve manje.

Preostalo je malo toga od onoga što smo imali, kao zemlja i kao društvo. Siromaštvo je veliko, SNS je toga svestan i zato treba sve držati u posedu, kapilarno, sve i svakoga, do kraja. I kada se radi i pogotovo kada, o mesnoj zajednici Vršca na granici sa Rumunijom, i tu se mora kapilarno vladati, ne sme ni jedna ćelija društva da ostane nekontrolisana i zdrava, a na prepoznavanje takve situacije i govora o njoj, sledi represija, u vidu premeštanja na drugo, niže radno mesto. "Mene su građani izabrali da govorim, a ne da ćutim, i ja govorim gde god mogu, u prilici sam da govorim sve ono što mnogi Vrščani misle, ali ne smeju da govore o tome. Stojim iza svakog reda koji sam napisala" kaže Dragana Rakić. Dragana sme i zato se mora ućutkati da i drugi Vrščani ne počnu da govore.

"Prvog septembra 1997. godine krenula sam u peti razred OŠ "Svetozar Miletić" u Zemunu, i prvi put se srela sa čovekom koji je bio jedan od ključnih faktora da tih tužnih devedesetih moje i odrastanje mojih školskih drugova ne skrene sa pravog puta. Prvog septembra 2017. godine tog čoveka hoće da smene sa mesta direktora škole koja je zahvaljujući njemu postala jedna od najboljih u Srbiji."

Direktora LJubomira Mosurovića. Razlozi su naravno, proceduralni, kao oni u ostacima Parlamenta Srbije. I jer tako hoće ministar prosvete koji ovim činom, u paradoksalnom štetočinskom postupanju SNS-a "po zakonu" uništava zdravi deo prosvete.

1997, o kojoj piše jedna od učenica, godina je etničkog čišćenja u Zemunu, iseljavanja građana nesrpske nacionalnosti, hrvatskog porekla, i useljavanja "naših", to je godina u kojoj je Ivan Barbalić ostao bez stana, a njegovo dete sa "hrvatskim pasošem" nije moglo da ide u "našu školu", zemunsku.

U tom Zemunu godine 2017. sakupili su se roditelji i učenici osnovne škole "Svetozar Miletić" da ne dopuste smenu direktora i da brane ugled obrazovanja. Jer obrazovanje, pojam, počiva na obrazu, časti, i znanju, na etici, i ako hoćete na estetici, na časnom i lepom, na nesociopatskim odnosima, na međusobnom dijalogu ljudi, profesora, đaka i roditelja. Ako znaš šta je moralno i šta je lepo, naravno da ćeš se pobuniti protiv posedovanja, naravno da ćeš zahtevati da si subjekt, a to je ono što nam ne daju biti, imamo biti korisni i poslušni. Zato se u ovom štrajku roditelja i učenika škole "Svetozar Miletić", prelamaju vrednosti i nevrednosti, pokazuje volja građana i okov sistema. Paralelni krvotoci naše stvarnosti. Iz koga zjapi nasilje.

Nema u školi "Svetozar Miletić" "vršnjačkog nasilja" (kako je oduran ovaj eufemizam), to kažu i roditelji i "vršnjaci". Nema, jer je u školi sklad i jer direktor sarađuje i vaspitava. Štrajk roditelja i učenika koji ne dozvoljavaju da se LJubomir Mosurović smeni, jasno pokazuje, postojanjem ljudske zajednice, put protiv nasilja. Ne, proizilazi iz stava Ministra prosvete Mladena Šarčevića, njegova je volja, naša je volja esenesovska, volja za moć (mada je imoralizam složenija kategorija), ali ta složenost nije dostupna izvršiocima, oni nastoje da ne bude dostupna ni učenicima, jer bi tada pluralizam i individualizam bio moguć, gušenje takve mogućnosti je čin nasilja i izazivanje "vršnjačkog nasilja". Štrajk roditelja i učenika škole , je zapravo prosvetni čin, ma šta ministar prosvete hteo. To je obrazovanje. Mesto govora. Slobode govora, kritičkog mišljenja, empatije i solidarnosti.

