Jump to content

Да ли је Слобода по својој суштини само осећај?


Препоручена порука

Ја не могу себи да објасним шта је то суштински слобода 0703_read Некад ми изгледа да је слобода као и религија па сама по себи има различите дисциплине које се наслеђују и прате да би вредност слободе била свима видљива али некад недоступна или некомплетна.

Шта је то слобода? Дали је то право на привилегију, слободу говора или става. Дали је то право на очување, развој, наслеђе или стицање? 

Дали је тачно да у слободи говора не постоји слобода деловања у складу са оним у шта верујете на начин на који верујете јер би дошло до анархије. Дали зато слобода често бива потреба да се ослободимо од ауторитета и неких ланаца који су остали, док су идеје које су довеле до опсесивних рестрикција нестале заједно са креаторима истих. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 63
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da
sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom
sloboda nije krilatica reklamnog panoa
konstruktivna kritika postojećeg stanja

sloboda je žena 
uzmi je

sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije pometanje ideološki bilo kakve norme
sloboda nije jednostavan domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda te čeka
uzmi je

datumi
sjećanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova proživljava

sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje
sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava
sloboda nije referada staničnih šetača
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda je žena
uzmi je

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Predlazem ti da potrazis neka dela iz ogromnog opusa, Vladike Atanasija na ovu temu! Sjajni uvidi izrazeni specificnim jezikom, jezikom Ljubavi koje ne verujem da ces zaboraviti, jednom kada ih proneses kroz sebe.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истинска слобода је када си слободан од греха. Када ниси у служби греху ни страстима. Почесто данашње поимање слободе је тотално погрешно поимање исте. Мислимо да смо слободни   у ствари смо у оковима  погрешних жеља, стремљења и потреба, робујемо свему и свачему и то ропство називамо именом слободе .   

И усталом ко је, или шта је слобода...ја знам само једну истинску праву од крви и меса, а то је Слобода Мићаловоић...:ani_biggrin:    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 2 часа, Grizzly Adams рече

Слобода је одсуство присиле.

То је могућност да се манифестује слобода, али сами осећај слободе је друга ствар. Некоме је слобода скочити са Банџи Џампа, али мислим да често слобода нечијег деловања ствара законе усмене или писане, ти закони терају друге на мудрост. Законе касније убију клаузуле због слободе, тад настају револуције јер све постаје анархија преко ноћи. Тад можемо рећи да су закони кроз мудрост обликовали слободу. Онда то значи да човек губи суштину слободе и постаје тип човека затвореног ума. Јер слобода као дух исто као таленат тражи пут кроз саму природу човека. Па ако се деформише онда води у палу природу човека. Алкохол, депресију, разочарење, самоубиство... 

пре 33 минута, Рапсоди рече

Истинска слобода је када си слободан од греха. Када ниси у служби греху ни страстима. Почесто данашње поимање слободе је тотално погрешно поимање исте. Мислимо да смо слободни   у ствари смо у оковима  погрешних жеља, стремљења и потреба, робујемо свему и свачему и то ропство називамо именом слободе .   

И усталом ко је, или шта је слобода...ја знам само једну истинску праву од крви и меса, а то је Слобода Мићаловоић...:ani_biggrin:    

Да слободан од греха је осећај слободе или избор слободне воље то се ја питам? Јер имаш људе који су безгрешни у делима али се осећају као највећи грешници. Сетим се искушења Христовог у пустињи када је одбио да користи своју слободу под "туђим наговором" типа да камен постане хлеб а био је изнемогао од глади. Али опет са друге стране Христос својом слободном вољом касније са пар риба нахранио гомилу људи, апостоле и себе, зашто то није урадио кад је био под наговором гладан у пустињи... У пустињи није хтео да скочи са зида под наговором иако пише да ако падне праведник, Бог ће послати анђеле да га подигну. Христос је тад рекао да не треба искушавати Господа Бога Свога. Али опет касније каже да на недељу може да се ради јер је сваки дан Божији дан, а пише да је Бог заповедио да се не ради тај дан... Значи својом Слободном вољом ради оно што неће да ради кад му се наговештава да то ради, кад му се наговештава брани се Старим Заветом. А овамо живи својом Слободном вољом и доноси Нови Завет и кад га нападају брани се Новим Заветом који он извуче из Старог Завета и поткрепи са делима која је одбио да ради у пустињи. И то карактеришемо као искушење и рађење чуда тада на делу.

