Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Манастир Ком на Скадарском језеру прославио 600 година постојања

Оцени ову тему

Recommended Posts

На Успење Пресвете Богородице обиљежено је 600 година манастира Ком на Скадарском језеру.

Овај манастир има велики значај у духовности Црне Горе и свега Српства, јер је задужбина Благовјерног Кнеза Ивана Црнојевића, а у њему је као потврда историјског континуитета зетске митрополије за архимандрита рукоположен Петар Други Петровић Његош.

 

DSC_9503-e1503944655669-720x375.jpg

Светом архијерејском литургијом, коју је са многобројним свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, славском Литијом са читањем Јеванђеља, благосиљањем славског колача и свечаном академијом у манастиру Ком на Скадарском језеру је на празник Успења Превете Богородице, 28. августа прослављен велики јубилеј – 600 година ове древне светиње.

Након Литије и благосиљања славског колача у славу празника Успења Пресвете Богородице којему је посвећен манастирски храм, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је неопалима купина, која је горела а није сагоријевала старозавјетно предуказање на Пресвету Богородицу.

„Пророк је предвидио и прорекао рођење о ње Христа Бога нашега, и њен улазак у Светињу над светињама. И светиња небеска је сишла на њу и освештала њену утробу. И од ње се родио, не само човјек Исус из Назарета него се родио сами Бог, Творац неба и земље, Онај кроз кога је све постало што је постало“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је казао да је Пресвета Богородица постала и наша мајка, мајка свих људи и свих земаљских народа.

„Па и онда када се упокојила и отишла из овога свијета, остала је са нама и међу нама силом Сина њенога јединороднога“, рекао је Владика.

Он је казао да се на овом светом мјесту шест вјекова прославља име Божје и Успеније Пресвете Богородице.

„Она је остала дародавац живота свима који су се овдје кроз вјекове подвизавали и овдје се сабирали. На првом мјесту оснивачима и ктиторима ове свете обитељи Љеша, Алексе, Ђурђа, Стефана, Стефанице и Маре Црнојевића који су овдје похрањени да чекају трубе судњега дана. Али ево, ово мјесто на којем су они похрањени, посвећено имену Божјем и Пресветој Богородици, оно животвори и рађа, препорађа кроз вјекове“, нагласио је он.

Он је додао да се ово мјесто увијек изнова обнавља и да по томе манастир Ком личи на ријеку понорницу.

„То је управо због тога што је овдје присутан Животодавац и сила Његова, вјечна и непролазна. Све чега се он дотакао преко мајке своје, оно не ишчезава. Уписано је у књигу живота, вјечну, у царству Божијем. Али и овдје међу нама остаје да свједочи“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика Амфилохије је подсјетио у каквом стању је била ова светиња крајем прошлога вијека.

„Рачунало се тада да је завршено са њом. Али не може да она не васкрсне и да не васкрсне спомен на њене ктиторе. И ево, она васкрсава. И један од тих свједока васкрсења лозе Црнојевића јесте и овдје присутни наш кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потомак оних коју су градили ову светињу“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је кнеза Станка Црнојевића Бушатлију потом одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца „због повратка коријену светородне лозе Црнојевића и њеном кнежевском свједочењу истине и правде Божје“.

Он је такође, по предлогу настојатеља манастира монаха Филипа (Кликовца), исто одликовање уручио добротворима заслужним за обнову ове светиње: Добривоју Цвијићу из  Београда, Владимиру Собољеву из Москве, Бору Ђукићу из Подгорице и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара.

Архијерејском похвалницом одликовани су Иван Динић из Параћина, Немања Дрекаловић из Подгорице, Бојан Ајковић из Зете и Велимир Мијовић из Бара.

У склопу свечане академије промовисана је монографија о манастиру Ком која је недавно изашла из штампе поводом овог јубилеја. Говорили су Митрополит Амфилохије, др Јелица Стојановић и уредник овог важног издања Јован Маркуш.

У музичком дијелу програма су наступили: Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Даница Црногорчевић, Марија Мараш, гуслар Стеван Вујачић и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице.

Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Прослави великог јубилеја присуствовао је замјеник амбасадора Руске Федерације у Подгорици Сергеј Бубликов.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

DSC_9490.jpg
DSC_9491.jpg
DSC_9492.jpg
DSC_9493.jpg
 
DSC_9494.jpg
DSC_9496.jpg
DSC_9497.jpg
DSC_9498.jpg
 
DSC_9499.jpg
DSC_9500.jpg
DSC_9501.jpg
DSC_9502.jpg
 
DSC_9504.jpg
DSC_9505.jpg
DSC_9506.jpg
DSC_9507.jpg
 
DSC_9508.jpg
DSC_9510.jpg
DSC_9512.jpg
DSC_9513.jpg
 
DSC_9515.jpg
DSC_9516.jpg
DSC_9517.jpg
DSC_9518.jpg
 
DSC_9519.jpg
DSC_9520.jpg
DSC_9521.jpg
DSC_9522.jpg
 
DSC_9523.jpg
DSC_9524.jpg
DSC_9525.jpg
DSC_9526.jpg
 
DSC_9527.jpg
DSC_9528.jpg
DSC_9529.jpg
DSC_9530.jpg
 
DSC_9532.jpg
DSC_9534.jpg
DSC_9535.jpg
DSC_9536.jpg
 
DSC_9537.jpg
DSC_9538.jpg
DSC_9539.jpg
DSC_9540.jpg
 
DSC_9541.jpg
DSC_9542.jpg
DSC_9543.jpg
DSC_9544.jpg
 
DSC_9545.jpg
DSC_9546.jpg
DSC_9547.jpg
DSC_9548.jpg
 
DSC_9549.jpg
DSC_9550.jpg
DSC_9551.jpg
DSC_9552.jpg
 
DSC_9553.jpg
DSC_9554.jpg
DSC_9555.jpg
DSC_9556.jpg
 
DSC_9557.jpg
DSC_9558.jpg
DSC_9559.jpg
DSC_9560.jpg
 
DSC_9563.jpg
DSC_9564.jpg
DSC_9565.jpg
DSC_9566.jpg
 
DSC_9567.jpg
DSC_9568.jpg
DSC_9571.jpg
DSC_9572.jpg
 
DSC_9573.jpg
DSC_9576.jpg
DSC_9577.jpg
DSC_9578.jpg
 
DSC_9579.jpg
DSC_9580.jpg
DSC_9581.jpg
DSC_9582.jpg
 
DSC_9583.jpg
DSC_9584.jpg
DSC_9585.jpg
DSC_9586.jpg
 
DSC_9587.jpg
DSC_9588.jpg

 

 

 
 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Ове 2019. године навршава се 500 година од доношења из Венеције прве штампарије у Доњу Сопотницу надомак Горажда. Било је то дело Божидара Љубавића  Горажданина и његових синова.
       
