Jump to content

Драган (др Богосављевић): ВИЂЕЊЕ С. Р. О РАВНОЈ ЗЕМЉИ, НЕБЕСКОМ СВОДУ И ЗВЕЗДАМА

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Ćiriličar рече

Какав екуманизам...прсо је он због митре  коју му нико не да јер је горд ко ћускија. Остало је само пројава...

Moze biti. Ali smesno je da Milutina optuzuje za ekumenizam :smeh1:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Вукашин рече

Moze biti. Ali smesno je da Milutina optuzuje za ekumenizam :smeh1:

Па рекох, форе које наводи је пројава његове гордости...све е кренуло од МЦГ, па кад је дојадио, није се смирио него ћеро своје довели Арсенија а њега ногирали. Арсенија да мало "заглади" те бламаже по Мионици тамо. Екуменизам, па потапањ храма, па равна земља, па екуменизам...фаца није хтео са Артемијем, надао се митри...мислим, ако си зилот буди зилот...он је горда љенчуга и нерадник који оће да буде гуру!

Класична пројава секташа, она најкласичнија, брутална. Ја не могу три реченице да чујем од њега. Максима критикујем, Максим носи Чин Духа, ово је секташ жеесток...далеко му кућа и да му Господ подари покајање, ко и свима...ужасна гордост. Стамена...најбоље је оно "арх. др са групом верника..." Ко вук кад коље јагањце...па фацо што се кријеп иза верника, којима си испро озак, који знају само можда Оче наш, што сам са не идеш у "бој" са Епископом? Подлац жесток...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, grigorije22 рече

A sto je Valjevo stradalo u poplavama 2014?

Због владике Милутина. Била суша, он направио литију, Бог их после подавио.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Због владике Милутина. Била суша, он направио литију, Бог их после подавио.  

Doktor Bogosavljevic kaze da je to Bozja odmazda zbog potapanja Valjevske Gracanice. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, grigorije22 рече

Doktor Bogosavljevic kaze da je to Bozja odmazda zbog potapanja Valjevske Gracanice. 

Једино што није "созерцао" Божију "одмазду" у: Обреновцу, Краљеву, Бијељини, Добоју, Бањој Луци...и другим крајевима сербским, које је походила Божија "одмазда".

А тада се јави, Никодиму, утвара у сну и рече му: Устани слуго (свој) Никодиме и проповедај (још кад би знали је ли "утвара" с Неба или из поднебесја). А Никодим, надахнут духом (зврц!), повика: тешко теби, владико, тешко теби, јер ме ниси послушао, јер си завет послушња прекинуо (зврц-зврц!). Јер се ниси унизио, и ти мени служио, мене слушао, јербо би се тако узвисио.

ПС

Ономад, пред Други рат, у трулој Краљевини Југославији, кад су краља већ убиле усташе и ВМР-овци, Серби су били већ опијени југословенством и европејштином, па како би доказали да су "модерни", да нису "затуцани", опијени Скерлићевим архи-либерализмом, у новинама су - јавно - плаћали читуље да огласе да се одричу својих Крсних Слава: "Ја, тај и тај, од тога и тога, одатле и одатле, мило ми је рећи, од данас престајем славити Славу"! Буди Бог снами! Данас калуђери - јавно - оглашавају како прекидају општење са својим Епископом! Буди Бог с нами! Ко веле, ако нема митре, да будем "макар" ко св. Марко из Ефеса. Мада више личе на ове горе-поменуте што се Слава одрицаше јавно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Због владике Милутина. Била суша, он направио литију, Бог их после подавио.  

Венчали се младенци у једном манастиру локалном. После за трпезом, беше и калуђер који је ванчао младеж, а пошто је знао да отац и мајка од младожење нису венчани у цркви, почео калуђер причати и наговарати да се и родитељи венчају. Отац, добар чова, шаљивџије, се чудио: "Бог с тобом оче, оклен ћемо ми стари да се венчавамо после синова". Калуђер му објашњавао смисао венчања и то - ма јок! Не хтедоше страци, можда и би, ал' их и срамота.