Како спознати ту димензију да тако кажем слободе ако не можемо дефинисати шта је слобода. То значи да у Хришћанство Слобода и Слободна воља нису иста ствар и да човек као да чува своју Слободу од своје Слободне воље и обрнуто?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Mиљан Л. рече

Шта је то слобода?

Постоји политичка слобода, односна, слобода од закона физике и биологије (лет на Месец, рецимо, пост), слобода од греха, ниједна од ових није апсолутна. Даље, постоји слобода и да се убије Бог... Ако се сетим још неке дописаћу. Али у принципу мислим да се не може дефинисати суштина слободе. Пре бих рекла да је слобода једна од реалности људског постојања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Mиљан Л. рече

Како спознати ту димензију да тако кажем слободе ако не можемо дефинисати шта је слобода. То значи да у Хришћанство Слобода и Слободна воља нису иста ствар и да човек као да чува своју Слободу од своје Слободне воље и обрнуто?

Све је то доста испреплетано и нејасно. Рецимо неко се налази у логору и има такав мисаони склоп да се осећа потпуно слободно...пази у логору, а осећај слободе. Пример св. владика Николај Жички. У логору Дахау, Бога видео. Да ли то значи ако си са Богом, ако разговараш са Богом да си слободан, без обзира на околности ? И мислим да питање слободе има највише везе са присуством Бога у теби и око тебе, независно од  спољашних  околности. Да резимирам, ако си са Богом ти си слободан суштински јер си испуњен Богом, ако си далеко од Бога ти си зависно биће које само има утисак да је слободно, а уствари је роб којечега.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Mиљан Л. рече

Шта је то слобода?

Da ne postoje nikakva ograničenja a ovo što mi imamo je limitirani izbor između zadatih mogućnosti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Mиљан Л. рече

То је могућност да се манифестује слобода, али сами осећај слободе је друга ствар.

Мислим да је веома опасно мешати осећај слободе са друштвеном слободом. Како се човек осећа и шта га чини срећним је лична ствар. То човек себи испуњава у оквиру својих могућности. Други немају ништа са тим, нити су дужни било шта.

Друштвена слобода значи да те други не присиљавају ни на шта, слободан си да радиш шта желиш и можеш. Али то није апсолутна слобода у смислу како је навео @Кратос. Небројена ограничења наравно постоје. Имамо ограничено време, снагу, ресурсе итд. Све нас то ограничава и ту нема помоћи. Бар на овом свету.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Џуманџи рече

Постоји политичка слобода, односна, слобода од закона физике и биологије (лет на Месец, рецимо, пост), слобода од греха, ниједна од ових није апсолутна. Даље, постоји слобода и да се убије Бог... Ако се сетим још неке дописаћу. Али у принципу мислим да се не може дефинисати суштина слободе. Пре бих рекла да је слобода једна од реалности људског постојања.

Слобода је велика тајна човековог живота. Неодвојива од тајне људског срца, воље, среће, поседовања, борбе и власти. О правој слободи се ретко чује да прича онај који је поседује. Некад може да буде камен спотицања човека ако човек слободу (која је свеприсутна сила) не повеже са својом вољом и вером (која је у њему).

Него дали се слобода стиче сама по себи или узима?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Mиљан Л. рече

ако човек слободу (која је свеприсутна сила)

Не знам, мени је ово врло проблематично становиште...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Џуманџи рече

Не знам, мени је ово врло проблематично становиште...

