Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

DEMOSTAT: Религије и национална припадност у Централној и Источној Европи

Rate this topic

Recommended Posts

Religije i nacionalna pripadnost u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Otprilike četvrt veka nakon pada gvozdene zavese i kasnijeg kolapsa Sovjetskog Saveza, veliko istraživanje javnog mnjenja Pju centra za istraživanje (Pew Research Center), otkriva da se religija ponovo afirmisala kao važan deo individualnog i nacionalnog identiteta u mnogim državama Srednje i Istočne Evrope, gde su komunistički režimi potiskivali religiju i promovisali ateizam.

Religije i nacionalna pripadnost u Centralnoj i Istočnoj Evropi

facebook.jpg twitter.jpg email.jpg
 
autor teksta
Demostat | Demostat | Beograd 25. Aug 2017 | U fokusu

 

Danas, solidna većina odraslih u većem delu regiona kaže da veruju u Boga, a većina se identifikuje sa religijom. Pravoslavno hrišćanstvo i rimokatolicizam su najčešća religiozna pripadnost, kao što su i bili pre više od sto godina, u poznim godinama ruske i austrougarske imperije.

raspored_religija1.jpg

U mnogim zemljama Srednje i Istočne Evrope, religija i nacionalni identitet usko su povezani. To važi i za bivše komunističke države, kao što su Ruska Federacija i Poljska, gde većina kaže da je biti pravoslavac ili katolik važno da bi neko bio „pravi“ Rus ili Poljak . Takođe, to je slučaj i u Grčkoj, gde je crkva imala važnu ulogu u uspešnoj borbi za nezavisnost Grčke od Osmanskog Carstva i gde danas tri četvrtine stanovništva (76%) tvrdi da je pravoslavlje važno  da bi neko bio  "pravi" Grk .

Poverenje_i_nacijia.jpg

Mnogi ljudi u regionu gledaju na religiju kao na element nacionalne pripadnosti, iako relativno malo pravoslavnih ili katoličkih odraslih osoba u Srednjoj i Istočnoj Evropi kažu da redovno posećuju crkvu. Na primer, prosečno samo 10%  pravoslavnih hrišćana u regionu  kaže da idu u crkvu jednom nedeljno.

religije_i_nacija_katolici3.jpg

U poređenju sa mnogim populacijama koje je Pju centar za istraživanje (Pew Research Center) prethodno istraživao - od Sjedinjenih Američkih Država, Latinske Amerike, subsaharske Afrike do Muslimana na Bliskom Istoku i Severne Afrike, Srednja i Istočna Evropa pokazuju relativno nizak nivo verske kulture.

Danas mnogi pravoslavni hrišćani, a ne samo ruski pravoslavci, izražavaju pro-ruske stavove. Većina vidi Rusiju kao važan balans protiv uticaja Zapada, a mnogi kažu da Rusi imaju posebnu obavezu da štite ne samo Ruse, već i pravoslavne hrišćane u drugim zemljama. U većinski katoličkim i verski izmešanim zemljama u regionu, mnogo je manje javne podrške za snažnu Rusiju kao protivtežu Zapadu i zaštitnika bilo etničkih Rusa ili pravoslavnih hrišćana izvan granica Rusije.

