Jump to content

Turbo zvuci domaćeg folka

Оцени ову тему


Препоручена порука

Turbo folk jeste pop kulturni fenomen, ali i šire-društveni fenomen. On je davno izašao iz ilegale, iz zadimljenih kafana ibarske magistrale, i preselio se u elitne diskoteke i klubove.

turbofolk.jpg

"Brate, fol je u tome što su Turci bili 500 godina ovde. Pa ne možeš ti to tek tako da zaboraviš. Pola klope je Turska ostavila, od pasulja do sarme i baklave. A orijental je u krvi. Ta se muzika slušala i sve to ide sa generacije na generaciju.’’ Džej Ramadonovski, doajen turbo-folka

Peti je august, pola dva iza ponoći, malo turističko mjesto na hrvatskom Jadranu, diskoteka na otvorenom, krcata ljudima, raspamećeni svijet vrišti poznati refren, očito neki refren iz domoljubnog repertoara, logički to zaključujete, jer dobro znate da je peti august fešta domoljublja, i nacionalnog ponosa, dan je to pobjede, nad mrskim neprijateljem, i pravo vrijeme da se razgalite uz refren ‘’Ti moje zlaaatooo’’… Ali ček malo, to nije Thompson, niti Dražen Žanko, to je Milica Todorović, heroina srpskih turbo zvukova, baš na peti dan augusta, na Dan pobjede, nad mrskim neprijateljem… Ok, prošla je ponoć, tiješi se neki domoljubni čistunac, pa veli da tehnički gledano nije više peti, nego šesti august, al odmah shvata da je to slaba i klimava utjeha, i rezignirano se pita, jel moguće da je i domoljublje ustuknulo, i tako lako pokleknulo, pred turbo zvucima balkanskog pop-folka.

Turbo-folk je rijetko otporan fenomen, jak kao NATO i izdržljiv kao Kenenisa Bekele. Nije li još Mitar Mirić, s razdrljenom košuljom ispod koje buja tapiserija, poručivao da nam ne može niko ništa i da smo jači i od sudbine. Čak i od sudbine. Mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole, bio je nezaboravni nastavak ovog besmrtnog refrena. Refren je to uz koji Zdravko Mamić i Mile Dodik padaju u trans.

I prave vječne budale od sebe. Mirićev vizionarski refren ostvario se već početkom 90-ih kada se jugoslovenski folk transformirao u neofolk i duboko penetrirao u rtv sisteme i tabloidnu štampu. Turbo-folk je pušten s lanca i postao balkanski mainstream.

No vratimo se na Džeja. U gornjem citatu Džej je objasnio zašto je prosječan Balkanac lud za orijentalnim tonovima. Osvrnuo se također na kulturološki background i transgeneracijski momentum turbo zvukova, dajući im pritom i genetske konotacije. Zagovornik genetskog determinizma unutar popularne kulture je i Marko Perković Thompson (‘’Geni kameni’’), uz Matu Bulića i Sinišu Vucu glavni predstavnik turbo-folka u Hrvata.

Svako gorenje naroda je turbo-folk, ako je vjerovati Rambu Amadeusu. Pa tako i Thompson po toj (i ne samo po toj) odrednici obitava pod istim žanrovskim krovom kao i Džej. S tim da je Džej puno zabavnija i bezazlenija pojava od domoljuba iz Čavoglava.

Je li balkanski folk uvijek bio na turbo pogon? Klasični jugoslovenski folk imao je pitomije tonove i sofisticiranije forme. Silvana Armenulić pjevala je o ljubavi koja boli, Vera Ivković je maštala o Duletu koji travu kosi dok kiša rosi, dok je Toma Zdravković s čašicom u ruci i boemskom pozom doticao dno života, priznajući da je kafana njegova sudbina. Tozovac je tih godina vadio hitove iz rukava, a i Miroslav Ilić je bivao sve popularniji. Ipak, paralelno s njima, rađala se jedna nova struja unutar jugoslovenske folk kulture, snažan kontrapunkt koji je udario temelje turbo zvucima balkanskog folka. Sinan Sakić je, s osmijehom na licu, pjevao da sreće nije imao odkad se rodio, Šemsu Suljaković tih su godina izdali prijatelji pa čak i brat, a ni Mile Kitić nije propuštao priliku da se obračuna sa životom i kurvom sudbinom.

