Jump to content

Драган (др Богосављевић): ВИЂЕЊЕ С. Р. О РАВНОЈ ЗЕМЉИ, НЕБЕСКОМ СВОДУ И ЗВЕЗДАМА

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 9/4/2017 at 13:13, александар живаљев рече

Но, чини ми се да сте открили не само небригу о богословљу и заблудама у које се могу увести лаковјерни, него и елементарну небригу о здрављу појединачног припадника, и то у свештеном чину, Цркве.

пре 21 часа, Vedran рече

Оно што изнанађује јесте равнодушност са којом се гледа на овај његов рад.

To je to.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 minutes ago, RYLAH said:

Молим све да на кратко погледају необорив доказ да Земља једноставно не може да буде равна, на примеру недавне катастрофе.

https://www.facebook.com/BombSquadBattles/videos/1769652576668278/

Mislim i iskreno se nadam da momak troluje. No svejedno je super.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, obi-wan рече

Vidi sad jednu stvar, razmisljao sam od onog dana od kad je tema otvorena - u ovome si jasno ispao mnogo bolji nego mi ostali ovde, jer smo protivno Hristu i Njegovoj jevandjelskoj milini ispljuvali coveka, iako to nismo morali bas tako da kazemo, stavise, daleko od toga. Meni je to generalno problem i-haj otkad (radim na tome, imam ovde brdo svedoka da sam se popravio, ne lazem casna rec!) - prvo uletim ispalim nekoliko rafala, pa onda "pomaze Bog". Ako bi da se pravdam - a to ich ne valja - onda mogu da kazem da me stvarno pogodi u mali mozak ovako neverovatno neznanje nekih sasvim ociglednih i osnovnih stvari, prosto izgubim svaki mir (to bi bila moja greska, naravno). ALI, stoji da reakcija na ovakve i sve druge stranputice i lutanja nase brace (jer oni to jesu, kako god se okrene, a uvek moze i nama da se desi - "koji misli da stoji, neka pazi da ne padne") treba da bude pitoma i istovremeno jasna, bez gneva, bacanja prasine i ponizavanja/vredjanja bilo koga, narocito ako taj neko nije tu. I narocito ako je tako sed godinama.

Dakle, ovo sto je o. Nikodim napisao, i ovako na sajtovima i u toj njegovoj knjizi, stvarno je tragicno koliko je pogresno, medjutim, i nas nastup (pa, vecine nas ovde) nije na mestu, jer ruganjem bilo kome ne samo da ostavljamo los utisak o sebi, nego tog istog potencijalno teramo i guramo jos dalje od Jezgra.

Zato se i ja izvinjavam svima, i o. Nikodimu (mozda i cita), za uglavnom blentav i vredjajuci nastup.

Ali da to sto radi nimalo ne valja - ne valja, pa na2...

Eto, i ja da kazem nesto pametno ovi` dana... :stadaradim:

Лепо речено.

Мада верујем да скоро никоме није циљ да увреди или да се руга оцу Никодиму. Он је један од нас и из исте Чаше се причешћујемо и дај Боже да тако буде до у вечност.

Иронија и сарказам ипак имају своје место када се тичу изречених ставова. Наравно могу да буду и забавни. Ја на пример волим да се шалим, па често и на свој рачун, али морам признати да је моја прва порука на овој теми била вапај душе, имајући у виду да ће изреченим ставовима многи да буду заведени. Касније поруке су биле разонода. Али у тој првој поруци забавност је била задња рупа на свирали, а ругање и вређање ни на крај памети.

Ако се став кроз иронију и сарказам покаже као празан бесмисао можда неко од потенцијално заведених укључи сиву масу у лобањи па се пресабере пре него што се потпуно разбере. Дакле, употреба сарказма и ироније је била чисто утилитарног карактера. 

