Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Цитат
Prvi budistički manastir u Srbiji biće otvoren u nedelju, 27. avgusta u Čortanovcima.
 
NOVI SAD 17.08.2017. | 10:44
Prvi budistički manastir otvara se kod Novog Sada
Foto: Pixabay
Budisti su prisutni u Srbiji još od dvadesetih godina XX veka. Istorija budizma u Srbiji počinje sa dolaskom zajednice Kalmika, zapadnomongolskog naroda budističke vere, koji je u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prebegao iz Rusije, nakon Oktobarske revolucije. Kalmici su svoj hram sagradili 1929. na Zvezdari, na granici sa Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. Tadašnji budistički hram u Beogradu je bio prvi budistički hram u Evropi. Drugi svetski rat i pobeda komunizma naveli su Kalmike da 1944. spas potraže dalje u Zapadnoj Evropi i SAD.
 
Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje (Dhamma) i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju. 
 
Marta 2009. godine registrovani su kao udruženje građana i krenuli sa izdavačkom delatnošću. 
 
Kako navode iz Theravada budističkog društva "Srednji put" koje otvara manastir, sa budističkim centrom u Čortanovcima, budistički monasi neće biti u Srbiji samo povremeno, već će tu stalno boraviti. 
 
Oni pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju ceremoniji otvaranja koja će se održati u nedelju od 10 časova. Lokacija manastira možete videti na mapi.
 
budisticki_manastir_cortanovci.jpg
Autor: 021.rs
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nešto malo o istorijatu budizma u Srbiji. 

----------------------

Kalmici su mahayana* budisti za razliku od theravdo/hinayana** budista koji otvaraju hram u Čortanovcima.

*mahayana - velika kola/veliko vozilo (većinski, heterodoksni budizam)

**theravado (učenje staraca/starešina) ili hinayana (mala kola/vozilo) je ortodoksni pravac budizma. 

----------------------

Цитат
Будистички храм у Београду
1 2 3 4 5

Због страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била пријатељска према Русима, али су поред њих долазили и припадници других народа из Руске империје. Међу њима је било и Калмика који су у Београду сазидали један oд првих будистичких храмова у Европи…


**Будистички храм у Београду**, саграђен 1929. године.
Будистички храм у Београду, саграђен 1929. године.
 

Прва малобројна група Калмика у Београд је дошла априла 1920. године, да би највећи талас дошао крајем исте године и бројао је око 300 људи. До краја 1923. године у целој Србији населило се између 450 и 500 Калмика. Калмици су западни огранак монголских народа па су изгледали необично ондашњим Београђанима који су их називали Кинези (низак раст, здепаста грађа, широко лице, црна коса коју су мушкарци обично везивали у чвор). Населили су се углавном у београдском приградском насељу Мали Мокри Луг. Уживали су глас поштених и вредних људи који уредно плаћају дугове у бакалским и пекарским радњама и који се никада нису свађали. Радили су физички тешке послове — најчешће као радници на грађевинама и у цигланама. Пошто су углавном били искусни коњаници, запошљавали су се и као коњушари у краљевским шталама, тркаћим ергелама или као возачи фијакера. Доста деце родило се у српско-калмичким мешовитим браковима која су физички личила на Монголе, али су одлично говорила српски језик. На Београдском универзитету школовала се неколицина младих Калмика док је у средњим школама било двадесетак ђака оба пола.

Калмици су били будисти и са њима је дошло и неколико будистичких свештеника. Најстарији по свештеничком чину међу њима је био бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов. Већ у септембру 1923. Калмици су установили своју прву богомољу која се налазила у две просторије изнајмљене куће у Улици Војислава Илића бр. 47. Године 1925. храм је био премештен у Метохијску улицу бр. 51, а убрзо су старишина калмичке колоније Абуша Алексејев и бакша Манчуда Боринов покренули акцију за изградњу будистичког храма.

Апелу за помоћ први се одазвао београдски индустријалац Милош Јаћимовић који је запошљавао бројне Калмике у својој циглани. Он им је уступио земљиште и грађевински материјал, а помоћ су им упутили и други београдски привредници, чланови краљевске породице Карађорђевић као и њихови сународници насељени широм Европе. Свечано освећење једног од првих европских будистичких храмова обављено је 1929. године. Церемонију освештања новог храма су обавили бакша Намђал Нимбушев, духовни вођа Калмика у изгнанству, који је за ту свечану прилику допутовао из Париза, и бакша београдски Умаљдинова, уз асистенцију двојице свештеника. Судећи по сачуваној архивској грађи (извештаји Грађевинске комисије), претпоставља се да је пројектант будистичког храма био руски инжењер Клапкин. У архитектури калмичких светилишта била је присутна традиција дрвених зграда а тек од 18. века су користили циглу и камен као грађевински материјал. Храм у Београду је, у поређењу с онима које су Калмици подизали у отаџбини, био доста скроман. Током 1934. и 1935. храм је био дограђен и адаптиран како би могао да прими већи број верника (проширен је за 38 квадратних метара).

