Jump to content
  1. ИгорМ

    ИгорМ

  2. Чунга Лунга

    Чунга Лунга

  3. Djapa

    Djapa

  4. AnaLaz

    AnaLaz

  5. Милан Ракић

    Милан Ракић

  6. ines

    ines

  7. БанеЛ

    БанеЛ

  8. ГрешниСлуга

    ГрешниСлуга

  9. ronin

    ronin

  10. ivanaika

    ivanaika

  11. Milan Nikolic

    Milan Nikolic

  12. александар живаљев

    александар живаљев

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Mnogi sveštenici i episkopi u Grčkoj ne uzimaju ozbiljno korona-virus. Možda će biti neophodno da država prisili Crkvu da zaštiti svoje vernike, komentariše za DW grčka novinarka Kaki Bali.
            
       
      Čini se da je virus osvetoljubiv. Posebno prema onim ljudima koji ne veruju da postoji. Ili prema onima koji kovid 19 opisuju kao „lakši grip“. Na primer, dvojica predsednika koji su relativizovali koronu, brazilski Žair Bolsonaro i američki Donald Tramp, zarazili su se kovidom 19.
      Osvetoljubivi virus su iskusili i neki duhovnici Grčke pravoslavne crkve, koji već mesecima glasno tvrde da nije moguće da se čovek zarazi na liturgiji. To je slučaj sa Teoklitom, episkopom jerisoskim, svetogorskim i adramedijskim, koji je od samog početka govorio da njega štiti njegova vera. I da zbog toga nisu potrebne ni maske, ni pravila držanje distance. Teoklit je više puta zahtevao od lekara da ga testiraju kako bi se uverili da njega štiti sveto pričešće.
      Pozitivan nakon liturgije
      Konačno je testiran, a rezultat testa je bio – pozitivan. I to nakon što je 26. oktobra služio liturgiju u čast svetog Dimtrija, zaštitnika Soluna. Bez maske i distance. To je moglo da se vidi i na televiziji, a prisustvovala je i predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu.
      Kontrole prevoza u Atini: u Gračkoj je uvedena obaveza nošenja maski
      Vest o tome da je rezultat testa pozitian objavljena je u subotu, u saopštenju Svetog arhijerejskog sinoda Grčke pravoslavne crkve. To je izazvalo paniku kod drugih sedam episkopa koji su prisustvovali bogosluženju.
      Svi oni su mahom stariji ljudi, stajali su bez maske odmah do Teoklita i primili sveto pričešće iz iste kašike, kako je to i običaj u pravoslavnoj crkvi.
      Crveni alarm za uzbunu
      Onda su odjednom i sveštenici i vernici pojurili u privatne klinike u Solunu kako bi se testirali. Ali, s obzirom na to da je već deset dana u gradu i okolini na snazi crveni alarm za uzbunu, kapaciteti za testiranje u severnoj grčkoj metropoli su ograničeni.
      Zbog crvenog alarma i sloboda kretanja prilično je ograničena. Maske moraju da se nose čak i na praznoj promenadi.
      Ali, ako pogledate šta se dešava na liturgiji, za crkvu kao i obično važe drugačija pravila. Aktuelna konzervativna Vlada Grčke ne usuđuje se da se suprotstavi sveštenstvu, kao što se do sada nije usuđivala nijedna druga vlada.
      Borba protiv racionalnosti
      U Grčkoj nema demonstracija protivnika korone, poput onih koje se održavaju u Nemačkoj. Jer, upravo je Crkva ta koja najčešće predvodi otpor protiv racionalnosti. Naravno da postoji veliki broj trezvenih sveštenika, onih koji su zabrinuti za zdravlje svojih parohijana.
      Ali, isto toliko je i onih kao Teoklit, koji tvrde da ih Bog štiti. To bi onda trebalo da znači da vernici ne treba ništa da rade kako bi zaštitili sebe i svoje bližnje. Neki duhovnici idu öak korak dalje i misle da vernici ne smeju ništa da čine, inače njihova vera nije istinska.
      Vernici bi morali da nose maske i u crkvama
      Nakon što se saznalo da je Teoklit zaražen kovidom 19, njegova eparhija izdala je saopštenje u kojem se vernici mole da nose maske unutar i van crkve. I da se mole za episkopa.
      Trezveno gledajući, moglo bi se reći: Bog čuva one vernike koji čuvaju sebe i one oko sebe. Ali, eparhija nije htela da izda takvo saopštenje. Moguće da je to zaista teološki pogrešno, ali nije o tome reč. Stvar je u tome što veliki broj sveštenika i episkopa i dalje odbija da dâ dobar primer.
      Crkveno rukovodstvo trebalo bi da izoluje one crkvene velikodostojnike koji se igraju zdravljem vernika. A ako to ne uradi, na potezu bi trebalo da bude država. Vlada bi trebalo, kao i proletos, da zatvori crkve – bez obzira koliko to politički bilo bolno.
      Šteta je što Crkva mora da se prisiljava da štiti svoje vernike.
       
