Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Iulianus

    Iulianus

  • Сличан садржај

    • Од Онуфрије,
      Југоисточно од Галеријевог лука победе, у центру Солуна, источно од Митрополије, у близини Беле Куле, недалеко од водоскока (познат под именом Синдривани), покрај данашњег Међународног Сајма (наставак вашара Димитрије још из времена Византије), на такозваном хиподрому (некада је ту заиста постојао хиподром), налази се једносмерна уличица Камвунион, у којој је смештена хиландарска црква Св. Саве на месту старог метоха.
       

      Галеријев славолук
    • Од Поуке.орг инфо,
      Простор Евангелистичке цркве у Земуну деле две институције. Духовна и културна. Недељом се у њој одржавају службе евангелиста док се у току седмице простор адаптира за КУД “Бранко Радичевић”. Црква је и храм и кафић а корисницима простора је све теже да одрже овај чудан спој.
      Фото: Блиц/РАС Србија – Цркву од 2003. користимо и ми и КУД. Сваке недеље овде имамо службе, наизменично на словачком и немачком језику, док радним данима КУД користи цркву за пробе и увежбавање кореографије. До ове ситуације је дошло јер реституција још није извршена, а и „Бранко Радичевић“ је избачен из њиховог простора па смо годинама овде принудно заједно. Сматрамо да је потребно наћи решење за једну концесијалну црквену заједницу која у Београду броји 290 фамилија и раздвојити је од културно-уметничког друшва – каже за Блиц Штефан Тисовски , председник евангелистичке црквене општине Земун.
        Унутрашњост цркве далеко је од оне каква се у црквама виђа. Зидови су бели, опасани сепареима а на месту некадашњег олтара налази се шанк поред којег су врата која воде у башту кафића.
      – Олтар пре сваке службе правимо импровизујући са сточићима које постављамо на средини цркве. Вршимо службе у јако скромним условима и захвална сам Богу на сваком вернику који у недељу дође. Немамо ништа против КУД-а, поштујемо њихов рад, али сматрамо да општина и град морају наћи начин да раздвоје ове неспојиве институције. Кафић који се налази у оквиру КУД-а ради нормално, и морамо се или ми или они преместити у простор који би био адекватан за духовне односно културне активности – прича свештеница Ана Петровић.
      Простор користила чак и коцкарница
      Евангелистичка црква у Земуну саграђена је 1928. године и служила је намени до краја Другог светског рата. У овом простору су својевремено биле и месна заједница, салон намештаја, салон аутомобила, дискотека, сликарски атеље, чак, и кладионица и коцкарница. Иако је 2003. постигнут споразум општине да се врати верницима на коришћење она до данас служи као пословни простор. У децембру 2005. проглашена је за споменик културе.
      Шанк се сада налази на месту некадашњег олтара
      Верници су, пак, огорчени јер цркву деле са фолклорашима.
      – Срамота за државу је што је ово дозволила, средстава је било да се ово питање реши и да се нађе решење и за нас и за КУД. Као верник се осећам врло повређено, ово је нечувено да се црква претвори у кафану – искрена је верница, Сузана Мостарлић.
      И ове недеље у низу, окупљени верници службу су започели певајући химну, стојећи у сепареима.
      Цркву у Земуну, поред верника, користи и КУД „Бранко Радичевић“
      Да је ситуација неиздржива сведочи и Марко Милићевић, координатор КУД-а „Бранко Радичевић“.
      – Из простора познатијег као „Црна маца“, избачени смо 1998. године. када се бибилиотека „Свети Сава“ ту уселила. Библиотеку су радикали који су тада били на власти преместили из данашњег „Мадленијанума“. Од тада смо вежбали у фискултурним салама школа, док 2003. нисмо добили право на овај простор који делимо са евангелистима. Захвални смо им на разумевању. Кафић имамо и он је намењен нашим члановима и родитељима који децу доведу на пробу, али свакако никога ко би сео да попије пиће не бисмо избацили – објашњава Милићевић.
      Једино решење, је каже он, да им библиотека врати зграду.
      – Не иде да културна институција избацује другу на улицу. Нама се то догодило и док год је библиотека шраф који не штима у овој машини, решење се не назире, јер од силних обећања из општине до данас се није десило ништа – закључује он.
      http://hronograf.net/2018/02/02/molitva-ispred-sanka-crkva-u-zemunu-istovremeno-i-hram-i-kafic-svestenica-ceka-restituciju/?fbclid=IwAR2CCt-leLEaiX1nh4PKFabotClQAvVqnwpo1BFixpXtT69VaKQFELf_iDI
    • Од ризница богословља,
      Свети Архијерејски Сабор Православне Цркве у Америци (OCA) упутио је архипастирску посланицу 28. јануара 2019. по питању украјинске кризе. Посланица, коју су потписали Његово Блаженство митрополит свеамерички и канадски Тихон и други чланови Сабора, жели да пружи свештенству и вернима упуство о томе како да се опходе с питањима са којим се суочавају њихове парохије у Северној Америци, при том истичући да пре свега пате украјински православни верници и да су им потребне молитве.
      Архијерји се залажу за свеправославно решење проблема и изражавају наду да ће тај процес започети патријарх Вартоломеј. Са своје стране Сабор одбацује признање украјинске шизматичке Цркве и наставља да и даље признаје једину канонску Цркву на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије.
      Чланови Сабора изражавају „дубоко жаљење и узнемирење“ због новонасталих проблема, нарочито због прекида општења у евхаристији, као и „наду и ватрену молитву“ како би се нашао пут ка успостављању заједништва. Архијереји ће и даље одржавати општење са свима помесним православним Црквама и истичу да ће одржавати општење са свим канонским православним јурисдикцијама Америке, а да по специфичним питањима саслуживања њихових свештеника буде упознат надлежни архијереј.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од александар живаљев,
      Незадовољство у руској православној дијаспори деловањем Цариградске патријаршије у Украјини, а посебно и због укидања Руског егзархата за Западну Европу, актом Фанара од 27.11.2018., чиме су руске парохије које су својевремено прихватиле надлежност Цариграда, али уз аутономију, сада директно потчињене грчким митрополијама, манифестовало се и ових дана када је Црква Христа Спаститеља у туристичком Сан-Рему, са својим парохијанима и старешином Дионисијем Бајковим прешла у надлежност Епархије Ричмондске и Западно-Европске Руске загранична цркве која је у јединству са Московском патријаршијом. Надлежни епископ заграничне РПЦ г. Иринеј већ је донео све указе о томе.
      Подсетимо, ово је друга православна црква руске традиције у Италији, након оне у Фиренци, која је прешла у надлежност Руске заграничне цркве.
      Црква у Сан-Рему изграђена је 1913. и представља споменик културе.

×