Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Boko90

Primer prave ljubavi i dobrote..

Оцени ову тему

Recommended Posts

PRIČA JEDNE UČITELjICE

 

Zvala se gospođa Nada. Prvog dana školske godine u petom razredu svojim učenicima ispričala je jednu laž. Poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu za klupom na svom mestu sedeo dečak, po imenu Marko.

 

Gospođa Nada je promatrala Marka prethodne godine i primetila da se retko igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno. Marko je takođe znao biti neugodan. Došlo je do toga da je gospođa Nada zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovkom na njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Nada predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom učeniku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Nada je ostavila Markov izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.

 

U prvom razredu, za Marka je pisalo, „Marko je bistro dete i uvek se smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga“.

 

U drugom razredu, „Marko je odličan učenik, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna“.

 

U trećem razredu, „Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promeni, to će se loše odraziti po njega“.

 

U četvrtom razredu, „Marko se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo prijatelja i ponekad spava na času“.

 

Gospođa Nada je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj učenici doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Marka koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu papirnatu kesicu. Gospođa Nada je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka deca su se počela smejati kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečji smijeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je stavila sebi na ruku.

 

Marko je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao:

 

“Gospođo Nado, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”

 

Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat vremena. Od tog dana je prestala predavati deci. Umesto toga počela je učiti ih. Gospođa Nada je obratila posebnu pažnju na Marka. Kako je radila s njim, tako je živnuo. Što ga je više poticala, brže je napredovao. Na kraju godine Marko je postao jedan od najboljih učenika u razredu. Pored toga što je slagala da podjednako voli svu decu Marko je postao njen omiljeni učenik.

 

Sledeće godine je pronašla Markovu poruku da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.

 

Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Marka. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu.

 

Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Nadu da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Pismo je bilo potpisano sa dipl. ing.

 

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Marko je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je gospođu Nadu da li bi pristala da na venčanju sedne na mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Nada pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

 

Zagrlili su se i Marko joj je šapnuo:

 

„Hvala gospođo Nado što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu postići nešto u životu“.

 

Gospođa Nada, je sa suzama u očima, šapnula:

 

„Marko, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe ja nisam znala kako da učim druge“.

 

Послато са SM-G935F користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од WiseMan,
      Japan će 2020. godine biti domaćin Olimpijskih igara, a grad Hofu će biti domaćin odbojkašicama Srbije. Ceo grad već je postao "srpski": otvaraju muzej posvećen Nikoli Tesli i posadili 300 srpskih šljiva!

      Predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" Viktor Lazić boravi u japanskom gradu Hofi, odakle nam je poslao mnogo zanimljivosti i sam iznenađen onim što je video.
      Grad Hofu se nalazi u blizini Hirošime, poznat je po proizvodnji soli i haiku poeziji, a predstavlja i glavnu izvoznu luku za Mazdina vozila.
      Na inicijativu nekadašnjeg ambasadora Japana u Srbiji Tadašija Nagaija, predsednika Društva Japan-Srbija, koji besprekorno govori srpski jezik a poreklom je iz grada Hofu, pokrenuta je saradnja između grada Hofu i Srbije. 
      Potpisan je protokol o saradnji sa Odbojkaškim savezom Srbije pa će ovaj grad biti domaćin srpskim odbojkašicama tokom Olimpijskih igara 2020. godine.
      Japanci su prijateljstvo sa Srbijom shvatili ozbiljno, pa je ceo grad već u znaku naše zemlje! 
      U tržnim i sportskim centrima mogu se videti srpske zastave i plakati koji govore o srpskoj kulturnoj baštini i sportskim uspesima. Na mnogo mesta je istaknuta srpska zastava i simpatična maskota srpskih odbojkašica - japanska devojčica u srpskoj narodnoj nošnji i sa srpskim kikama, kao i simbol dobrodošlice, navijački uzvik: "Napred Srbija!".