      Српска горажданска штампарија је радила у склопу цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници до 1523. године када је због страха да би је Турци могли пронаћи и уништити пренешена у Трговиште у данашњој Румунији где је наставила са радом.
      Поводом 500-годишњег јубилеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом својом одлуком бр.83/19 од 23. јануара 2019. године формирао је Организациони одбор за припрему обележавања јубилеја. У суботу, 16. фебруара 2019. године са почетком у 11 часова, одржана је прва седница именованог Одбора у згради Митрополије у Сарајеву. На крају седнице усвојени су следећи предлози и то да се:
      9. новембра 2019. године организује једнодневни научни скуп посвећен Српској горажданској штампарији,
      13. јула 2019. године у Доњој Сопотници код цркве Светог Георгија организује и одржи духовна академија,
      у недељу, 14. јула 2019. године, јубилеј литургијски прослави служењем свете архијерејске Литургије,
      по могућности сними документарни фил о Српској горажданској штампарији,
      по могућности организује ликовна колонија ,
      доштампају зборници радова са репринт издањима горажданских штампаних књига од 2009. године,
      штампа проспект о 500-годишњици Српске горажданске штампарије,
      изда поштанска маркица (већ учињено 28. јануара 2019),
      наставе археолошки радови на локалитету старог манастирског конака у Доњој Сопотници,
      наставе радови на изградњи адекватног објекта за потребу предвиђене изложбе и за свакодневен потребе посетилаца Доњој Сопотници,
      организује изложба артифаката о Српској горажданској штампарији,
      изда зборник научних радова који ће бити приложени на научном скупу,
      изда зборник предавања која ће током 2019. године бити одржана на тему Српска горажданска штампарија,
      медијско престављање Српске горажданске штампарије и српског књижевног штампарства,
      са организаторима Сајма књига 2019. године  у Бања луци и Београду приреди промоција 500-годишњег јубилеја Српске горажданске штампарије,
      припреми и отвори web страница: 500 година Српске горажданске штампарије,
      изда монографија о Горажданској штампарији...
      Договорено је и да се Одбору кооптирају и нови чланови, као и да се чим прије Одбор поново састане ради ажурирања донешених одлука.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Негујући традицију заједничарења, на дан Св. Трифуна у манастиру Буково окупили су се неготински винари. Након свете Литургије игуман Козма пререзао је славски колач преломивши га са председником Удружења винара неготинске крајине г-дином Николом Младеновићем, а потом се верни народ литијски упутио у манастирски виноград, на челу са игуманом, где је обављен чин благосиљања новог виноградарског рода. Обративши се окупљенима игуман је нагласио значај оваквог окупљања пожелевши свима берићетну годину и призвавши Божији благослов на све винограде Неготинске крајине. После обављеног чина, у манастирској гостопримници присустни су били у прилици да пробају млада вина неготинских винара у свечарској атмосфери каква и приличи оваквом празнику.    
       
       
       
       
       
          Извор: Манастир Буково
    • Од Dominika,
      Прошле године, 11. новембра, Пољска држава обележила је стогодишњицу обнове незавнисности после 127 година окупације Русије, Немачке и Аустрије. После 11. новембра 1918. године Пољска постепено је била призната као независна држава код других народа, такође је био то пут за православне хришћане у Пољској према аутокефалној Цркви.
      Парохија св. Марине у Атини већ од 1997 године је везана са Пољском, пошто тадашњи архиепископ Бијалистока, а садашњи поглавар Пољске Православне Цркве – митрополит Сава – даровао је овој заједници копију чудотворне остробрамске иконе Пресвете Богородице, која је важни део пољског идентитета и духовности, и за православце, и за католике. Тако, није чудно, да ова парохија је била изабрана за прославу јубилеја 100 година обнове односа пољско-грчких.

       
      Свечаности биле су одржане у недељу 10 фебруара; Литургију су служили епископ Хајнувке Павле (Пољска Православна Црква) и епископ Салонон Антоније (Грчка Православна Црква), а такође свештеници из Грчке и Пољске. Литургија је била служена на грчком, пољском и црквенословенском. Присуствовали су њој пољски и грчки дипломати и журналисти. После Евхаристије одржана је литија са остробрамском иконом Пресвете Богородице и заставама Пољске и Грчке.

      Снимак са Литургије (30 минута): 
       
      Извор слика
    • Од ризница богословља,
      У порти храма Светог архангела Гаврила у Бранковини, где почива Деснака Максимовић са супругом јој Сергејем Сластиковим, 11. фебруара 2019. године молитвени помен служили су Преосвећена господа Епископи ваљевски Милутин и шабачки Лаврентије.
       