ако човек слободу (која је свеприсутна сила) не повеже са својом вољом и вером (која је у њему). Проблематична становишта су последица филозофирања

Из овог угла сам кренуо био да посматрам слободу у смислу примера Слободне воље

пре 2 часа, Mиљан Л. рече

Сетим се искушења Христовог у пустињи када је одбио да користи своју слободу под "туђим наговором" типа да камен постане хлеб а био је изнемогао од глади. Али опет са друге стране Христос својом слободном вољом касније је са пар риба нахранио гомилу људи, апостоле и себе, зашто то није урадио кад је био под наговором гладан у пустињи?... У пустињи није хтео да скочи са зида под наговором иако пише да ако падне праведник, Бог ће послати анђеле да га подигну. Христос је тад рекао да не треба искушавати Господа Бога Свога. Али опет касније каже да на недељу може да се ради јер је сваки дан Божији дан, а пише да је Бог заповедио да се не ради тај дан... Значи својом Слободном вољом ради оно што неће да ради кад му се наговештава да то ради, кад му се наговештава брани се Старим Заветом. А овамо живи својом Слободном вољом и доноси Нови Завет и кад га нападају људи брани се Новим Заветом који он извуче из Старог Завета и поткрепи са делима која је одбио да ради у пустињи (чудима). И то карактеришемо као искушење и чуда христова на делу. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Mиљан Л. рече

Проблематична становишта су последица филозофирања

Не знам како другачије да разговарам, па одох. :mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Из угла слободне воље ово посматрам. Сад не знам дали да посматрам овај пример наведен горе као сједињену двојну природу или неку од половина Христове природе на делу. Али пошто је речено да је Христос пут до Бога, предпостављам да се ради о искушавању људске природе у Исусу Христу. Па је прича поука јер да није неби постојале заповести које се ослањају на човекову слободну вољу да бира између закона и безакоња.

Што би онда значило да тај Старозаветни Бог рата у Новом Завету добија карактер милостивости измађу осталог и ради овог детаља који говори колику слободу задобија бого-човек који правилно користи човеку дату своју слободну вољу са вером. 

Контрадикторно је послушности коју налаже Црква кад погледаш.

пре 8 минута, Џуманџи рече

Не знам како другачије да разговарам, па одох. :mahmah:

А где ћеш? ја се распричао0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатско Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријаха српског Г. Порфирија служио је Свету Архијерејску Литургију у храму који је посвећен Нерукотвореном образу Господа нашег Исуса Христа у Зуцама. Преосвећеном Епископу Јеротеју саслуживао је изабрани Епископ мрачански Г. Сава и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

       
      У својој поучној беседи после прочитаног Светог Јеванђеља, изабрани Епископ Сава је између осталог рекао,  без Христа ништа не бива, без обзира на нашу вољу и напоре које улажемо, без Христа благодат не делује ни код Апостола ни у Цркви, само са Христом може да се деси чудо исцељења духовних и телесних рана.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан славе Доњег Милановца, Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светим литургијским сабрањем у доњомилановачкој цркви Св. оца Николаја. Патријарху су саслуживали преосвећена господа епископи нишки Арсеније, буеносајрески Кирило, далматински Никодим, тимочки Иларион, изабрани Епископ марчански Сава, архимандрити Стефан, Јован и Козма, протосинђел Захарија, архиђакон Илија, Патријархов ђакон Радомир Врућинић, јерођакони Роман и Марко и ђакон Вук Јовановић и многобројно свештенство и свештеномонаштво. Лепоти богослужења допринео је црквени хор Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару.
      Повезане вести:
      Катихета Бранислав Илић о посети Патријарха Порфирија Епархији тимочкој: Историјски догађај испуњен љубављу у Христу
      Патријарх Порфирије у Кладову: Ако нам је Христос на првом месту, све остало ће бити на свом месту