      U pojedinim prodavnicama prodaju se srpska vina, ajvar, pinđur i pirotske tapiserije, a čak su i pojedini srpski recepti prevedeni na japanski i odštampani na listovima koje Japanci rado besplatno uzimaju. 
      U sportskom centru mogu se videti crteži srpskih sportskih uspeha koje su nacrtala japanska deca!
      "Prijateljstvo prema Srbiji ovde se oseća na svakom koraku. Već na železničkoj stanici vide se plakati o prijateljstvu sa nama. Razgovarao sam sa nekoliko direktora državnih institucija i svi su veoma zainteresovani za saradnju, tako da verujem da će uskoro uslediti još konkretnih projekata. Najviše me je oduševilo kada su me predstavnici gradske vlasti odveli da vidim dvadesetak posađenih srpskih šljiva! Grad Hofu je, u znak prijateljstva sa Srbijom, odlučio da širom gradskih parkova posadi čak 300 srpskih šljiva, koje opravdano doživljavaju kao simbol naše zemlje. Ovaj grad ima najviše sunčanih dana u godini, pa je veoma pogodan za uspešno gajenje šljiva. Japanska šljiva ovde izuzetno dobro uspeva, a kažu da su ove godine i prve srpske šljive već dale svoj plod", ispričao nam je Viktor Lazić.
      Nikola Tesla u Japanu
      Lazić je u Hofu došao i kako bi prisustvovao postavljanju izložbe o Nikoli Tesli koju u ovom gradu 26. januara otvara Muzej Nikole Tesle. Ovaj srpski muzej organizuje zapažane gostujuće izložbe u celom svetu i na najbolji način predstavljaju Teslu i Srbiju. 

      Naročito je bila uspešna nedavna izložba u Šangaju, koju je videlo čak pola miliona posetilaca!
      Kustos Velimir Mrđan u pratnji trojice kolega stigao je u Hofu kako bi propratio prenos i postavljanje više od tri tone teških eksponata u Muzeju nauke "Solar". Istovaru eksponata prisustvovali su i predstavnici lokalnih japanskih medija, a interesovanje za izložbu je veliko, pa se očekuje i značajan broj posetilaca. Specijalno za ovu priliku bista Nikole Tesle iz ambasade Srbije u Tokiju preneta je u grad Hofu. Biće štampana i posebna brošura o Tesli, a ceo grad je oblepljen promotivnim plakatima koji pozivaju građane da posete izložbu. 
      Pošto je grad Hofu poznat kao japanski grad soli, zgrada muzeja u kojem se priprema izložba izgrađena je u obliku kristala soli, a s obzirom na veliki broj sunčanih dana ovaj muzej je posvećen Suncu, sa kvalitetnim teleskopom uz pomoć kojeg posetioci mogu da posmatraju našu najvažniju zvezdu.

      Izvor: DDL
    • Од Милан Ракић,
      Tropski dan i velika žega naterali su prošle nedelje Tarzana Smajlija (31), koji je bio sa porodicom na Adi, da kupi sladoled kako bi se rashladili. Sreća je tog dana bila na njegovoj strani, jer je „rumenko“ koji je završio u njegovim rukama bio baš onaj najvredniji – sa robnim vaučerom u vrednosti od pet miliona dinara.

      Sa suprugom Jelicom, petoro dece i šestim na putu, živi u kartonskom naselju, na Čukaričkoj padini.
      Sa žarom u očima, prepričava po ko zna koji put, kako mu je taj vreli dan doneo životni preokret.
      – Išli smo na Adu da se malo rashladimo. Imao sam samo 200 dinara u džepu i rešili smo da kupimo svima po „rumenka“. Kad sam video da su na mom štapiću dva ista znaka, srce je počelo da tuče i htelo da mi iskoči, iz grudi. Gledam, vidim, ali opet, ne verujem. Vratili smo se do prodavačice, koja nam je odmah čestitala i dala broj telefona Frikoma– priča srećni dobitnik  Frikom nagradne igre.
      Nagradu koju je osvojio, još uvek ne zna na koji način će potrošiti.