Borka PAVIĆEVIĆ

logo.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      "Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. "
      "Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути."
      Кад дође време за проповед на Литургији и ако је овај Јеванђелски одељак/текст читан сваки пут ме ухвати страх и неописива туга како ће свештеник да протумачи/проповеда  верницима који су дошли тог дана на службу Божију....
      ...неколико пута био сам сведок где свештеник буквално каже ништа се ви не брините у животу за овоземаљске ставри само је битно да ви дођете у Цркву.... како рећи човеку који има децу, породицу, који мора да плати месечне рачуне, и рећи овом човеку: ма не брини ти ништа, или немој да се бринеш низашто... један свештеник у једној метрополи чак је рекао  људи који не долазе у Цркву иду директ у пакао.... 
      У већини случајева свештеници нису способни (незнају) на прави начин да проповедају/протумаче/поуче верне на Литургији кад се чита овај битни део текста.... човек увек мора да буде пажљив како ће и шта ће да каже а поготово кад проповеда на ову тему.....
      Замилите хипотетички, у апстракцији на пример да ЈА возим мерцедесов чип од 100 хиљада Евра, да имам 3 стана и 2 куће, и да препродајем плацеве, градим стамбене зграде и продајем станове...и тако још неки "ситни" бизнис... и да ја онда причам/кажем вама: Ма не сабирајте ви себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду,.....Ово би био велики проблем зато што ви (ти који читаш ово ниси) нисте глупи... иако ми вероватно неби рекли директно у очи: онда би барем помислили у себи чекај ти имаш то све и све то радиш а нама пирчаш причице.....
      Поздрав за све људе добре воље
      PS.
      Ако сте присуствовали на Литургији кад је читан ова одељек, какво је ваше искуство тј. шта се чули? како је свештеник тумачио/проповедао на ову тему?
       