Прошла годиница, кад развео се син од младе - пукла тиква. Срео отац калуђера па ће му рећи: "Ето, оче, ја и моја Роса се венчали код матичара, и ево већ 30 година у браку. А нашег сина ти венча и одмах се разведе. Да ниси ти тамо нешто погрешно урадио док си их венчавао"?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Ćiriličar рече

Венчали се младенци у једном манастиру локалном. После за трпезом, беше и калуђер који је ванчао младеж, а пошто је знао да отац и мајка од младожење нису венчани у цркви, почео калуђер причати и наговарати да се и родитељи венчају. Отац, добар чова, шаљивџије, се чудио: "Бог с тобом оче, оклен ћемо ми стари да се венчавамо после синова". Калуђер му објашњавао смисао венчања и то - ма јок! Не хтедоше страци, можда и би, ал' их и срамота.

Прошла годиница, кад развео се син од младе - пукла тиква. Срео отац калуђера па ће му рећи: "Ето, оче, ја и моја Роса се венчали код матичара, и ево већ 30 година у браку. А нашег сина ти венча и одмах се разведе. Да ниси ти тамо нешто погрешно урадио док си их венчавао"?

 

Ја обавезно одговарам маторе људе да се венчају у цркви јер су они у браку, не у блуду. Брак није црквена институција, јер би то значило да тек пре 18 векова почеше да се жене људи. Није постојао ни у раној цркви, него се само давао благослов "регистрованим" у држави. Ова конфузија је настала када је Црква постала надлежна за склапање бракова, па се умислило да једино она може да валидно венчање, што чињенично није тачно. 

У неким западним земљама је црквено венчање валидно као и световно. Код нас није тај случај. И од тога не треба правити драму. Зато у Србији не треба проповедати да невенчани у цркви живе у блуду, као ни одбијати (има лудака) да им крсте децу. То је само узимање пара, ништа више.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

То је само узимање пара, ништа више.  

Слажем се са тобом, у горе реченом (целом не само овом исеченом, ово оћу да коментаришем), али додао бих, сматрам да названа Света Тајна Брака, није само названа...хоћу рећи, да је добро да Црква призива благодат на брачнике. Но благодат је и обавеза...дакле ако се ко венчава у Цркву...а слажем се, јер знаш сам кад св. Павле говори да хришћанка која живи са незнабошцем трпи, јер ће се можда кроз њу и он спасити. Венчати се у Цркви није неко мађијање, па сад ће нека "сила" да нас чува - чува  брачнике страх од Бога (од греха), љубав, па и, наравно, Етика у искушењима...кад дође "жута инута".

(Ја сам се венчао у Цркви (не говорим о храму, а и у храму самим тим)...после ми жена каже: "Опрости, морам ти рећи, имам осећај да ме игуман (игуман сам себи) гледа као жену, било ме стид и тешко ми је"! Супруга узима благослов, он не пушта руку 5 минута, фол прича нешто, унео се у лице скроз, дрћи је, и након свега пољуби је у чело (фол као отац). Ето...буквално нас повредио...ајде ћутали смо....свашта има).

Није овај ради пара, био је превише "ревносан"...нажалост, ок је чова, касније је прекршио завете и оженио се, има сад децу, отишао из манастира. мада без већих скандала, кад је "пао" рекао је владики и онда се ишло на што мању штету.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

Ова конфузија је настала када је Црква постала надлежна за склапање бракова, па се умислило да једино она може да валидно венчање, што чињенично није тачно. 

Тачност ове тврдње (а знаш добро јер си и видео вероватно код западњака): шведска црква (да их Бог и нас све сачува на шта су сад спали) је до краја 90-тих обављала "државну" фнкцију, регистра становништва, венчања, рађања (па и ко се не крсти, рецимо Арапа који се роде) - касније је то преузела пореска управа. Статистички централни биро је од њих добијао податке о рошенима, венчанима и сл. То је и наша Црква радила некада, ја имам из времена Аустро-Угарске, на црквенословенском, "родовник" моје породице, предака, који је Црква издавала и уписивала умреле, рођене, венчане.