У томе смислу не би требало нико да се вређа лично. Јер у противном бих и ја могао рећи да мене вређа став да Бог не види шта се дешава на лоптастој земљи, изречен од некога ко ми је по својој служби у Цркви још и отац.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21 minutes ago, Vedran said:

имајући у виду да ће изреченим ставовима многи да буду заведени

U kakvom stanju je covek koji moze da bude zaveden onakvom pricom? Svasta nesto mora da bude kako ne treba, a zavedenost pricom je samo jos jedna od nesreca, mensecini. Ko je zaveden pricom, on jos ima sanse da bude prepoznat kao neko kome je odavno trebalo pomoci, pa sad ima sansu da hvata zadnji voz.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, drvce рече

U kakvom stanju je covek koji moze da bude zaveden onakvom pricom? Svasta nesto mora da bude kako ne treba, a zavedenost pricom je samo jos jedna od nesreca, mensecini. Ko je zaveden pricom, on jos ima sanse da bude prepoznat kao neko kome je odavno trebalo pomoci, pa sad ima sansu da hvata zadnji voz.

Не бих се сложио. Има мноштво простодушних верујућих људи који ће слушајући ауторитативног Архимандрита поверовати у то што он говори без размишљања. 

Наравно, можемо расправљати о томе да ли је таква „простодушност без размишљања" добра, и да ли је то православни приступ стварима. Наравно да није, али је чињеница да имамо мноштво, можда и већину, верујућих који могу да се сврстају у овакву групу „простодушних".

Још ако је понеко међу њима и несмирен, што сви у мањој или већој мери и онако јесмо, па почне друге да учи овој „науци", штета је немерљива. 

Наравно у крајњој мери свако је одговоран за себе и у оквиру своје службе, тако и „заведени", али треба се замислити и о Суду Божијем, нарочито они који ово равнодушно гледају. Нека свако чини што може и што му је дато, ако хоће. Ево ја могу ово да напишем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Zoran Đurović рече

Nemoj da ти емоције ремете разум.

Mozemo mi sve i svasta da pisemo i pricamo, ali da grub i rugacki nacin nije Hristov nacin - to niko i nikad ne moze da spori.

Sve ovo moze da se kaze skroz sa istom tezinom, ali sa drukcijim recima, na to sam mislio.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Vedran рече

Лепо речено.

Мада верујем да скоро никоме није циљ да увреди или да се руга оцу Никодиму. Он је један од нас и из исте Чаше се причешћујемо и дај Боже да тако буде до у вечност.

Иронија и сарказам ипак имају своје место када се тичу изречених ставова. Наравно могу да буду и забавни. Ја на пример волим да се шалим, па често и на свој рачун, али морам признати да је моја прва порука на овој теми била вапај душе, имајући у виду да ће изреченим ставовима многи да буду заведени. Касније поруке су биле разонода. Али у тој првој поруци забавност је била задња рупа на свирали, а ругање и вређање ни на крај памети.

Ако се став кроз иронију и сарказам покаже као празан бесмисао можда неко од потенцијално заведених укључи сиву масу у лобањи па се пресабере пре него што се потпуно разбере. Дакле, употреба сарказма и ироније је била чисто утилитарног карактера. 

У томе смислу не би требало нико да се вређа лично. Јер у противном бих и ја могао рећи да мене вређа став да Бог не види шта се дешава на лоптастој земљи, изречен од некога ко ми је по својој служби у Цркви још и отац.

Stoji to sto kazes, ali takodje je bitno da se vodi racuna kako ce nesto receno da vidi onaj sa druge strane.

Znaci, sve treba da se kaze, ali samo malo vise posoljeno Duhom. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, drvce рече

U kakvom stanju je covek koji moze da bude zaveden onakvom pricom?

E vidis, ovo je za mene jedno kljucno pitanje. Jer, ako covek ima bar osnovno skolsko znanje, ovako nesto bice mu u najmanju ruku smesno. Sto znaci da ljudi koji se upecaju na ovakve price imaju ogromno neznanje po nekim najopstijim pitanjima, i tu upravo i lezi problem - ne u Crkvi i crkvenosti, nego u elementarnom neznanju neceg sto je na nivou azbuke.

