Jump to content
Sign in to follow this  
Bernard

Katolička duhovna muzika

Оцени ову тему

Recommended Posts

Serb Cro, malo si "zalutao" ali nema veze.....:smeh1:

Hillsong Church

Hillsong Church is a charismatic Christian megachurch and Christian denomination originating from Sydney, New South Wales, Australia. The church was founded in 1983, originally called Hills Christian Life Centre, in Baulkham Hills, New South Wales, by Brian Houston and his wife, Bobbie. The church is also known for its worship music, with groups such as Hillsong Worship, Hillsong United and Hillsong Young & Free. Formerly a member of the Australian Christian Churches(the Australian branch of the Assemblies of God), it separated from ACC in 2018.

According to the church, over 100,000 people attend services each week at the church or one of its 80 affiliated churches located worldwide (around 40,000 in Australia).[1]

Hillsong is a megachurch that has been described by popular music scholar Tom Wagner as a "confluence of sophisticated marketing techniques and popular music".[2]The music of Hillsong United and Hillsong Worship are credited with driving Hillsong's global popularity.[2] It was founded in 1983 inside a warehouse as Hills Christian Life Centre by former window cleaner Brian Houston and his wife Bobbie Houston.[3] Through the 1980s and 1990s the congregation grew from 45 members to nearly 20,000 and emerged as a significant influence in the area of contemporary worship music. This was a result of strategic marketing that targeted younger generations and Hillsong's success at establishing itself as a global music standard.[4]

https://en.wikipedia.org/wiki/Hillsong_Church

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      IVO ANIĆ: Kako je katolička crkva izdala hrvatski narod
      Svake nedjelje moj djed imao je isti ritual. Obući svoje najbolje odijelo, mene uzeti za ruku i presaviti novčanicu od sto dinara u svoj, a novčanicu od deset dinar u moj džep. Taj čovjek, armirač i građevinar grubih crta lica, od svoje je sirotinje izdvajao toliko, odričući se novina, karte za utakmicu ili piva s kolegama, da bi na kraju mise u malu drvenu škrabicu posvećenu pomoći Crkvi, ugurao tu novčanicu podozrivo gledajući mene da učinim isto.
      Hrvatski narod nikada nije izdao svoju Crkvu. Niti u vremenu kada se ista od vladajućih ignorirala, niti u vremenu kada se sama involvirala u strukture vlasti. Hrvatski narod financijski je pomagao svoju Crkvu, održavao je kao bitnu poveznicu sa svojim identitetom, ali i vjerovao u nju, da je zaštitnica običnog puka, utočište od vladajućih koji su valjda još od vremena Matije Gupca bili sinonim za one koji tog malog, priprostog čovjeka tlače. Za sve vlasti ovaj narod vjeruje kako to nisu „narodne“ nego „odnarodne“ vlasti, kako djeluju isključivo za svoje interese i kako nemaju sluha za patnje malog, običnog čovjeka. I u onom vremenu kada je Crkva bila minorizirana, upravo je taj mali čovjek nije izdao, stao je uz nju. Jer nije bila u konceptu vladajućih, bila je svojevrstan disidentski i nacionalni ponos, i uz tradiciju koja se za vjeru na ovim prostorima oduvijek veže upravo identitet malog čovjeka, obična puka. I zbog toga je taj mali čovjek nije nikada izdao. Jer nije bila u konceptu vlasti.
      U Banskim dvorima u utorak održan je radni sastanak u kojem su sudjelovali predstavnici Vlade na čelu s premijerom Andrejem Plenkovićem i predstavnici Hrvatske biskupske konferencije (HBK), na čelu s predsjednikom, zadarskim nadbiskupom Želimirom Puljićem. U službenom priopćenju navodi se kako su biskupi „pozitivnim ocijenili napore Vlade na stvaranju uvjeta za opći gospodarski i društveni napredak, društveni optimizam u kojem vlada pozitivno i obećavajuće ozračje, te su izrazili spremnost Katoličke crkve da nastavi tim naporima davati svoj doprinos“. Sam sastanak komentirao je i nadbiskup Puljić koji je istaknuo kako se ova Vlada i Crkva slažu u mnogim pitanjima oko zajedničkog odnosa te kako je osobno zadovoljan tom sinergijom. Pitanje oko djelovanja ministarstava za kulturu i obitelj te mlade ključna su u našem društvu istaknuo je Puljić, a ova Vlada i Crkva u tome imaju zajednički stav i usuglašeno djelovanje. 
      Harmoniju Vlade i Crkve prokomentirao je i sam premijer Plenković koji je istaknuo kako predanost ove Vlade posebno ima naglasak na provedbi ugovora sa Svetom Stolicom, a koji se odnose na izdašno financiranje same Crkve i njenu integraciju u društvo. Biskupi zadovoljni izrečenim tako su još jednom pokazali javnosti, običnom puku, koliko drže do ove Vlade i koliko je podržavaju. No, i sama Vlada na čelu s premijerom odaslala je javnosti značajnu poruku tim sastankom, a ona je nedvosmislena i jasna, crkvene stavove i napore uvažavamo, prema njima se nahodimo i nastavljamo s financiranjem svih crkvenih projekata držeći kako je ista iznimno značajna za ovaj narod, a posebno za običan puk koji podržava tu sinergiju vlasti i klera koja se pokazuje iznimno bitnom. 