Ипак, сматрам, да треба хришћани да се венчају у Цркви, исповеде, причесте и др., пре тога. Али наговарати бабе у браку 3о година које имају унучиће...то је као осуда целе породице, као да је све у греху. Добро де (псалам 50 важи и за венчане у Цркви).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Ćiriličar рече

Супруга узима благослов, он не пушта руку 5 минута, фол прича нешто, унео се у лице скроз, дрћи је, и након свега пољуби је у чело (фол као отац)

Мене је венчао Буловић, тебе Макарије...:))12:smeha::))

7t92l6gpl5ugsp937876.jpeg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја обавезно одговарам маторе људе да се венчају у цркви јер су они у браку, не у блуду. Брак није црквена институција, јер би то значило да тек пре 18 векова почеше да се жене људи.

Модернисто , брак јесте црквена институција јер је брак божанска установа. И Света Црква је од почетка благосиљала брак, једино што је сам чин  споља гледано био краћи и једноставнији, а суштински исти као и данас. Благослов Божји (преко предстојатеља)  епископа или свештеника био је и данас јесте, неопходан чинилац којим се крунише као света заједница. Такође, новина, на жену су гледа   са поштовањем и наклоношћу према њеним потребама и интересима, забраном растајања од жене тј. забраном дотадашњег давања отпусне књиге, а што је све тако уредио сам Господ Исус Христос.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Брак није црквена институција, јер би то значило да тек пре 18 векова почеше да се жене људи.

Онда није ни опело, јер људи умиру од почетка, за мене Брак је працрква - рајско стање, https://www.ginekolog.ba/Hadzi-Vladimir-Petrovic/stranice/Tekstovi/Svetorodne loze.html

@Zoran Đurović стим у вези питао бих те: Да ли је Симеон Нови Богослов ублажен, и јеси ли ти негдје коментариасао "Божанствени ерос"?

Овај Никодим није врједан коментара, али ипак ни то да је земља округла, није задња рјеч науке , јер то подразумјева простор у једнаким контигентима, а сада видимо да се сам простор сужава (у зависности од гравитације) па сад та лопта у не-контигентном простору трпи. Мислим наравно да у свакодневном саобраћају уважавамо ту округлост, али не мора значити да неће још бити обрта, и најпоштеније је рећи да не знамо (до краја и апсолутно)  шта је природа па  и каква је земља.

Што се тиче самих виђења - и када их "немамо"  ми увјек нешто видимо, а та "реалност" није коначна стварност, него је оптерећена разним стварима, тако и та перцепција да смо у посједу реалности је опасна, јер и то је нека врста "виђења".

Ту има моного непознатих, од тога да не знамо до краја шта је природа, затим смислови које ми учитавамо, облик перцепције, поредак, евентуални уплив нествореног, поднебесне силе, идеолошки свјетоназор.... све то може да утиче на наше свакодневно опажање и виђење " стварности"

Ипак мислим да за хришћање Христос објављује шта је то људска природа, а самим тиме и васељена која се возглављује у човјеку. Савремена наука наравно остаје изван оваквог виђења и бави се природом на један "објективан начин".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, Благовесник рече

Модернисто , брак јесте црквена институција јер је брак божанска установа. И Света Црква је од почетка благосиљала брак, једино што је сам чин  споља гледано био краћи и једноставнији, а суштински исти као и данас.

Лупаш као Западноамерички по дивизији. Размишљаш као католик. Када би то била установа (шта год сматрао под тиме), онда не би било изузетака, и требало би да побијемо све хомосексуалце и монахе. Црквени брак није постојао, него државни, тј. цивилни, а на литурђији би се семо помолили за нове брачнике и ништа више (Игњатије Богоносац). Црква није склапала брак. То је после ушло. 

