Jump to content
  1. PredragVId

    PredragVId

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил обратио се посланицом својим Преосвећеним архипастирима, свештенству, монаштву и мирјанима епархија на територији Руске Федерације.     У овом тешком времену, када државне власти предузимају све могуће мере како би спречиле ширење коронавирусне заразе, позивам архијереје, свештенство, монаштво и вернике да појачају своје молитве Господу да заштити народ Свој од опасне епидемије, а архипастире и пастире да и даље ревносно савршавају богослужења, а нарочито Божанску евхаристију - тајинство Тела и Крви Христове, чак и у одсуству пастве због одговарајућих препорука власти. Заиста - „дело Божје се никад не сме занемарити“ (Устав  преподобног Венедикта Нурсијског, гл. 43).   Данас су многи од нас приморани да на себе узму подвиг боравка у својим домовима. На ово кажем: нека место ваше усамљености за вас постане пустиња личног и породичног молитвеног рада, према јеванђељској речи: „А кад се молиш, уђиту клијет своју  и, затворивши врата, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће ти јавно“ (Матеј 6, 6). Нека нас на овај подвиг надахне подвиг преподобне  Марије Египћанке, која је провела дуге године у самотној молитви у пустињи.   Ових дана губимо прилику да будемо заједно на нашим вољеним великопосним богослужењима. Али знамо да ни врата пакла не могу надвладати Христову Цркву (усп. Мт 16, 18). Ко ће нас раставити од љубави Христове: жалост, тескоба, прогон, глад, или голотиња, или опасност, или мач? ... све те ствари превазилазимо снагом Онога који нас је љубио. ... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити нас љубави Божје која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8,35-39). Чак и кад  смо  силом прилика раздвојени, као што су Христови следбеници кроз историју  били раштркани по пустињама и горама, пећинама и клисурама, ми остајемо неуништива заједница вере, уједињени искреном молитвом Господу Исусу. Нисмо сами у овој молитви - са нама престолу Божјем предстоје и наши свети преци, подвижници Руске Цркве свих доба њеног историјског постојања, који нас надахњују и охрабрују. „Буди храбра, Христова Цркво! ...  Јер Христови пријатељи старају се о теби, заступајући те, будући присутни“ (сједален на полијелеју службе Новомученицима и Исповедницима Руске Цркве).   Подносимо, браћо и сестре, привремене тешкоће да бисмо сачували живот и здравље наших суседа. Стрпљиво ћемо поднети невољу која нас је походила, у чврстој нади да ће Свемогући Господ, који је примио страдање и смрт на Крсту за људски род и својим Васкрсењем отворио пут ка спасењу нас, ову невољу преокренути на радост у величању Њега у заједничкој молитви на храмовном богослужењу, и „Господ ће обрисати сузе са свакога лица и срамоту Свога народа укинуће са све земље“ (Ис 25,8).   Ових дана посебно ћемо се молити за оне који саможртвено улажу напоре да окончају заразну епидемију, за оне који омогућавају нормалан живот наших градова и села. Бићемо им захвални и пружићемо им сву могућу подршку. Захваљујем свима вама, драге владике, оци, браћа и сестре, на вашем ревносном служењу Господу, Цркви Његовој и једни другима.   Непрестано се молим за све вас. + Кирил, патријарх московски и све Русије   са руског превео протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Саучешће Његове светости патријарха руског Кирила поводом упокојења епископа ваљевског Милутина, Москва, 3. априла 2020.     Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил изразио је саучешће Његовој светости патријарху српском Иренеју поводом упокојења владике ваљевског Милутина.   Његовој светости Иренеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском   Ваша Светости, драги у Господу, сабрате и саслужитељу!   У име цијеле Руске православне цркве, изражавам своје најдубље саучешће Вама и Светом синоду Српске православне цркве у вези с упокојењем преосвећеног Милутина, епископа ваљевског.   Тешки за народ час искушења, почивши архипастир је дочекао заједно са својом паством, помажући онима у невољи, молећи се и служећи Тајну божанске евхаристије. Он је пао као жртва погубне епидемије до краја испунивши своју дужност.   Нека свемилостиви Господ упокоји душу Свог новопрестављеног вјерног слуге у насељима праведним и учини му вјечан спомен.   Са братском љубављу у Господу   + КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ   Превод: Марија Живковић     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Логос
      Доносимо видео запис предавања презвитера др Оливера Суботића не тему: Православље и / или јога. Отац Оливер је ово предавање одржао у Митрополији аустралијско-новозеландској, а на позив тамошњег епископа и свештенства.   
