Jump to content

Упокојио се наш најбољи млади познавалац Канта и Декарта - Иван Вуковић (1970)


Препоручена порука

Preminuo filozof, pisac i muzičar Ivan Vuković

Autor/izvor: SEEbiz
Datum objave: 18.08.2017. - 20:41:00
Zadnja izmjena: 19.08.2017. - 12:27:09

BEOGRAD - U Beogradu je preminuo Ivan Vuković (1970), filozof, pisac, prevodilac i muzičar. 

Autor knjige o Kantovoj filozofiji i mnogobrojnih članaka o filozofiji morala i istoriji ideje. Preveo Dekartovu knjigu Metafizicke meditacije. Član benda Inopartners koji su objavili dva albuma.

Dr Ivan Vuković je rođen 1970. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu Vladislav Ribnikar i Treću beogradsku gimnaziju. Godine 1988, upisao se na studije filozofije na filozofskom fakultetu u Beogradu, koje je završio 1996, sa prosečnom ocenom 9,17. Iste godine, na istom fakultetu, upisao se na magistarske studije iz filozofije koje je završio 2000. godine sa prosečnom ocenom 10. Doktorat na temu „Kopernikanski obrt: odnos kritičke i prekritičke Kantove filozofije“, odbranio je jula meseca 2005. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Od 1996. godine zaposlen je u na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu najpre kao asistent, pa od 2006. kao docent, a 2016. je postao vanredni profesor. Dobitnik je nagrade Miloš N. Đurić za najbolji prevod iz oblasti humanistike i esejistike. Učestvovao je na brojnim međunarodnim skupovima i gostovao kao predavač na četiri strana univerziteta.

ОВОЈ ШТУРОЈ АГЕНЦИЈСКОЈ ВИЈЕСТИ ДОДАЈЕМ ДА САМ ИМА СРЕЋУ ДА ИВАНА ПОЗНАЈЕМ И УЖИВАМ У ЊЕГОВОМ УВИЈЕК ДОБРОНАМЈЕРНОМ ДРУШТВУ. НИКАДА СЕ НИЈЕ ПРАВИО ВАЖАН, БИЛО МУ ЈЕ САМО ДРАГО ДА ПРОЧИТАТЕ НЕКИ ЊЕГОВ РАД ИЛИ ДА СЕ ЗАМИСЛИТЕ НАД ЊЕГОВИМ ПРЕВОДОМ ДЕКАРТОВИХ "МЕТАФИЗИЧКИХ МЕДИТАЦИЈА". ТЕК ЋЕМО ПОЛАКО СХВАТАТИ КОЛИКО ЈЕ БИО ВАЖАН У БЕОГРАДСКОМ ЖИВОТУ И СРПСКОЈ КУЛТУРИ И ФИЛОСОФИЈИ.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.

 

иван.jpg

ivanvukovic2_0_0_468X10000.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

RIP

Inače, poprilično sam siguran da slika nije slika pravog Vukovića, taj na slici je Zagrebački reper iz grupe sinestet (osim ako se radi o istoj osobi, ali nešto ne verujem).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Икар Губелкијан рече

Inače, poprilično sam siguran da slika nije slika pravog Vukovića, taj na slici je Zagrebački reper iz grupe sinestet (osim ako se radi o istoj osobi, ali nešto ne verujem).

U pravu si. ali lice, pa su ovi na sajtu pogresno postavili. sad cu da nadjem pravu. Hvala.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ван Вуковић [03159]

Персонална библиографија за период 1990-2017

 

 


ЧЛАНЦИ И ДРУГИ САСТАВНИ ДЕЛОВИ

 

1.01 Изворни научни чланак

1. ВУКОВИЋ, Иван. Um u istoriji: kantovska ideja univerziteta. Theoria, ISSN 0351-2274, 2014, god. 57, br. 4, str. 51-62. http://doiserbia.nb.rs/img/doi/0351-2274/2014/0351-22741404051V.pdf, doi: 10.2298/THEO1404051V. [COBISS.SR-ID 216907788]

2. VUKOVIĆ, Ivan. La piene de mort en Yugoslavie socialiste et le conflit des sources normatives. Meta, ISSN 2067-3655, 2010, vol. 2, no. 2, pp. 370-385. http://www.metajournal.org/article_details.php?id=65. [COBISS.SR-ID 521577367]

3. VUKOVIĆ, Ivan. Idealisme transcendental et structuralisme. Etnoantropološki problemi, ISSN 0353-1589. Štampano izd., 2009, vol. 4, no. 2, str. 75-82. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/4_EAP-9_vukovic_-_idealisme_et_structuralisme.pdf. [COBISS.SR-ID 521566103]

