Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
александар живаљев

Драган (др Богосављевић): ВИЂЕЊЕ С. Р. О РАВНОЈ ЗЕМЉИ, НЕБЕСКОМ СВОДУ И ЗВЕЗДАМА

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Evo osnova da se pakao nalazi pod zemljom. Apostol Pavle kaže da je Isus sišao u najdonja mesta zemlje.

Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима“ (Рим. 14, 9). Да би утврдио Своју власт над мртвима Он је сишао у пакао: „И кад Га видех, падох к ногама Његови као мртав, и Он положи десну руку Своју на Ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Последњи и Живи; и бејах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и од пакла“ (Откр. 1, 17-18). О истом говори посланица апостола Павла: „А оно ‘узиђе’ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња места земље? Онај Који сиђе то је Исти Који и узиђе више свих неба да искпуи све“ (Еф. 4, 9-10).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 часа, Ćiriličar рече

Ја сам убећен да има митру,  панагију и жезал негде у ормару...било спремно све, па му се омакло....све за митру, митру ни за шта.

Једна легенда каже како су монаси по смрти једног угледног игумана у његовој монашкој ћелији пронашли комплетно епископско одјејаније, све с митром и другим накитом, а поврх тих одежди, написану приступну епископску беседу која је почињала с речима: „Овоме се нисам надао…“

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@Ромејац sa titulom horepiskop ravnogorski i ravnobrdski Nikodim

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 минута, Bonsenjo рече

@Ромејац sa titulom horepiskop ravnogorski i ravnobrdski Nikodim

Испаде да сам ја Никодим! :))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
On 14.11.2019. at 19:01, grigorije22 рече

Evo osnova da se pakao nalazi pod zemljom. Apostol Pavle kaže da je Isus sišao u najdonja mesta zemlje.

Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима“ (Рим. 14, 9). Да би утврдио Своју власт над мртвима Он је сишао у пакао: „И кад Га видех, падох к ногама Његови као мртав, и Он положи десну руку Своју на Ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Последњи и Живи; и бејах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и од пакла“ (Откр. 1, 17-18). О истом говори посланица апостола Павла: „А оно ‘узиђе’ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња места земље? Онај Који сиђе то је Исти Који и узиђе више свих неба да искпуи све“ (Еф. 4, 9-10).

 

Јевреји су пустињу називали пакао, нигде нема да тако називају простор испод земље да ја прочитах. Грци су Хад замишљали испод земље нису јевреји колко ја схватих. Кад каже Христос у (Еф-4, 9-10) да је био доле у најдоња места земље, он говори вероватно о обећаној земљи којој је граница река Нил. Самим тим то може да означава и реку Нил на пример, коју је и обишо. Данакилска пустиња у африку се назива неким паклом буквално, у Израелу има нека пустиња-долина коју зову пакао. Ту би јевреји по закону Мојсијевом, прогонили за казну, живе људе који би прекршили Мојсијев закон. Чак сре наглашава да Исус иде у најдоња места земље, не подземља, након чега иде у највиша места изнад небеса. Значи подземље не помињу, него земљу.

Ово што Никодим прича, не држи воду. Ако би рекли да је пакао у подземље, па да нека сила нпр. гравитације утиче на душу тако да се душа не успиње или да нека спасена душа, левитира ка небесима негде у егзосферу. Суочавамо се одмах са проблемом, јер наша планета доказано има поларитете, одакле у свемир стално из свог центра наша планета емитује светлост, тј. електромагнетно зрачење невидљиво за наш спектар. То је опитан феномен и обратно, нпр. ветар је последица утицаја сунцевог зрачења и тачно знамо када у ком периоду године који ветар долази, због положаја наше планете и сунца. Исто тако та енергија-светлост из центра наше планете одлази у свемир и утиче-расијава се у простор који би Никодим колко га схватих, дефинисао као Небеса. Самим тим би то значило да из пакла стално неко иде на небеса, док са небеса неко стално пада на земљу. А то значи да човек није битан толико у смислу централног бића које уз Божију помоћ спречава зло да завлада поднебесјем јер зло иде право у рај па отавде делом опет на земљу. То би то помакло живог човека из центра збивања у којем човек има главну улогу одабира о спасењу, као посредник палих сила или благословених сила које су на висинама.

Једино оправдање за Никодима је да верује да не постоје Галаксије, почевши од наше која се ипак јасно и лепо види из Србије кад је чисто небо0703_read

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Пре сат времена, Аристарх рече

Суочавамо се одмах са проблемом, јер наша планета доказано има поларитете, одакле у свемир стално из свог центра наша планета емитује светлост, тј. електромагнетно зрачење невидљиво за наш спектар. То је опитан феномен и обратно, нпр. ветар је последица утицаја сунцевог зрачења и тачно знамо када у ком периоду године који ветар долази, због положаја наше планете и сунца. Исто тако та енергија-светлост из центра наше планете одлази у свемир и утиче-расијава се у простор који би Никодим колко га схватих, дефинисао као Небеса. Самим тим би то значило да из пакла стално неко иде на небеса, док са небеса неко стално пада на земљу. А то значи да човек није битан толико у смислу централног бића које уз Божију помоћ спречава зло да завлада поднебесјем јер зло иде право у рај па отавде делом опет на земљу. То би то помакло живог човека из центра збивања у којем човек има главну улогу одабира о спасењу, као посредник палих сила или благословених сила које су на висинама.