      Svi sretni i zadovoljni (FOTO: HINA/tp)
      Hrvatski narod nikada nije izdao svoju Crkvu. Onaj običan puk, onaj koji je odvajao od svojih usta da održi svoju Crkvu u vremenima njenog ignoriranja. No nije li upravo ta Crkva u koju je taj narod toliko vjerovao u ovom vremenu izdala njega? Današnje involviranje i sprega uz vlast najveća je izdaja Crkve, kojom se izdaje upravo tog običnog, malog čovjeka. Čovjeka za kojeg njegova Crkva iza zlatom optočenih hramova niti ima sluha, niti ima vremena. Malog čovjeka koji u ovoj državi pati. Istog onog čovjeka koji je podržavao, gradio, hranio, a danas je kao umirovljenik prisiljen kopati po kontejnerima. Zar to nije najveća izdaja? Zar to nije tragedija vjere, vjere u onoga kojem si pomagao, da bi jednom u teškim vremenima za čovjeka, taj kojem si pomagao barem digao svoj glas za tebe. 
      Međutim, crkvena izdaja nije samo izdaja sirotinje. Izdaja je to i budućnosti ove zemlje kojoj treba nasušno sekularnost, znanje, djeca koja se trebaju izgraditi da bi bila budućnost ove zemlje u koju toliko vjeruju. Današnje involviranje Crkve u školstvo, u sekularnu državu, najveći je promašaj upravo za Crkvu. Jer se Crkva malog puka ne manifestira u mistici svojih sakralnih odaja, jer se Crkva koja je jednom imala integritet i mučeništvo vjere preselila među laboratorije u kojima se uči kemija, jer se Crkva mog djetinjstva potpuno nespremna suočila sa instagramima, facebookom, twitterima i djecom koja ih uz dosadu slušaju samo zato jer ih očajni roditelji mole da to odrade, da ih ne sramote pred rodbinom i susjedima. Jer se u Crkvu tradicionalno i nepogovorno vjeruje. Tako je bilo oduvijek u našim obiteljima. Jer je Crkva bila mučenička, ona slabija, ona koju se napada, ona koju treba braniti, ona koja je jedina trn u oku vladajućima.
      Izdaja njihove Crkve ponajviše se manifestira upravo na toj suludoj premisi da danas Crkva, vjera, mora biti doslovno u svemu, u školskoj nastavi, u razredima, u poštama, autobusima, knjižarama ... I tim činom Crkva je svjesno ušla u marketing, ušla u besmislen biznis i ušla u sve ono u čemu današnje društvo egzistira, no ono najgore, najgora izdaja jest, što je ušla u vlast. Postala vladajuća kasta. Crkva je svjesno, ne prilagodivši se vremenu, a neke od najgorih svojih ljudi postavila na ključna mjesta, proizvodila bezumni nacionalizam i samodopadnost, potpisala svoj neumitni krah. Bez obzira koliko se uvukla u vlast, bez obzira koliko se trudi i potencira, Crkva u Hrvata je mrtva institucija koja samo svojom suludom ambicijom taj proces pokušava zaustaviti. 
      No, taj je proces, kako već rekoh, neumitan. Osim, ako se netko dovoljno pametan, kao što je to papa Franjo, ne nađe u našoj Crkvi i ponovo joj vrati vjerodostojnost. Ako je vrati u okvire u kojima je odvajkada egzistirala, okvire mira, okvire tolerancije i okvire skromnosti, okvire u kojima će pomagati, biti ono što treba da bude, zaštitnica siromašnih, bolesnih, obespravljenih, a ne zaštitnica vlasti. Crkva u Hrvata treba istinsku promjenu. A nju donose samo mladi ljudi u njihovim redovima. Mladi, obrazovani i pametni koji će shvatiti kamo ih je dovela dosadašnja garnitura.