Шта ћеш да радиш са полигамијом коју је Црква одобравала? - Талибански размишљајући, неће бити могућ ни развод. Зато немој да лупеташ.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      - Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема нигти ће их икада бити - каже Архимандрит Трпчевски   Архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Ђурђеви ступови у Беранама, рекао је за ТВ Прва, да су још прије мјесец дана почеле припреме за свечаност усатоличења владике Методија и дочек патријарха Порфирија 26. септембра у овом манастиру.
      - Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема, нити ће их икада бити - каже архимандрит Трпчевски.
      Архимандрит се телефонски укључуи у Јутарњи програм ТВ Прва, а у студију је био Ненад Чанак, па је Трпчевски искористио прилику да каже да није умјесно да се политичари баве Црквом, јер се Црква окупља око Христа, а Ненад Чанак се окупио око свога Христа, а то је Мило Ђукановић.
        -  Да је било среће, Архијереји, њих 41, који су дошли на устоличење на Цетињу били би присутни и они би говорили најбоље и најприсније и најреалније о догађају који се догодио. Како што је ружно да се ми свештеници бавимо политиком, тако је исто ружно да се и политичари баве Црквом. Јер нама је Христос глава и ми се окупљамо око Христа, а политичари се окупљају око предсједника, а у овом случају, као господин Чанак који се окупио око свога Христа, а то је Мило, који је наравно и некрштен. Ми се окупљамо Христа и ми служимо у име Христово, а ја у излагању Ненада Чанка ниједном нисам чуо да је поменуо да је нама глава Христос и да је нама Бог Христос коме служимо, а не служимо ми ни Русији, не служимо ни предсједницима, ни политичким странкама, него наше служење је служење Свете божанске Литургије у храмовима и наравно у послушности надлежним епископима, патријарсима и поштујући њихове одлуке, као одлуке које доноси Црква, са призивом Светога духа- казао је игуман. 
      Он је подсјетио да архијереји који су дошли, нажалост нису могли да дођу на Цетиње.
      - Нису били они који треба да буду, али су били они који не треба да ту буду. Ненад Чанак и Мило Ђукановић и Вељовић. По мом мишљењу, требало је да дођу архијереји из цијелог свијета. Било је мало и незгодно и срамота да дочекамо госте аутомобилским гумама и остали стварима. Не мислим да су то Цетињани, то су људи скупљени из цијеле Црне Горе, који су немо послушни прошлом режиму, које гонио Цркву и владике - рекао је архимандрит Данило и додао:
      - Чанак је учен човјек, али свети Козма Етолски, један велики светац из 19. вијека, је говорио да ће зло доћи од учених људи, не од простих. Учење, знање, је мач са двије оштрице.
      https://dan.co.me/vijesti/drustvo/arhimandrit-danilo-trpcevski-durdevi-stupovi-i-berane-se-spremaju-za-docek-patrijarha-5081832
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Како је лепо, величанствено и радосно, када знаш да је 56 - ог Епископа зетског и 41 - ог Митрополита црногорско - приморског, Високопреосвећеног Г. Јоаникија, као што је вековима и било, у Трон увео поглавар Српске Цркве. Некада је то био Архиепископ Жички (Пећки), а од 1346. године, Патријарх Српски. Овога пута такву велику част имао је Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије.
       