Ево референца записа да је душа светлосне природе, самим тим је логично да мора изаћи као светлост кроз зрачење земље, јер иначе би ова планета била перпетул мобиле која такав да је њено унутрашње загревање настало због преминулих грешника након Адама и Еве, који су игром случаја створени након стварања такве планете  (линкСв. Григорије Богослов говори о човековој узвишеној природи, будући да најузвишенији део те природе не потиче од земље него од Бога: "Душа је дах Божији и, будући да је небеска, она трпи зато што је помешана са прашином. То је светлост затворена у пећини, али још увек божанствена и неугасива.." (Омилија 7, О души)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Jos jedan tekst Nikodima o ravnoj zemlji u kojem analizira jedan citat sv.Vasilija Velikog u prilog svojoj prici :

http://nikodimbogosavljevic.com/jos-jedna-svetootacka-potvrda-geocentricnog-sistema

I, e, :D .... a tacno sam znao da ce da izdvoji ovu recenicu iz teksta ......Прошавши све, уздигни се својим помислима изнад васцеле творевине, узнеси свој ум изван њених граница....i da ce ovu granicu Nikodim da poistoveti sa fizickim parametrima koji su kao neka granica izmedju dva sveta ,....tog materijalnog i onog drugog duhovnog.... gde ispada kao da nebo ima fizicki kraj i onda odmah zatim iza ide duhovno nebo....

....ah, problem je sto ovde  sv.Vasilije po konteksu stvari ipak vise prica o tome da se svojim pomislima i umom uzdignemo i uzvisimo izvan granica ovoga sveta.....tj. da kroz sozercanje izadjemo iz ovog materijalnog sveta, a to se ne desava tako sto umom i mislima idemo na kraj sveta kao njegovoj materijalnoj granici :D..... nego ono sto nas ogranicava da predjemo u duhovni svet, tj. telo i materija i svet, to sto nas ogranicava upravo kroz misleno i duhovno sozercanje napustamo i tako prevazilazimo tu materijalnost i granicu -  koja (granica, tj. materija) nas drzi i ogranicaca ovde kako ne bi mogli da udjemo kroz um i srce u taj drugi nematerijalni i duhovni svet .....kako bi mogli da vidimo duhovnim ocima ono sto kaze sv.Vasilije :

"и замисли постојану, непокретну, непромењиву, бестрасну, просту, несложену, нераздељиву Божанствену природу, неприступну светлост (1.Тим.б,16), неизрециву силу, безграничну величину, лучезарну славу, жељену благост, неупоредиву лепоту која снажно пробада рањену душу, али се не може долично изразити речима"

Tako da, ipak deluje da je tesko graditi,.....ma, prosto je nemoguce graditi na jednoj reci (u jednoj recenici) i to jos iz duhovnog i misticnog teksta sv.Vasilija, celu jednu teoriju da je zemlja upravo ravna zato sto kao postoji bas materijalna granica izmedju ovog sveta i duhovnog sveta .... koja kao granica postoji u ovom nadahnutom tekstu velikog sv.Vasilija.... to je nemoguce zakljuciti iz ovog citata sv.Vasilija, jednostavno ova teza da Vasilije veruje da je nebo odmah iza materijalne granice sveta, mora da se pronadje i u nekim drugim delima i pisanijama Vasilija :citac: ... pa, tek onda ako postoji jasni i nedvosmisleni dokazi, onda moze i ovo da se uzme u obzir, ....ovako, tesko moze da bidne'....:0201wink:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН

Какав је тренутни статус овог човека у Цркви, јел и далље у чину?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 25 минута, Дејан рече

Какав је тренутни статус овог човека у Цркви, јел и далље у чину?

Представља се као архимандрит, цело време... Али је обичан мирјанин.

Обавештавамо свештенство, монаштво и верни народ да је својом одлуком Велики црквени суд (ВЦС бр. 69 од 16. маја 2019. год.) донео коначну пресуду којом је бивши архимандрит Никодим (Богосављевић) кажњен лишењем свештеничког чина, монаштва и монашког имена и враћен у ред лаика са крштеним именом Драган. Овом одлуком оснажена је пресуда Црквеног суда Епархије ваљевске (ЦС бр. 52 од 22. априла 2019. год.).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН
Управо сада, Аристарх рече

Представља се као архимандрит, цело време... Али је обичан мирјанин.

Обавештавамо свештенство, монаштво и верни народ да је својом одлуком Велики црквени суд (ВЦС бр. 69 од 16. маја 2019. год.) донео коначну пресуду којом је бивши архимандрит Никодим (Богосављевић) кажњен лишењем свештеничког чина, монаштва и монашког имена и враћен у ред лаика са крштеним именом Драган. Овом одлуком оснажена је пресуда Црквеног суда Епархије ваљевске (ЦС бр. 52 од 22. априла 2019. год.).