У Водичу кроз Београд из 1930. храм је био означен као једна знаменитости Београда. Током већих будистичких празника у Београд су долазили и Калмици из других делова Србије, а био је основан и Будистички духовни савет и успостављене су везе са енглеским друштвом Maha Bodhi Society. Улица у којој се храм налазио названа је Будистичка а данас је то Будванска улица. Храм је такође служио и за држање часова калмичког језика и будистичке веронауке. Дана 20. септембра 1933. храм је посетила калмичка принцеза Нирџидма Торгутска. Како у Југославији нису могли бити набављени сви неопходни богослужбени предмети, уз помоћ јапанског посланика у Букурешту из Токија је био донет бронзани кип Буде који је био освештан 25. марта 1934. године. У храму је такође био одржан помен 1934. када је у атентату у Паризу био убијен југословенски краљ Александар Карађорђевић. Храм је прославио десетогодишњицу постојања 23. новембра 1939. године.

При крају Другог светског рата пред наступањем Црвене армије, Калмици су избегли из Београда, прво у Немачку а потом у САД. Током борби за Београд био је порушен горњи део богомоље. Нешто касније, 1950. године, била је порушена купола, а приземље је било претворено у Дом културе. Нешто касније, Социјалистички савез радног народа је преузео просторије у тој згради, да би на крају предузеће Будућност на том месту сазидало неупадљиву двоспратницу.

 

 

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:budisticki-hram-u-beogradu

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ana čarnojević рече

Ali Gile....:smeh1:

Sve moje vise nije moje:whackado:

Ухуху ја не постојим

Ахаха јер мене нема

Ухуху ја само желим

Ахаха да будем негде

:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites

OTVARANJE CENTRA ZA MEDITACIJU

Cortanovci.jpg

Sa velikom radošću objavljujemo da ćemo 27. avgusta svečanom ceremonijom otvoriti budistički Centar za meditaciju u Čortanovcima, prvi te vrste u ovom regionu. Ovo je ogranak Oxford Buddha Vihare, koju vodi poštovani Dhammasami.

Program počinje u 9:30. Svečanosti će, između ostalih, prisustvovati grupa budističkih monaha iz Oxforda sa gostima iz Engleske, Tajlanda i delegacija iz ambasade Mjanmara u Srbiji. Biće ukratko predstavljen dosadašnji rad budističkog društva Srednji put, kao i plan daljeg rada Centra za meditaciju.

Ukoliko želite da prisustvujete otvaranju, molimo vas da se prijavite, jer je broj učesnika ograničen. 
Takođe, preporučujemo vam da do Čortanovaca dođete vozom, jer je broj mesta za parkiranje u okolini Centra vrlo ograničen. Ukoliko se ipak odlučite da dođete kolima, molimo da ih parkirate u centru sela i do Centra dođete peške.

Prijavite se na sledećem linku: Prijava
Ukoliko imate nekih pitanja, kontaktirajte nas na mejl budizam@yahoo.com

GPS koordinate manastira: 45.163477, 20.016617

http://srednjiput.rs/vesti/otvaranje-centra/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Џуманџи рече

Prijavite se na sledećem linku: Prijava

Хтио бих да се пријавим, али овај линк "Prijava" није активан.
Може помоћ?
Ико?
Администрацијо?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Iulianus рече

Nešto malo o istorijatu budizma u Srbiji. 

----------------------

Kalmici su mahayana* budisti za razliku od theravdo/hinayana** budista koji otvaraju hram u Čortanovcima.

*mahayana - velika kola/veliko vozilo (većinski, heterodoksni budizam)

**theravado (učenje staraca/starešina) ili hinayana (mala kola/vozilo) je ortodoksni pravac budizma. 

----------------------

 

 

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:budisticki-hram-u-beogradu

 

 

 

 

 

Najbolji beogradski kočijaši

DA SE PRVI BUDISTIČKI HRAM U EVROPI NALAZIO U BEOGRADU – PODATAK JE KOJI JE SLABO POZNAT I BEOGRAĐANIMA. HRAM JE BIO AKTIVAN IZMEĐU DVA SVETSKA RATA, I NALAZIO SE U BUDISTIČKOJ ULICI, U DANAŠNJEM UČITELJSKOM NASELJU. POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA HRAM JE SRUŠEN, A BUDISTIČKA ULICA POSTALA JE BUDVANSKA