    • By Логос
      Нека космичка завера постоји против наше планете, јер се нигде у васиони не умире осим на земљи. Острво смрти, једино острво на коме се умире, ето то је суморна звезда наша. А изнад ње, око ње, и испод ње круже милијарде звезда, на којима нема смрти, на којима се не умире. Са свих страна бездан смрти опкољава планету нашу. Који је то пут који полази са земље а не сурвава се у бездан смрти? Које је то биће које може избећи смрт на земљи? Сви умиру, све умире на овом језовитом острву смрти. Нема тужније судбе од земљине, нема очајније трагедије од човекове. Зашто се даје живот човеку, када је одасвуд опкољен смрћу?      Реците, зар смрт није последња стварност и моја и ваша? Сви смо ми заражени смрћу сви без изузетка; бакцили смрти пројели су сва ткива бића нашег; сваки од нас носи у себи хиљаде смрти. Нашу планету стално пустоши хронична епидемија смрти; нема медицине која нас може спасти ове епидемије; нема карантина где би се људи могли очистити од микроба смрти. Шта је људски живот на земљи ако не: стално грчевито отимање од смрти, борба са смрћу, и најзад – пораз од смрти? Јер ми у медицини, у науци, у философији побеђујемо не саму смрт већ њене претече: болести и слабости. И то их побеђујемо делимично и привремено. Шта су триумфи науке, философије, технике пред страшилним фактом свеопште смртности свега људског? Ништа друго до граја збуњене и преплашене деце. Ако има трагике у световима, онда је централа њена човек. Трагично је бити човек, о! несравњено трагичније него бити тигар или овца, змија или птица, пуж или комарац.    Господо, треба бити искрен: ако је смрт неопходност, онда је овај живот – најподругљивији дар, најодвратнији потсмех, и главно: ужас, неиздржљиви ужас… Неопходност смрти је за науку неуклонљива и непобедива; то значи: наука не може ни пронаћи ни дати смисао животу. Пред проблемом смрти издише и сама наука. Многи говоре: наука је сила, наука је моћ. Ho реците: зар је сила, која је безсилна пред смрћу, у самој ствари сила? зар је моћ, која је немоћна пред смрћу, у самој ствари моћ? Нема силе мимо ону која побеђује смрт. Веле: наука је човекољубива. Но какво ми је то човекољубље, кад она оставља човека у смрти? када је немоћна да га одбрани од смрти? Човекољубље је: победити смрт. И нема другог.   Несрећном и исмејаном бићу што се човек зове немогуће је, апсолутно немогуће, победити смрт. Шта онда? Има ли излаза? – Да, има. Оно што је немогуће човеку, показало се могуће само једном бићу у свим световима. Коме? – Богочовеку Христу.   Богочовек Христос је победио смрт. Чиме? – Својим васкрсењем. И том победом решио проклети проблем смрти; решио га не теориски, не апстрактно, не априористички, већ догађајем, доживљајем, фактом, историским фактом васкрсења свог из мртвих.   Но, без васкрсења Христовог се не би могло објаснити не само апостолство Апостола већ ни мучеништво Мученика, ни исповедништво Исповедника, ни светитељство Светитеља, ни чудотворство Чудотвораца, ни вера верујућих, ни љубав љубећих, ни нада надајућих се, нити икоји хришћански подвиг. Да вера хришћанска није вера васкрслог, и стога вечно живог и животворног Богочовека Христа, ко би кроз толике векове милионе и милионе људи одушевљавао на веру у Христа, на љубав према Њему, на живот у Њему, и водио их кроз свете еванђелске врлине и подвиге? Једном речју: да није васкрсења Христовог, хришћанства не би било; Христос би био први и последњи хришћанин који је издахнуо и умро на крсту, a са Њим и Његово учење и Његово дело. Тада би била истинита реч несрећног Ничеа: Први и последњи хришћанин распет је на Голготи.   Господо, васкрсење Богочовека Христа је преврат, први радикални преврат и прва истинска револуција у историји човечанства. Оно је поделило историју на два дела; у првом делу владала је девиза: смрт је неопходност; у другом почиње да влада девиза: бесмртност је неопходност. Васкрсење Христово је вододелница људске историје: до њега – истински прогрес је био немогућ, од њега – он постаје могућ. Из факта васкрсења Христовог родила се философија васкрсења, која непобитно показује и доказује да је неопходност: не – смрт, већ бесмртност; не – победа смрти, већ победа над смрћу. У том, једино у том факту, и животу изграђеном на том факту васкрсења Христовог, могућ је прави, истински прогрес.   Једини смисао људског постојања у овој воденици смрти јесте лична бесмртност сваког људског бића. Без тога, нашта нам прогрес и усавршавање, нашта философија и култура, нашта нам добро и зло, нашта здравље и мир, нашта Бог и свет? Осетити се бесмртним још за живота у телу, јесте блаженство које се само Богочовеком Христом може пронаћи и осигурати. Развијање осећања бесмртности и његово претварање у сазнање бесмртности, посао је Христовог човека у овом животу.    Преподобни Јустин Ћелијски   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...