A otkud tako nesto danas - e to je vec pitanje za jedan odvojen razgovor.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, obi-wan рече

E vidis, ovo je za mene jedno kljucno pitanje. Jer, ako covek ima bar osnovno skolsko znanje, ovako nesto bice mu u najmanju ruku smesno. Sto znaci da ljudi koji se upecaju na ovakve price imaju ogromno neznanje po nekim najopstijim pitanjima, i tu upravo i lezi problem - ne u Crkvi i crkvenosti, nego u elementarnom neznanju neceg sto je na nivou azbuke.

A otkud tako nesto danas - e to je vec pitanje za jedan odvojen razgovor.

Додала бих да, исто тако, не можемо незнање правдати (како се то данас чини) неком простодушношћу и "простом вером", а да не помињем колико је морално лоше веру користити као изговор за незаинтересованост за "свет" коме - гле - треба да служимо (не робовски, наравно, него на спасење).

И наравно да правим разлику између (интелектуалног, епистемичког) знања и (онтолошког) познања, али не можемо рећи да су то апсолутно независне категорије. И људско промишљање захтева дисциплинованост и сигурно (може да) служи као вежба духа. У том смислу спада и у сферу црквености, јер је спасење намењено целом човеку. Не верујем у спасавање, проповедање, ни сведочење ван контекста услова и времена у којем живимо, јер, ако нам је бесмислено бежати од ситуација и проблема које можемо да "окренемо на спасење", исто је тако бесмислено одбацивати 21. век у који нас је Бог сместио и својим животом реанимирати 17. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Џуманџи рече

Додала бих да, исто тако, не можемо незнање правдати (како се то данас чини) неком простодушношћу и "простом вером", а да не помињем колико је морално лоше веру користити као изговор за незаинтересованост за "свет" коме - гле - треба да служимо (не робовски, наравно, него на спасење).

Амин! Само и ја бих додао да има и оних који просто напросто немају капацитет ни ич за било какво знање, учење, усавршавање, нарочито не самостално, самоиницијативно. Они верују онако како чују, не читају, не разумеју, не знају, прости у том смислу, а верујући и црквени. Зато поменух и несмиреност као један од фактора. Јер и овакви се спасавају, али кад умисле да су паметни, и почну да паметују другима онда су зло за себе и за себи сличне, на тај начин просте вернике, можда чак и за оне међу њима који имају и више смирења од њих самих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, Vedran рече

Зато поменух и несмиреност као један од фактора. Јер и овакви се спасавају, али кад умисле да су паметни, и почну да паметују другима онда су зло за себе и за себи сличне, на тај начин просте вернике, можда чак и за оне међу њима који имају и више смирења од њих самих.

E, ovo mi se cini kao kljuc svih problema. Nemamo smirenja, strpljenja i trpljenja, pa, onda verovatno dolazi i do preuznosenja i pametovanja vise nego sto treba.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, obi-wan рече

Mozemo mi sve i svasta da pisemo i pricamo, ali da grub i rugacki nacin nije Hristov nacin - to niko i nikad ne moze da spori.

Sve ovo moze da se kaze skroz sa istom tezinom, ali sa drukcijim recima, na to sam mislio.

Оби, весели, неће бити да си у праву. Ти си некакав вероучитељ а не знаш елементарне ствари? - Видиш како ти се наспрдах? Тако и Ис Никодиму: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? (Јн 3, 10). Јеси џукела, Оби... Будала и слепац... :)) Ти би као вероучитељ морао да знаш да је ово из Ис богатог репертоара увреда. (Наравно да нема никакве озбиљности у овим мојим речима него покушавам да ти дочарам где грешиш) Очигледно ниси читао мој богоугодни текст:

Тамо за људе користи речи: Лисица, Лажов, Куче, Разбојник, Пас, Свиња, Без мозга, Сатана, Неверник и перверзњак, Злобник и прељубник, Будала, Пород отровница, Слепац, Лицемер... Навео сам био у једном ком. и Атанасија Великог који следи овај пут. Прочитај.