Хвала на информацији, сходно томе да је тема насловљена њеовим некадашњим Црквеним именом, то ћемо променити

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 22 минута, Дејан рече

Хвала на информацији, сходно томе да је тема насловљена њеовим некадашњим Црквеним именом, то ћемо променити

Није био упоран да чита више литературе којом се бави и схвати шта заправо чита. Па је потпуно скренуо са теме. Ја мсм. да су његова виђења, подсвесна упозорења њему самом, као последица стреса од будалаштина које чита. Иако код Отаца Цркве се оваква виђења као код њега, често тумаче као прелест и обмана.

ово виђење сам једино упамтио, кад сам чуо да је Никодим престао да признаје Патријаршију СПЦ... одма ме "виђење" асоцирало на Балканског шпијуна:D.

цитирам га (извор): "Сабор на Криту
Виђење беше у време одржавања сабора. Нађох се на Криту. Видим пао мрак на острво, нека чудна магловита тама. Нека велика птица долете, већа од орла. Браон крила има, свако перо раширила, полете у вис, гледам за њом. Одједном, обруши се птица наглавачке, невероватном брзином, из неба ка бетону. Удари свом силином у бетон и претвори се у пепео. Видим, намерно се убила. Помислих да је птица феникс. Али ми беше чудно што се није поново подигла из пепела. Сад се нађох изнад мора..."

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      “Храна оних који се у Христу подвизавају је радост. Радост им храни душу, дух, ум, како би могли да усходе и предају себе Богу.     Ниједан подвиг, ниједно уздржање, ниједна чежња, ниједна љубав не може да стигне до циља ако се не храни.   Замислите некога ко жели да буде добар спортиста, а не једе – просто би се срушио. Управо то се догађа и сваком духовном подвижнику ако нема радости.   Храна подвижника и стога и умилење и хранитељ јесте радост.“     Архимандрит Емилијан,  Радост пропаст туге   Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Архимандрит Данило Љуботина из Митрополије загребачко-љубљанске некадашњи посланик Српске православне цркве Европској унији у Бриселу био је гост Радија „Светигора“. Он је говорио о својим утисцима које носи са литија за одбрану Светиња које је предводио у Никшићу и Подгорици. Он каже да су литије у Црној Гори питање очувања хришћанске вјере у дехристијанизованој Европи.   Звучни запис разговора   Отац Данило који је студирао у Паризу, живио у европским градовима, каже да је плакао када је горио Нотр дам али да се не сјећа да су у истом том Паризу, у цивилизованој  Европи, плакали када су горјеле наше светиње, на примјер Богородица љевишка која је грађена исто кад и Нотр дам, када је та иста Европа бомбардовала нашу земљу. Он додаје да од Косовске битке Европа за нама није плакала, она је нас искључила као да нисмо народ који је дао велики допринос хришћанској Европи.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Архимандрит Данило Љуботина из Митрополије загребачко-љубљанске служио је данас, на празник Света три јерарха са цетињским свештенством и свештеномонаштвом Свету литургију у Цетињском манастиру.   Звучни запис беседе   У литургијској проповиједи рекао је да се данашњи празник у свијету празнује као дан свих хришћанских школа.   „Мислим да је код Грка и национални празник, да се празнује као празник школског научног система. Данас празнујемо три највећа ума, највећа стуба хришћанске Цркве и хришћанске цивилизације уопште, непревазиђена до наших времена. Прослављамо Светог Василија великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог“, казао је отац Данило.   Додао је да су то три стуба који у свом раду заокружују пратично све оно што јесте хришћанство.   „Четврти вијек хришћанства довршио је сву хришћанску мисао, написао скоро све што је требало да се напише, формирао Символ вјере, у што ми хришћани вјерујемо. И написао све литургије које ми до дан данас служимо, као што је Василијева, као што је Златоустова, а и друге које су изашле из те црквене реторике и из тог књижевног и духовног жанра“, рекао је он.   Отац Данило је нагласио да нас данашња искушења на неки начин подсјећају на вријеме Диоклецијана и Нерона.   „Подсјећају нас на оне који нијесу знали да читају и да пишу оно што је њихов народ дубоко научио“, казао је он и додао да је све чудо у Црној Гори.   „Чудо је и ова Богословија из пепела и згаришта, из мучеништва црногорског свештенства убијеног на правди Бога. Они су свјетила на небу. Митрополит Амфилохије, који није имао подршку данас има подршку коју није имао нико  никада. Не вјештачку подршку, него подршку љубави, коју нико никада на овим просторима није имао. Он има подршку љубави свога народа“, закључио је отац Данило Љуботина.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Предавање Архимандрита Јефрема, игумана светогорског Манастира Ватопеда, "Свети Сава и Свети Симеон у манастиру Ватопеду", одржано на Симпосиону о женском монаштву, одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.     Извор: Манастир Жича
    • Од Логос,
      Предавање архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра "Духовно завештање Симонопетријских стараца Јеронима и Емилијана", објављено на Симпосиону о женском монаштву одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.       Извор: Манастир Жича
×
×
  • Креирај ново...