Jump to content

Драган (др Богосављевић): ВИЂЕЊЕ С. Р. О РАВНОЈ ЗЕМЉИ, НЕБЕСКОМ СВОДУ И ЗВЕЗДАМА

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 5 часа, александар живаљев рече

Очито је, да је устројство неба и земље из виђења с. Р. у потпуности сагласно слици коју описује и дочарава текст Књиге Постања: земља је раван диск, на којој је копно окружено морем, а изнад ње стаклена купола, која је састављена из два слоја, испуњена брзом, покретном водим; унутар купола, а изнад земље су сунце и месец; још су на своду куполе окачене звезде, које трепере на небу. Изнад куполе је мрак, и, као што то потврђују записи Светог Писма, горња неба, којих има седам. Св. Ап. Павле се попео, „да ли у телу, да ли ван тела“, не знамо заједно с њим, до трећег неба (2. Кор. 12, 1-4). По истом сведочанству Св. Ап. Павла, изнад нашег неба је Рај.

Lepo covek odlepio k`o pervajz lajsna... da se nesto pitam - ja bi njega na sistematski, za svaki slucaj...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извињавам се, морам да питам јел ово нека шала или озбиљно говори овај отац? Видим да је доктор теологије... Може ли неко да ми онако у неколико реченица каже о чему се овде ради?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Bogdan011 рече

Извињавам се, морам да питам јел ово нека шала или озбиљно говори овај отац? Видим да је доктор теологије... Може ли неко да ми онако у неколико реченица каже о чему се овде ради?

Radi se o jednom klasicnom pseudoprotestantskom baljezganju, da prostis na izrazu - kad covek samog sebe prevari (= upadne u prelest, po Ocima) da je neko i nesto, kad ga necastivi zavede u samomnjenje i umisljenost sobom, i kad krene da se time sladi, a pri tome je dokon od nekog teskog i otreznjujuceg posla (nosenje kamenja, kopanje, jos kopanja...), onda mu svasta-nesto padne na pamet, pa krene da "bogoslovstvuje", da se bavi "naukom", i tako to.

A to sto ima tamo neku dr. titulu - pa ima je i Seselj, i opet lupa ko otvoren prozor, a tek Nesa slina... tu titulu imaju i zasluzni i nezasluzni, tj. danas su je nabavili kojekakvi, sto je samo dodatni dokaz da je ta titula u ovo nase vreme mnogo izgubila na tezini, ako vec nije postala sasvim besmislena.

O. Nikodim ima tu neku titulu iz Soluna, evo sad na bruku tog fakulteta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Него, братијо, паде ми на памет да се ми можда не грешимо? Да нису неким случајем ванземаљци отели о. Никодема и уградили му оно метално, не знам како се то зове, али он и Влада Димитријевић то сигурно знају, па зато није свој? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, obi-wan рече

O. Nikodim ima tu neku titulu iz Soluna, evo sad na bruku tog fakulteta.

То ја рекох Марији Миладиновић, јер је она тамо завршила, али је антипод овог мученика савести. Њега би и Грцима требало пријавити. Остадоше за бруку. Код овим мојих августинијанаца може да заврши школу и битанга, али никако неко ко је поремећен свешћу и лупа као Максим по дивизији. Јер, мишљење је занат.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изнето виђење се не поклапа са живим искуством човека изнетом у овом звучном запису (у коме је Земља виђена као кугла):

Послушати од 15. минута

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми уопште овде не улазимо у његово мишљење, јер је то посве бесмислено. Само исказујемо запрепашћење да се виђење неке прелешћене жене која сања неке аутиће како развозе звезде по небесима третира као откровење.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, obi-wan рече

Radi se o jednom klasicnom pseudoprotestantskom baljezganju, da prostis na izrazu - kad covek samog sebe prevari (= upadne u prelest, po Ocima) da je neko i nesto, kad ga necastivi zavede u samomnjenje i umisljenost sobom, i kad krene da se time sladi, a pri tome je dokon od nekog teskog i otreznjujuceg posla (nosenje kamenja, kopanje, jos kopanja...), onda mu svasta-nesto padne na pamet, pa krene da "bogoslovstvuje", da se bavi "naukom", i tako to.

