Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Архимандрит Никодим (др Богосављевић): ВИЂЕЊЕ С. Р. О РАВНОЈ ЗЕМЉИ, НЕБЕСКОМ СВОДУ И ЗВЕЗДАМА

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 минута, Justin Waters рече

Kako, kako...Bog osudi nekoga po njegovoj pravdi, od koje nema veće...a onda po molitvama svetitelja koje ga mnogo iscrpe, rehabilituje ga??? 

Nešto ti izmiče, ili taj nije bio još osuđen, ili takva hipotetička situacija ne može da se desi. Ja brijem da je ovo drugo. 

Ali, red stvari može da slijedi samo: 

Molitva pravednika >>> Sud Božiji>>> stanje 

Ne može 

Sud Božiji>>>>Molitva pravednika >>>> Apelacioni Sud Božiji>>>> stanje

Pa, zato je kao da je Bog i rekao, sad sam ti ispunio molitvu zbog tebe i tvojih suza i ljubavi prema ljudima i Meni i jer si izneo pred mene najjace moguce molitve za gresnika i kao da si me primorao da promenim Svoj sud o tom gresniku,.... ali, nemoj vise da trazis od mene da one koji su vec pravedno osudjeni treba kao naknadno oslobadjam od te pravedne osude, sta cemo sa drugim osudjenicima,.... tako nekako ispada kroz ovu pricu....

Inace se ovakva postavka stvari da nekog velikog gresnika pomiluje Bog, desava samo po molitvama svetitelja i to uglavnom na veliku molbu rodjaka toga gresnika da se svetitelj pomoli Bogu..... i cini mi se da sam procitao da i njima Bog nije uvek ispunjavao molitve kada su se molili za velike gresnike.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

Pa, zato je kao da je Bog i rekao, sad sam ti ispunio molitvu zbog tebe i tvojih suza i ljubavi prema ljudima i Meni i jer si izneo pred mene najjace moguce molitve za gresnika i kao da si me primorao da promenim Svoj sud o tom gresniku,.... ali, nemoj vise da trazis od mene da one koji su vec pravedno osudjeni treba kao naknadno oslobadjam od te pravedne osude, sta cemo sa drugim osudjenicima,.... tako nekako ispada kroz ovu pricu....

Inace se ovakva postavka stvari da nekog velikog gresnika pomiluje Bog, desava samo po molitvama svetitelja i to uglavnom na veliku molbu rodjaka toga gresnika da se svetitelj pomoli Bogu..... i cini mi se da sam procitao da i njima Bog nije uvek ispunjavao molitve kada su se molili za velike gresnike.

Zato se treba obraćati isključivo Bogomajci. Po rečima Ilije Minjatije samo njoj Bog nikada ništa neće da odbije i samo kada se ona obrati Hristu njegova jarost se pretvara u blagost. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, grigorije22 рече

Zato se treba obraćati isključivo Bogomajci. Po rečima Ilije Minjatije samo njoj Bog nikada ništa neće da odbije i samo kada se ona obrati Hristu njegova jarost se pretvara u blagost. 

Da, jeste, koliko sam citao :citac: Presveta Bogorodica je veliki zastupnik ljudskog roda pred svojim Sinom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, grigorije22 рече

Ne traži niko da se njegovom molitvom desi čudo nego da bude pomilovan njegov otac ili majka. To je Hrisova i Crkvena zapovest pa se postavlja pitanje kriterijuma. Ti se ceo život moliš, daješ da se pominje na liturgiji, daješ milostinju i cvrc ništa. Uložio si trud i veru i ispao budala. 

Pa nije to trgovina, nije zero sum game, zato se i kaze da bude volja Tvoja, a ne moja. To u teoriji, ali razumem i da covek moze da se razocara...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Bokisd рече

Pa, zato je kao da je Bog i rekao, sad sam ti ispunio molitvu zbog tebe i tvojih suza i ljubavi prema ljudima i Meni i jer si izneo pred mene najjace moguce molitve za gresnika i kao da si me primorao da promenim Svoj sud o tom gresniku,.... ali, nemoj vise da trazis od mene da one koji su vec pravedno osudjeni treba kao naknadno oslobadjam od te pravedne osude, sta cemo sa drugim osudjenicima,.... tako nekako ispada kroz ovu pricu....