      „Crkvu moramo pomoći. Ona je siromašna i ona se moli za nas“, tome me je učio onaj armirač i građevinar grubih crta lica s početka teksta, koji je odvajao od svojih usta da pomogne svoju Crkvu. Kada danas pogledam što radi ta ista Crkva mogu se samo se prisjetiti tog vremena i usporediti s ovim što danas vidim: Crkvu koja je ostvarila sve, a izgubila najvažnije - poštovanje djece armirača, građevinara, vozača, bravara, tokara … umirovljenika koje je nepovratno izdala.
      Lupiga.Com
    • Од Благовесник,
      Пето-шести или Трулски сабор, био је црквени васељенски сабор одржан у Kонстантинопољу  692. године. Сазван је 11 година након Трећег цариградског сабора у настојању  да донесе дисциплинарна правила за Цркву коју претходна два сабора (Други и Трећи цариградски) нису били донели. Сазвао га је и њиме председавао византијски цар Јустинијан II, а у њему је учествовало свега 215 епископа, сви листом из источних делова некадашњег Римског Царства. Циљ сазивања сабора је увести нова и строжија правила за Цркву. Због доминације источних епископа, Сабор је по правилу настојао наметнути искључиво обичаје цариградске Цркве као ортодоксно правило и мерило православности осталим деловима хршћанске Цркве. То се односило на тада уобичајене праксе Цркве на Западу, као што је, нпр. приказивање Исуса као Јагањета Божјег, које је од почетка було уобичајено и распрострањено у западној хришћанској традицији. Далеко већи спор је изазвао различит став према свештеничком целибату. Сабор је изричито дао право ожењеним мушкарцима, да постану свештеници и ђакони. Католичка црква сматра да је у одлукама Трулског сабора изражена велика нетрпељивост према Западу и његовим обичајима, али и према Јеврејима, нарочито у канону 11, који било какве контакте са њима кажњава са црквеним казнама, чак казном екскомуникације!
      Одлуке Сабора су одбачене на Западу! Свети папа Сергије I одбио их је потписати, па га је Јустинијан II, који је и сазвао Сабор, покушао заробити, а што је спречено устанком локалног становништва. У Хиспанији је међутим визиготски краљ Витица натерао Осамнаести сабор у Толеду да пристане на одлуке сабора, а због чега су га нападали каснији хроничари. Фруела I од Аустрије укинуо је ту одлуку за време своје владавине (757. - 768.) Иако су га поједини црквени великодостојници на Западу прихватили или о њима повољно говорили, Kатоличка црква не сматра га признатим васељенским сабором.
    • Од Bianca,
      Evo malo harfe za početak.
       
    • Од Bernard,
      Oh, a storm is threat'ning
      My very life today
      If I don't get some shelter
      Oh yeah, I'm gonna fade away War, children, it's just a shot away
      It's just a shot away
      War, children, it's just a shot away
      It's just a shot away Ooh, see the fire is sweepin'
      Our very street today
      Burns like a red coal carpet
      Mad bull lost its way War, children, it's just a shot away
      It's just a shot away
      War, children, it's just a shot away
      It's just a shot away Rape, murder!
      It's just a shot away
      It's just a shot away Rape, murder yeah!
      It's just a shot away
      It's just a shot away Rape, murder!
      It's just a shot away
      It's just a shot away yea The floods is threat'ning
      My very life today
      Gimme, gimme shelter
      Or…

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...