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ СА СВЕШТЕНСТВОМ И МОНАШТВОМ ЦРНЕ ГОРЕ
      Подгорица, 11. јун 2020.
      Браћо и сестре,
      Грађани Црне Горе,
      Драги пријатељи,
      Ово је други узастопни Тројичиндан, рођендан Цркве, који овдје у нашој држави Црној Гори проводимо у стрепњи да ће овдашња власт покренути остварење својих најава о подржављењу Цркве. У питању је класична најава отимања Светиња и стављања црквених послова и црквене организације – под државну управу. На тај начин се најдиректније и најбруталније у истој мјери крше и црквени канони и Устав ове земље, као и међународно право. Зато данас стојимо пред цјелокупном домаћом и међународном јавношћу, дижући свој глас и као грађани и као вјерујући људи.
      Иза нас је годину дана од наше Тројичинданске заклетве, да ћемо бранити своје Светиње. Иза нас је пола године покушаја да са овдашњим властодршцима разговарамо о измјени неуставног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. На тај разговор нас је позивала наша људска и грађанска савјест и хришћанска одговорност, али и све релевантне међународне адресе. Пола године слушамо вербални пристанак државних власти на договоре и преговоре, а шта имамо у стварности? Имамо одуговлачење и заобилажење теме на једној, и очигледно спровођење овог неуставног закона на другој страни! Уствари, ова власт, у име демократије, наставља дјело комунистичких власти Црне Горе, која је убила митрополита Јоаникија и више од сто православних свештеника, осудила на једанаест година затвора митрополита Арсенија за ”пропагандну дјелатност”, срушила Његошеву цркву на Ловћену и одагнала народ од Цркве…
      Најновија збивања нам недвосмислено говоре да је Влада Црне Горе – практично одустала од дијалога и преговора. Прошло је мјесец дана откако чекамо одговор премијера Душка Марковића на митрополитов допис да се дијалог и преговори наставе одмах послије објављеног ублажавања здравствених мјера почетком маја ове године. До данас га нијесмо добили! Изјава Блажа Шарановића, директора Управе за имовину, од 6. јуна ове године, јасно нам говори да држава – игноришући дијалог и преговоре – почиње са спровођењем дискриминаторног закона! Спроводити одредбе закона чије је одредбе стручна јавност оцијенила као неуставне и дискриминаторне вријеђа људску интелигенцију и грубо нарушава дух елементарног дијалога и договора и основних људских права. Очекивали смо, и био је елементарни ред, да ће се државни органи суздржати од било каквих активности у вези са примјеном овог закона – док се преговори не би окончали. Али не само да то није учињено, већ су својим једностраним правним активностима државне власти потврдиле да нису за преговоре ни договоре, за које су се до сада само вербално, пред домаћом и међународном јавношћу, наводно залагале.
      Поред свега тога, ових дана, црногорска власт приводи, хапси и протјерује свештенике и вјернике СПЦ – не правећи разлику између епископа, свештеника и лаика – али правећи невиђену дискриминаторну разлику између црквених и других јавних скупова у Црној Гори. Уочљиво је дискриминаторно поступање државних органа према вјерским обредима у храмовима и испред њих у односу на разна окупљања на улицама црногорских градова, политичким скуповима (како на бурним државним прославама тако и на мирним грађанским демонстрацијама), затим по тржним центрима, дискотекама, градилиштима, у државним органима (довољно је погледати ових дана гужве у институцијама које издају лична документа). Међутим, санкционишу се и у коришћењу својих права се спрјечавају само православни епископи, свештеници и вјерници! Током званичног трајања епидемије болести COVID-19 у Црној Гори, здравствене мјере су селективно примјењиване и биле су негативно и репресивно усмјераване само према нашим вјерским обредима. Због тога је дошло до привођења митрополита Амфилохија, притварања епископа Јоаникија и других наших свештеника, а ево и до протјеривања свештеника – први пут у историји Црне Горе – који су, претходно, са највиших државних адреса, проглашени за ”илегалце”, ”окупаторе” и ”непријатеље државе”! У темељима свега овога је бесмислена и анахрона тежња владајућих структура да секуларна, мултиконфесионална и грађанска држава, на почетку 21. вијека, прави своју ”државну” цркву! Заборавили су чак и онај проглас европских револуционара из 19. вијека, којим се тражило одвајање Цркве и државе, а који јасно и гласно позива: ”Слободна Црква у слободноj Држави”, као и резолуције Европског Парламента, које су позив да се у бившим комунистичким земљама изврши ослобођење од бољшевичког тоталитарног насљеђа и гажења елементарних људских права.
      Дужни смо да о свему овоме обавијестимо релевантне међународне адресе о хронологији непосредне дискриминације и примјене двоструких аршина у Црној Гори и о доказима како у овој земљи закон није једнак за све. Сувишно је и говорити о томе да је оваквим непринципијелним и селективним спровођењем здравствених мјера – обесмишљено њихово постојање и сврха њихове даље примјене. Поред велике жртве и човјекољубља које су показали црногорски љекари у болницама и амбулантама – у чему смо им, као Црква, помагали и молитвом и материјалном помоћи – морамо истаћи да смо поједине мјере тзв. здравствених власти доживјели као мјере против Цркве, а не против злокобног вируса. Очевидно, државна власт користи вирус ради афирмације свог још опаснијег вируса – властољубља, као и приватизовања, не само државно-народне, него и црквене имовине.
      Не постоје разлози због којег би могли да очекујемо добронамјеран и частан однос актуелног режима према Цркви. Напротив, јасно нам је шта би чекало наше Светиње да се којим случајем њих домогне ова власт. То су, уосталом, доказали и показали и ових дана: недавном продајом акција предузећа ”Свети Стефан хотели”, којем, нажалост, неправедно и безаконо припадају и острвски храмови, као и доношењем одлуке о продаји древне воденице манастира Свете Тројице у Пљевљима. Својим дискриминаторним и неједнаким дјеловањем државна власт поспјешује и вјерску нетрпељивост и несигурност у срединама гдје православни чине изразиту мањину локалног становништва. Сјетимо се само догађања на Свачу, уклањања крста у Мартиновићима код Гусиња са мјеста на коме су остаци цркве срушене од фашиста 1941. године или јучерашњег небивалог рушења конака Светог Василија Острошког на Бриској Гори код Улциња, уз срамно ангажовање Специјалне антитерористичке јединице, као да су сестре монахиње и неколико тамошњих свештеника оружана пријетња за ову државу. Снага државе се не показује силом оружја и насиљем према сопственим грађанима, већ уредним, слободним и некорумпираним институцијама и владавином права за све подједнако.
      А сада, овдје пред јавношћу и пред државним институцијама које морају да буду у функцији доброг напретка овог друштва и сваког грађанина, првјенствено обновом правдољубља, објављујемо да наш протест против неправде настављамо мирним и молитвеним литијама. Литијама које ће кренути у свим храмовима црногорских градова од Недјеље свих Светих, 14. јуна ове године и то истим оним улицама на којима смо ових дана могли видјети и друга масовна окупљања – протесте, државне прославе и обичне шетње грађана, којих, Богу хвала, има више од сваког пребројавања. Трудићемо се, као и до сада, да приликом организације литија поштујемо законске одредбе о јавним окупљањима. Наше литије иду ка остварењу четири циља: мир, љубав, правда и братско помирење! И тај ћемо циљ постићи, уз Божију помоћ.
      Позивамо представнике црногорске Владе и скупштинске већине – оне који су предложили и изгласали овај неуставни и дискриминаторни анти-закон, као и оне који очигледно намјеравају да га спроводе силом на срамоту, да одустану од својих једностраности и ината, и да државу са њеним правним поретком, градимо заједнички, у договору, поштујући Устав и Божију правду. Позивамо их на братску слогу и помирење, на исцјељење од братомржње, али истовремено, као свештенство и монаштво Српске Православне Цркве у Црној Гори поручујемо, потврђујући свенародну заклетву: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
       