4. VUKOVIĆ, Ivan. Smrtna kazna u vremenu diktature : ogled iz jugoslovenske istorije filozofije kažnjavanja. Theoria, ISSN 0351-2274, 2009, god. 52, br. 1, str. 5-16. [COBISS.SR-ID 168224780]

5. VUKOVIĆ, Ivan. Restauracija i revolucija : Alen Badju i dijalektika borbe za homoseksualna prava. Etnoantropološki problemi, ISSN 0353-1589. Štampano izd., 2008, god. 3, sv. 2, str. 77-87. [COBISS.SR-ID 516610455]

6. VUKOVIĆ, Ivan. O pravu prvog okupatora u teritorijalnim sporovima. Filozofija i društvo, ISSN 0353-5738, 2008, br. 2(36), str. 151-160. [COBISS.SR-ID 156570124]

7. VUKOVIĆ, Ivan. World Government and the Destiny of Humankind. Filozofski godišnjak, ISSN 0353-3891, 2008, god. 21, br. 21+suppl., str. 113-120. [COBISS.SR-ID 154716428]

8. VUKOVIĆ, Ivan. Religijski smisao transcendentalnog idealizma. Theoria, ISSN 0351-2274, 2006, god. 48, br. 1/2, str. 37-44. [COBISS.SR-ID 145932300]

9. VUKOVIĆ, Ivan. Teologija, kosmologija i kosmogonija ranog Kanta. Theoria, ISSN 0351-2274, 2004, god. 47, br. 1/2, str. 51-78. [COBISS.SR-ID 146127116]

10. VUKOVIĆ, Ivan. Kantova teorija odlučivanja. Theoria, ISSN 0351-2274, 2004, god. 47, br. 3/4, str. 21-36. [COBISS.SR-ID 146129932]

11. VUKOVIĆ, Ivan. Remarks on the Role of Religious Institutions in Conflicts Created by Globalization = Zapažanja o ulozi religijskih ustanova u sukobima koje izaziva globalizacija. Filozofski godišnjak, ISSN 0353-3891, 2002, br. 15, str. 187-193. [COBISS.SR-ID 162332940]

12. VUKOVIĆ, Ivan. Постоји ли колективна одговорност за кршење људских права = Ис Тхере Цоллецтиве Респонсибилиты фор Бракинг тхе Хуман Ригхтс. Нова српска политичка мисао, ISSN 1450-7382, 2000, вол. 7, бр. 1/2, стр. 7-28. [COBISS.SR-ID 165967884]

13. VUKOVIĆ, Ivan. Kantovo shvatanje instrumentalnog rasuđivanja. Filozofski godišnjak, ISSN 0353-3891, 1999, god. 12, br. 12, str. 77-97. [COBISS.SR-ID 89994764]

14. FOLK, Ričard, VUKOVIĆ, Ivan. Pripisivanje odgovornosti za ratne zločine i nasleđe Nirmberga. Нова српска политичка мисао, ISSN 1450-7382, 1998, vol. 5, br. 2/3, str. 213-234. [COBISS.SR-ID 521920407]

15. VUKOVIĆ, Ivan. Da li se može lagati iz moralnih razloga. Theoria, ISSN 0351-2274, 1995, god. 38, br. 2, str. 65-78. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%263588&page=3&sort=8&stype=0&backurl=%2fissue.aspx%3fissue%3d3588. [COBISS.SR-ID 521567383]

16. VUKOVIĆ, Ivan. Filozofija nasilja Renea Žirara. Theoria, ISSN 0351-2274, 34, 1, str. 151-153. [COBISS.SR-ID 32292354]

 

1.02 Прегледни научни чланак

17. ВУКОВИЋ, Иван. O dvostrukoj nacionalnosti i suverenosti u bivšoj Jugoslaviji. Filozofski godišnjak, ISSN 0353-3891, 2007, god. 20, str. 167-176. [COBISS.SR-ID 145864972]

 

1.08 Објављено научно излагање на конференцији

18. VUKOVIĆ, Ivan. La philosophie pénale en ex-Yougoslavie. У: DELPLA, Isabelle (ur.), BESSONE, Magali (ur.). Peines de guerre : la justice pénale internationale et l'ex-Yougoslavie : [actes du colloque organisé le 15 mars 2006 à l'EHESS et du 30 mars au 1er avril 2006 à l'ENS Paris], (En temps et lieux, 14). Paris: Éditions de l'École des hautes études en sciences sociales, 2010, pp. 93-106. [COBISS.SR-ID 521567127]