        Након читања одељка из Јеванђеља, Патријарх Порфирије беседио је сабраном верном народу. Изразивши благодарност на лепом дочеку и гостопримству, Његова Светост је рекао да крајеви у којима се налазе сведоче Љубав Божју која се огледа у лепоти природе удруженој са вером православних хришћана који ту живе. Свјатјејши Патријарх је потом истакао да је молитва Господу оно најузвишеније и најсавршеније што може да потекне од човека те да је истинска православна вера темељ нашег идентитета.
      Говорећи о греху, Патријарх је рекао да када чинимо грех, нарушавамо хармонију која постоји у нашој души, нарушавамо своје духовно здравље те нам стога нису потребне осуде са стране да бисмо знали да смо згрешили. Воли Господа читавим својим бићем и ближњег свог као самог себе, у тим заповестима исказано је шта је то што одгони немир из наших душа а шта уноси најдубљу радост и најдубљи мир. Другим речима, када волимо Господа, када нам је Он на првом месту, све остало ће бити како треба у нашем животу, рекао је Патријарх и додао – Ако волимо Бога, онда ћемо чинити само оно што изграђује наше духовно биће, само оно што изграђује заједницу, љубав, хармонију, милосрђе, праштање.
      По завршетку свете Литургије, Епископ Иларион заблагодарио је свима који су служили а доњемилановчанима на указаној љубави и гостопримству, те је Патријарху и сабраним архијерејима уручио дарове у име Епархије тимочке, док је председник Општине Мајданпек г. Драган Поповић такође уручио дарове Његовој Светости и епископима.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од JESSY,
      САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
      17. јул 2021.
      Дана 16. јула 2021. године у Подгорици одржан је редовни састанак Правног савјета Митрополије црногорско-приморске коме су присуствовали чланови Савјета, као и митрополит црногорско-приморски Јоаникије и епископи захумско-херцеговачки Димитрије и новоизабрани епископ будимљанско-никшићки Методије.
      На састанку су разматрана текућа правна питања укључујући и питање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе о коме се води дијалог међу уговорним странама са циљем да исти што прије буде усаглашен и потписан.
      Све медијске спекулације и манипулације којих је било и има напретек могу само нанијети штету поменутом дијалогу између Цркве и државе који, по мишљењу Правног савјета, иде ка позитивном и очекиваном исходу.
      Координатор Правног савјета Митрополије
      протојереј Игор Балабан
       