 
291021_buda.jpg
PRVI U EVROPI: Nekadašnji budistički hram u Učiteljskom naselju

Tokom protekle decenije Srbiju i Beograd zapljusnuo je talas kineskih imigranata, i danas naši kosooki sugrađani više ne izazivaju na ulicama nikakvu posebnu radoznalost. To svakako nije bio slučaj kada se jedan kosooki narod prvi put u većem broju pojavio na našim prostorima. U godinama neposredno posle Prvog svetskog rata Beograđani su, bar spočetka ne krijući zaprepašćenje, posmatrali kako se neki čudan narod žute rase među sobom pozdravlja sa nekoliko uzastopnih naklona uz priljubljene dlanove prinete čelu pod pravim uglom. Istina, to nisu bili "originalni Kinezi", iako su ih njihove prve komšije i novinari koji nisu imali osećaja za dalekoistočne nijanse tako nazivali. Radilo se o Kalmicima, zapadnomongolskom narodu koji je sebe smatrao potomcima Džingis-kana, a čije se davno poreklo gubi u pustinjama i stepama Džungarije, na tromeđi Kine, Mongolije i Rusije. Informacije o Kalmicima u Beogradu i Srbiji su oskudne, a najzaslužniji za osvetljavanje ove zanimljive epizode iz života Beograda jeste istoričar dr Toma Milenković, koji je rezultate svog dugogodišnjeg istraživanja izložio u svojoj knjizi "Kalmici u Srbiji 1920–1944". Odakle Kalmici u Beogradu?

PRVA POMOĆ: Kalmici ili Kalmuci kako ih još nazivaju, iz svoje džungarske prapostojbine počeli su da se raseljavaju počev od XVII veka. Na zapad su stigli sve do nizija Dona, gde su se bavili stočarstvom i nomadski živeli u svojim jurtama, posebnoj vrsti okruglog šatora obloženog presovanom vunom i prekrivenog kožom. U ruskoj vojsci ratovali su kao elitni konjanici, rame uz rame sa kozacima, čuvajući osetljive južne granice carstva. Iz tog vremena će prostor severozapadno od Kaspijskog jezera dobiti naziv Kalmikija (danas republika u sastavu Ruske Federacije), u kom će Kalmici teškom mukom zadobiti autonomiju. Verni datoj reči, odanost ruskom caru održali su i u vremenu oktobarske revolucije. Zajedno sa svojim vekovnim susedima i saborcima donskim kozacima, donski i astrahanski Kalmici su se sa svoja dva puka stavili pod komandu Kolčaka, Denjikina i Vrangela, i po njihovom porazu se sa svojim porodicima, sveštenstvom i ostacima poraženih kontrarevolucionarnih trupa iz krimskih luka uputili u izbeglištvo. U nekoliko talasa, preko Dubrovnika i Zelenike veliki broj ih je dospeo u Beograd, njih oko 400, gde su činili najveću kalmičku koloniju u Evropi. Na početku su prvu pomoć dobili od Državne komisije za ruske emigrante u Jugoslaviji, ali kako su bili veoma siromašni počeli su da se izdržavaju radeći najteže manuelne poslove. Velika većina našla je zaposlenje u ciglanama.

Beograd je u toku Prvog svetskog rata bio porušen, i za potrebe obnove i izgradnje prestonice jedne mnogo veće države nego što je Srbija bila, iz praktičnih razloga, u luku od Višnjice do Cvetkove pijace Beograd je bio opasan ciglanama i crepanama. U njima su se crep i cigla izrađivali uglavnom ručno, pa je radna snaga bila više nego potrebna. Oko ovih ciglana dizana su jeftina privremena naselja u koja su se iz svojih jurti sa periferije useljavali Kalmici. Miloš Jaćimović, trgovac i industrijalac koji je u svojim ciglanama zapošljavao veliki broj Kalmika, u znak zahvalnosti je svojim odanim i vrednim radnicima poklonio zemljište u blizini svojih ciglana, ali i crep i ciglu, tako da je u delu grada koje se tada nazivalo Pašino brdo i Pašina česma, a danas Učiteljsko naselje i Mali Mokri Lug, niklo čitavo jedno kalmičko naselje.

POMEN OD 49 DANA: Kalmici su po veroispovesti budisti-lamaisti, koji za svog vrhovnog verskog poglavara priznaju tibetanskog dalaj-lamu. Uz pomoć države, Beograda, Jaćimovića i drugih trgovaca koji su im velikodušno izašli u susret, za njihove potrebe je u nekoliko meseci 1929. u Beogradu izgrađen i pravi budistički hram. Bio je to i prvi budistički hram sagrađen u Evropi. Svečano osvećenje je, u prisustvu svih beogradskih Kalmika i mnogih njihovih srpskih prijatelja, obavljeno 12. decembra 1929, a 1931. ulica u kojoj je bio podignut hram nazvana je Budistička ulica. U znak zahvalnosti prema svojoj novoj domovini i svom velikom dobročinitelju, po smrti kralja Aleksandra Kalmici su u svojoj pagodi po svim propisima budističke vere održavali pomen za pokoj duše kralju čitavih 49 dana.