      Влада је практично одустала од дијалога; потврђујемо свенародну заклетву: Не дамо светиње! | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ СА СВЕШТЕНСТВОМ И МОНАШТВОМ ЦРНЕ ГОРЕ Подгорица, 11. јун 2020. Браћо и сестре, Грађани...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ СА СВЕШТЕНСТВОМ И МОНАШТВОМ ЦРНЕ ГОРЕ
      Подгорица, 11. јун 2020.
      Браћо и сестре,
      Грађани Црне Горе,
      Драги пријатељи,
      Ово је други узастопни Тројичиндан, рођендан Цркве, који овдје у нашој држави Црној Гори проводимо у стрепњи да ће овдашња власт покренути остварење својих најава о подржављењу Цркве. У питању је класична најава отимања Светиња и стављања црквених послова и црквене организације – под државну управу. На тај начин се најдиректније и најбруталније у истој мјери крше и црквени канони и Устав ове земље, као и међународно право. Зато данас стојимо пред цјелокупном домаћом и међународном јавношћу, дижући свој глас и као грађани и као вјерујући људи.
      Иза нас је годину дана од наше Тројичинданске заклетве, да ћемо бранити своје Светиње. Иза нас је пола године покушаја да са овдашњим властодршцима разговарамо о измјени неуставног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. На тај разговор нас је позивала наша људска и грађанска савјест и хришћанска одговорност, али и све релевантне међународне адресе. Пола године слушамо вербални пристанак државних власти на договоре и преговоре, а шта имамо у стварности? Имамо одуговлачење и заобилажење теме на једној, и очигледно спровођење овог неуставног закона на другој страни! Уствари, ова власт, у име демократије, наставља дјело комунистичких власти Црне Горе, која је убила митрополита Јоаникија и више од сто православних свештеника, осудила на једанаест година затвора митрополита Арсенија за ”пропагандну дјелатност”, срушила Његошеву цркву на Ловћену и одагнала народ од Цркве…
      Најновија збивања нам недвосмислено говоре да је Влада Црне Горе – практично одустала од дијалога и преговора. Прошло је мјесец дана откако чекамо одговор премијера Душка Марковића на митрополитов допис да се дијалог и преговори наставе одмах послије објављеног ублажавања здравствених мјера почетком маја ове године. До данас га нијесмо добили! Изјава Блажа Шарановића, директора Управе за имовину, од 6. јуна ове године, јасно нам говори да држава – игноришући дијалог и преговоре – почиње са спровођењем дискриминаторног закона! Спроводити одредбе закона чије је одредбе стручна јавност оцијенила као неуставне и дискриминаторне вријеђа људску интелигенцију и грубо нарушава дух елементарног дијалога и договора и основних људских права. Очекивали смо, и био је елементарни ред, да ће се државни органи суздржати од било каквих активности у вези са примјеном овог закона – док се преговори не би окончали. Али не само да то није учињено, већ су својим једностраним правним активностима државне власти потврдиле да нису за преговоре ни договоре, за које су се до сада само вербално, пред домаћом и међународном јавношћу, наводно залагале.
      Поред свега тога, ових дана, црногорска власт приводи, хапси и протјерује свештенике и вјернике СПЦ – не правећи разлику између епископа, свештеника и лаика – али правећи невиђену дискриминаторну разлику између црквених и других јавних скупова у Црној Гори. Уочљиво је дискриминаторно поступање државних органа према вјерским обредима у храмовима и испред њих у односу на разна окупљања на улицама црногорских градова, политичким скуповима (како на бурним државним прославама тако и на мирним грађанским демонстрацијама), затим по тржним центрима, дискотекама, градилиштима, у државним органима (довољно је погледати ових дана гужве у институцијама које издају лична документа). Међутим, санкционишу се и у коришћењу својих права се спрјечавају само православни епископи, свештеници и вјерници! Током званичног трајања епидемије болести COVID-19 у Црној Гори, здравствене мјере су селективно примјењиване и биле су негативно и репресивно усмјераване само према нашим вјерским обредима. Због тога је дошло до привођења митрополита Амфилохија, притварања епископа Јоаникија и других наших свештеника, а ево и до протјеривања свештеника – први пут у историји Црне Горе – који су, претходно, са највиших државних адреса, проглашени за ”илегалце”, ”окупаторе” и ”непријатеље државе”! У темељима свега овога је бесмислена и анахрона тежња владајућих структура да секуларна, мултиконфесионална и грађанска држава, на почетку 21. вијека, прави своју ”државну” цркву! Заборавили су чак и онај проглас европских револуционара из 19. вијека, којим се тражило одвајање Цркве и државе, а који јасно и гласно позива: ”Слободна Црква у слободноj Држави”, као и резолуције Европског Парламента, које су позив да се у бившим комунистичким земљама изврши ослобођење од бољшевичког тоталитарног насљеђа и гажења елементарних људских права.