      https://mitropolija.com/2021/07/17/pravni-savjet-mitropolije-medijske-spekulacije-i-manipulacije-samo-stete-dijalogu-crkve-i-drzave-o-temeljnom-ugovoru/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Слобода је у животу који је у сагласју са вољом Божјом, а то значи у сагласју са оним што је наша истинска и права природа.
       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао  је 21. марта 2021. године, у Недељу Православља, светом архијерејском Литургијом у крипти храма Светог Саве на Врачару. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, као и јереји Драган Шовљански и Иван Штрбачки, јерођакон Сава (Бундало) и протођакон Младен Ковачевић. Aпостол je прочитао чтец Милош Стаменковић.
      - Пост је установљен још у рају када је Господ Адаму и Еви рекао: „Не узимај са дрвета познања добра и зла“. Та заповест није била забрана, није била ограничавање слободе, као што и свака Божја заповест не ограничава наше биће, нашу вољу и нашу слободу. Напротив, све заповести и правила која сусрећемо у искуству Цркве, а које извиру из Светог писма, постоје да бисмо живели истинску, праву и пуну слободу. Слобода није у томе да чинимо шта хоћемо, слобода је у ономе да творимо истину. Слобода је у животу који је у сагласју са вољом Божјом, а то значи у сагласју са оним што је наша истинска и права природа, рекао је патријарх Порфирије истичући:
      - Ако и можемо рећи да пост нешто ограничава, то је онда да је пост ограничење свога егоизма, свога самољубља и анархије у себи, ограничавање својих поступака којима ограничавамо слободу ближњега. Стога нам пост открива истинску и праву веру. Зато и није чудно што је Црква богомудрим својим искуством и умом прву недељу поста установила као недељу која се зове Недеља Православља - недеља истинске и праве вере и недеља истинског и правог живота. Тај празник је установљен 843. године у Цариграду. Те године је само потврђена вера Отаца Седмог васељенског сабора. Ова вера је прописала да ваља поштовати свете иконе и да можемо целивати исте те иконе и свете мошти.
      - Све јереси, од оних најранијих, имале су за циљ да устврде како Син Божји није Исус Христос, како Син Божји није истински Бог или са друге стране није истински човек. А Црква је самим тим истинама живела од самог тренутка оваплоћења Божјег. Управо борбом против икона, они који су зловеровали, сматрали су да не може да се слика руком човечијом лик Божји. Тврдећи то, они су порицали много дубљу и важнију истину без које нема спасења, а то је да је Син Божји постао човек. То нам даје могућност, на начин на који нам се открио, да ми са Њим можемо успоставити заједницу, те Га стога можемо и насликати, јер је пре тога Он осликан у нашим срцима,  поучио је патријарх Порфирије о смислу догмата о светим иконама.
      - Важна је, дакле, истинска и права вера. Јер наша Црква не постоји као идеолошка творевина људска, макар и са најчаснијим циљем. Неопходно је да се ми преображавамо, а тиме и свет око себе да преображавамо, али то није довољно, рекао је патријарх Порфирије закључујући:
      - Црква је Тело Христово као искуство победе над смрћу, као искуство вечног живота. Истинском и правом вером православном ми то сведочимо јер то искуство имамо и ту истину нудимо свету. Нудимо је свету који у злу лежи, који чезне за пуноћом истине и љубављу. Права вера није скуп ставова. И та вера је врло једноставна, такава да је блиска срцу и најученијем и најједноставнијем и неуком човеку. То је вера Отаца наших, вера јеванђељска, вера хришћанска и вера православна. Зато данас читава Православна Црква слави Недељу Православља којом се открива темељ нашег живота, а то је Живи Господ један од Свете Тројце.
      Светој архијерејској Литургији, поред многобројног верног народа и деце свих узраста, присуствовали су министар спољних послова г. Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић.
      Прослављајући Недељу Православља у наставку свете архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је прочитао, заједно са Преосвећеном господом Епископима далматинским Никодимом и ремезијанским Стефаном, Синодикон Православља из 843. године у којем се говори о смислу и значају православне вере и у том контексту о значају и смислу православних икона.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Моје ће бити да у име свих изнесем оно што је на добро и што је на корист нашем народу, нашој цркви, па ако хоћете, и нашој држави, али и свим члановима наше цркве који се налазе широм Земљиног шара, рекао је патријарх српски Порфирије у ексклузивном разговору за РТС. Навео је да је референдум на Косову извршен 1389. године и да је Косово, не само колевка нашег народа, већ и кивот препун моштију светих.

       
      Његова светост патријарх српски г. Порфирије је рекао да је, по устоличењу, први осећај и доминантни осећај који га је држао неколико дана, и још траје, осећање страха пред великим изазовима, али и бременом које, у принципу, носи било који патријарх.
      "У исто време, морам да кажем, сећајући се речи апостола Павла, који кад себе представља онима којима се кроз своја писма обраћа да би их поучио, каже за себе, слуга Божји и апостол Христов, за наду у живот вечни. Зашто то каже? Зато што с једне стране, управо љубав нових која ме је дочекала на овом новом положају, даје снагу и храброст. С друге стране, ове речи апостола Павла јасно говоре о томе ко треба да буде и какав треба да буде патријарх, али и шта је црква у принципу", навео је патријарх српски Порфирије у ексклузивном разговору у емисији Упитник.
      Навео је да ће његово бити да у име свих изнесе оно што је на добро и што је на корист нашем народу, нашој цркви и нашој држави, али и свим члановима наше цркве који се налазе широм планете.
       