Inace se ovakva postavka stvari da nekog velikog gresnika pomiluje Bog, desava samo po molitvama svetitelja i to uglavnom na veliku molbu rodjaka toga gresnika da se svetitelj pomoli Bogu..... i cini mi se da sam procitao da i njima Bog nije uvek ispunjavao molitve kada su se molili za velike gresnike.

Nema toga to ne postoji. 

Onaj ko završi u raju, tu i pripada jer je tako Bog izvoleo. Nikakva molitva tu nije bila presudna, a još gore, da bi izbavila po ljudskoj molitvi jer je po sudu Božijem bilo kontra. 

Što ne implicira, da molitva ne treba, nego je stvar da Bog odlučuje zadnji. Molitva je odrazi ljubavi prema onome kome se molimo, i također izraz našeg prirodnog nagona da se izbavimo od nama nepoznatog i lošeg ishoda. I oni za koje se niko nije molio, završiće tamo gdje trebaju, jer Bogo neće dopustito da niko nevin ne pogine. 

PS....dugačke i iscrpljujuće molitve spadaju također kao što rekoh gore spadaju u istu grupu i više se tiču onoga koji se moli nego onoga za koga se moli. Jer molitve koje su uslišene, kratke su kako jevanđelje propovjeda...kako ono bješe sa rimskim kapetanom? "Samo reci Gospode, i moj sluga će se iscjeliti....a Isus reče da ovakve vjere ne nađe u Izrailju...idi sluga tvoj ozdravi".

Share this post


Link to post
Share on other sites

О упокојењу душе

"Ако Господ не жели да нас помиње пред престолом Божијим, то значи да смо предати забораву. Ето зашто, кад пратимо наше уснуле, за њих просимо вјечнују памјат (вечни помен) код Бога. То не значи да ми нећемо заборављати наше умрле, него да од Господа просимо да их Он никад не заборави. Они које Господ вечно помиње – они су вечно са Богом".
Епископ Амвросије

"За мртвима не треба туговати, него се треба борити за своје најрођеније да им Господ додели анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети, и својом тугом душама ремети мир који су оне добиле од Господа. Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. /.../ Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи. Ако се нису на време покајали, ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и за њихов покој, јер то се прима пред Богом. /.../ Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је – да се молимо Богу за покој њихових душа и да, тамо где има свакодневна Света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се моле з покој њихових душа. Свакодневна Литургија се служи у манастирима".

Старац Тадеј

"Наши ближњи који су се упокојили чезну за нашим молитвама као што затвореници чезну за посетама својих рођака".

Старац Пајсије Светогорац

Старац Михаило Валаамски о молитви за упокојене

Наша светла и радосна вера учи нас да ће доћи време кад ћемо видети своје драге покојнике и кад ћемо са њима нераздвојно вечно живети. Бог је безгранична Љубав. Он неће раздвојити оне, који су били сједињени везама љубави. Ми ћемо се радовати са онима које смо волели и са којима смо овде делили своје радости. Они, који су нам блиски и драги биће нам још ближи и дражи. Наша узајамна љубав биће још већа. Знајући све то, с каквом се ревношћу морамо молити за наше мртве! Наша повремена молитва може их избавити вечних мука. Како ће нам они бити захвални! Наша молитва за упокојене биће онолико снажна колико је то била наша љубав током њиховог живота. Сагласно томе, они ће нам бити блискији. Истинска молитва вере може учинити да нам мртви постану толико блиски да осетимо њихово присуство. Током молитве, једно срце обраћа се другом.