dali_jepotrebna_jaka_rusija.jpg

DEMOSTAT

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, ЦЕНТРАЛНОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ У Чикагу, 7. децембра 2019. године     Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на поменутим територијама, састао се 6. и 7. децембра 2019. године, у Саборном храму Васкресења Христовог у Чикагу. Састанак је отпочео служењем Свете Архијерејске Литургије којом је началствовао Његово Преосвешенство, Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Г. Кирило. Тиме је Централни Савет још једном потврдио своје јединство у Христу са пуноћом Српске Православне Цркве.   Савет је размотрио и донео одлуке о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.   Савет је такође обавештен од стране архијерејâ Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве издао акт o обустављању одређених одлука Црквеног Сабора одржаног у јулу месецу 2019. године, које се тичу територијалног ограничења постојећег Устава, као и то да Црквени Сабор, који ће укључути свих пет епархија, буде сазван почетком идуће године. Архијереји су обавестили Централни Савет да ће Епископски Савет СПЦ у Северној, Централној и Јужној Америци, уважити сва упутства Светог Архијерејског Синода. Централни Савет је наведене информације примио к знању и очекује сазивање Сабора од стране Епископског Савета, заказаног за 29. фебруар 2020. године.   Одређујући ставке буџета Централног Савета за следећу годину, Савет је потврдио своју финансијску и моралну подршку раду Богословског факултета Свети Сава, смештеног у манастиру Нова Грачаница. Архијереји су умољени да именују Старатељски Савет који ће сарађивати са нашим епископима и пружати им препоруке за побољшање и развој ове теолошке установе.   Спољни Правни савет Цркве, ангажован за правна питања у САД, одржао је презентацију везану за упутства која је ово тело дало 2017. године у вези са корпоративном структуром епархија и преименовања, понудивши низ могућности и препорука за обезбеђење остваривања критеријума законских прописа. Исто је примљено на разматрање.   Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање удружених напада како на епископе наше Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, тако и на нашу Свету Цркву, изведених путем интернета и разних друштвених мрежа. Поменути напади, који укључују приписивање нечасних мотива и служење сумњивим правним методама, крајње су неосновани и нетачни. Савет потврђује пуну подршку и поверење у епископе и цео Епископски Савет, и позива наше вернике да одбаце све лажне нападе и оптужбе усмерене против истих.   Молимо се током овог Божићњег поста за Његову Светост Патријарха Српског Г. Иринеја, за сву црквену јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, да нам Новорођени Спаситељ подари крепост и благодати да наставимо ходити освештаним путем Светог Саве.   ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ 6. децембра/23. новембра 2019. године у Чикагу   СВОЈ БОГОДАНОЈ ЦРКВЕНОЈ ПУНОЋИ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ НАРОДА У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ   По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1.Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).   Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.   Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.   Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      На годину дана после освећења румунске Националне катедрале донети су неки занимљиви подаци у бројкама. Тако се наводи да је за њену градњу утрошено 110 милиона евра, и да се на почетак градње чекало 134 године, јер је идеја дата после рата за независност 1887-1888. године, да би након три године краљ Карло I поднео нацрт закона о њеном подизању.     На њој се радило 10 година, јер је камен темељац положен 29. новембра 2007. уочи празника Светог Андреја Првозваног (по новом календару), који се сматра покровитељом Румуније.   Од 25. новембра до 2. децембра 2018. преко 150.000 Румуна дошло је у цркву да погледа престо. Саборна црква је посвећена свима мученицима пострадалим за румунско национално и духовно јединство, при чему се наводи 350.000 Румуна хероја чија имена су постављена испод престола.   Катедрала има 28 бронзаних врата, којима ће се управљати компјутером, и тако затварати и отварати за време опасности. Црква такође има 392 прозора и осам лифтова. Иконостас, који је сав у мозаику, јединствен је у православном свету по својим импресивним димензијама: 23 метра широк и 18 метара висок, и захвата 408 квадратних метара, при чему је на мозаик утрошено 8 тона. Шест звона на цркви тешка су 33 тона и подигнута су на висину од 60 метара од тла. Највеће звоно је тешко 25 тона, што је највеће звоно на клатну на свету.