19. VUKOVIĆ, Ivan. Transcendentalni idealizam i strukturalizam. У: ANTONIJEVIĆ, Dragana (ur.). Strukturalna antropologija danas : tematski zbornik u čast Kloda Levi-Strosa, (Etnološka biblioteka, knj. 40). Beograd: Srpski genealoški centar: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2009, str. 96-107. [COBISS.SR-ID 36963855]

 

1.19 Рецензија, приказ књиге, критика

20. ВУКОВИЋ, Иван. Фројдов песимизам. Летопис Матице српске, ISSN 0025-5939, март 2015, књ. 495, св. 3, стр. 390-392. http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_495_3/22%20Vukovic.pdf. [COBISS.SR-ID 294993159]

21. ВУКОВИЋ, Иван. Anđeli i prostitutke. Theoria, ISSN 0351-2274, 2011, god. 54, br. 2, str. 105-106. [COBISS.SR-ID 185053964]

22. VUKOVIĆ, Ivan. Fenomenologija kao transcendentalni idealizam. Theoria, ISSN 0351-2274, 2009, god. 52, br. 1, str. 121-122. [COBISS.SR-ID 168238348]

23. VUKOVIĆ, Ivan. Izlazite li na izbore ovih dana? : (Milorad Stupar: Teorije o političkim dužnostima, Beograd, 1996). Theoria, ISSN 0351-2274, 1997, 40, 1, str. 151-153. [COBISS.SR-ID 64375042]

24. VUKOVIĆ, Ivan. Ејн Ренд: Врлина себичности, Нови Сад, 1997. Theoria, ISSN 0351-2274, 1997, 40, 3, стр. 125-130. [COBISS.SR-ID 65595138]

25. VUKOVIĆ, Ivan. Liberalna utopija Ejn Rend : (Ejn Rend, Vrlina sebičnosti, Global Book, Novi Sad 1997.). Theoria, ISSN 0351-2274, 1997, god. 40, br. 3, str. 125-130. [COBISS.SR-ID 98815500]

26. VUKOVIĆ, Ivan. Доналд Дејвидсон: Метафизички огледи, Београд, 1995. НИН, ISSN 0027-6685, 2367, стр. 32. [COBISS.SR-ID 47782146]

27. VUKOVIĆ, Ivan. Милорад Ступар: Теорије о политичким дужностима, Београд, 1996. НИН, ISSN 0027-6685, 2397, стр. 37. [COBISS.SR-ID 50921730]

28. VUKOVIĆ, Ivan. Живан Лазовић: О природној и друштвеној условљености епистемичког оправдања, Београд, 1994. НИН, ISSN 0027-6685, 2328, стр. 36-37. [COBISS.SR-ID 42997762]

29. VUKOVIĆ, Ivan. Henry E. Allison: Kant's Theory of Freedom, Cambridge - New York, 1990. Theoria, ISSN 0351-2274, 36, 2, str. 95-107. [COBISS.SR-ID 39364866]

 

1.20 Предговор, пропратна реч

30. VUKOVIĆ, Ivan (аутор додатног текста). Свет иза света. У: DESCARTES, René. Метафизичке медитације о првој филозофији : у којима је доказано да Бог постоји и да се човекова душа стварно разликује од тела, приговори које су веома учене особе изнеле против претходних медитација и одговори аутора. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2012, стр. 233-262. [COBISS.SR-ID 42153487]

 


МОНОГРАФИЈЕ И ДРУГИ ЗАКЉУЧЕНИ РАДОВИ

 

2.01 Научна монографија

31. VUKOVIĆ, Ivan (аутор, уредник), FRANÇOIS, Arnaud (аутор, уредник). Épistémologie française = French epistemology. 1ère éd. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za filozofiju; Toulouse: Université - Le Mirail, Équipe de Recherche sur les Rationalités Philosophiques et les Savoirs, 2015. 299 str. ISBN 978-86-88803-90-8. [COBISS.SR-ID 214062860]

 

2.02 Стручна монографија

32. ВУКОВИЋ, Иван. Platon i Kant : saveti za dobar život, (Biblioteka Theoria, 92). Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2016. 209 str. ISBN 978-86-75433-29-3. [COBISS.SR-ID 310249735]