Имамо, учитељу, и Илију за пример, да не наводим Михеја и балеге (1Цар 1, 22-29): 22. А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет. 23. Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати. 24. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече. 25. Потом рече Илија пророцима Валовијем: изберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. 26. И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. 27. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма: јер је он бог! ваљада се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. 28. А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. 29. А кад прође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар; али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.

Наравно да нико не позива да се Никодим насекира као Валов свећеник, али да је дозвољено и свето дело спрдати се над овим будалаштинама, то је ван икакве сумње. Ове тлапње и хуле заслужују само то. Ја мислим да чак ни ти не верујеш, нити да би рекао икада, док си при здравој свести, да папа Франциско коље малу децу, жртвује их сатани и пије им крв! - Ти пак као да не капираш тежину и зло које производе ове речи. Као када би мени Никодим рекао, јер је чуо од артемита да сам украо са Академије СПЦ 15.000 еу (не срећам се више цифри, јер су их мењали), или пак да ме је направио дон Бранко Збутега! Или тебе Зукорлић! Теби би, изгледа, тек тада допрло до мозга шта овај лик лупета. Зато се моли у келији за њега, али га јавно жежи! Јер се ни он не глупира у својој келији него јавно. А ако владика Милутин не види да овај има озбиљан проблем, онда је и он сам у више него озбиљном проблему...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Zoran Đurović рече

Зато се моли у келији за њега, али га јавно жежи! Јер се ни он не глупира у својој келији него јавно.

Pravo u centar. :ok:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Zoran Đurović рече

Ти си некакав вероучитељ а не знаш елементарне ствари? - Видиш како ти се наспрдах? Тако и Ис Никодиму: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? (Јн 3, 10). Јеси џукела, Оби... Будала и слепац... :)) Ти би као вероучитељ морао да знаш да је ово из Ис богатог репертоара увреда. (Наравно да нема никакве озбиљности у овим мојим речима него покушавам да ти дочарам где грешиш) Очигледно ниси читао мој богоугодни текст:

Vidi, jedni ce da znaju (mozda ce i da ti se zahvale), ali drugi nece, a ti bi kao pop (= pastir) trebao da znas da nas ima ljudi mnogo raznih. :coolio:

Nego, znam da ti uvek prvo isutiras coveka - pa onda narucis pice. Mozda je to neki obicaj iz tvog kraja... :scratch_head:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I da ne ostanem nedorecen: ja sam uvek za razboritu strogost (ko je i malo duze na forumu mogao je to da vidi do sad), ali takodje znam/o da "gnev ne cini prvde Bozije". Ta jedna prefinjena mera (izmedju nerasudljivih krajnosti) je mera Hristova.