A to sto ima tamo neku dr. titulu - pa ima je i Seselj, i opet lupa ko otvoren prozor, a tek Nesa slina... tu titulu imaju i zasluzni i nezasluzni, tj. danas su je nabavili kojekakvi, sto je samo dodatni dokaz da je ta titula u ovo nase vreme mnogo izgubila na tezini, ako vec nije postala sasvim besmislena.

O. Nikodim ima tu neku titulu iz Soluna, evo sad na bruku tog fakulteta.

Ја сам чуо да је веома поштован од стране његовог епископа. Зато ме чуди да овакве ствари пише.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Zoran Đurović рече

Него, братијо, паде ми на памет да се ми можда не грешимо? Да нису неким случајем ванземаљци отели о. Никодема и уградили му оно метално, не знам како се то зове, али он и Влада Димитријевић то сигурно знају, па зато није свој? 

Samo se ti segaci, a haarp radi svoje...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Bogdan011 рече

Ја сам чуо да је веома поштован од стране његовог епископа. Зато ме чуди да овакве ствари пише.

Sta reci a ne opsovati...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, obi-wan рече

Sta reci a ne opsovati...

Милутин га је поставио за главног духовника у епархији... Е, сада можете замислити шта се све ту може десити. Ја ни не покушавам...

- Мада је егзотична она беседа на дан Православља од Милутина. Ово су антологијске речи: "Поред многих јереси, нећемо заборавити римску јерес – римског папу, који је највећу јерес прогласио на овоме свету, када је рекао, да је он намесник Сина Божијег, vicarius filii dei. Како то, папо римски, како ти, смртан човек, можеш бити наследник, намесник Сина Божијег? – Није истина, ма колико то било тешко да разумеју и да схвате. Он је родио Мартина Лутера, а Мартин Лутер на хиљаде секти које харају светом, које често пута крв људску пију, децу убијају да би крв пили, разне секте ужасне, које су плод, рекао сам чији".

И @Васијан добро примети да је грађење теологије на визијама, које су увек подложне сумњи у аутентичност, осим ако нису из пера неког великог светитеља у чију духовност не можемо да сумњамо, је ћорава работа. Ово је класични секташки поступак. Тако су се код нас у неким манастирима запатиле ове накарадне "духовничке" ствари, па добисмо "праве православце" и артемите. Ничему од овога не треба давати легализам. Приватно се испитује свако ко има неку визију, јер оне могу бити условљене нашим жељама и искуствима, и не значи аутоматски да је ђаво убацио слике у душу видеоца, или пак да је овај психопата. И зато се гледа случај за себе, а не да се нешто генерализује.       

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 часа, Икар Губелкијан рече

'Ladno čovek gledao klipove na tjubu o ravnoj zemlji, i za sedam dana odlučio da piše knjigu. Stručnjak, nema šta.

SLIKA KOJU NASA NE ZELI DA VIDIMO!

2G72V8u.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, obi-wan рече

Sta reci a ne opsovati...

Шта рећи.. ево брате, али све ово што пишем, пишем невољно. Једна или можда пар особа знају за ово, више се и не сећам, али, ето.. да кажем и овако јавно. Као увод могу рећи да приказ Часног Крста или Крсног знамења треба да да сигурност у то да је особа за коју сматрамо или која нам се у сну или виђењу представља као Господ, треба да да сигурност да та особа ваистину и јесте Господ или неко од Његових Светитеља, Анђела. Бог Свети зна да ово што пишем, пишем невољно, али, па ипак, у Славу нашег Бога Исуса Христа и Његовог сатрудника и борца за Православље, српског патријарха Павла. На дан када се народ из свих крајева сјатио да целива и да се поклони моштима нашег патријарха Павла, пред његову сахрану, с'обзиром да нисам могао да дођем у Београд и да исто то учиним, решио сам да после посла свратим у храм Светога Саве који се налази у мом граду и да упалим свећу за покој душе блаженопочившег патријарха. Када сам био испред централне иконе коју целивах, видох у неком виђењу које не могу описати, да испред Олтара, тј централних двери, стоји патријарх Павле и осењује Крсним знамењем и благосиља. Када сам то видео нисам имао осећај да само мене осењује Крстом, већ цео српски род.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Плаво Небо рече