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Трећег новембра 2019. године, током Литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил уручио је Патријарашку и Синодску грамату архиепископу дубнинском Јовану.     Ми, смерни Кирил, Божјом милошћу Патријарх московски и све Русије, заједно са Преосвећеним архипастирима, члановима Свештеног Синода Московске Патријаршије,   после дискусије 14. септембра 2019. године поводом обраћања датираног тог дана архиепископа Јована (Ренето) у којем је навео  тежњу већине клирика и парохијана Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи да се сједине с Руском Православном Црквом и замолио да буде примљен у јурисдикцију Московске Патријаршије заједно са оним клирицима и парохијанима који то буду желели,   руководећи се пастирским старањем о клирицима и лаицима Архиепископије која обједињује у православној руској традицији руски народ и староседеоце Западне Европе, чији прелазак у Православље је омогућено умногом захваљујући делатности руских емиграната - пастира и богослова,    решили смо да примимо Преосвећеног архиепископа Јована (Ренето) у јурисдикцију Московске Патријаршије са титулом “дубински”, као и све његове клирике и парохијане који то буду желели, и да предамо архиепископу дубинском Јовану руковођење поменутим парохијама;   после консултовања 7. октобра 2019. године поводом обраћања, датираног 28. септембра 2019. године, од стране сабрања свештенослужитеља Архиепископије предвођених архиепископом дубнинским Јованом с молбом да се Архиепископија присаједини Руској Православној Цркви и  да се одреди вид њене канонске организације у саставу Московске Патријаршије,   одлучили смо да Архиепископија православних руских цркава у Западној Европи, која је наследница црквеног дела формираног у Западној Европи 1921. године заједничком одлуком Свештеног Синода и Високог Црквеног Савета под председавањем Светитеља Тихона, Патријарха московског и све Русије, вршећи своју спаситељну службу у историјски формираној заједници парохија, манастира и црквених установа, од сада постаје саставни део Московске Патријаршије и као таква обавља своју делатност у складу са следећим правима:   1. Архиепископија чува своје богослужбене и пастриске одлике које су део њене традиције;   2. Архиепископија чува историјски формиране специфичности свог епархијског и парохијског устројства, међу њима и оне које су биле усвојене митрополитом Евлогијем сходно приликама у којима је функционисала подручна му област у Западној Европи, као и узимајући у обзир посебна решења Сверуског црквеног сабора 1917-1918. године;   3. Архиепископија се руководи према нормама њеног Устава и законодавства оних држава на чијим територијама обавља своју делатност;   4. Архиепископија има право да уноси измене и допуне у овај Устав по прописаној процедури, после договора о променама и допунама с Патријархом московским и све Русије и потоњим усвајањем од стране Свештеног Синода;   5. Архиепископија добија свето миро од Патријарха московског и све Русије;   6. Архиепископијом руководи епархијски архијереј са титулом Архиепископа, који обезбеђује непосредну канонску везу између Московскe Патријаршијe и општина које сачињавају Архиепископију;   7. Епархијски архијереј Архиепископије има пуноћу предвиђених канонима јерархијских права према подручним манастирима, парохијама и клирицима. Такође, епархијском архијереју Архиепископије припада искључиво право да:   а. оснива нове манастире и парохије у саставу Архиепископије;   б. даје канонски отпуст клирицима Архиепископије;   в. прима свештенослужитеље у састав Архиепископије (у складу са правилима Московске Патријаршије која регулишу прелазак клирика из епархија канонске територије у епархије које су ван ње);   г. рукополаже свештенослужитеље за клирике Архиепископије;   д. бира и поставља на црквену службу клирике и лаике који се налазе под његовом архипастирском јурисдикцијом;   е. проводи у живот решења Црквеног суда Архиепископије;   8. Избор епархијског и викарног архијереја Архиепископије врши се на следећи начин:   a. за избор епархијског архијереја Архиепископије Савет Архиепископије прави прелиминарни списак кандидата после добијања предлога из манастира и парохија Архиепископије; за избор викарних архијереја списак прави епархијски архијереј Архиепископије после консултације са архијерејским Одбором и Саветом Архиепископије;   б. прелиминарни списак кандидата доставља се на увид Патријарху московском и све Русије који има право да унесе исправке;   в. Савет Архиепископије или шаље списак од Патријарха московског и све Русије у манастире и парохије Архиепископије или поново шаље нови списак Патријарху московском и све Русије;   г. после добијања списка, манастири и парохије бирају своје делегате у складу са Уставом Архиепископије;   д. заједничко сабрање Архиепископије које чине свештенослужитељи и делегати-лаици бира архијереја у складу са процедуром која је прописана Уставом Архиепископије;   е. избор архијереја потврђује Свештени Синод.   