Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Постоји једна лепа тема на форуму Творац града која се зове Поетски каладонт. Овај форум је изградио мој пријатељ, предивни књижевник, афористичар, изузетна особа, Ненад Живковић, Sky Seeker, који се упокојио у марту ове године.

Волела бих да и овде наставимо његову игру која показује да свако може бити песник.

Једноставно је. Напишете своје стихове на означену реч у претходном посту, означена реч из претходног поста мора бити прва у вашем поетисању, у којем ви означавате реч која ће бити прва следећем песнику... и тако поново, нема никаквих других правила, не морају бити риме, нема задате форме, не мора да се прати никакав садржај, можете да се изразите како год желите :) 

Нпр: Задата реч је нађем

Ја онда стихоклепам следеће -

Нађем ја увек тај пут од мрвица
иако милим као бубица -
ни не знаш да те пратим
пази се када те ухватим :)

Задала сам реч пратим, она мора бити прва у следећем поетисању.

Ето, ко хоће да се игра :mahmah:

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Пратим ти ја, тако једног дана

једног малог, најслађег џивџана.

Видео ми није, зашто да се крије.

Кљуц, кљуц, кљуц.....рука према њему 

ни отворила се није,

а он већ  у жбуњу се крије  .

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa to je JEDINI put! :)))

можда би други био скуп!

*

Можда и не би, ал` где би

ти ишао кад падне снег?

*

Па наравно на брег,

у своје санке!

Натакнем зимске опанке,

и право доле на лед!!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, PredragVId рече

Pa to je JEDINI put! :)))

Једини Пеђа међ` женама

само једну реч означи :)

е баш ми је драго и мило

што тема креће да зрачи

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Женама је лепо са нама,

А и нама са њима.

И иза тога остала је гомила слика и рима,

на којима ће расти нови нараштаји.

Тема не да зрачи него сјаји.

А разгореће се више ако неко још бољи стих напише.

Ово ме подсећа на "емси битку" само овде је победник онај,

због ког сви су на добитку.

Лагано,тихо и тише...

Тишина инспирише, па из ње пукне гром и севне муња.

Да осветли пут покривен гомилом трња.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Муња тегет небом

исцртава

кривину твоје обрве

пратећи

ветром извучен

прамен

моје косе у твојим

сновима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Извучен испод гомиле муља,

дукат жут.

Клинац се дере -Ево га!

Ћушка иза ушију и ћут мали.

Само нам још разглас фали,

да сазнају они алави да смо нашли нешто вредно.

Ако се бедници докопају злата и оно постаје бедно.

А ако га ставиш у праве руке, знаће оне како са њим.

Тада злато лечи муке.

Биће трпеза пуна, гладни постаће сити,написаће се и која књига...

Ал ако оде где не треба, један златник ствара милион црних брига.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једни друге љубе уснама,

а некада језиком као ватром прже.

Људи труде се да воле, али не могу увек да издрже да гневом не оплету.

Ближњи ни крив ни дужан, претвори се у мету.

Али љубави пуна мета после сваког убода миомирисом замирише,из ње цвеће процвета.

Па се човек застиди...А "мета"  пуна љубави каже

Немој да плачеш, није то ништа, ма иди...

Хоћеш мало вина? Шта,не пијеш?

Ма узми, можда ти се свиди.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда ти се свиди

а можда и не,

то што остане

када маска нестане.

Ако ти се допадне -

пригрли,

а ако не -

разуми.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, АлександраВ рече

Можда ти се свиди

а можда и не,

то што остане

када маска нестане.

Ако ти се допадне -

пригрли,

а ако не -

разуми.

Маска побожности не скрива пространства душе.

Ти и ја,

само смо незгасла жеља дечија

одрасла у свитања сумње,

на чијим рукама спознасмо 

да не познајемо дубине

у које загледани упорно себе тражимо.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

×
×
  • Create New...