      И то управо на Цетињу, том скоро па шестовековном центру Српске Православне Цркве у Црној Гори. Све док је Српске Цркве и Цетињског Манастира на Цетињу, биће и Цетиња, јер је Цетиње и настало као имање Цетињског Манастира тј. као имање Српске Цркве. Поједине цетињске дириговане букаџије, тоталне незналице историје, често и некрштени људи, криминалне структуре, или пак страни и домаћи плаћеници који уопште немају никакве везе за правим Цетињем и Православном Црквом, поново су доживели тешки пораз. Велики део Цетиња ни у недељу а ни раније није био у друштву тих изманипулисаних или пак потплаћених људи који су по Бог зна који пут, противзаконито, антиуставно, безуспешно и на улици, покушали да узму образ црногорске престонице. Као и вековима раније, сви опаки и зли науми разбијали су се о освештане зидине Цетињског Манастира који је 1484. године основао српски феудалац из Зете, Иван Црнојевић. Као знамење српске царске империје Светих Немањића, Црнојевићи су оставили и грб Немањића на Олтару Цетињског Манастира. Тај свети немањићки грб и дан данас краси Олтар манастирског храма цетињске светиње. О томе је врло јасно и недвосмислено у својој "Историји Црне Горе' писао Митрополит црногорски, приморски и скендеријски, и стриц Његошев, свети Петар Цетињски. Да се зна чији је био и остао тај духовни бисер Црне Горе и српског народа. Победило је дакле поново Свето Цетиње. Оно Цетиње које је верно аманетима светих предака. Оно Цетиње чија историја и памет не почињу у Брозовом Јајцу нити у Кумровцу. Оно Цетиње које зна своју величанствену историју и које се држи своје Свете Српске Православне Цркве, своје светосавске и светопетровске традиције, светолазаревског и светопетровског Косовског Завета, свог немањићког духовног континуитета и своје велике цетињске светиње.
    • Од JESSY,
      · Високопреподобни оче, повод за наш поновни сусрет је намера да још једну од значајних тема расветлимо у разговору са вама као свештеним лицем: то су пандемије и вакцина, о којима се и даље у јавности расправља на узнемиравајући начин. Објавили смо мишљење лекара – др Марио Пеицхев, на основу личног сведочења некога које спасавао животе током пандемије, лично се уверавајући не само у високу стопу морталитета, већ и немоћи многих својих колега да се супроставе трагичној кончини. Желимо да разговарамо са вама о хришћанском погледу на пандемију. Почнимо са овим: какво би требало бити хришћанско гледиште о употреби лекова за лечење? Да ли хришћанство одбацује лечење болести људског тела?
       · Нама, хришћанима, мера за све је Свето писмо. Тамо, у Светом Јеванђељу, видимо самог Спаситеља како у земљи припрема лек којим ће помазати очи слепцу, и он прогледа. Пазите, потпуно је прогледао тек након другог помазања. Мислим да је пример више него јасан. Даље, у Апостолу читамо да  је дар лечења долази од Светог Духа. Бог је снисходљив према људским слабостима и одговара на наше молбе да повратимо изгубљено здравље, иако смо ионако осуђени на смрт. У  предању наше свете Цркве имамо Св. Бесребренике који су својој људској медицинској вичности додали моћ молитве и зато се називају врачима (лекарима) и чудотворцима. Ово је православно хришћанско схватање медицине. Несумњиво је присутан Божји благослов.
       · Прошле године, у претходном интервјуу, са вама смо се дотакли тајне причешћа, који се више не поставља, и чини се да је разјашњен. Појавио се нови проблем – вакцине. Да ли вакцинација омета хришћански живот и спасење човека? Да ли хришћанин напушта Цркву ако жели да се вакцинише, да ли је то на било који начин повезано са исповедањем његове вере?