      IZVOR:
      Bog i maske
      WWW.DW.COM Mnogi sveštenici i episkopi u Grčkoj ne uzimaju ozbiljno korona-virus. Možda će biti neophodno da država prisili Crkvu da zaštiti svoje vernike, komentariše za DW grčka novinarka...  
    • Од JESSY,
      Umesto da popunjavaju statistiku i povećavaju broj onih kojima je država preko programa "Moja prva plata" našla posao, ili da idu od oglasa do oglasa za posao, dvojica srednjoškolaca iz Čačka svojim postupkom već nekoliko dana izazivaju pozitivne komentare na društvenim mrežama, a radi se o načinu na koji su probali da pronađu posao.
        Naime, oni su grad oblepili oglasom u kojem kažu da pomažu građanima u obavljanju različitih poslova uz simboličnu nadoknadu shodnu mogućnostima "poslodavca", a kako bi prikupili novac za džeparac.
       
      - Dragi sugrađani, mi smo srednjoškolci koji rade za džeparac i nudimo pomoć u kući, nabavku namirnica, šetamo pse i mačke, cepamo i slažemo drva, raspremamo stare šupe i čistimo dvorišta - ističe se u oglasu.
      Takođe, ovaj dvojac kaže da mogu pomoći i u drugim stvarima, kao i to da nisu skupi, dodajući da će cenu rada odretiti "poslodavac".
      - Možemo vam pomoći štošta, ukoliko nas angažujete. Nismo skupi, platite nam koliko smatrate da smo zaslužili - stoji u oglasu.
      Sudeći po velikom broju pozitivnih komentara na društvenim mrežama, postoje mladi koji dokazuju da nije sve uzalud i da, čak i za naše društvo, ima nade.
      https://direktno.rs/vesti/srbija/309528/cacak-srednjoskolci-posao-ispomoc-dzeparac.html
       

    • Од JESSY,
      Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.
      A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?
      Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.
    • Од JESSY,
      Снагу губимо када:
      – Говоримо “да” док желимо да кажемо “не”
      – Осмехујемо се, уместо да плачемо
      – Не одмарамо се
      - Терамо себе да истрпимо још мало, уместо да се запитамо: “За чије бабе здравље ја то толеришем?”
      – Увредимо се, уместо да кажемо шта нам смета
      – Не бавимо се својим послом
      – Неко нам није занимљив а ми из неких умишљених разлога настављамо да комуницирамо са њим
      – Боравимо поред људи који све виде са негативне стране
      – Стално причамо о политици, рачунима, гужви у саобраћају итд.
      – Оговарамо
      – Често и са много емоција причамо о томе како други живе
      – Радимо незанимљив, досадан посао
      – Бојимо се
      – Чекамо да неко дође и промени наш живот (Деда Мраз, принц на белом коњу, Рокфелер)
      – Kритикујемо себе, сматрајући се безвредним, неспособним, несрећним.
    • Од JESSY,
      Nova vremena nose nove izazove. Poslednjih nedelja možemo videti kako jedno inače neuobičajeno ponašanje – kompulzivno sakupljanje (engl. „hoarding“), postaje uobičajeno. Ljudi svakodnevno pokazuju svoju kreativnost šalama o tome kako ćemo izgledati po izlasku iz izolacije. Ono što je za mnoge bezazleno, za osobe koje inače imaju problematičan odnos sa hranom i kilogramima ili pate od poremećaja ishrane (anoreksije, bulimije ili kompulzivnog prejedanja) može biti razlog za nervozan smeh ispod koga se krije užasnutost.
      Hrana je oduvek važan deo individualnog i društvenog života i njome ispunjavamo mnogo potreba koje nemaju nužno veze sa fiziološkom glađu. Jednim delom, ovo je sasvim prirodno jer još dok smo bebe hranu naučimo da povezujemo sa utehom i zadovoljstvom. Kako odrastamo, učimo i druge načine da sebe umirimo, na primer zagrljajem, razgovorom ili aktivnošću koja nas ispunjava. Nekada rešenje i nije ukloniti neugodnu emociju, već ostati sa njom neko vreme.
      Kako ne postoje idealni roditelji i idealna sredina, svako od nas je tokom odrastanja i formiranja neke lekcije preskočio ili ne baš tako dobro naučio. Kod nekih ljudi ove preskočene lekcije odraziće se u čestom pribegavanju hrani radi regulisanja emocija. Prekomerno unošenje hrane kada ne osećamo fiziološku glad dalje najčešće vodi doživljaju krivice, a koji dalje može voditi štetnim ponašanjima kao što su namerno izbacivanje hrane (povraćanjem ili korišćenjem laksativa), odbijanjem hrane ili daljim prekomernim unošenjem hrane. Tako, hrana može postati adiktivna supstanca, slična alkoholu ili narkoticima, sa jednom bitnom razlikom- od hrane ne možemo trajno apstinirati.
×
×
  • Креирај ново...