      –  Nisam ni sanjao da ću osvojiti tako veliku nagradu. Još uvek smišljam kako ću da potrošim taj novac, jer sada treba pametno postupiti. Želim da moja deca imaju lepo detinjstvo i da se ne muče kao što sam se ja mučio kroz život. Ovo što se meni desilo je dokaz da se snovi ipak ostvaruju  – iskren je on.
      Od kad zna za sebe, bavi se skupljanjem sekundarnih sirovina.
      -Svaki dan radim kako bih mogao da izdržavam sebe i svoju porodicu. Nagrada je došla u pravo vreme, kada želim da izvedem decu na pravi put, sve će sada biti lakše jer ne moram više da strahujem kako ću im obezbediti sve što im treba. Oduvek sam ih učio da budu dobri i pošteni, da se sve stiče samo sopstvenom radom i poštenjem, svi idu u školu  i mogu da kažem da su dobra deca – kaže sa osmehom srećni dobitnik.

    • Од Marjanovic,
      Dok se neoliberalni koncept zasniva na stanovištu da je u ekonomiji sve podređeno neumoljivim mehanizmima konkurencije, socijalna tržišna privreda svoju doktrinu baštini na sprovođenju brojnih socijalnih mera čiji je zadatak da podmire potrebe građana koji nisu u stanju da u materijalnom pogledu vode računa sami o sebi. Shodno tome, insistira se na zakonskim i drugim regulativnim merama koje su prilagođene takvoj ekonomskoj orijentaciji. Politika socijalne sigurnosti suština je koncepta socijalno tržišne privrede u Nemačkoj. Predstava o pravednosti u socijalnoj tržišnoj  privredi polazi od pravednosti u startu (princip jednakih šansi),  koja je, pored principa socijalno države, utemeljena u ustavu Nemačke. Sa socijalno-političkog stanovišta, obe zahtevaju intervencije države  u tržišnu privredu, a to se upravo ostvaruje obilnim socijalnim davanjima kojim se štite egzistencijalno najugroženiji.

      Srž socijalno tržišne privrede je obezbeđivanje minimalnog životnog strandarda kroz programe socijalno zaštite koje finansira država iz budžeta. Jedna od privilegija koju uživaju građani u Nemaćkoj je ta da pravo na ostvarivanje socijalnih beneficija imaju svi, pa tako i oni koji nikada nisu uplaćivali za zdravstveno i socijalno osiguranje. Takođe, treba naglasiti činjenicu da je položaj radnika zakonski daleko kvalitetnije zaštićen u Nemačkoj nego u nekim drugim razvijenim zemljama. Sindikati imaju veoma važnu ulogu kako u životu kompanije tako i u zaštiti radničkih prava. Zakonski je propisano da su poslodavci dužni da sa sindikatima izrade kolektivne ugovore kojim će se urediti oblast prava i obaveza zaposlenih. Time je sindikatima data velika moć jer je poslodavcu onemogućeno da otpusti bilo kog radnika a da se sindikat prethodno ne saglasi sa tim ili da na bilo koji način šikanira i tlači radnike. Kolektivnim ugovorima se striktno preciziraju visina ličnih dohodaka, vrednost prekovremenog rada, nadoknade ili beneficije za ishranu radnika dok su na poslu  kao i mnoga druga pitanja važna za standard zaposlenih. Jedna od privilegija koju imaju radnici u Nemačkoj je da preko svojih izabranih predstavnika u takozvanim "radničkim savetima" mogu da odlučuju o gotovo svim važnim stvarima vezanim za rad kompanije (primera radi, poslovnih sanacija, broja zaposlenih koji će napustiti kolektiv...) sa izuzetkom investicione politike koja ostaje ekskluzivno pravo vlasnika kapitala.