33. VUKOVIĆ, Ivan Đ.. Oponašanje Boga : intimna istorija Kantove filozofije, (Biblioteka Elementi, 66). Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2006. 267 str. ISBN 86-7543-113-9. [COBISS.SR-ID 215450887]

 


СЕКУНДАРНО АУТОРСТВО

 

Уредник

34. VUKOVIĆ, Ivan (аутор, уредник), FRANÇOIS, Arnaud (аутор, уредник). Épistémologie française = French epistemology. 1ère éd. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za filozofiju; Toulouse: Université - Le Mirail, Équipe de Recherche sur les Rationalités Philosophiques et les Savoirs, 2015. 299 str. ISBN 978-86-88803-90-8. [COBISS.SR-ID 214062860]

 

Ментор код дипломских радова

35. MIRČEVSKI, Miloš. Kantovo shvatanje ljudske prirode, (Diplomski radovi). Beograd: Filozofski fakultet, 2014. 47 str. [COBISS.SR-ID 524796823]

 

Преводилац

36. DESCARTES, René. Метафизичке медитације о првој филозофији : у којима је доказано да Бог постоји и да се човекова душа стварно разликује од тела, приговори које су веома учене особе изнеле против претходних медитација и одговори аутора. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2012. 269 стр. ISBN 978-86-17-17997-5. [COBISS.SR-ID 193124876]

37. РИЗ, Вилијам Л.. Filozofija i religija : istočna i zapadna misao : rečnik, (Leksikografija). 1. Deretino izd. Beograd: Dereta, 2004. 950 str., graf. prikazi. ISBN 86-7346-338-6. [COBISS.SR-ID 113288460]

38. RUBIN, Alfred P. Otcepljenje i samoopredeljenje - pravna, moralna i politička analiza. Filozofski godišnjak, ISSN 0353-3891, 1999, god. 12, knj. 12, str. 167-181. [COBISS.SR-ID 89997580]

39. FALK, Richard. Krivična odgovornost i prelazna pravda. Filozofski godišnjak, ISSN 0353-3891, 1999, god. 12, knj. 12, str. 206-213. [COBISS.SR-ID 90028556]

40. RUBIN, Alfred. Дејтонски идеали и српска реалност. Sociološki pregled, ISSN 0085-6320, 1998, год. 32, бр. 3/4, стр. 347-356. [COBISS.SR-ID 92098060]

41. WILLIAMS, Bernard. Da li je međunarodno spašavanje moralno pitanje?. Theoria, ISSN 0351-2274, 1998, god. 41, br. 1, str. 101-107. [COBISS.SR-ID 75726092]

42. RAND, Ayn. Vrlina sebičnosti. Novi Sad: Global Book, 1997. 200 str. ISBN 86-02-00033-2. [COBISS.SR-ID 122501127]

43. CAVELL, Stenley. Traganje tradicionalne epistemologije: završna razmatranja. Theoria, ISSN 0351-2274, 1997, 40, 1, str. 109-133. [COBISS.SR-ID 64373506]

44. DANLEY, John R. Etika i čovek organizacije: ponovo o Di Džordžu. Theoria, ISSN 0351-2274, 36, 1, str. 97-117. [COBISS.SR-ID 39324930]

45. BROAD, Charlie Dunbar. Savest i savesno delanje. Theoria, ISSN 0351-2274, 36, 1, str. 127-132. [COBISS.SR-ID 39325442]

46. BROAD, Charles D. Treba li da se borimo za svoju zemlju u sledećem ratu. Theoria, ISSN 0351-2274, 35, 2, str. 105-111. [COBISS.SR-ID 34327810]

47. WALZER, Michael. Drugi svetski rat: zašto je ovaj rat bio drugačiji?. Theoria, ISSN 0351-2274, 35, 2, str. 113-125. [COBISS.SR-ID 34329090]

48. ELGIN, Catherine Z. Saznajna korist od gluposti. Theoria, ISSN 0351-2274, 1992, god. 35, br. 1, str. 115-124. [COBISS.SR-ID 71142412]

49. ДИМОН, Жан-Пол. Античка филозофија, (Библиотека Елементи, 6). Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Добра вест, 1990. 127 стр. [COBISS.SR-ID 968199]

 

Аутор додатног текста

50. KOIRE, Aleksandar. Studije o Galileju, (Biblioteka Philosophia naturalis, 8). Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2014. 338 str., graf. prikazi. ISBN 978-86-7543-289-0. [COBISS.SR-ID 288460039]

51. DESCARTES, René. Метафизичке медитације о првој филозофији : у којима је доказано да Бог постоји и да се човекова душа стварно разликује од тела, приговори које су веома учене особе изнеле против претходних медитација и одговори аутора. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2012. 269 стр. ISBN 978-86-17-17997-5. [COBISS.SR-ID 193124876]

52. ДИМОН, Жан-Пол. Античка филозофија, (Библиотека Елементи, 6). Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Добра вест, 1990. 127 стр. [COBISS.SR-ID 968199]

 

Редактор превода

53. WEIL, Eric. Problemi Kantove filozofije, (Biblioteka Elementi, 97). Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2010. 203 str. ISBN 978-86-7543-210-4. [COBISS.SR-ID 255716359]

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вечная памят....i saučešće i uteha porodici....