Pricamo da nekako zajednicki iskristalisemo zlatnu sredinu... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Древни антички Лихнидос, што у преводу са грчког значи Бело језеро, или данашњи словенски назив - Охридско језеро (језеро о хриди), се налази у држави Македонији на територији коју насељава наш братски и комшијски народ Македонци. Читав тај простор је регија од посебно великог историјског значаја, одакле је захваљујући св. Клименту и св. Науму, и њиховим ученицима, потекла велика христијанизација балканских Словена а касније и Свете Русије. Благодарећи њима и њиховим духовним оцима св. Кирилу и св. Методију, Словени су још у деветом и десетом веку једним делом христијанизовани, а словенска племена су добила и своја словенска писма - глагољицу и ћирилицу. 
      Охрид је својеврсни балкански Јерусалим и то не само по мноштву измешаних култура, вера и обичаја, већ пре свега по светим словенским просветитељима који су као у неком новом Јордану или у некој новој Галилеји, крстили прве веће групе балканских Словена. 
      У Охриду је и данас пуно прелепог белила, особене светлости и несвакидашње чистоте. Човек који није обишао Охрид и Македонију, тешко може схватити велики значај тог простора за духовну судбину свих Словена. Када дођете у Охрид осећате се као да сте дошли кући јер сви ми Словени смо на неки начин духовно зачети и духовно рођени негде у благодатним дубинама Цркве Охрида и Охридске регије.
      У Охриду је све некако древно и прастаро али уједно ново и увек актуелно. И ваздух који удишете је посебан. И светиње које целивате су тако особене и важне за све Словене. Па кад вас још и на сред улице вама непознати људи поздрављају и траже вам благослов, то само сведочи о љубави македонског народа према Цркви и свештеницима Христове Лађе Спасења. А када вам још са искреним осмехом и кажу: "Драго нам је оче да сте из нама братске Србије", онда вам се срце испуни милином и радошћу. Тек тада схватите да су сви расколи и свакојаки политички неспоразуми само привремена појава. Да ће љубав Христова све то ускоро надвладати јер љубав је непобедива. Да се Срби и Македонци поштују и воле на благодатним фреквенцијама којих често ни сами нису свесни. То је тај древни хришћански Балкан, отворен, искрен, незлобив и јединствен.
      Па када се вас Бог још удостоји и да у Нижепољу покрај Битоља саслужујете на Светој Литургији мученику и исповеднику наших дана, Архиепископу Охридском и Митрополиту Скопском Г. Јовану, и када се преко 120 ходочасника из Србије на тако светом месту причести Светим Тајнама Христовим, онда се на све излије огромни и неописиви мир и преобиље благодати Господње.
      Ваљало је зато и вредело посетити Охрид и Македонију, и упознати себе саме у неким скривеним наслагама древне хришћанске прошлости. Сусрести се са браћом и сестрама у Христу. Загрлити се са онима који су нам најближи рођаци и гостољубиви домаћини Охрида и Македоније. Само у том непосредном контакту и искреној хришћанској љубави, у којој потпуно и искрено поштујемо различите националне, језичке и културне идентитете једни других, осетићемо сви заједно, да смо били и остали најближи сродници. И по крви балканској а пре свега по љубави Христовој. 
      Архимандрит Петар (Драгојловић)
       









    • Од Поуке.орг - инфо,
      У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. У наставку доносимо извод из химнографије овог пресветлог празника, а вашој пажњи препоручујемо текст под насловом Највећи између рођених од жена (Лк. 7,28).