      -Десанка је својом речју показала да за истинито, искрено, дубоко и чисто писање није потребна оштрина пера, него ширина душе и дубина љубави којом се то перо натапа, дивне су речи Александре Павловић, професорке српског језика у шабачкој Медицинској школи „Др Андра  Јовановић“, која је са својим ученицима дошла у Бранковину да посети надалеко познати културно-историјски комплекс и помоли се за душу најлепшег пера српске лирике, песникиње која је била један од најистакнутијих српских стваралаца и интелектуалаца свог времена и остала путоказ и надахнуће новим генерацијама.
      Крај хумке у којој почива са супругом Сергејем, молитвени помен одслужили су Епископ ваљевски г. Милутин и Епископ шабачки г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија којима управљају. Владика Лаврентије дуго је и добро познавао Десанку Максимовић.
      -Њен лик и дело драгоцени су српском народу и, молећи се за њену душу, молимо се Господу да нас благослови и убудуће тако великим људима, рекао је владика Лаврентије.
      Владика Милутин, пак, са великом поетесом упознао се преко њених књига: -Добро је читати их, јер тако осећамо и њену душу. Добре људе Бог памти и ми смо се данас молили да она остане у памћењу Божјем, што је најважније после упокојења. Јер, ко је у Божјем памћењу, није умро, већ је само прошао кроз капију смрти и ушао негде где људско око није видело и ухо чуло. То је Бог уготовио нашој Десанки и свима онима који су били добри људи овде на земљи. На гробу човек најбоље осети колико је пролазан, али и колико је вечан. Владика Лаврентије је Десанку одлично познавао и нико лепше не говори о њој од њега, закључио је владика Милутин и захвалио Епископу шабачком што сваке године долази у Бранковину.
      Старешина храма Светог архангела Гаврила протојереј – ставрофор Душан Патијаревић и овога пута био је пословично добар домаћин у Бранковини, прелепом колубарском селу које уз Десанку Максимовић чува успомене и на славну породицу Ненадовић из које су потекли великани српске историје, духовности и културе.
      Поздрављајући госте за трпезом љубави у Парохијском дому, прота Патијаревић захвалио је свима који су дошли да упуте молитве и лепе речи у част 26. године од одласка са овог света драге песникиње.
      -Те 1993. године, када се она упокојила, био је сличан дан као данас. Сећам се, када је стигла вест да се Десанка упокојила, било је снега у порти, а неки тмурни облаци се надвили над овим крајем. На сам дан њене сахране сунце нас је обасјало кад смо служили опело. Радујем се што сте обишли спомен комплекс овде у Бранковини. Имали сте шта и да видите. Ово је место великана: проте Матеје, војводе Јакова, књижевника Љубе Ненадовића... Одавде је кренуо устанак, борба за ослобађање Србије од турског ропства и то Бранковину такође чини важним и местом поклоњења људи са свих страна, казао је прота Душан Патијаревић.
      Свештенство Епархије шабачке даривало је све присутне књигом одабраних песама Десанке Максимовић „Духовни завичај“. Са благословом владике Лаврентија, збирку је издала Издавачка кућа „Глас Цркве“ прошле године у част 120-годишњице рођења и 25-годишњице упокојења Десанке Максимовић.
      Чланови Уметничке групе „Агапе“ из Шапца извели су кратак уметнички програм инспирисан стваралаштвом Десанке Максимовић. Организатори сабрања у њену част били су Задужбина „Десанка Максимовић“, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево и Град Ваљево.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Драгана Милошевић,
      Након што је Манастир Ватопед на Светој гори примио „епископа“ „нове цркве“ у Украјини Павла Јуристог, седморо монаха тог братства га је напустило и прешло у руски Манастир Светог Пантелејмона који се такође налази на Атосу.
      Како пишу медији, у питању су руски, украјински и молдавски монаси из Ватопеда. Постоје информације да и међу Грцима који живе на територији тог манастира има доста оних који су незадовољни ставом руководстава манастира и који представнике „нове украјинске цркве“ сматрају расколницима. „Четири манастира на Светој гори — Ксенофонт, Пантократор, Нови Eсфигмен и Ватопед — у контакту су са украјинским самозванцима“, изјавио је извор из Московске патријаршије.
      Ректор Московске духовне академије архиепископ Амброзије је открио да је цариградски патријарх наложио да делегација „нове цркве“ посети сва братства Свете горе.
      „Пред нашим очима један по један манастир придружују се расколницима и врше незамисливу издају православних људи у Украјини које прогоне, уцењују, туку, истерују из својих храмова. Тако се на софистициран начин непријатељ људског рода руга људима“, пише ректор Академије на свом каналу на Телеграму.
      Раније је саопштено да делегацији „нове цркве“ у Украјини на челу са „епископом“ Павлом Јуристом није дозвољено да уђу на територију Манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори.
       
      извор
       
×