Nisam slušao ništa kod njega, ali kolege i koleginice koji su slušali Filozofiju kulture kažu da je bio izvrstan predavač....nadajmo se da njegov rad neće biti zaboravljen...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Протосинђел Петар (Богдановић): Наш највећи проблем јесте проблем смрти
       
      Сведоци смо да искуство нашег живота наилази на један проблем, а тај проблем јесте проблем раздвајања једних од других, који ми називамо СМРТ. Време и простор тако функционишу у овоме свету да смо ми раздвојени од наших предака, да смо раздвојени једни од других, да нас удаљује раздаљина, простор, да нас удаљује време једне од других. Али Господ нам је зато дао Свету Литургију, која сабира све у једно а Литургија је икона будућег Царства Божијег, када ћемо сви бити заједно окупљени, и сви бити заједно са Господом и кад нас ништа неће удаљавати једне од других.
      Као што се ми браћо и сестре причешћујемо овде на Литургији, овде и сада у манастиру Туману, и сви широм православнога света који се причешћују, причешћујемо се сви од једнога Христа. Дакле укидамо на неки начин раздаљину и ту подељеност. Сви ми примамо једног истог Господа у себе иако се налазимо у више храмова у различито време. Значи, све нас Господ обједињује.
      Наш највећи проблем јесте проблем смрти јер нас смртност на један трагичан начин удаљује од наших ближњих. Зато и данашњи дан јесте дан када се Црква посебно сећа упокојених. Али упокојени јесу такође део живе Цркве, јер у Господу нема те подељености, нема те временске раздвојености. Онај који је у сећању Божијем, тај је и жив. И зато је браћо и сестре јако битно да се ми сећамо наших ближњих. То није само освежавање неких наших емоција, него то је тежња дубинска да ми оприсутнимо њих поново ту. Наравно, ми људи, ту силу немамо, али Бог има ту силу. Дух Свети који се излива на нас на Литургији, Он укида те раздаљине и та раздвајања, укида време и простор и Он управо чини, овде присутним све оне упокојене, које ми помињемо у нади на Васкрсење и живот вечни. Ту су са нама и Светитељи Божији иако су раздвојени од нас временски. Ту је мајка Божија, ту су све оне иконе које на Литургији постају живе и сведоче о реалном присуству Господа међу нама. Ми њих не можемо на материјалан начин да осетимо и видимо, али они су ту Духом Светим. То је наша вера и ми знамо да је тако, а у Царству Божијем ће се то остварити на један пунији начин, где ћемо сви опет бити заједно. То је зато, браћо и сестре, јер смо ми слободне личности и ми не поистовећујемо наш живот само са нашим биолошким трајањем. Ми желимо да живимо вечно. Ми желимо да будемо апсолутно слободни. То је оно божанско у нама, божанска тежња. И смрт нас раздваја, грех нас разваја, наша пропадљивост нам не дозвољава да се тежње нашег духа ка вечности остваре и да се наш дух вине. Међутим, ми осећамо да је то оно што је најбитније – живот вечни и љубав која нема границе.
      Али, као слободне личности ми можемо да се определимо за такав начин живота и можемо са Богом, који је такође слободна личност, да успоставимо однос заједнице и љубави и зато треба да бирамо увек Господа. Бирамо га управо када долазимо на Литургију. То је избор наше воље да се определимо за Господа, да се причешћујемо, јер на тај начин ми исказујемо нашу љубав и жељу да будемо заједно са Господом. Управо ту видимо истинитост речи које смо чули у Јеванђељу када Господ каже - И онима који мисле да нешто имају, узеће им се оно што уствари немају.
      То је оно, када ми бирамо браћо и сестре, у овом животу, да се поуздамо у некакве пропадљиве ствари. Заборавимо на вечност, заборавимо на Бога, заборавимо на смрт као непријатеља који стално вреба и који је стално присутан међу нама. Имамо можда мало новца, имамо неку сигурност, имамо неки свој ушушкан кутак, и одмах ми у својим очима некако порастемо, мислимо да смо недодирљиви, да смо необориви, заборавимо на суштински проблем смрти и везујемо се за пропадљиве ствари. Мислимо да нам то може продужити живот у векове. Мислимо да је то поуздање. То је тренутно. Јер кад дође смрт и оно што смо имали, више га немамо, одузима се од нас: и то благо и та земља и то имање и све што смо стекли. Моћ, било каква пројава моћи, силе, нечега што смо мислили да имамо у својим рукама – губимо. А чули смо у Светом Јеванђељу, и то је наша вера, да ако верујемо у Господа, да и ако умремо – живи смо. То је истинско поуздање, истински темељ на коме треба зидати – вера у Господа. Зато да се не плашимо да дамо свој живот Господу, да се не плашимо да страдамо за друге, да се не плашимо да волимо друге без обзира што они некад буду лоши према нама, да се не плашимо да праштамо, јер неће нâс други оштетити у крајњој мери, као што то ми можемо да оштетимо себе, ако се затворимо у своју себичност. Ако дамо срце своје Господу, чак и ако умремо, живи смо. То сведочи Света Литургија, то сведочи наша вера, то сведочи Господ Бог наш.
      И зато се сећамо наших упокојених јер они који су уснули у нади на живот вечни, у нади на Васкрсење, у нади на Господа, који су положили свој живот у нади на Господа, они заиста бораве у сећању Божијем. А кога се Бог сећа, тај је вечно жив и тога ће у дан Другог и Страшног доласка Христовог васкрснути и даровати му живот вечни. Тако да, увек кад се нађемо на раскрсници, када нас наша логика овосветска и земаљска тера да се заштитимо од другога, са друге стране имамо Господа који нас упућује на друге, више вредности. Немој да се уплашимо ако нас Црква учи да постимо, та нећемо умрети од глади! Ако нас Црква учи да опростимо, нећемо ми изгубити, чак и ако тај непријатељ жели да нас убије. Ако смо са Господом, не може нам душу убити. Увек бирајмо да чинимо дела Господња, увек бирајмо љубав колико год да је некад тешка. Љубав у овоме веку јесте крсна. Љубав носи страдања. Ако хоћемо истински да будимо пријатељи, истински да будемо добри родитељи, добра деца, верна чеда Цркве морамо да страдамо за другога. Нема праве љубави без жртве. То да знамо. Не плашимо се жртве, јер жртва у име Господње јесте жртва која нас узводи у живот вечни.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу посвећену жени Самарјанки, 30. маја 2021. године, у Саборној цркви у Београду служена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј-ставрофор Бранко Топаловић архијерејски намесник београдски други и протођакон Радомир Перчевић. Светом сабрању молитвено су присуствовали Његово Блаженство Архиепископ Охридски г. Јован, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосанки г. Хризостом, Њихова Преосвештенстава Епископи новограчаничко-средњозападноамеричкои г.Лонгин, канадски г. Митрофана и брегалнички и мјестобљуститељ битољски г. Марко.