Zvuči paradoksalno, ali turbo-folk je u Jugoslaviji bio svojevrsna subverzija, jugoslovenski punk s orijentalnim primjesama, ako bi se razmetali nategnutim paralelama. Sinan Sakić bi u toj nategnutoj usporedbi bio Johnny Rotten, Miodrag Ilić (aka Mile Bas) bio bi Malcolm McLarren, a Kawai klavijature zamjena za sirovi gitarski punkoidni zvuk. Ko bi bio Vivien Westwood, neka ostane visiti u zraku. Ali nećemo o nategnutim paralelama. Razne komisije za šund stalno su ga šikanirale, dio javnosti se zgražavao, no pune dvorane i respektabilne tiraže pokazivale su da prosječan balkanski čovjek radije sluša Južni vetar i Mitra Mirića nego EKV i Štulića. Jugoslovenski kulturni establishment nije ih volio, baš kao ni britanski punkere. I ta paralela nije nategnuta.

Svoju zvučnu bazu turbo-folk ima zahvaliti Sinanu Sakiću i Južnom Vetru, dok prvobitni vizualni identitet duguje Lepoj Breni. On je zvučno-vizualni hibrid koji je spojio orijentalne tonove Turske i Magreba sa popularnim zapadnim ritmovima, kombinirajući ih kasnije sa vulgarnijim dijelom MTV-ijevske estetike. Često mu se zamjeraju trivijalni tekstovi i banalne forme. Ali turbo-folk nikada nije bio šansona ili Bob Dylan pa da u njemu trazimo poeziju ili intelekt. On je poetski i intelektualno nevin.

Imao je jugoslovenski folk i svoje netipične pojave. Svojevrsno seksualno oslobođenje žene afirmirala je u svojim šaljivim i dvosmisleno intoniranim pjesmama Milica Ostojić, poznatija kao Mica Trofrtaljka. Mica pa još trofrtaljka. Micino ime jedna je od simpatičnijih estradnih dosjetki, s očitom aluzijom na njene fizičke gabarite. Mica je razbijala predrasudu da je selo jedna učmala i zatvorena sredina. Selo je, ako se Micu pita, otvoreno za seksualnu revoluciju. I prijemčivo za ideje hipi pokreta. Bilo bi neopravdano ne spomenuti još jednog folkerskog asa i seoskog poetu. Da, Boro Drljača, dobro ste pogodili. Ne kopni sjećanje na veliki hit ‘’Plači, mala, plači’’ i Borinu sugestivnu izvedbu.

‘’Plači, mala, plači’’ dokaz je da neobuzdani krkanluk ruralno-zavičajnog podtipa može biti i zabavan, zabavniji od velike većine manifestacija urbanog krkanluka. Borin nastup, popraćen pokretima tijela koje je Senad Avdić nazvao ‘’međed koreografijom’’, legendarni je tv trenutak koji se ne zaboravlja lako.

Hitom ‘’Tek, tek (ti je 16 godina)’’ Kemal Malovčić, jedna od perjanica Južnog vetra, nije baš odagnao stalno prisutne sumnje da voli mlade lolite. Osim ako pjesma ‘’Tek, tek’’ nije omaž Vladimiru Nabokovu. Zašto odbaciti mogućnost da je ovom pjesmom Kemal samo izražavao svoju čitalačku sklonost prema literarnim opscenostima iz Nabokovljeve književne radionice.

Ali daleko od toga da je Malovčić samo pjevao o mladim curicama koje se šminkaju. Svoju tematsku šarolikost Kemal je potvrdio pjesmom ‘’Ameriko čemeriko’’, turobnim emigrantskim i radničkim vapajem. Kemal se u ovdje ukazuje kao zamišljeni pojedinac sa izraženom klasnom sviješću, a hrabro je zakoračio i na teren geopolitike. Ok, malko smo zločesti prema Kemalu Malovčiću. Ipak je on legenda žanra. A i već smo ranije rekli da nema smisla tražiti poeziju ili intelektualnu dubinu unutar turbo-folka, niti perjanice ovog žanra imaju takve ambicije. Njihova je glavna ambicija da zabavljaju, a ne da propituju i uznemiruju.

