Jump to content

Recommended Posts

админ

Пријатељ ми је дошао са окованом бубом.

Поклон.

Окована златом и гвожђем.

Окована буба гледала ме

Својим продорним, плавим очима.

Дрско и охоло. 

Као да сам ја буба а она човек.

Нисам смео да је гледам

Нисам смео да јој приђем

Али нисам хтео да увредим пријатеља.

Како да му кажем

Да је окована буба последња ствар на свету

Која ми треба и коју желим?

Узео сам је плашљиво

Понео је дому

Да је бацим негде успут.

Али сам погледао

Тај леп рад

Ту скупу бубу

Која ме је и даље гледала

Од које сам се и даље плашио

Али јој се и дивио.

Шта бисте ви урадили?

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Изабрани ЈУТРОС кренуше у бој,

 душама својим јуришају храбро,

језиком као мачем,

маглу незнања  секу,

сведоче постојање онима који долазе.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jутрос у бусу,

клинка типка фон, деда пљује УСУ а клинац по Ђусу.

Омладина нам је лоша, није права, тврдо збори присталица АВ-а.

Феминисткиње вриште,крив им Свети Сава.

Тек је осам а мени се од спава

кад чујем свакодневну комуникацију,

ум ми крвари а немам коагулацију.

Пуштам зику на слушкама,

одох у хибернацију.

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zbori teske reci zori, celu noc se Bogu moli

kada svane, da prestane feminizam da postoji

i ostalo sto ne valja da postane bolje nama

pisem, slusam i razmisljam a sanak me mori

na forumu vreme gubim, idem sada sorry  :) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Феминизам, колективизам,

Патриотизам, национализам,

Алкохолизам, идиотизам,

Фашизам, комунизам,

Изам, изам, изам

Какав вербализам.

Заокружени грехизам.

Иза изма опет нови изам следи

Етикета изма мора да нас среди

Унереди

Убеди

Да оквир постоји

Да све се броји

Калупно сивом боји

Увек по мери скроји

Да мораш бити изам

Нарцизам

Песимизам

Сексизам

Егоизам

Док се не оголиш на ост

Депресивност

Малокрвност

Прост

Или какав други...

Тако сведен ост

Као огољена кост

Забодена

У будућност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

etiketa to je ono sto ima bas svako 
ako nemas dace ti se, strpi se polako
dace ti je lako ljudi a tesko se skida
lakse ti je preskociti dva visoka zida

obicno je lepe oni bez imalo stida
od tebe su mnogo gori, srce ti se kida
znam da boli ali hodaj postojano jako
kada odes spasce sama strpi se polako

vratice se tamo gde je nekada i bila
na licima onih ljudi sto ti vise nisu mila
koji su ti dali krila, da odletis i u letu
da zalepis gnjidi svakoj adekvatnu etiketu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам сасвим сјајно

али ипак лебдим изнад брига 

постојано.

 

Свих поруга

слушао сам  правдање вајно

ко у друга

што се о ме огреши тајно.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Друга свитања чекам.

Јутрења радости.

Црнинама својим шетам,

осветљена туђом пакости.

Друга надања имам,

Изван слика и света.

Друга давања примам,

Изван мртвих предмета.

Све тише постојим,

Ништа више не бројим,

Не држим ништа својим,

Страха се не бојим.

Друга свитања чекам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нећу туђом

да се радујем 

муком

 

Оћу  Добро

да пакујем

квалитетним сукном 

и тиме да се

борим са рђом

Share this post


Link to post
Share on other sites

Борим, бориш, бори,

Боримо, борите, боре,

Се

Против себе.

Колико поражених

На ловорикама

Изгубљених битака.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Против тихих таласа

а за време мудрих аласа

он се успињао у реку

иако су хтели да га секу

јер није хтео с њима

да дели неваљалштво

и да буде с лошим јатима

Већ је желео стваралаштво

што границе природе руши

и ствара  необичну живост у души.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Природе мој роде нама фали,

ал не оне која каже нећу, не могу- батали,

сви смо исти и људи и стока у штали.

 

Не те која не разликује боје!

 

Већ она која каже могу и хоћу.

Ствари на свом месту требају да стоје.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mесту том дивном,

долазих често

не бих ли га опет срела,

и уместо надања врела 

поражена се увек враћах 

и сузе  увек плаћах 

празнином големом, дугом.

Али нада ме увек  изнова враћа

на место где наду губих,

али нека, нека, бар љубих.   

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Љубих те нежно

Али из страсти претежно.

 

Сваки пољубац је пламтео

Жељом да се никад не прекине

И да ми те нико  не закине.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жељом погубљена,

У отрцаном капуту

Путујем

Речима

Обликујем

Дестинацију

Ничега

Нема више

Непрежаљеног.

Изнад моје главе

Виси моја глава

Одрубљена.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×