       · Да бисмо били сигурни да нећемо склизнути у индивидуална схватања, најсигурније је придржавати се Црквеног предања, „старине“. Вакцине се у медицинској пракси користе више од 250 година. За ову четвртину миленијума ниједном Синоду или Црквеном сабору није пало на памет да их одбаци као нешто што стаје на пут спасења. „Бунт према вакцинисању“ је модеран феномен са коренима у окултним и езотеријским учењима, саставни је део New Age погледа на свет. Стога, савесни православни хришћани морају да избегавају таква осећања на сваки могући начин. То је тема сујеверја.
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Древни антички Лихнидос, што у преводу са грчког значи Бело језеро, или данашњи словенски назив - Охридско језеро (језеро о хриди), се налази у држави Македонији на територији коју насељава наш братски и комшијски народ Македонци. Читав тај простор је регија од посебно великог историјског значаја, одакле је захваљујући св. Клименту и св. Науму, и њиховим ученицима, потекла велика христијанизација балканских Словена а касније и Свете Русије. Благодарећи њима и њиховим духовним оцима св. Кирилу и св. Методију, Словени су још у деветом и десетом веку једним делом христијанизовани, а словенска племена су добила и своја словенска писма - глагољицу и ћирилицу. 
      Охрид је својеврсни балкански Јерусалим и то не само по мноштву измешаних култура, вера и обичаја, већ пре свега по светим словенским просветитељима који су као у неком новом Јордану или у некој новој Галилеји, крстили прве веће групе балканских Словена. 
      У Охриду је и данас пуно прелепог белила, особене светлости и несвакидашње чистоте. Човек који није обишао Охрид и Македонију, тешко може схватити велики значај тог простора за духовну судбину свих Словена. Када дођете у Охрид осећате се као да сте дошли кући јер сви ми Словени смо на неки начин духовно зачети и духовно рођени негде у благодатним дубинама Цркве Охрида и Охридске регије.
      У Охриду је све некако древно и прастаро али уједно ново и увек актуелно. И ваздух који удишете је посебан. И светиње које целивате су тако особене и важне за све Словене. Па кад вас још и на сред улице вама непознати људи поздрављају и траже вам благослов, то само сведочи о љубави македонског народа према Цркви и свештеницима Христове Лађе Спасења. А када вам још са искреним осмехом и кажу: "Драго нам је оче да сте из нама братске Србије", онда вам се срце испуни милином и радошћу. Тек тада схватите да су сви расколи и свакојаки политички неспоразуми само привремена појава. Да ће љубав Христова све то ускоро надвладати јер љубав је непобедива. Да се Срби и Македонци поштују и воле на благодатним фреквенцијама којих често ни сами нису свесни. То је тај древни хришћански Балкан, отворен, искрен, незлобив и јединствен.
      Па када се вас Бог још удостоји и да у Нижепољу покрај Битоља саслужујете на Светој Литургији мученику и исповеднику наших дана, Архиепископу Охридском и Митрополиту Скопском Г. Јовану, и када се преко 120 ходочасника из Србије на тако светом месту причести Светим Тајнама Христовим, онда се на све излије огромни и неописиви мир и преобиље благодати Господње.
      Ваљало је зато и вредело посетити Охрид и Македонију, и упознати себе саме у неким скривеним наслагама древне хришћанске прошлости. Сусрести се са браћом и сестрама у Христу. Загрлити се са онима који су нам најближи рођаци и гостољубиви домаћини Охрида и Македоније. Само у том непосредном контакту и искреној хришћанској љубави, у којој потпуно и искрено поштујемо различите националне, језичке и културне идентитете једни других, осетићемо сви заједно, да смо били и остали најближи сродници. И по крви балканској а пре свега по љубави Христовој. 
      Архимандрит Петар (Драгојловић)
       