       
      Звучни запис беседе
       
      Говорећи о данашњој јеванђелској причи о жени Самарјанки, ђакон Дамјан је истакао да овај разговор није обичан разговор између две особе, већ је разговор између Христа и наше душе. „У данашњем Јеванђељу чули смо и видимо како душа реагује на реч Божију, како се мења и како учи“, рекао је ђакон, а затим додао: „Многи од нас, драга браћо и сестре, верују у Бога, али понекад Богу не верују. Али када прихватимо Христа у нашим срцима као Спаситеља и када прихватимо да Он има право да нам каже како да живимо тада смо на путу спасења наше душе“.
      „На крају овог читања видимо да је она постала светитељка сврстана у редове апостола и мученика. Зато што је била спремна да прихвати оно што је Господ њој рекао, а ми то понекад не чинимо, не волимо пуно да се говори о нама и често се потресемо када неко укаже на наше недостатке и мане“, подучио је ђакон Дамјан и појаснио верном народу да и ми треба да уложимо напор у наш однос са Богом и то је оно најважније у нашем духовном животу – „Христов дијалог са нашом душом“.
      Свету Евхаристију је својим појањем улепшало Прво Београдско Певачко Друштво, под руководством диригента Светлане Вилић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од младости своје целога себе предао си Господу  пребивајући у молитвама, подвизима и постовима,  оче Богоносни.  Образ си био врлине својему народу  Тога ради, видећи Бог твоју добру намеру  постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја,  и по представљењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно  светитељу Василије.  зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу  да спасе душе наше.  (тропар)     Житије Светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца острошког и тврдошког   Емисија о богослужбеним особеностима празника Светог и богоносног оца нашег Василија, Чудотворца Острошког и Тврдошког   Емисија "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења"   О детињству Светог Василија Острошког   Монашење и владичанска служба Светог Василија Острошког   Упокојење и обретење моштију Светог Василија Острошког   О чудима Острошког чудотворца   Акатист светом Василију, Острошком чудотворцу   Свечев лек   Чуда молитве и љубави Светог Василија Острошког (једанаест емисија)   Блаженопочивши митрополит Амфилохије: Свети Василије Острошки - светитељ оваплоћене љубави Божије   Казивање Епископа Јована (Пурића) о животу крај кивота Светог Василија острошког   Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић - Свети Василије Острошки у служби Свете Тројице   Протосинђел Сергије (Рекић) о чудима Светог Василија Острошког   Беседа протопрезвитера-ставрофора др Радована Биговића о Острошком чудотворцу   Протопрезвитер-ставрофор Драган Станишић: Свети Василије Острошки тврђава народа свог   Протопрезвитер Жељко Ћалић: Свети Василије Острошки - свједок Царства Небеског   Предавање јерођакона Романа о Светом Василију чудотворцу и исцелитељу острошком   Сведок васкрсења   Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!   Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Свети Василије Острошки мисионар речју и делом"   Катихета Бранислав Илић о Светом Василију Острошком као истинском сведоку Васкрсења   Катихета Бранислав Илић: Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!   Документарни филм о Светом Василију Острошком "Светитељ походи народ свој", аутора протопрезвитера Николе Пејовића   Како је Светог владику Варнаву (Настића) исцјелио Свети Василије Острошки   Песма ђаконице Данице Црногорчевић посвећена Светом Василију Острошком   ТВ Храм: Тајна празника - Свети Василије Острошки     Радуј се, исцјелитељу болести сваке, радуј се, пастиру заблудјелих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота. Радуј се, хранитељу изгладњелих душа, радуј се, просветитељу помрачених умова. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас, 8. априла 2021. године, на празник Светога архангела Гаврила, у Новом Саду, упокојио се у Господу архимандрит Јован Радосављевић, дугогодишњи професор крчке, призренске и нишке Богословије. 

       