      "Референдум на Косову извршен је 1389. године на Видовдан" 
       
      Говорећи о Косову и Метохији, патријарх Порфирије је навео да у овом тренутку, физички, наша држава није присутна тамо у пуном смислу те речи, али да је "суштински Косово део Србије".
      "Референдум на Косову извршен је 1389. године, на Видовдан, и Косово је напросто за нас не само колевка нашега народа, то је и кивот препун моштију светих. Косово није само геополитичко питање за нас, него је то заиста за нас тема нашега идентитета. Ја сам потпуно сигуран да, без обзира на реал-политичке околности које нису ни најмање наклоњене нашем народу, и наша држава чини све дипломатским и стратешким методама како би се, пре свега, сачувао мир и како би се учинило што више за добро нашег народа", истакао је патријарх српски.
      Додао је да мисли да нико патриотски расположен не може помислити да Косово није део Србије. 
      "Шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас Србе и после шест векова ми смо остали на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче цркве, било би одрицање од нашега бића", нагласио је патријарх Порфирије.
      Подсетио је да је постао монах на Косову, у Дечанима.
      "Мој први епископ био је блаженопочивши патријарх Павле и он је говорио да је молитва најјаче оружје против зла и још је додавао, ако је Бог са нама, не може нам онда нико ништа. Ја верујем да Бог јесте са нама, јер када је реч о Косову, истина је на нашој страни у потпуности", навео је патријарх.
       
      "Морамо да негујемо сећање, али да се боримо против злопамћења, треба да гледамо у будућност" 
       
      Патријарх Порфирије је од 2014. године био митрополит загребачко-љубљански. Навео је да му је жао што ће се физички одвојити од многих људи које познавао у Хрватској, али и од верног православног народа с којим је, како каже, тек започео да прави црквену заједницу. 
      Говорећи о Јасеновцу и другим стратиштима у Хрватској, патријарх српски је навео да су многи наши сународници страдали због тога што су православне вере.
      "Морамо да негујемо сећање и да памтимо, али у исто време као хришћани да се боримо против злопамћења, јер морамо гледати у будућност. Не смемо дозволити ни на који начин у тој култури сећања да будемо заробљени било којом врстом осветољубивости и мржње зато што ћемо поново себе заробити. Та спирала зла која је почела некада неће имати крај".
      Поручио је да се о свему мора разговарати и да је то једини начин да се иде даље.
      Навео је да посета папе Србији зависи од много фактора.
      "Нарочито важне и епохалне догађаје везане за Цркву ја нећу промишљати сам и све мора бити продукт саборног промишљања и молитвеног промишљања и разговора нашег Сабора читаве Цркве", истакао је патријарх.
      Додао је да до сада није било иницијативе Ватикана, а ни обрнуто.
      Говорећи о питању аутокефалности православне цркве у Македонији, патријарх Порфирије је навео да неће имати више разумевања у односу на своје претходнике.
      "Свако од нас оставља неки своји посебан печат и дакако да ми је суштински стало да се превазиђе раскол са македонском црквом. Овог тренутка је наша црква после Нишког договора нашла решење да за охридског архиепископа постави и изабере архиепископа Јована, тако да сви православни верници имају могућност учествовања у литургијском животу, али та тема остаје отвореном и ја верујем да ће наш Сабор бити спреман да се дође до решења које је у складу са канонима без икаквих политичких утицаја и притисака", истакао је патријарх. 
       