9. Име епархијског архијереја Архиепископије помиње се на богослужењу у свим храмовима Архиепископије после Патријарха московсог и све Русије. Имена викарних архијереја Архиепископије помињу на богослужењу у храмовима који су одређени одлуком Епархијског архијереја Архиепископије, после Патријарха московског и све Русије и епархијског архијереја Архиепископије.   10. Архијереји Архиепископије су чланови Помесног и Архијерејског Сабора, а представници клира и лаика Архиепископије, који се бирају у складу са процедуром, чланови су Помесног Сабора.   11. Епархијски архијереј Архиепископије учествује у заседањима Светог Синода као привремени члан по утврђеном поступку.   12. Решења Помесног и Архијереског Сабора обавезујућа су за Архиепископију, а одлуке Свештеног Синода у договору са Патријархом московским и све Русије примењују се у Архиепископији узимајући у обзир околности њеног руковођења.   13. Апелациона инстанца па решењима Црквеног суда Архиепископије јесте Велики општецрквени суд Московске Патријаршије, а судска инстанца за архијереје Архиепископије је Велики општецрквени суд и Архијерејски Сабор.   14. Архиепископија чува финансијску аутономију и располаже својом покретном и некретнином имовином у складу са активним правним прописима и у складу са законодавством држава на чијим територијама она врши своју делатност.   15. Однос Архиепископије са државним органима регулисан је принципом одвојености Цркве од државе, узимајући у обзир законодавство сваке посебне државе. Како је истакао Архијерејски Сабор 2011. године, недопустиво је учешће свештенослужитеља у предизборним кампањама и политичкој борби. У изјавама о пастирским и друштвеним питањима свештенослужитељи Архиепископије, чувајући верност учењу Православне Цркве и држећи се темељних догматских и пастирских докумената Руске Православне Цркве, руководе се принципом слободе савести која се, како је истакао Архијерејски Сабор Московске Патријаршије 2008. године, “налази у хармонији са вољом Божјом ако брани човека од анархије, кад је у питању његов унутарњи мир, од насилног наметања ових или оних убеђења” (“Основи учења Руске Православне Цркве о достојанству, слободи и људским правима” IV.3).    У складу са одредбом Свештеног Синода од 7. октобра 2019. године, потребно је унети неопходне уредбе у Устав Руске Православне Цркве и уставне документе Архиепископије.   Архијереји, клирици и лаици свих епархија Московске Патријаршије у Западној Европи, уз то и епархије Патријарашког Екзархата Западне Европе, епархије Руске Заграничне Цркве и Архиепископије, позвани су на плодотворну узајамну сарадњу.   Канонско побољшање присуства Московске Патријаршије у Западној Европи на данашњи дан представљен је у виду неколико црквених структура и тражи дубљу дискусију свих заинтересованих страна.   Узносећи благодарност Многомилостивом и Сведарујућем Богу на пруженој радости црквеног мира и јединства који су камен темељац за потоњи процват Православља руске традиције у Западаној Европи, призивамо на Преосвећеног архиепископа дубнинског Јована, клирике и лаике Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи благослов Свете, Јединосуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице: Беспочетног Оца са Јединородним Његовим Сином и Свеблагим Утешитељем Духом. Амин.   +КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ     С руског превео мр Николај Сапсај     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Руска православна црква прихватила је Руски егзархат у Европи и све свештенике и парохије под његовим руководством под своју јурисдикцију, саопштила је прес-служба Московске патријаршије.     „Свети синод је 14. септембра 2019. године размотрио предлог архиепископа Јована (Ренета) о ступању у канонско јединство са Московском патријаршијом, заједно са свештенством и парохијама који желе да га следе. Расправљајући о том захтеву, чланови Светог синода су одлучили да приме архиепископа Јована (Ренета) под јурисдикцију Московске патријаршије са титулом ’дубњински‘, као и све свештенике под његовим руководством који то желе и парохије које изразе такву вољу“, пише на сајту РПЦ.   Прошле године Цариградска патријаршија је одлучила да распусти Западноевропски егзархат руских парохија и поништи патријаршијски томос из 1999. године.     Многи свештеници и парохијани били су против укидања Руског егзархата и подређивања руских парохија Васељенској патријаршији. Разматрана је могућност повратка у Руску православну цркву и Руску православну цркву у иностранству.     Извор: Телевизија Храм
    • By Родољуб Лазић
      Милош Ковић: „Европа“ и ми или Разликујмо слатке снове од сурове стварности
      Корен свих наших невоља је у нашим заблудама. У праву су наше власти и НВО сектор – ми не прихватамо реалност. Одбијамо да се суочимо са прошлошћу. Упорно и тврдоглаво живимо у свету маште.