Шта рећи.. ево брате, али све ово што пишем, пишем невољно. Једна или можда пар особа знају за ово, више се и не сећам, али, ето.. да кажем и овако јавно. Као увод могу рећи да приказ Часног Крста или Крсног знамења треба да да сигурност у то да је особа за коју сматрамо или која нам се у сну или виђењу представља као Господ, треба да да сигурност да та особа ваистину и јесте Господ или неко од Његових Светитеља, Анђела. Бог Свети зна да ово што пишем, пишем невољно, али, па ипак, у Славу нашег Бога Исуса Христа и Његовог сатрудника и борца за Православље, српског патријарха Павла. На дан када се народ из свих крајева сјатио да целива и да се поклони моштима нашег патријарха Павла, пред његову сахрану, с'обзиром да нисам могао да дођем у Београд и да исто то учиним, решио сам да после посла свратим у храм Светога Саве који се налази у мом граду и да упалим свећу за покој душе блаженопочившег патријарха. Када сам био испред централне иконе коју целивах, видох у неком виђењу које не могу описати, да испред Олтара, тј централних двери, стоји патријарх Павле и осењује Крсним знамењем и благосиља. Када сам то видео нисам имао осећај да само мене осењује Крстом, већ цео српски род.

Ne vredi, ne mogu da te ispratim sta si `teo da kazes, ako moze malo jasnije, ne bi bilo lose...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      - Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема нигти ће их икада бити - каже Архимандрит Трпчевски   Архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Ђурђеви ступови у Беранама, рекао је за ТВ Прва, да су још прије мјесец дана почеле припреме за свечаност усатоличења владике Методија и дочек патријарха Порфирија 26. септембра у овом манастиру.
      - Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема, нити ће их икада бити - каже архимандрит Трпчевски.
      Архимандрит се телефонски укључуи у Јутарњи програм ТВ Прва, а у студију је био Ненад Чанак, па је Трпчевски искористио прилику да каже да није умјесно да се политичари баве Црквом, јер се Црква окупља око Христа, а Ненад Чанак се окупио око свога Христа, а то је Мило Ђукановић.
        -  Да је било среће, Архијереји, њих 41, који су дошли на устоличење на Цетињу били би присутни и они би говорили најбоље и најприсније и најреалније о догађају који се догодио. Како што је ружно да се ми свештеници бавимо политиком, тако је исто ружно да се и политичари баве Црквом. Јер нама је Христос глава и ми се окупљамо око Христа, а политичари се окупљају око предсједника, а у овом случају, као господин Чанак који се окупио око свога Христа, а то је Мило, који је наравно и некрштен. Ми се окупљамо Христа и ми служимо у име Христово, а ја у излагању Ненада Чанка ниједном нисам чуо да је поменуо да је нама глава Христос и да је нама Бог Христос коме служимо, а не служимо ми ни Русији, не служимо ни предсједницима, ни политичким странкама, него наше служење је служење Свете божанске Литургије у храмовима и наравно у послушности надлежним епископима, патријарсима и поштујући њихове одлуке, као одлуке које доноси Црква, са призивом Светога духа- казао је игуман. 
      Он је подсјетио да архијереји који су дошли, нажалост нису могли да дођу на Цетиње.
      - Нису били они који треба да буду, али су били они који не треба да ту буду. Ненад Чанак и Мило Ђукановић и Вељовић. По мом мишљењу, требало је да дођу архијереји из цијелог свијета. Било је мало и незгодно и срамота да дочекамо госте аутомобилским гумама и остали стварима. Не мислим да су то Цетињани, то су људи скупљени из цијеле Црне Горе, који су немо послушни прошлом режиму, које гонио Цркву и владике - рекао је архимандрит Данило и додао:
      - Чанак је учен човјек, али свети Козма Етолски, један велики светац из 19. вијека, је говорио да ће зло доћи од учених људи, не од простих. Учење, знање, је мач са двије оштрице.
      https://dan.co.me/vijesti/drustvo/arhimandrit-danilo-trpcevski-durdevi-stupovi-i-berane-se-spremaju-za-docek-patrijarha-5081832
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Како је лепо, величанствено и радосно, када знаш да је 56 - ог Епископа зетског и 41 - ог Митрополита црногорско - приморског, Високопреосвећеног Г. Јоаникија, као што је вековима и било, у Трон увео поглавар Српске Цркве. Некада је то био Архиепископ Жички (Пећки), а од 1346. године, Патријарх Српски. Овога пута такву велику част имао је Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије.
       