      Архимандрит Јован Радосављевић, сведок и хроничар, писац и професор, ученик и рођак Светог владике Николаја и Светога Јустина Ћелијског, сабрат и духовно чедо Патријарха Павла, Светога Јакова (Арсовића) Туманског, о. Јулијана Студеничког, о. Антонија Драговића, Св. Севастијана Дабовића, о. Јована Рапајића, о. Мојсија Хиландарца...
      Рођен је у благочестивој сељачкој породици 1927. године у Лелићу, код Ваљева, где је завршио четири разреда Основне школе. У манастир Жичу, код Светог Владике Николаја, долази 1938. године. 
      После страдања манастира Жиче 1941. године прелази у Студеницу. Из Студенице, у најбурнијем периоду рата, о Духовима 1944. године, одлази у свој родни Лелић, одакле, због великих ратних дејстава у том крају, одлази у манастир Вујан, а затим у Благовештење у Овчар Бањи. После одслужења војног рока 1950. г. одлази у манастир Рачу, где је, у међувремену, прешло цело братство Благовештења. У Рачи је и замонашен 1950. године на празник Усековања Светог Јована Претече и добио монашко име Јован. После десет година, цело братство Рачанско прелази у манастир Студеницу. Као студенички сабрат, по благослову Његове Светости Патријарха Германа, администратора епархије жичке, али и епископâ Павла рашко-призренског и Василија жичког, одлази на школовање у Богословију у Призрен, коју завршава 1966. године, затим у Београд, где на Богословском факултету дипломира 1971. године. У Атини је на постдипломским студијама боравио 1971-1974. Године 1974. из Атине, по послушању Светом архијерејском синоду, прекида своје постдипломске студије и одлази у манастир Острог да прими дужност Управника Монашке школе. За наставника Богословије у Крки постављен је 1977, а годину дана касније за наставника Призренске Богословије, где ће остати до краја своје педагошке каријере (2001.) и онда када је Богословија из Призрена премештена за Ниш 1999. године. Био је исповедник неколико година у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Био је исповедник и свештенства Епархије бачке. Године 2012. одликован је орденом Светога Саве другог степена. Последње године свога живота провео је у манастиру Светог Стефана у Горњем Жапском, Епархија врањска, окружен пажњом и љубављу сестара монахиња.  
      О. Јован је био посвећен професор, који је искрено волео своје ученике, који су, опет, у њему препознавали истинског педагога, оца и духовника са ауторитетом који је извирао из љубави коју је осећао према свештеном педагошком позиву и својим васпитаницима. Ваистину, о. Јован је био искрени пријатељ свима са којима је долазио у контакт, једноставан у опхођењу, непосредан и отворен, а интензивног унутрашњег живота, непретенциозни зналац, плодан писац, летописац, жива енциклопедија људи и догађаја, ходећи Старечник Српске Цркве, милозвучни славуј, учитељ, господин... И све ово побројано не исцрпљује дивну личност овог тихог и скромног монаха, пријатеља и сажитеља Светих.
      Сви ми који смо имали срећу и благослов да га познајемо, да сазревамо под зрацима благодатних енергија његовога христољубивог бића, надахњивани његовом љубављу према лепоти црквеног богослужења и живота, благодарни смо Богу што нам га је даривао. Остаће вечно у нашим молитвама и ми, сасвим сигурно, у његовим. Нека му је вечан спомен!
      Господе, нама слугама твојим није смрт када излазимо из тела, и Теби  Богу нашем долазимо; него је то прелазак из најтужнијег у најкорисније, у најслађе, у покој и радост. Зато, са Светима упокој, Христе, уснулога слугу Твога архимандрита Јована, где нема жалости и болести и уздисања, но где је живот бесконачни.
       