      Наша кључна, погубна илузија, која нам не дозвољава да се коначно покренемо са мртве тачке, зове се – „Европа“. Под тим појмом, ми, у ствари, подразумевамо „Запад“. Нама „Европа“ нису Софија, Москва или Варшава, него Лондон, Париз и Берлин.
      На том Западу и у тој Европи, просечан српски западњак и европејац није био, нити је тамо живео. Он се у тај свет заљубио преко телевизије или, у најбољем случају, на туристичким пропутовањима. Закључио је да су тамо људи лепо обучени, мирољубиви, плави и високи. За свој посао поштено су плаћени. Шефови и колеге их не прогоне. Људи су ту срећни, зато што добро живе – возе добра кола и живе у великим становима. Улице у њиховим градовима су чисте и безбедне. Одмарају се у лепо уређеним скијалиштима и летовалиштима. Имају одличне, свима доступне школе и беспрекорну здравствену заштиту. Укратко, тамо се живи; у остатку планете се преживљава. Зато се тамо, по сваку цену, ваља преселити.
      Људска права и демократија на Западу су светиње. Док смо ми стењали под комунистичком чизмом, ту се живело у слободи. Зато они, за разлику од нас, имају непогрешиво осећање за правду и морал. Посебно је важна њихова спремност да саслушају другачија мишљења и поштују различитост. Њихова прошлост и садашњост не познају прогоне или чак убијање људи другачије вере или боје коже. Ту свако има, без обзира на порекло, исте шансе. Њихов јавни живот заснива се на разуму и науци, а не на ирационалним митовима и предрасудама.
      Запад остатку планете алтруистички помаже да се ишчупа из варварства. Несебично му нуди не само своје филмове и музику, него чак и свој новац, кредите, културу, свој политички и економски систем. Спремни су чак и да свуда, где год је то потребно, заштите појединце и мањине од њихових диктаторских влада. Да би одбранили универзална начела слободе и људских права, понекад су принуђени на војне интервенције. Истина је, то доводи до страдања људи, али за то су криви диктатори, попут Милошевића, Садама, Гадафија и сличних. Они који су до јуче живели у варварству и комунизму, уосталом, не умеју да разликују добро од лошег, истину од лажи. Васпитач мора и да кажњава. У нашем времену коначно се показало да је Запад цивилизованији, развијенији, модернији и јачи од остатка света. Он је последња и коначна реч историје. Покорити се Западу и Европи значи, зато, покорити се Божијој вољи, историји, моралу и правди.
      Ово свемоћно, митолошко биће, звано „Запад“ или „Европа“, није настало јуче, са рушењем комунизма и Берлинског зида. Старо је неколико векова. Рођено је, вероватно, у добу сеоба Срба са територија Османлија у земље Хабзбурговаца и Млечана. Тада су се они суочили са захтевом да се том свету или прилагоде, или да нестану. Историчари би, по свему судећи, у том добу могли да пронађу прве узорке до данас тако дубоко укорењеног осећања културне инфериорности. Оно је већ тада водило ка конвертитству и, последично, ка бескрајним обрачунима између Срба различитих вера. У 19. веку упоришта и узори више су тражени на Западу него у сопственом искуству. Тада су Срби слику сопствене прошлости тако успешно упреподобили западним обрасцима, да су заборавили ко су и шта су.
      У 20. веку, стварна, опипљива искуства Срба са „Европом“ била су више него поучна. У два светска рата „културни Запад“ подвргао их је геноциду. Непријатељ их је истребљивао у логорима смрти и периодичним покољима; „савезници“ су их бомбардовали, гурали у страдања, предавали немилости окупатора и диктаторских, антисрпских режима.
      Оно што је Запад урадио са Србима у нашем добу, превазишло је чак и ужасе два светска рата. Југославија је разорена у ратовима и крви, а Срби политички распарчани. Запад је, рукама својих локалних послушника, починио етничко чишћење, које се мирне душе може назвати геноцидом, над српским народом Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, Босанске Крајине, Сарајева, Косова и Метохије. Антисрпска хистерија у западним медијима, која је пратила и правдала ове злочине, може се упоредити само са антисемитизмом из Хитлеровог доба. Масовне злочине над Србима Запад је подстакао, наградио и прећутао, док је својим српским жртвама утиснуо жиг починилаца геноцида. У овом тренутку, после Југославије, Запад распарчава и Србију, на њеној територији ствара Велику Албанију, покушава да укине Републику Српску и да Србе у Црној Гори претопи у послушне „Црногорце“.
      Како помирити фантазије са чињеницама? То је „немогућа мисија“. Потребно је само да ствари назовемо правим именом, да научимо да разликујемо слатке снове од сурове стварности. Крајње је време да „Европу“ сместимо међу остала, митска бића из српских предања, уз караконџуле, виле, дрекавце, водењаке, вампире и вукодлаке.
      https://stanjestvari.com/2019/07/16/kovic-evropa-i-mi/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...