      И то управо на Цетињу, том скоро па шестовековном центру Српске Православне Цркве у Црној Гори. Све док је Српске Цркве и Цетињског Манастира на Цетињу, биће и Цетиња, јер је Цетиње и настало као имање Цетињског Манастира тј. као имање Српске Цркве. Поједине цетињске дириговане букаџије, тоталне незналице историје, често и некрштени људи, криминалне структуре, или пак страни и домаћи плаћеници који уопште немају никакве везе за правим Цетињем и Православном Црквом, поново су доживели тешки пораз. Велики део Цетиња ни у недељу а ни раније није био у друштву тих изманипулисаних или пак потплаћених људи који су по Бог зна који пут, противзаконито, антиуставно, безуспешно и на улици, покушали да узму образ црногорске престонице. Као и вековима раније, сви опаки и зли науми разбијали су се о освештане зидине Цетињског Манастира који је 1484. године основао српски феудалац из Зете, Иван Црнојевић. Као знамење српске царске империје Светих Немањића, Црнојевићи су оставили и грб Немањића на Олтару Цетињског Манастира. Тај свети немањићки грб и дан данас краси Олтар манастирског храма цетињске светиње. О томе је врло јасно и недвосмислено у својој "Историји Црне Горе' писао Митрополит црногорски, приморски и скендеријски, и стриц Његошев, свети Петар Цетињски. Да се зна чији је био и остао тај духовни бисер Црне Горе и српског народа. Победило је дакле поново Свето Цетиње. Оно Цетиње које је верно аманетима светих предака. Оно Цетиње чија историја и памет не почињу у Брозовом Јајцу нити у Кумровцу. Оно Цетиње које зна своју величанствену историју и које се држи своје Свете Српске Православне Цркве, своје светосавске и светопетровске традиције, светолазаревског и светопетровског Косовског Завета, свог немањићког духовног континуитета и своје велике цетињске светиње.
    • Од JESSY,
      · Високопреподобни оче, повод за наш поновни сусрет је намера да још једну од значајних тема расветлимо у разговору са вама као свештеним лицем: то су пандемије и вакцина, о којима се и даље у јавности расправља на узнемиравајући начин. Објавили смо мишљење лекара – др Марио Пеицхев, на основу личног сведочења некога које спасавао животе током пандемије, лично се уверавајући не само у високу стопу морталитета, већ и немоћи многих својих колега да се супроставе трагичној кончини. Желимо да разговарамо са вама о хришћанском погледу на пандемију. Почнимо са овим: какво би требало бити хришћанско гледиште о употреби лекова за лечење? Да ли хришћанство одбацује лечење болести људског тела?
       · Нама, хришћанима, мера за све је Свето писмо. Тамо, у Светом Јеванђељу, видимо самог Спаситеља како у земљи припрема лек којим ће помазати очи слепцу, и он прогледа. Пазите, потпуно је прогледао тек након другог помазања. Мислим да је пример више него јасан. Даље, у Апостолу читамо да  је дар лечења долази од Светог Духа. Бог је снисходљив према људским слабостима и одговара на наше молбе да повратимо изгубљено здравље, иако смо ионако осуђени на смрт. У  предању наше свете Цркве имамо Св. Бесребренике који су својој људској медицинској вичности додали моћ молитве и зато се називају врачима (лекарима) и чудотворцима. Ово је православно хришћанско схватање медицине. Несумњиво је присутан Божји благослов.
       · Прошле године, у претходном интервјуу, са вама смо се дотакли тајне причешћа, који се више не поставља, и чини се да је разјашњен. Појавио се нови проблем – вакцине. Да ли вакцинација омета хришћански живот и спасење човека? Да ли хришћанин напушта Цркву ако жели да се вакцинише, да ли је то на било који начин повезано са исповедањем његове вере?