Dobivši svoj hram Kalmici su polako počeli da se socijalizuju u novoj sredini. Važili su za skromne, marljive i poštene ljude, naročito spretne u poslovima oko konja. Bili su najbolji beogradski kočijaši, džokeji, i kasnije vozači, dok su se njihove žene uglavnom bavile krojačkim poslovima. Vremenom su se Kalmici ženili domaćim devojkama i kumili se sa Srbima. A onda je došao Drugi svetski rat.

Boljševička revolucija poterala ih je iz Rusije, a ista stvar im se desila i u Srbiji. Ogorčeni neprijatelji boljševika nisu hteli da sačekaju Crvenu armiju koja se primicala Beogradu, i krajem septembra 1944, ponevši sa sobom svoje svetinje iz hrama, skoro svi beogradski Kalmici raselili su se iz Srbije u pravcu Zapadne Evrope i Amerike.

U borbama tokom 1944. budistički hram je delimično oštećen, a nove vlasti su smatrale da, pošto u Beogradu više nema budista, nema ni potrebe za budističkim hramom. Najpre je srušena kupola hrama a prizemlje pretvoreno u dom kulture, da bi zatim hram bio potpuno porušen, i na njegovim temeljima izgrađena ružna zgrada radne organizacije Budućnost. Od prvog budističkog hrama u Evropi nije ostalo ništa.

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=291021

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Goku рече

Хтио бих да се пријавим, али овај линк "Prijava" није активан.
Може помоћ?
Ико?
Администрацијо?

Odes na "izvorni" link i tamo radi. Ovde sam kopirala clanak sa opcijom "plain text".

............

Da li bi neko isao? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, PredragVId рече

Обрали смо бостан!

Nadstojnik jednog theravado manastira u Šri Lanki je svojevremeno izjavio nešto slično pre par stotina godina. Revnosni engleski puritanci su to zabeležili u tefter sa dodatkom, "opiru se proviđenju". Ubeđen sam da je "branje bostana" međ` pokorenima redovna aktivnost.

A od ovih niti smo pokoreni niti ćemo na bilo koji način "obrati bostan". 

(Kako smo mi, ipak, "obrali bostan" kada su nam Turci došli u malo dužu vizitu poznato je. I pravo je čudo /božije/ što smo još ovde :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Iulianus рече

Nadstojnik jednog theravado manastira u Šri Lanki je svojevremeno izjavio nešto slično pre par stotina godina. Revnosni engleski puritanci su to zabeležili u tefter sa dodatkom, "opiru se proviđenju". Ubeđen sam da je "branje bostana" međ` pokorenima redovna aktivnost.

A od ovih niti smo pokoreni niti ćemo na bilo koji način "obrati bostan". 

(Kako smo mi, ipak, "obrali bostan" kada su nam Turci došli u malo dužu vizitu poznato je. I pravo je čudo /božije/ što smo još ovde :))

Kako je krenulo sa Joga parkovima, energetskim eksterijerima i sličnim ustupcima, ne bi me čudilo da im i manastir podignemo! Od monaha sa Šao lina do manastira. Čak smo i Brus Liju podigli spomenik!

 

пре 7 часа, Милан Ракић рече

Bio je to i prvi budistički hram sagrađen u Evropi.

Mora srbin u nečemu da bude prvi, i to ti je!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je budizam ok.Ima dosta sličnosti sa Hristovim učenjem,jedino što nema Boga jer po Budi za izlazak iz Samsare i dostizanje Nirvane postojanje Boga je irelevantno.Više je filozofija nego religija,mada imaju i oni neka božanstva u nekim pravcima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Trifke
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
    • By Натан
      Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari
       
      SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.
        Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.
      Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.
      - Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.
      Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.
      Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.
      - Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.
      Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.
      - Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.
      Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.
       Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.
      Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.
      - Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.
      Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.
      - Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.
      DUNAVSKA TRADICIJA
      ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.
      - Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.
       
      TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI
      TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.
       
      Viminacijska flota izronila iz ugljenokopa: Senzacionalno otkriće kod Kostolca (Foto/Video) | Reportaže | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj...  
    • By JESSY
      Iako je u matematici najbolja takmičarka na svetu i toga je i te kako svesna, Jelena Ivančić (18) iz Beograda ne pridaje veliki značaj pojavljivanju u medijima, već isključivo radu. Jer, kako ova skromna devojka kaže za Priče sa dušom, drago joj je što svojom pričom i uspesima motiviše vršnjake i one mlađe od nje, ali pre svega mora da nastavi dalje i da se usmeri na rad, a ne previše da se obazire na to što se za nju u javnosti više zna nego ranije i što je ljudi zaustavljaju na ulici da bi joj čestitali.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...