      Дужни смо да о свему овоме обавијестимо релевантне међународне адресе о хронологији непосредне дискриминације и примјене двоструких аршина у Црној Гори и о доказима како у овој земљи закон није једнак за све. Сувишно је и говорити о томе да је оваквим непринципијелним и селективним спровођењем здравствених мјера – обесмишљено њихово постојање и сврха њихове даље примјене. Поред велике жртве и човјекољубља које су показали црногорски љекари у болницама и амбулантама – у чему смо им, као Црква, помагали и молитвом и материјалном помоћи – морамо истаћи да смо поједине мјере тзв. здравствених власти доживјели као мјере против Цркве, а не против злокобног вируса. Очевидно, државна власт користи вирус ради афирмације свог још опаснијег вируса – властољубља, као и приватизовања, не само државно-народне, него и црквене имовине.
      Не постоје разлози због којег би могли да очекујемо добронамјеран и частан однос актуелног режима према Цркви. Напротив, јасно нам је шта би чекало наше Светиње да се којим случајем њих домогне ова власт. То су, уосталом, доказали и показали и ових дана: недавном продајом акција предузећа ”Свети Стефан хотели”, којем, нажалост, неправедно и безаконо припадају и острвски храмови, као и доношењем одлуке о продаји древне воденице манастира Свете Тројице у Пљевљима. Својим дискриминаторним и неједнаким дјеловањем државна власт поспјешује и вјерску нетрпељивост и несигурност у срединама гдје православни чине изразиту мањину локалног становништва. Сјетимо се само догађања на Свачу, уклањања крста у Мартиновићима код Гусиња са мјеста на коме су остаци цркве срушене од фашиста 1941. године или јучерашњег небивалог рушења конака Светог Василија Острошког на Бриској Гори код Улциња, уз срамно ангажовање Специјалне антитерористичке јединице, као да су сестре монахиње и неколико тамошњих свештеника оружана пријетња за ову државу. Снага државе се не показује силом оружја и насиљем према сопственим грађанима, већ уредним, слободним и некорумпираним институцијама и владавином права за све подједнако.
      А сада, овдје пред јавношћу и пред државним институцијама које морају да буду у функцији доброг напретка овог друштва и сваког грађанина, првјенствено обновом правдољубља, објављујемо да наш протест против неправде настављамо мирним и молитвеним литијама. Литијама које ће кренути у свим храмовима црногорских градова од Недјеље свих Светих, 14. јуна ове године и то истим оним улицама на којима смо ових дана могли видјети и друга масовна окупљања – протесте, државне прославе и обичне шетње грађана, којих, Богу хвала, има више од сваког пребројавања. Трудићемо се, као и до сада, да приликом организације литија поштујемо законске одредбе о јавним окупљањима. Наше литије иду ка остварењу четири циља: мир, љубав, правда и братско помирење! И тај ћемо циљ постићи, уз Божију помоћ.
      Позивамо представнике црногорске Владе и скупштинске већине – оне који су предложили и изгласали овај неуставни и дискриминаторни анти-закон, као и оне који очигледно намјеравају да га спроводе силом на срамоту, да одустану од својих једностраности и ината, и да државу са њеним правним поретком, градимо заједнички, у договору, поштујући Устав и Божију правду. Позивамо их на братску слогу и помирење, на исцјељење од братомржње, али истовремено, као свештенство и монаштво Српске Православне Цркве у Црној Гори поручујемо, потврђујући свенародну заклетву: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
       
      Влада је практично одустала од дијалога; потврђујемо свенародну заклетву: Не дамо светиње! | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ СА СВЕШТЕНСТВОМ И МОНАШТВОМ ЦРНЕ ГОРЕ Подгорица, 11. јун 2020. Браћо и сестре, Грађани...  

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...