       · Да бисмо били сигурни да нећемо склизнути у индивидуална схватања, најсигурније је придржавати се Црквеног предања, „старине“. Вакцине се у медицинској пракси користе више од 250 година. За ову четвртину миленијума ниједном Синоду или Црквеном сабору није пало на памет да их одбаци као нешто што стаје на пут спасења. „Бунт према вакцинисању“ је модеран феномен са коренима у окултним и езотеријским учењима, саставни је део New Age погледа на свет. Стога, савесни православни хришћани морају да избегавају таква осећања на сваки могући начин. То је тема сујеверја.
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Древни антички Лихнидос, што у преводу са грчког значи Бело језеро, или данашњи словенски назив - Охридско језеро (језеро о хриди), се налази у држави Македонији на територији коју насељава наш братски и комшијски народ Македонци. Читав тај простор је регија од посебно великог историјског значаја, одакле је захваљујући св. Клименту и св. Науму, и њиховим ученицима, потекла велика христијанизација балканских Словена а касније и Свете Русије. Благодарећи њима и њиховим духовним оцима св. Кирилу и св. Методију, Словени су још у деветом и десетом веку једним делом христијанизовани, а словенска племена су добила и своја словенска писма - глагољицу и ћирилицу. 
      Охрид је својеврсни балкански Јерусалим и то не само по мноштву измешаних култура, вера и обичаја, већ пре свега по светим словенским просветитељима који су као у неком новом Јордану или у некој новој Галилеји, крстили прве веће групе балканских Словена. 
      У Охриду је и данас пуно прелепог белила, особене светлости и несвакидашње чистоте. Човек који није обишао Охрид и Македонију, тешко може схватити велики значај тог простора за духовну судбину свих Словена. Када дођете у Охрид осећате се као да сте дошли кући јер сви ми Словени смо на неки начин духовно зачети и духовно рођени негде у благодатним дубинама Цркве Охрида и Охридске регије.
      У Охриду је све некако древно и прастаро али уједно ново и увек актуелно. И ваздух који удишете је посебан. И светиње које целивате су тако особене и важне за све Словене. Па кад вас још и на сред улице вама непознати људи поздрављају и траже вам благослов, то само сведочи о љубави македонског народа према Цркви и свештеницима Христове Лађе Спасења. А када вам још са искреним осмехом и кажу: "Драго нам је оче да сте из нама братске Србије", онда вам се срце испуни милином и радошћу. Тек тада схватите да су сви расколи и свакојаки политички неспоразуми само привремена појава. Да ће љубав Христова све то ускоро надвладати јер љубав је непобедива. Да се Срби и Македонци поштују и воле на благодатним фреквенцијама којих често ни сами нису свесни. То је тај древни хришћански Балкан, отворен, искрен, незлобив и јединствен.
      Па када се вас Бог још удостоји и да у Нижепољу покрај Битоља саслужујете на Светој Литургији мученику и исповеднику наших дана, Архиепископу Охридском и Митрополиту Скопском Г. Јовану, и када се преко 120 ходочасника из Србије на тако светом месту причести Светим Тајнама Христовим, онда се на све излије огромни и неописиви мир и преобиље благодати Господње.
      Ваљало је зато и вредело посетити Охрид и Македонију, и упознати себе саме у неким скривеним наслагама древне хришћанске прошлости. Сусрести се са браћом и сестрама у Христу. Загрлити се са онима који су нам најближи рођаци и гостољубиви домаћини Охрида и Македоније. Само у том непосредном контакту и искреној хришћанској љубави, у којој потпуно и искрено поштујемо различите националне, језичке и културне идентитете једни других, осетићемо сви заједно, да смо били и остали најближи сродници. И по крви балканској а пре свега по љубави Христовој. 
      Архимандрит Петар (Драгојловић)
       