       
      Рођењем твојим Јоване, разрешио си Захарију од онемелости, јер није доликовало оцу да ћути, када је дошао Гласник; и мада он испрва невероваше, и језик му беше свезан, али си сада својим доласком дао оцу твоме разрешење; јер њему је и благовештено о рођењу Гласника Бога-Речи, и Претече Светлости и молитвеника за душе наше. Данас је Глас Бога-Речи одрешио очев глас неверјем свезани, а цркви се јавља као добар пород, јер је окове јаловости своје матере разрешио, а предходи као светлост Светионика; он нам као зрак најављује долазак Сунца правде, за обнову свих и спасење душа наших. (Прва стихира на Господи возвах)
      Као весник и ангел доласка Бога-Речи из Дјеве, долази овај из крила стараца; он је највећи рођени од жене, и већи је од свих пророка; Доликовало је да он буде славни почетак Божанских дела: рођења Сина мимо природе и без семенога зачећа; Зато слава Теби који чиниш чудеса за наше спасење. (Друга стихира на Господи возвах)
      Данас је празник великог Претече, јер је из неплодних крила Јелисавете дошао, као пророк већи од свих пророка, и нема таквог иног нити се појавио; Он је предходник Светила песветлог и глас Бога-Речи, пратиоц је Женика, да припреми Господу народ одабрани, да их унапред очисти у духу водом; Он је изданак Захарије и добри васпитаник пустиње, проповедник покајања, за очишћење греха; Он је свима и у аду благовестио васкрсење мртвих, и моли се за душе наше. (Трећа стихира на Господи возвах)
      Још из утробе си постао Претеча и Пророк Христов, Крститељу Јоване, заигравши од радости у утроби своје матере, видевши Царицу да долазика слуги, и носи Надвременог, из Оца без матере; долази ка теби, пониклом по обећању од старца из неплодне; зато га моли да помилује душе наше. (Четврта стихира на Господи возвах)
      О предивног ли чуда! Проговодио је онај који није верово речима ангела: да ће Јелисавета зачети и родити сина. Јер је рекао: како ће она родити, када сам ја већ престарео а она је тела умртвљеног? Осуђени на ћутање због неверја, данас види рођење обећаног, и немости се ослобађа, па весело долази кличући: благословен је Господ Бог Израиљев, јер нас је посетио и учинио избављење своме народу, дајући целом свету велику милост. (Пета стихира на Господи возвах)
      Јоване прехвални, апостоле васељенски, Гаврилова благовести, и изданче неплодне! Добри васпитаниче пустиње, и искрени друже Женика Христа, моли га да помилује душе наше. (Шеста стихира на Господи возвах)
      Данас светилник светлости, као светла звезда крчи пут Божијој Речи; данас се Захаријин језик одрешио, држан у ћутању ангеловом наредбом; јер требаше оцу да нећутањем објави Гласника, дошлог из неплодне утробе, да избављење целог света благовести, са великом смелости. (Слава на Господи возвах)
      Изливајте горе сладост, а брда заиграјте као јагањци, јер се из Јелисавете родио Претеча Господњи да са нама поживи; рођењем је разрешио оца од немости, зато и ми њему запевајмо: Крститељу Христов, моли за спасење душа наших. (Прва стихира на литији) 
      Прославимо границу пророка и почетак апостола, земнога ангела и небеског човека, глас Бога-Речи, војника и Претечу Христовог, обећаног и унапред разиграног, јер је тако још пре свога рођења о Сунцу правде проповедао; Данас се Јелисаветино чедо рађа и радује, а Захарија се чуди у старости и ћутање као окове одбацује, па као родитељ Гласника јасно пророкује: и ти дете назваћеш се пророком Вишњега, пред њим ћеш ићи и путеве му припремити; Зато ангеле, пророче, апостоле, војниче, Претечо и Кртитељу, и проповедниче покајања и наставниче, као глас Светле Речи, моли се непрестано за нас, који са вером славимо спомен твој. (Слава на литији)
      Ово је пророк од пророка, и изданак из неплодне, највећи рођени од жене, и грађаним пустиње; зато похвалимо Јована славног, псалмима, певањем и духовним песмама и овако му рецимо: Крститељу Спасов, и Претечо, ти имаш смелост, зато на дан твога светог рођења умоли Христа, да подари мир целом свету, а душама нашим велику милост. (Прва стихира на стиховње)