      Zahvaljujući socijalno tržišnoj privredi, nemačka ekonomija raspolaže efikasnim regulativnim okvirom koji, verujući u funkcionisanje tržišta, spaja princip slobode sa socijalnom pravdom. Takav regulativni okvir znatno je doprineo tome  da se Nemačka posle nacionalsocijalizma i ratom upropašćene  privrede brzo ponovo obnovi, što je na međunarodnom nivou postalo poznato kao „privredno čudo“, i da dospe na položaj vodeće privredne nacije u svetu. Regulativna koncepcija socijalno tržišne privrede posle 1945. bila je osnova za uspehe privredne i socijalne politike usmerene na stabilnost i napredak. Uspesi ne leže, međutim, samo u najvećim stopama rasta zabeleženim do osamdesetih godina, i u visokoj konkurentnosti nemaćke privrede koja je zasluženo ocenjena kao „prvak sveta u izvozu“. Takođe su i podaci sa tržišta rada beležili izuzetno pozitivan trend. Nemački ministar privrede je 1971. godine opisao tadašnju situaciju na tržištu rada sa stopom nezaposlenosti od 0,8 odsto kao punu zaposlenost. Uz to se Nemačka u međunarodnim statistikama isticala sa relativno ujednačenom raspodelom prihoda, kao i sa najmanjim brojem dana štrajka među svim razvijenim nacionalnim privredama.
      Zbog svega navedenog, odgovorno se može reći da je socijalno tržišna privreda model za primer i razmišljanje kada je reč o Srbiji. Stiče se utisak da bi upravo takav ekonomski koncept posrnulu srpsku privredu mogao da izvede na „zelenu granu". Naravno, za to su potrebni i preduslovi, a onaj glavni je svakako vezan za adekvatna budžetska sredstva kao osnovnu potporu sprovođenja tog programa. U slučaju Srbije punjenje državne kase je nemoguće bez procesa reindustrijalizacije i sveobuhvatnog plana privrednog razvoja koji u našoj zemlji, kažu ekonomski eksperti, predstavlja nasušnu potrebu.
       
      Autor: Gojko Vlaović novinar Danasa Izvor: Demostat   http://demostat.rs/vesti/analize/model-za-primer-i-razmisljanje/103  
    • Од Neša_,
      U najvećem broju slučajeva, slažem se sa tobom, ali moram malo da te demantujem.
      Muškarac samo prividno osvaja i istražuje. Sve je rešeno još u samom startu, kada se muškarac ženi već svideo fizički. On onda odigra ulogu osvajača, jer je žena već odlučila i očekuje to od njega, da izgleda kao da se potrudio oko nje, iako baš nešto i nije.
      Sa druge strane, ako joj se nije svideo fizički, može da glumi osvajača do besvesti, ali sve će biti uzalud. Dakle te zablude o tobožnjem osvajanju zahvaljujući samopouzdanju, sigurnosti i tome slično, treba u startu eliminisati. Hiljadu besmislenih razloga će naći, ali neće priznati da joj je gotovo uvek osnovno fizički izgled, odnosno fizička privlačnost.
      Preduzimljivost nekog muškarca se ispoljava kao efikasnost u sticanju materijalnog bogatstva, odnosno novca koji ustvari pruža velike mogućnosti za bolji život, provod, brak, podizanje dece... Uspeh često i ne zavisi toliko od preduzimljivosti i sposobnosti muškarca koliko od trenutnih okolnosti, koje nekima baš idu na ruku, dok drugima ne. Tako se može desiti da šonja prođe u životu odlično, jer mu je neko drugi obezbedio sve, dok neko ko je vrlo sposoban i inteligentan, ne može da zarađuje, jer nema posao. Tako se vrši negativna selekcija,    tj. favorizuju se oni koji do uspeha nisu došli sopstvenom snalažljivošću, inteligencijom i vrlinama.
      Drugim rečima, tek kad se ona okomi, tad možeš da se ženiš. Dotle sve lebdi u vazduhu.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...