Ako želite umjetnost koja će vas uznemiriti, ili potaknuti na razmišljanje, čitajte Kierkegaarda, slušajte Wagnera, gledajte francuske novovalne filmove…

Vremenom su se desile i značajne vizualne promjene unutar turbo-folka. Muškarci su uredno depilirani i podšišani. Ljubavni tepih Mitra Mirića otišao je u legendu, baš kao i perika Šabana Šaulića. Ženske grudi više ne poskakuju u ritmu jer su krute od silikona, krute kao prepone mladog mužjaka dok dvogledom šara po nudističkoj plaži. Botoks je učinio da svaka pevaljka izgleda kao nepriznata kćer Stevena Tylera, a sve veći broj neprirodno velikih usana nateklih od botoksa samo je dodatno podgrijavao sumnje da su Mick Jagger i Hanka Paldum imali aferu. Kad je već spomenut Šaban Šaulić, treba reći da je riječki Let 3 obradio njegovu ‘’Dođi da ostarimo zajedno’’, obukavši Šabana u ruho Pink Floyda i Deep purplea.

Psihodelično i hard rock ruho za Šabana, fuzija za vječnost.

Turbo-folk je sinkretički fenomen, fenomen žanrovskog pa čak i identitetskog pluralizma. Nije neobično da unutar turbo-folka koegzistiraju i transvestiti, i patrijahalni mužjaci ruralnog tipa, i heteroseksualni mačo mužjaci, i androgine ženske pojave, i nezavisne, samosvjesne žene… Neki će sigurno reći da je kulturna i žanrovska šarolikost turbo-folka samo odraz liberalne političke kulture na sferu popularne kulture. Te da je turbo-folk emancipatorski projekt koji je zbližio ljude na Balkanu. Te da su kulturni rasisti oni što ga stigmatiziraju i nazivaju smećem. Neki drugi će pak reći da je turbo-folk kulturni i društveni odron koji je 90-ih bio sluga nacionalizma. Te da i tada i danas sistematski zaglupljuje ljude. Te da srozava estetske i moralne kriterije. Te da su to zvuci naše propasti. Neki treći će reći da pretjeruju i prvi i drugi.

Turbo folk jeste pop kulturni fenomen, ali i šire-društveni fenomen. On je davno izašao iz ilegale, iz zadimljenih kafana ibarske magistrale, i preselio se u elitne diskoteke i klubove. Sve ex Yu metropole, neke manje, neke više, otvorile su svoja vrata zvijezdama ovog žanra. Turbo-folk ima i svoju ekonomsku logiku koja kaže da je to profitabilna industrija zabave od koje dosta ljudi sasvim solidno živi. On jeste srozao estetske kriterije i afirmirao kič, ali to su uradile i telenovele sa tv produkcijom, pa se oko toga ne diže prašina. Uvijek možete pogledati HBO seriju ili BBC-ijev dokumentarac ako vas mrske sapunice ne zanimaju. Koristite blagodati slobode izbora. Sigurno će se neko zapitati kakva je politička i društvena svijest prosječnog konzumenta turbo zvukova. Za koga će na izborima glasati neko iz čijeg ofucanog kabrioleta trešti nazalni glas Šake Polumente, legitimno je pitanje i može biti tema za neku buduću raspravu. Ali zašto odmah pretpostaviti da će neko ko voli Laibach ili operu automatski pametnije glasati. Možda i hoće, ali nije baš empirijski dokazivo.

Dug je put pređen od Vere Ivković i naivnog zazivanja Duleta koji travu kosi dok kiša rosi, do Jane koja, u hardcore maniri, poručuje neznanom junaku da je slobodno troši ove noći. Otprilike jednako trnovit i krivudav kao put koji je prošao američki pop od Diane Ross do Nicky Minaj. No on, turbo-folk, nikada nije imao pretenzije da postane dio elitne kulture, niti je takvo što objektivno moguće. Šako Polumenta i Mile Kitić neće se jednog lijepoga dana ukazati u Operi, niti ćete ih vidjeti kako u pratnji filharmonije pjevaju svoje bezvremene hitove.