Свети Јован Кронштатски је једном рекао: "За мртве се морамо молити тако као да се ми сами налазимо у паклу и да патимо. Морамо осетити њихове муке и ревносно се молити да отпочину на месту светлости, где нема ни жалости ни суза." Наша света вера каже: "Молите се једни за друге." Молитва Цркве толико је снажна да се у свом узношењу на Небеса уздиже до самог престола Сведржитељевог. Та иста молитва спушта се и у пакао и избавља оне који су тамо заточени. Молитва Цркве упућена је Оцу Небеском у име Његовог возљубљеног и јединородног Сина, опомињући на Његову неизмерно велику жртву коју је на Крсту принео за грехе света. То се чини пред пречистим Телом Сина, изломљеним да би се нама опростили греси, и које лежи на олтару. Та молитва је сједињена и укрепљена молитвом свих Светитеља, а посебно свемоћним посредовањем Пресвете Богородице, неуморне заступнице рода хришћанског. Сваки пут кад се приноси помиритељска Жртва Тела и Крви Сина Божијег, присутан је васцели збор војске небеске, сабор Ангела и Светитеља. Сваки пут, кад током Литургије помињемо нашу усопшу браћу, њиховим душама је допуштено да присуствују, заједно са ангелима и Светитељима, и да се моле за своје спасење.

Са каквом устрепталом надом душа неке вама драге особе можда ишчекује да ступите у храм Божији и да од свештеника затражите да ту душу помене током великог и страшног светог обреда и да се ви сами, заједно са васцелом црквом, помолите за ту душу! Каквом се радошћу и утехом поново испуњава душа усопшег када се, призвана поменом у храм Божији, појави пред престолом Господњим са збором ангела да би Господа и Цркву преклињала за опроштај грехова и за добар одговор на Страшном суду Христовом! Каква неописива радост, срећа и блаженство испуњавају душу када честица, узета ради њеног помена на проскомидији, заједно са осталим честицама бива погружена у најсветију Крв Сина Божијег у Светом Путиру, уз ову молитву: "Опери, Господе, Крвљу Својом, грехе оних што се овде помињу!"

Требало би, дакле, да очувамо истинску љубав према наших драгим покојницима. Када ми умремо, и они ће се у нашем самртном часу сетити нас с истом љубављу с којом смо се и ми овде сећали њих. То ће нам помоћи. И док се ми овде с њима опраштамо са сузама и молитвама, они ће нас дочекати с радошћу и благим вестима. Мртви знају све о нама и шта ми овде чинимо. Они нас савршено виде и чују кад се за њих молимо. Чак и кад бисмо пожелели да се сакријемо у утробу земаљску и да се тамо молимо за мртве, они би знали, видели и чули ко се за њих моли. Они исто тако знају и коме, за кога и са каквим циљем се молимо. Колико тек о свему томе много више зна Сам Господ!

Мртве спасавају и добра дела и молитве живих током њихових помена. Каквом нежном, светом родитељском љубављу усопши родитељи воле своју децу која су остала на земљи – своје сирочиће! Каквом ангелском љубављу усопша деца воле своје родитеље који су остали на земљи! Каквом снажном љубављу венчани људи који су се упокојили воле своје брачне другове који су остали на земљи! Каквом чистом и истинском љубављу наша браћа, сестре, пријатељи и сви истински Хришћани воле оне који су овде остали, сједињени с њима у светој Вери! Какво нас мноштво душа тамо очекује! "Тамо ће се човекова душа срести са свима за које се молила и којима се током живота молила", рекао је епископ Теофан Затворник. Каква утеха! Како је Бог милостив према нашим душама! Када ступимо у непознату земљу, Он нам одмах у сусрет шаље оне за које смо се молили и којима смо се молили. Ту снажну веру, то предосећање будућег живота, спокојну и блиставу смрт и потпуно прихватање свог удела у животу – све те благодатне дарове Светитељи примају због своје вере у Христа.

Према томе, уколико свим срцем желиш да помогнеш својим покојницима и да учиниш све што заповеда Црква, никад немој дозволити да те обузме сумња у његово или њено коначно спасење. Научи да је та сумња наговор нечистог духа. А зашто? Зато што нам Бог, кад мртви не би били достојни спасења, не би ни дозволио да се за њих молимо, како каже Свети Јован Дамаскин. Он је рекао и следеће: "Оним покојницима чије су душе недостојне спасења Бог није оставио никога ко ће се за њих молити: ни родитеље, ни жену, ни мужа, ни рођаке, ни пријатеље." На њима се испунило следеће пророштво: "Несрећни су они покојници за које се нико од живих не моли." Све до Страшног суда Христовог имамо времена да помогнемо једни другима и да побољшамо стање својих покојника. Бескрвна Жртва која се приноси за мртве пере њихове грехове и они добијају прилику да доспеју у боље стање. После Бескрвне жртве, најмоћнији начин да се помогне душама усопших јесу милосрдна дела. Свети Јован Златоусти каже: "Почаствујте мртве милостињом и добрим делима јер ће им то помоћи да избегну вечне муке." Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Justin Waters рече

Nema toga to ne postoji. 