    • Од Поуке.орг - инфо,
      У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. У наставку доносимо извод из химнографије овог пресветлог празника, а вашој пажњи препоручујемо текст под насловом Највећи између рођених од жена (Лк. 7,28).

       
      Рођењем твојим Јоване, разрешио си Захарију од онемелости, јер није доликовало оцу да ћути, када је дошао Гласник; и мада он испрва невероваше, и језик му беше свезан, али си сада својим доласком дао оцу твоме разрешење; јер њему је и благовештено о рођењу Гласника Бога-Речи, и Претече Светлости и молитвеника за душе наше. Данас је Глас Бога-Речи одрешио очев глас неверјем свезани, а цркви се јавља као добар пород, јер је окове јаловости своје матере разрешио, а предходи као светлост Светионика; он нам као зрак најављује долазак Сунца правде, за обнову свих и спасење душа наших. (Прва стихира на Господи возвах)
      Као весник и ангел доласка Бога-Речи из Дјеве, долази овај из крила стараца; он је највећи рођени од жене, и већи је од свих пророка; Доликовало је да он буде славни почетак Божанских дела: рођења Сина мимо природе и без семенога зачећа; Зато слава Теби који чиниш чудеса за наше спасење. (Друга стихира на Господи возвах)
      Данас је празник великог Претече, јер је из неплодних крила Јелисавете дошао, као пророк већи од свих пророка, и нема таквог иног нити се појавио; Он је предходник Светила песветлог и глас Бога-Речи, пратиоц је Женика, да припреми Господу народ одабрани, да их унапред очисти у духу водом; Он је изданак Захарије и добри васпитаник пустиње, проповедник покајања, за очишћење греха; Он је свима и у аду благовестио васкрсење мртвих, и моли се за душе наше. (Трећа стихира на Господи возвах)
      Још из утробе си постао Претеча и Пророк Христов, Крститељу Јоване, заигравши од радости у утроби своје матере, видевши Царицу да долазика слуги, и носи Надвременог, из Оца без матере; долази ка теби, пониклом по обећању од старца из неплодне; зато га моли да помилује душе наше. (Четврта стихира на Господи возвах)
      О предивног ли чуда! Проговодио је онај који није верово речима ангела: да ће Јелисавета зачети и родити сина. Јер је рекао: како ће она родити, када сам ја већ престарео а она је тела умртвљеног? Осуђени на ћутање због неверја, данас види рођење обећаног, и немости се ослобађа, па весело долази кличући: благословен је Господ Бог Израиљев, јер нас је посетио и учинио избављење своме народу, дајући целом свету велику милост. (Пета стихира на Господи возвах)
      Јоване прехвални, апостоле васељенски, Гаврилова благовести, и изданче неплодне! Добри васпитаниче пустиње, и искрени друже Женика Христа, моли га да помилује душе наше. (Шеста стихира на Господи возвах)
      Данас светилник светлости, као светла звезда крчи пут Божијој Речи; данас се Захаријин језик одрешио, држан у ћутању ангеловом наредбом; јер требаше оцу да нећутањем објави Гласника, дошлог из неплодне утробе, да избављење целог света благовести, са великом смелости. (Слава на Господи возвах)
      Изливајте горе сладост, а брда заиграјте као јагањци, јер се из Јелисавете родио Претеча Господњи да са нама поживи; рођењем је разрешио оца од немости, зато и ми њему запевајмо: Крститељу Христов, моли за спасење душа наших. (Прва стихира на литији) 
      Прославимо границу пророка и почетак апостола, земнога ангела и небеског човека, глас Бога-Речи, војника и Претечу Христовог, обећаног и унапред разиграног, јер је тако још пре свога рођења о Сунцу правде проповедао; Данас се Јелисаветино чедо рађа и радује, а Захарија се чуди у старости и ћутање као окове одбацује, па као родитељ Гласника јасно пророкује: и ти дете назваћеш се пророком Вишњега, пред њим ћеш ићи и путеве му припремити; Зато ангеле, пророче, апостоле, војниче, Претечо и Кртитељу, и проповедниче покајања и наставниче, као глас Светле Речи, моли се непрестано за нас, који са вером славимо спомен твој. (Слава на литији)
      Ово је пророк од пророка, и изданак из неплодне, највећи рођени од жене, и грађаним пустиње; зато похвалимо Јована славног, псалмима, певањем и духовним песмама и овако му рецимо: Крститељу Спасов, и Претечо, ти имаш смелост, зато на дан твога светог рођења умоли Христа, да подари мир целом свету, а душама нашим велику милост. (Прва стихира на стиховње)
      Данас и сада се испунило пророшво Исаије, рођењем Јована највећег пророка, јер Исаија рече: послаћу ангела свога пред твојим лицем, да спреми пут твој пред тобом; ово је војник и предходник Цара небеског, који заиста поравнава стазе Богу нашему; и мада је човек по природи, живео је као ангел, чистоту је до краја и целомудије сачувао, и мада природан, бежао је из природе и надприродно се подвизавао; зато се сви верни угледајмо на врлине његове, и молимо га да се моли, за спасење душа наших. (Слава на стиховње)
      О, предивног ли чуда! Из престареле матере хита Јован да дође данас као гласник Речи Божије; његовим рођењем свезани језик очев се одвезује, да говори и да га објави. О неизрецивог твога промисла Владико! По њему, једини милостиви Христе, спаси душе наше. (Прва стихира на хвалите)
      Претеча као звезда над звездама, рађа се данас на земљи из неплодног тела, Јован од Бога чекани, јавља зору Христову, као Исток са висине, и крчи прави пут вернима. (Слава на хвалите)
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...