    • Од Поуке.орг - инфо,
      У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. У наставку доносимо извод из химнографије овог пресветлог празника, а вашој пажњи препоручујемо текст под насловом Највећи између рођених од жена (Лк. 7,28).

       
      Рођењем твојим Јоване, разрешио си Захарију од онемелости, јер није доликовало оцу да ћути, када је дошао Гласник; и мада он испрва невероваше, и језик му беше свезан, али си сада својим доласком дао оцу твоме разрешење; јер њему је и благовештено о рођењу Гласника Бога-Речи, и Претече Светлости и молитвеника за душе наше. Данас је Глас Бога-Речи одрешио очев глас неверјем свезани, а цркви се јавља као добар пород, јер је окове јаловости своје матере разрешио, а предходи као светлост Светионика; он нам као зрак најављује долазак Сунца правде, за обнову свих и спасење душа наших. (Прва стихира на Господи возвах)
      Као весник и ангел доласка Бога-Речи из Дјеве, долази овај из крила стараца; он је највећи рођени од жене, и већи је од свих пророка; Доликовало је да он буде славни почетак Божанских дела: рођења Сина мимо природе и без семенога зачећа; Зато слава Теби који чиниш чудеса за наше спасење. (Друга стихира на Господи возвах)
      Данас је празник великог Претече, јер је из неплодних крила Јелисавете дошао, као пророк већи од свих пророка, и нема таквог иног нити се појавио; Он је предходник Светила песветлог и глас Бога-Речи, пратиоц је Женика, да припреми Господу народ одабрани, да их унапред очисти у духу водом; Он је изданак Захарије и добри васпитаник пустиње, проповедник покајања, за очишћење греха; Он је свима и у аду благовестио васкрсење мртвих, и моли се за душе наше. (Трећа стихира на Господи возвах)
      Још из утробе си постао Претеча и Пророк Христов, Крститељу Јоване, заигравши од радости у утроби своје матере, видевши Царицу да долазика слуги, и носи Надвременог, из Оца без матере; долази ка теби, пониклом по обећању од старца из неплодне; зато га моли да помилује душе наше. (Четврта стихира на Господи возвах)
      О предивног ли чуда! Проговодио је онај који није верово речима ангела: да ће Јелисавета зачети и родити сина. Јер је рекао: како ће она родити, када сам ја већ престарео а она је тела умртвљеног? Осуђени на ћутање због неверја, данас види рођење обећаног, и немости се ослобађа, па весело долази кличући: благословен је Господ Бог Израиљев, јер нас је посетио и учинио избављење своме народу, дајући целом свету велику милост. (Пета стихира на Господи возвах)
      Јоване прехвални, апостоле васељенски, Гаврилова благовести, и изданче неплодне! Добри васпитаниче пустиње, и искрени друже Женика Христа, моли га да помилује душе наше. (Шеста стихира на Господи возвах)
      Данас светилник светлости, као светла звезда крчи пут Божијој Речи; данас се Захаријин језик одрешио, држан у ћутању ангеловом наредбом; јер требаше оцу да нећутањем објави Гласника, дошлог из неплодне утробе, да избављење целог света благовести, са великом смелости. (Слава на Господи возвах)
      Изливајте горе сладост, а брда заиграјте као јагањци, јер се из Јелисавете родио Претеча Господњи да са нама поживи; рођењем је разрешио оца од немости, зато и ми њему запевајмо: Крститељу Христов, моли за спасење душа наших. (Прва стихира на литији) 
      Прославимо границу пророка и почетак апостола, земнога ангела и небеског човека, глас Бога-Речи, војника и Претечу Христовог, обећаног и унапред разиграног, јер је тако још пре свога рођења о Сунцу правде проповедао; Данас се Јелисаветино чедо рађа и радује, а Захарија се чуди у старости и ћутање као окове одбацује, па као родитељ Гласника јасно пророкује: и ти дете назваћеш се пророком Вишњега, пред њим ћеш ићи и путеве му припремити; Зато ангеле, пророче, апостоле, војниче, Претечо и Кртитељу, и проповедниче покајања и наставниче, као глас Светле Речи, моли се непрестано за нас, који са вером славимо спомен твој. (Слава на литији)
      Ово је пророк од пророка, и изданак из неплодне, највећи рођени од жене, и грађаним пустиње; зато похвалимо Јована славног, псалмима, певањем и духовним песмама и овако му рецимо: Крститељу Спасов, и Претечо, ти имаш смелост, зато на дан твога светог рођења умоли Христа, да подари мир целом свету, а душама нашим велику милост. (Прва стихира на стиховње)
      Данас и сада се испунило пророшво Исаије, рођењем Јована највећег пророка, јер Исаија рече: послаћу ангела свога пред твојим лицем, да спреми пут твој пред тобом; ово је војник и предходник Цара небеског, који заиста поравнава стазе Богу нашему; и мада је човек по природи, живео је као ангел, чистоту је до краја и целомудије сачувао, и мада природан, бежао је из природе и надприродно се подвизавао; зато се сви верни угледајмо на врлине његове, и молимо га да се моли, за спасење душа наших. (Слава на стиховње)
      О, предивног ли чуда! Из престареле матере хита Јован да дође данас као гласник Речи Божије; његовим рођењем свезани језик очев се одвезује, да говори и да га објави. О неизрецивог твога промисла Владико! По њему, једини милостиви Христе, спаси душе наше. (Прва стихира на хвалите)
      Претеча као звезда над звездама, рађа се данас на земљи из неплодног тела, Јован од Бога чекани, јавља зору Христову, као Исток са висине, и крчи прави пут вернима. (Слава на хвалите)
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...