      протопрезвитер Дејан Крстић, 
      професор Богословије у Нишу
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Обавјештавамо сву пуноћу црквену да се у вечерњим сатима, на празник Благовијести,  7. априла 2021. године на Цетињу упокојио у Господу протосинђел Исак (Симић), сабрат Цетињског манастира, после дугогодишње срчане болести, причестивши се претходно Светим даровима.
      Повезана вест: 
      Владика Јоаникије: Отац Исак, тихи монах и свештенослужитељ Христов, поживио је међу нама ненаметљиво и скромно

       
      Отац Исак је сахрањен данас, 8. априла на монашком гробљу у Манастиру Ћелија Добрска, метоху Цетињског манастира. Опијело је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, уз учешће братства Цетињског манастира и цетињских пароха.
      Отац Исак је рођен 21. априла 1961. године у Адашевцима код Шида, од оца Славка и мајке Добриле. На рођењу је добио име Зоран, а доцније је на крштењу добио име Симеон. Дипломирао је на катедри Историје умјетности на Философском факултету у Београду гдје је студирао и психологију. У Цетињски манастир је дошао 1993. године за Васкрс. Замонашен је руком блаженопочившег Митрополита Амфилохија, заједно са садашњим Епископом полошко-кумановским Јоакимом и игуманом Манастира Стањевићи архимандритом Јефремом, на празник Светог Исака и Јефрема Сирина, 10. фебуара 1996. године. Обављао је послушање манастирског ризничара више година. Рукоположен је у ђаконски чин 26. јула исте године у Манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци. Јеромонах је постао на Велику Суботу 1999. године у Цетињском манастиру.
      Одлуком и благословом Митрополита Амфилохија, отац Исак је постављен за настојатеља Манастира Дајбабе 1999. године. У том звању, написаће књигу „Живот и дјело Преподобног оца нашег Симеона Дајбабског“ (2004) која је објављена са сабраним списима Светог Симеона према коме је гајио посебну љубав.
      Због здравствених проблема, отац Исак се враћа 2007. године на Цетиње, у манастир свог пострига. Као један од аутора, учествовао је у изради капиталног дјела „Ризница Цетињског манастира“ (2013), а написао је и неколико радова из области историје црквене умјетности који су објављени у издањима Митрополије. На празник Светог Николаја Жичког и Јоасафа Српског, 3. маја 2013. године, Митрополит Амфилохије му је додијелио чин протосинђела. До свог упокојења, поред многих здравствених проблема, ревносно је обављао дужност манастирског свештенослужитеља. Био је познат по својој благој нарави и омиљен међу вјерницима.
       
      Молимо се Господу да га у насељима праведних настани и да му учини вјечан спомен!
       
      Митрополија црногорско-приморска и Управа Цетињског манастира
×
×
  • Креирај ново...