      Данас и сада се испунило пророшво Исаије, рођењем Јована највећег пророка, јер Исаија рече: послаћу ангела свога пред твојим лицем, да спреми пут твој пред тобом; ово је војник и предходник Цара небеског, који заиста поравнава стазе Богу нашему; и мада је човек по природи, живео је као ангел, чистоту је до краја и целомудије сачувао, и мада природан, бежао је из природе и надприродно се подвизавао; зато се сви верни угледајмо на врлине његове, и молимо га да се моли, за спасење душа наших. (Слава на стиховње)
      О, предивног ли чуда! Из престареле матере хита Јован да дође данас као гласник Речи Божије; његовим рођењем свезани језик очев се одвезује, да говори и да га објави. О неизрецивог твога промисла Владико! По њему, једини милостиви Христе, спаси душе наше. (Прва стихира на хвалите)
      Претеча као звезда над звездама, рађа се данас на земљи из неплодног тела, Јован од Бога чекани, јавља зору Христову, као Исток са висине, и крчи прави пут вернима. (Слава на хвалите)
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг инфо,
      Не мораш сине, не мораш.
      Рекоше ми оче да морам постити седам дана на води па да се причестим?
      Не мораш сине, не мораш. Ти не једи живе џигерице своме ближњем а за вештачки, измишљени и обавезни пост од седам дана на води, не хај ми мало. Нити га је наш Господ Исус Христос икада поменуо као услов за Свето Причешће нити било који општеприхваћени канон Свете Цркве говори о томе. Зато са љубављу, страхом Божијим и вером приступи Светој Чаши, и пости кад се пости, а мрси кад се мрси. Ни мање ни више од тога. Зато сине, никада не цеди комарце јер Бог није у било каквој неумерености већ једино у смирењу и љубави.
      Рекоше ми оче да морам да се исповедим код свештеника пред свако Свето Причешће јер ако се не исповедим оно ће ме спалити и биће ми на погибао душе.
      Не мораш, сине, не мораш. Суштину своје пажње обрати пре свега на то да ли се искрено желиш мењати на боље, да ли прашташ ближњима и да ли се заиста кајеш за своје грехе. Зато сине, не обраћај пажњу на вештачке рампе, самонаметнуте ровове и бесмислене препреке до Свете Чаше. Уосталом, није ли и Света Марија Египатска без исповести и после 17 година тешких грехова пришла Светом Причешћу? Пришла је без исповести али са огњеним покајањем у срцу и жељом да се мења. И да ли је сине Бог њу за то спалио? Наравно, није, већ је кроз Свето Причешће даривао одлучношћу за подвигом, дубоким смирењем, великим даровима Духа Светога и на крају и самом светошћу.
      Кажу ми оче, мораш да прочиташ толико и толико канона и молитви да би се причестио.
      Не мораш сине, не мораш. Потребно је само да загрејеш срце са било којом смиреном молитвом и потом се причести сваки пут без икаквог двоумљења. Са пуном вером. Да је Света Марија Египатска тражила да испуни све каноне и сва правила не би се на Јордану никада причестила. А и сам Исус каже ... Ја сам Господар и суботе, тј. свих правила. Јер нису људи ради суботе (правила), већ су суботе (правила) ради човека.
      Кажу ми оче, није Свето Причешће супа па да се узима на свакој Светој Литургији. Мораш да правиш паузе.
      Не мораш сине, не мораш. Причести се на свакој Светој Литургији јер је то директна заповест Христова за све чланове Цркве а није неки промашени савет неке баба Милеве што пре подне пали свеће у храму а поподне осуђује све који нису по њеном калупу. А и речи су Христове ... Хлеб наш на(д)сушни дај нам данас (сваки дан) ... Зато сине, пусти празне приче и сујетне разговоре, већ се са вером и смирењем причести на свакој Светој Литургији.
      Кажу ми оче, мораш и ово, мораш и оно. Мораш све да испунише да би се причестио.