Osim, možda, ako ne konzumirate LSD.

Neven ŠIMIĆ

Untitled.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Милан Ракић рече

Ali turbo-folk nikada nije bio šansona ili Bob Dylan pa da u njemu trazimo poeziju ili intelekt. On je poetski i intelektualno nevin.

Поезије нема, али уметности има ту и тамо. Мени је нарочито занимљив спој турбо-фолка и џеза покојног Луиса. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Милан Ракић рече

sve veći broj neprirodno velikih usana nateklih od botoksa samo je dodatno podgrijavao sumnje da su Mick Jagger i Hanka Paldum imali aferu.

12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оријентални фолк има своје извориште у Византији, можда и у Персији. Турци су ту само посредник били...

Чланак је занимљив покушај, али превише је ту различитих ствари стрпано у исти кош по неким периферним критеријумима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Mилена Трифковић рече

Luis je jedan neponovljivi...

Луис никако није турбо-фолк... Он је невиђени уметник...

Уживајте

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Juanito рече

Оријентални фолк има своје извориште у Византији, можда и у Персији. Турци су ту само посредник били...

Чланак је занимљив покушај, али превише је ту различитих ствари стрпано у исти кош по неким периферним критеријумима.

Ја му "замерам" због Синџе, првог лозничког панкера :)))

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Bogdan01 рече

Луис никако није турбо-фолк... Он је невиђени уметник...

Уживајте

 

 

А `ел сте слушали Марка, Луисовог сина?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Bogdan01 рече

Луис никако није турбо-фолк...

Небитно како ћемо да називамо и дефинишемо. Пусти Луиса и неког ко се стандардно сврстава у турбофолкера неком странцу, и они неће видети разлику.

Разлика је суптилна између доброг и лошег фолка и зато овај текст мало маши. Већина поменутих певача и певачица нису ни црни ни бели. Певали су и маестралне ствари и велике промашаје.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Милан Ракић рече

А `ел сте слушали Марка, Луисовог сина?

:navijanje: не слушала него се допинговала... Цвеће кафнало је феноменално "урадио" а овде је одвалио :)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, АлександраВ рече

:navijanje: не слушала него се допинговала... Цвеће кафнало је феноменално "урадио" а овде је одвалио :)

Мен` се свиђа и овај урадак са несуђеном му "невестом" Божом...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма одличан је, одличан... позитивац :) слушамо га стално, Милица воли буквално све његове песме

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da ne bude zabune,nisam nikad smatrala da je Luis bio turbo folker niti cu ikad :skidamkapu:

Bio je jedinstven covek,i takav se nece roditi...glas mu je vise bio jazz prema mom skromnom misljenju :skidamkapu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      U petak 11. januara u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu organizovan je prikaz naoružanja i vojne opreme kome su prisustvovali ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilovići između ostalih v.d. pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović. Skoro sva nova prikazana sredstva su već uvedena u jedinice Vojske Srbije ili se nalaze u završnoj fazi ispitivanja. VTI je tako u kratkom vremenskom periodu dobio dva obilaska od strane državnih zvaničnika. Predsednik Srbije obišao je ovu instituciju prošlog avgusta.
      Ministar odbrane je u obraćanju medijima prilikom prošlonedeljne posete izjavio da je 2018. godina u tehničkom smislu bila možda i najbolja godina u novijoj istoriji Srbije naglasivši da je u naoružanje Vojske Srbije uvedeno 29 različitih sistema i to uporedio sa 2009. godinom kao do tada najboljom godinom kada je uvedeno, kako je naveo, svega 8 novih sredstava.
       
      Instrument tabla koja bi trebalo da bude primenjana u modernizaciji jurišnika Orao / Foto: Novica Andrić

      Deo opreme za Orla 2.0. Navigacijski displej / Foto: Novica Andrić
      Takođe, ministar je rekao da je prošle godine u VTI zaposleno 50 mladih inženjera i da je zadržano 45 onih koji su već otišli u penziju kako se “ne bi dopustilo da njihovo znanje negde ode i ne bude korišćeno baš u VTI“. Vulin je dodao i da će ove godine VTI primiti još 75 mladih inženjera.