      "Познавао сам и познајем велики број политичара" 
       
      Патријарх Порфирије је рекао да је познавао и да познаје велики број политичара и изван Србије и да ни са једним није имао проблеме.
      "Неко ће рећи, а има таквих гласова, он је неко ко мења партије, као да сам ја политичар. За мене је политика амбијент у којем црква између Сциле и Харибде, поистовећења са политиком и сукобљавања са друге стране са политиком, треба да пронесе управо реч о Христу. Христос је наша мера. Ми проповедамо живот вечни", навео је патријарх.
      Подсетио је на речи Светог Серафима Саровског, који је рекао: "Стеци мир у себи и многи ће наћи мир у теби".
      "Ако неки политичар, лекар, новинар, стекне мир Христов у себи, тај посао којим се буде бавио биће обасјан и прожет његовим миром", истакао је патријарх српски.
      Навео је да се црква не може поистоветити ни са једном политиком, али да сведочи суштинску саборност у Христу.
      Истакао је да је са свим политичарима у Хрватској имао једнако отворено расположење и како је навео, "ваљда је Бог хтео да ни са једним није имао проблем".
      "За све што је требало за Цркву, за мој народ, у две речи сам успевао да реализујем. У Србији, не морам наводити имена. Nomina sunt odiosa, како кажу Латини. Многе политичаре сам познавао и то оне који су водили државу и познајем и имао блиске сусрете са њима, разговоре, али никад то своје познанство нисам злоупотребио, чак ни у смислу манастира у којем сам боравио, иако је мој манастир, док сам живео у Ковиљу, први добио у процесу реституције своју земљу", навео је патријарх Порфирије.
      Навео је да су у манастир Ковиљ, у којем је боравио 30 година, долазили многи политичари.
      "Могу да поменем да је долазио Ђинђић. Њега могу да поменем, пошто, Бог да му душу прости, отишао је несрећно, Богу на истину, али то мало ко зна. Чак ни они који су из његове партије и који су њега наследили то не знају, а ја сам и њих познавао и никада нисам говорио о томе", рекао је патријарх.
       
      "Никада нећемо издати православну цркву и свој народ" 
       
      Казао је како су му неки познаници из света политике рекли како је "издао ове, а сада се приклонио овима".
      "Никада нећемо дозволити, јер и такве гласине постоје, да ћемо на било који начин изневерити предање цркве и поредак цркве. Ако хоћете да употребим и ту реч, никада нећемо издати православну цркву и никада нећемо издати и свој народ. Ја сам у Хрватској овако говорио. Спреман сам, са Светога Духа, то је место на ком сам становао, на коленима да идем до Јелачићевог трга, знајући у дубини своје душе шта чиним, ако би то резултирало добром за мој народ у правом смислу те речи, шта год ко рекао", нагласио је патријарх.
      Рекао је да сматра да постоје многи вуци у јагњећој кожи који би хтели да пошто-пото унесу раздор у Цркву, али да је потпуно сигуран да се то не може десити зато што је срце цркве живи Бог који се зове Исус Христос.
      Патријарх је поручио да ће он увек апеловати на превазилажење сукоба и неспоразума и да ће апеловати на дијалог и разговор.
      "Из тога, сигуран сам, проистећи ће, у најмању руку,  боље упознавање, а из тога онда боље разумевање, а када постоји елементарно разумевање међу људима, па макар ето и на политичкој сцени, верујем да може доћи до мирнијих услова живота", казао је патријарх. 
      Говорећи о истополним заједницама као захтеву који долази из Брисела, патријарх Порфирије је рекао да је брак појам из Старог завета и да Брисел врши не само политичке већ и друштвене притиске на државе које треба да постану чланице.
      "У том смислу, када је реч о евентуалном закону, наравно да ми не можемо бити за то да се истополне заједнице назову истим именом као заједнице мушкарца и жене, у најмању руку", истакао је патријарх српски.
      Говорећи о епидемијској ситуацији, патријарх Порфирије је навео да смо дужни да поштујемо лекаре и слушамо све противепидемијске мере, али и да у размишљање о мерама морају бити укључени и социолози и психолози и свештеници.
      "Дубоко верујем да је могуће да и у овим условима какви су данас организовати богослужења и све верске обреде тако да поштујемо епидемиолошке мере и да чувамо тако оног другог од себе", истакао је патријарх.
       
      Извор: РТС
×
×
  • Креирај ново...