      Не мораш сине, не мораш. Само требаш волети Христа Бога и свакога човека. Само требаш завапити као разбојник на Крсту ... Сети ме се Господе у Царству Твоме ... јер нисам га достојан. Само као Хананејка признати ... Да Господе, али и пси једу од мрва која падају са трпезе господара њихових. А пре свега и изнад свега, сине мој, као Петар узвикнути ... Господе, ти знаш да те волим.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Не мораш сине, не мораш.
      Рекоше ми оче да морам постити седам дана на води па да се причестим?
      Не мораш сине, не мораш. Ти не једи живе џигерице своме ближњем а за вештачки, измишљени и обавезни пост од седам дана на води, не хај ми мало. Нити га је наш Господ Исус Христос икада поменуо као услов за Свето Причешће нити било који општеприхваћени канон Свете Цркве говори о томе. Зато са љубављу, страхом Божијим и вером приступи Светој Чаши, и пости кад се пости, а мрси кад се мрси. Ни мање ни више од тога. Зато сине, никада не цеди комарце јер Бог није у било каквој неумерености већ једино у смирењу и љубави.
      Рекоше ми оче да морам да се исповедим код свештеника пред свако Свето Причешће јер ако се не исповедим оно ће ме спалити и биће ми на погибао душе.
      Не мораш, сине, не мораш. Суштину своје пажње обрати пре свега на то да ли се искрено желиш мењати на боље, да ли прашташ ближњима и да ли се заиста кајеш за своје грехе. Зато сине, не обраћај пажњу на вештачке рампе, самонаметнуте ровове и бесмислене препреке до Свете Чаше. Уосталом, није ли и Света Марија Египатска без исповести и после 17 година тешких грехова пришла Светом Причешћу? Пришла је без исповести али са огњеним покајањем у срцу и жељом да се мења. И да ли је сине Бог њу за то спалио? Наравно, није, већ је кроз Свето Причешће даривао одлучношћу за подвигом, дубоким смирењем, великим даровима Духа Светога и на крају и самом светошћу.
      Кажу ми оче, мораш да прочиташ толико и толико канона и молитви да би се причестио.
      Не мораш сине, не мораш. Потребно је само да загрејеш срце са било којом смиреном молитвом и потом се причести сваки пут без икаквог двоумљења. Са пуном вером. Да је Света Марија Египатска тражила да испуни све каноне и сва правила не би се на Јордану никада причестила. А и сам Исус каже ... Ја сам Господар и суботе, тј. свих правила. Јер нису људи ради суботе (правила), већ су суботе (правила) ради човека.
      Кажу ми оче, није Свето Причешће супа па да се узима на свакој Светој Литургији. Мораш да правиш паузе.
      Не мораш сине, не мораш. Причести се на свакој Светој Литургији јер је то директна заповест Христова за све чланове Цркве а није неки промашени савет неке баба Милеве што пре подне пали свеће у храму а поподне осуђује све који нису по њеном калупу. А и речи су Христове ... Хлеб наш на(д)сушни дај нам данас (сваки дан) ... Зато сине, пусти празне приче и сујетне разговоре, већ се са вером и смирењем причести на свакој Светој Литургији.
      Кажу ми оче, мораш и ово, мораш и оно. Мораш све да испунише да би се причестио.
      Не мораш сине, не мораш. Само требаш волети Христа Бога и свакога човека. Само требаш завапити као разбојник на Крсту ... Сети ме се Господе у Царству Твоме ... јер нисам га достојан. Само као Хананејка признати ... Да Господе, али и пси једу од мрва која падају са трпезе господара њихових. А пре свега и изнад свега, сине мој, као Петар узвикнути ... Господе, ти знаш да те волим.
    • Од Поуке.орг инфо,
      На небу класје
      На небу класје,
      на земљи крила,
      Гаврила, Архангела, Гаврила. 
      Живот ко зрно,
      Ко клас препуно,
      нек роди Боже, нек роди прво. 
      Ал док не умре,
      и у земљу не паде,
      Род не даде, Боже, не даде.
      И Христос умре,
      на Крсту Га распеше,
      и роди спасење, Господ, спасење наше.
      Пшеница једра,
      Ка Небу хита,
      Вознеси, Спасе, вознеси поља и жита.
      Зрно по зрно,
      Воскреси, у дан Последњи,
      Воскреси, Исусе, у Дан Страшни и Први.
      На небу класје, 
      на земљи крила,
      Гаврила, Архангела, Гаврила.
      Фото - Манастирски храм Светог Архангела Гаврила - Пиносава,  изнад поља манастирске пшенице.
×
×
  • Креирај ново...