      Vođene rakete vazduh-zemlja VRVZ-200 i VRVZ-24 / Foto: Jovo Mamula, Ministarstvo odbrane

      Teleoptikova televizijska glava za samonavođenje kalibra 200 mm / Foto: Novica Andrić
      Pomoćnik ministra dr. Nenad Miloradović rekao je da je ono što je prikazano pokazuje kako Ministarstvo odbrane, VTI i odbrambena industrija Srbije napreduje u ostvarivanju svojih misija i zadataka:
      – Imamo jako obiman zadatak, da opremimo Vojsku Srbije da bi dostigla odgovarajuće sposobnosti, odnosno da nadoknadi nedostajuće sposobnosti za jako kratko vreme. Stručnjaci Vojske Srbije, Generalštaba i Ministarstva odbrane ustanovili su 90 različitih sistema naoružanja kojima ona treba da se opremi u srednjoročnom periodu. Od toga 76 treba da budu sistemi domaćeg razvoja, proizvod domaće pameti i domaće odbrambene industrije. Razvoj svakog sistema, pogotovo složenih, je jako dug i kompleksan proces koji i kod bogatijih zemalja traje 14, 15 pa i 20 godina za najsloženije sisteme – izjavio je Miloradović.

      Modernizovani raketni PVO sistem Kub-M / Foto: Jovo Mamula, Ministarstvo odbrane

      Modernizovani radar P-40 / Foto: Novica Andrić
      Prisutni su u obilasku VTI mogli videti više od 40 različitih sistema naoružanja i vojne opreme među kojima su najznačajniji borbeno oklopno vozilo Lazar 3, osnova borbenog oklopnog vozila M16 Miloš, samohodna haubica Nora B-52, terensko vozilo FAP 2832, modernizovani višecevni lanser raketa LRSV Oganj, daljinski upravljiva besposadna platforma Mali Miloš, daljinski upravljana borbena stanica, samozaštitni ometač ROSZ 1, komplet lične opreme, komplet zaštitne balističke opreme M-17 i različite rakete, municija i upaljači.

      Novi lanser L80-07 namenjen za naoružanje helikoptera H145M / Foto: Novica Andrić

      Simulator lansiranja raketnih zrna iz lansera L80-07 / Foto: Novica Andrić

      Kontejner sa mitraljezom kalibra 12,7 mm kojim će takođe biti naoružani helikopteri H145M / Foto: Novica Andrić
      Od sredstava namenjenih Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani prikazani su modernizovani raketni sistem PVO Kub-M, radar P-40, artiljerijsko-raketni sistem PASARS-16, instrument tabla, naoružanje i druga oprema namenjena modernizaciji jurišnog aviona Orao i bespilotna letelica Pegazsa ubojnim sredstvima.
      Premijeru je imalo domaće naoružanje za helikoptere H145M među kojima su bili sedmocevni lanser sa oznakom L80-07 za nevođena raketna zrna S-8 kalibra 80mm i kontejner sa jednocevnim mitraljezom kalibra 12,7 mm koji je izveden iz sličnog sistema kojim mogu biti naoružani helikopteri Mi-8 i 17.

      Bespilotna letelica Pegaz sa malogabaritnim raketama vazduh-zemlja / Foto: Novica Andrić
      Interesantno je bilo i izlaganje potporučnika Tamare Šević koja već dve godine radi u Sektoru za elektronske sisteme Vojnotehničkog instituta. Ona je izrazila zadovoljstvo što je sa još nekoliko kolega dobila priliku da posle završene Vojne akademije dobije postavljenje u tu naučnu ustanovu. Njen posao takođe je vezan za RV i PVO.
      – Odmah na početku smo imali priliku da radimo na vrlo zahtevnim projektima i zadovoljstvo da učimo od kolega koji imaju već puno iskustva i koji su nam preneli svoja znanja – rekla je potporučnik Šević koja radi na usavršavanju radara ’’Žirafa’’ i na usavršavanju protivavionskog sistema Bofors L70 odnosno na izradi novog prijemnika podataka o cilju koji je namenjem da digitalno-bežičnim putem primi podatke o cilju sa radara Žirafa i da usmerava top.
×
×
  • Креирај ново...