Onaj ko završi u raju, tu i pripada jer je tako Bog izvoleo. Nikakva molitva tu nije bila presudna, a još gore, da bi izbavila po ljudskoj molitvi jer je po sudu Božijem bilo kontra. 

Što ne implicira, da molitva ne treba, nego je stvar da Bog odlučuje zadnji. Molitva je odrazi ljubavi prema onome kome se molimo, i također izraz našeg prirodnog nagona da se izbavimo od nama nepoznatog i lošeg ishoda. I oni za koje se niko nije molio, završiće tamo gdje trebaju, jer Bogo neće dopustito da niko nevin ne pogine. 

PS....dugačke i iscrpljujuće molitve spadaju također kao što rekoh gore spadaju u istu grupu i više se tiču onoga koji se moli nego onoga za koga se moli. Jer molitve koje su uslišene, kratke su kako jevanđelje propovjeda...kako ono bješe sa rimskim kapetanom? "Samo reci Gospode, i moj sluga će se iscjeliti....a Isus reče da ovakve vjere ne nađe u Izrailju...idi sluga tvoj ozdravi".

Pa, dobro, mislim da smo se ovde nekako nasli, ne bih da ulazim u neke detaljnije analize :D.... molimo se za bliznje iz ljubavi prema njima i ljubavi prema Bogu da ce da ih pomiluje nasim molitvama i brigom kojom pokazujemo kroz molitvu Njemu.... i Bog ce sigurni kako se kaze, imati sve to u vidu i Bog nece, kako lepo kazes, da dopusti da niko nevin pogine i izgubi dusu.

(ovo oko molitava, ko ce ga znati, i kratka molitva moze da bude uslisena...)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jest da nije moja stvar, ali me ipak zanima od cega ovaj zivi? Nema posao, nije u manastiru pa da se tamo izdrzava kao sva bratija nego zivi u ovoj nekoj kuci i samo zabludjuje ljude po internetu. One Artemijeve valjda finansira Miloje, a ko ovoga finansira?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, feeble рече

a ko ovoga finansira?

Он је као самофинансирајући уписао пост-докторске студије код расколника у Украјини на тему:

Теологија личносног сингуларитета кроз анти-епископоцентрични индивидуализам и особењаштво.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, Митрополит дабробосански, примио је 9. септембра 2019. године у посету пријатеља и познаника из студенстких дана светогорца - монаха Никодима, сабрата манастира Светога Павла испод самог Атоса.     У пратњи оца Никодима био је монах Саво Бундало из Митрополије загребачко-љубљанске. После пријема и разговора у палати митрополије Високопреосвећени је свог драгог пријатеља и госта повео у обилазак Саборне цркве и сарајевске Старе цркве.     Извор: Инфо служба СПЦ
    • Од Логос,
      На Литургији, поводом обележавања славе Усековања главе Светог Јована Претече у Пећи, сабрало се више од сто верника, расељених Пећанаца, али и Срба из околних села који су и ову прилику искористили да се окупе око свог парохијског храма, познатог и као Митрополија пећка. Светом Литургијом началсвовао је Архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високи Дечани уз саслужење бројног свештенства.     Слави градске Цркве, поред бројних верника присуствовала је и игуманија манастира Пећке патријаршије мати Харитина са сестринством, као и градоначелник Пећи, Газменд Мухаџери.     Након причешћа, уследила је славска литија око градске Цркве испред које је отац Сава са окупљеним верницима преломио славски колач, а овогодишњи домаћин, председник Завичајног клуба Пећанаца Саво Радоњић, предао је колач породици Силвије Рашковић из Дугоњева.   „Црква Христова је тамо где се приноси света литургија у славу Божију по благослову епископа. Ту је црква Божија, без обзира колико нас има, колико нас овде живи, бројке нису битне. Првих је било дванаест апостола око Христа и мали број ученика који су ишли око њега. Црква Божија никада није била у бројевима, увек је била у сили која се пројављивала у самом присуству Божијем у онима који живе са Христом, који сведоче Христа својим животом, зато и Господ види вашу жртву и труд који сте направили и да дођете овде из даљине, да се поново суочавате са својим болом, да видите свој град и своје куће у којима сте живели, где сада висе нисте, али где је ваше срце остало, јер ова црква је ваш дом и наш дом. Свети Јован Претеча овде нас је окупљао и пре ових најновијих страдања, али и сада нас окупља да у миру и љубави живимо сви, да праштамо једни другима, јер не може са горчином да се живи и угодити Богу“, поручио је окупљенима у беседи игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава.   Отац Сава је у беседи такође нагласио да је јако битно да међу људима влада јединство, љубав и разумевање.   „Толико је Бог благословио овај крај испод Проклетија, благословио и дао свима довољно да треба да живимо у међусобном поштовању и миру и на тај начин да благодаримо господу на свему што је у нама. Да се међусобно измирујемо, да међусобно праштамо једни другима, да се не делимо на партије и на групе, јер доста смо ионако подељени. Христос нас је све сабрао. Данас у путиру није било једне или друге групе, није било ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина, ни ове ни оне партије. Сви смо били заједно као што и треба да будемо у цркви и сви заједно повезани у љубави, вери, нади, праштању“, казао је у беседи игуман Сава.     Црква Светог Јована у Пећи, која је порушена у етничком насиљу 2004. а обновљења 2012. године, подигнута је пре више од тридесет година, када је свету литургију служио покојни патријарх Павле, уз саслужење садашњег патријарха Иринеја.     Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У уторак 10. септембра 2019. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини старца Никодима из светогорског манастира Светог Павла. У пратњи старца су били монах Сава из Митрополије загребачко-љубљанске и Младен Живанић, докторант из Солуна.     У срдачном разговору Епископ Фотије је упознао старца Никодима са историјатом Епархије зворничко-тузланске као и манастира који јој припадају. Старац Никодим је посебно био заинтересован за мисијску дјелатност у нашој епархији која се развија кроз нашу издавачку кућу ''Синај'', а Епископ Фотије је старцу на молитвено сјећање поклонио капитално издање Детлачког евхологиона и икону Светог Јована Златоустог.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      Данас је Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици посјетио Старац Никодим из манастира Светог Апостола Павла на Светој Гори.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Наиме, на стјеновитој тераси у самом подножју Атоса - Свете Горе, на југозападном дијелу полуострва, између Дионисијата и скита Свете Ане, двадесет минута удаљен од мора, лежи грчки манастир Светог Павла из којег нам и долази старац Никодим, - Αγίου Παύλου (посвећен Сретењу Господњем, које се прославља 2/15. фебруара) - а који је готово четири вијека, од осамдесетих година XIV до друге половине XVIII вијека био српски. И задужбина српске господе, прије свега, из рода Бранковића и њихових срдоника у Влашкој и Молдавији.   Старац Никодим је у посјети нашој Светој Цркви, а борави ових дана као гост Митрополије црногорско-приморске. Он је при обиласку светиња широм Митрополије дошао и у Саборни храм, гдје га је дочекало свештенство: протојереј-ставрофор Драган Митровић старјешина Храма - академски вајар, затим, протојереј мр Предраг Шћепановић секретар Црквене Општине Подгорица, као и протојереј Мирчета Шљиванчанин секретар Саборног храма у Подгорици. Овом приликом су отац Драган и отац Мирчета упознали уваженог оца Никодима са историјатом Саборног храма, као и са занимљивим детаљима везано за саму архитектуру и умјетничку декорацију.   Старац Никодим је током посјете, изразио своје велико одушевљење Саборним храмом у Подгорици, бивајући задивљен активним црквеним богослужбеним животом који се у њему одвија, као и умјетничким и архитектонским аспектом, будући да је примијетио да је толико вриједних и јединствених детаља уткано у ову сакралну грађевину, дајући јој несвакидашњост и јединственост међу црквама и храмовима у цијелом хришћанском православном свијету.     Извор: Саборни храм Васкрсења Христова у Подгорици

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...