Jump to content

Кад неће Српкиње на село, хоће Албанке

Оцени ову тему


Препоручена порука

Све је боље, него да остану неожењени. Мени је јако жао што већина девојака не жели у селу,мсм, има их али и оне гледају за кога се удају, значи, газде, добростојећи. И шта ће сад неки момак који има мање имање и незапослен је, пољопривредник...зар он мена право да ствара себи породицу...  Ја бих највише волела да су то наше девојке, али ако неће оне ...па шта сад... има које оће. Поготову мислим на момке који су пребацили четрдесету, њима стварно није лако да нађу сродну душу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Iulianus рече

Ovako se ni o stoci u štali ne govori.

Има једна врло мудра изрека каже: "Стока је стока - у трњу једе, у блату спава, али се никад не испрља као човек."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, obi-wan рече

A za to je kriv - ko? Da nisu Albanci? E pa nisu, nego mlaki i bljutavi Pravoslavci od Srbalja.

Da smo k`o sto nismo, svi ti koji dodju bili bi posle kratkog vremena jos i bolji hriscani od nas.

Sto ce da kaze - kad zataji i ubudja se vera medju ljudima, ondak Bog dopusta geopolitiku.

Наравно. Али о томе нисам говорио, Него сам дао одговор на неки други пост.

Лично ја немам ништа против таквих бракова. Ко је лузер тај је лузер, ту геополитика не помаже.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, ana čarnojević рече

pa dobro. 

sta god neko mislio ti ljudi su ocigledno pronasli svoju srecu. te zene mi se cine vredne, zdrave i postene. fino izgledaju. 

da nisu dosle ovi bi ostali da cirkaju pivo ispred prodavnice. 

 

А нису баш сви алкоси јбг.

У сваком случају боље ожењени са децом која ће наследити та имања него пуста села без деце, зарасла у коров и шуму.

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iste su kao naše-traže bolju i udobniju sredinu. Samo smo mi civilizacijski ispred, pa naše žene sa sela idu u gradove, dok je Albankama srpsko selo premija. Beže od siromaštva te nisu ni bolje ni gore od nas. Jednostavno je u prirodi čoveka da traži udobnije i bolje uslove.

Ali dobro, svima koji se venčaju i izgrade imanje i porodicu neka je sve blagosloveno :).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Juanito рече

Која је најнесрећнија држава на свету? Македонија. Њима је Албанија запад. 

Mi u Japanu možemo samo da izvršimo suicid tom logikom :smeh1:.

Ionako prednjačimo :0426_feel:, karoshi je ozbiljan problem. :0426_feel:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogli bi otvoriti  Kanu galilejsku za pravoslavne albanke. Pouke i Albanska pravoslavna crkva da sarađuju malo. U Hristu je sve moguće. Možda ponovo zaživi srbsko selo...i poslastičarnice:-) 

Blaženi mirotvorci

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, goranger рече

Mogli bi otvoriti  Kanu galilejsku za pravoslavne albanke. Pouke i Albanska pravoslavna crkva da sarađuju malo. U Hristu je sve moguće. Možda ponovo zaživi srbsko selo...i poslastičarnice:-) 

Blaženi mirotvorci

Samo napred, ispunimo obećanje koje im je nekad dato.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:595328-Tito-obecao-Kosovo-Albaniji

Samo se vi zezajte :dedica:.

Kardelj: - Kod nas na teritoriji Kosova i Metohije ima i dan-danas više Albanaca nego Srba. Mi mislimo kasnije, kad se još bolje povežemo s Albancima, da im ustupimo te teritorije.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како ћеш са стеченим или добијеним бестрашћем делити постељу са женом? :coolio: 


И то је део бркања појмова.
Љубав се прво брка са страшћу. Онда се реч "бестрашће" тумачи као нирвана, безосећајност. Без-страстије значи без "страдалних", тј огреховљених осећања. То везе нема са љубављу. "Узљубите љубав,
младићи и девојке,
за љубав прикладни;
али право и незазорно,
да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Божанској присаједињује,
да Божанство не узнегодује."
Познато? Учили сте у школи. Одатле се почиње. А након тога иде света тајна у којој муж и жена постају једно, као што им је дато од почетка. Ако смо једно пред Богом по његовој речи, ако јесмо љубав, и ако смо се ослободили страсти - да ли је уопште природно да нисмо једно и телом?!? Мислим да би то било и против прве Божије заповести човеку у рају...
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Кратос рече

A šta ja srpkinjama?Su one sve neposlušne pa mora da uvozimo  albanke da nam služe?

Srpkinje sa sela pokušavaju da nađu sreću u gradu dok je siromašnim Albankama srpsko selo premija. Isti da ne kažem šta, samo su civilizacijske razlike u pitanju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Natasa. рече

Samo napred, ispunimo obećanje koje im je nekad dato.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:595328-Tito-obecao-Kosovo-Albaniji

Samo se vi zezajte :dedica:.

Kardelj: - Kod nas na teritoriji Kosova i Metohije ima i dan-danas više Albanaca nego Srba. Mi mislimo kasnije, kad se još bolje povežemo s Albancima, da im ustupimo te teritorije.

 

Ti s` "neobaveštena" k`o onaj Koštunjavi, bre! Sa sve mačkom na pendžeru. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Natasa. рече

Srpkinje sa sela pokušavaju da nađu sreću u gradu dok je siromašnim Albankama srpsko selo premija. Isti da ne kažem šta, samo su civilizacijske razlike u pitanju.

Па, где си, бре, Наташа! :skidamkapu:

Ишли скоро ови моји на неку трпезу, у једно копаоничко село. И срели неку девојку и рекли јој да је удају у Топлицу. Она рекла, не може, само Крушевац! :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 25. јула 2021. године, на празник Чудотворне иконе Богородице Тројеручице а поводом обележавања 81. годишњице освећења храма Светог Георгија у Бору, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у борској цркви. На светој служби уз Епископа су слижили протојереји-ставрофори Лука Јовић, Петар Поповић, Славко Јоцић, Нико Туфегџић, Душан Ћирић, протојереји Ратко Тобић и Саша Степановић, протонамесници Радоје Мијовић и Самоило Шергић, јереј Милан Јанковић и архиђакон Илија.

       
      Звучни запис беседе
       
      По завршетку Литургије старешина борског храма протонамесник Радоје Мијовић уручио је дарове Епископу тимочком и бившим борским паросима који су овом приликом саслуживали Епископу.
      Владика Иларион је у својој беседи пожелео свима молитвену помоћ Пресвете Богородице Тројеручице и Њену заштиту од сваког искушења и зла. Да бисмо то завредили, владика напомиње да је потребно да имамо чврсту и непоколебљиву веру удружену са покајањем које мора бити и на личном и на колективном нивоу. Господ неће оставити народ свој без потврде свог присуства. Он неће оставити ниједну душу која вапи за спасењем без Царства небеског, закључио је Преосвећени Епископ и заблагодарио свима на лепом молитвеном сабрању и добијеним даровима.
       
      Извор: Епархија тимочка / Радио Светигора
    • Од Milan Nikolic,
      АЛБАНЦИ РАДЕ ПО РЕЦЕПТУ ЂУКАНОВИЋА И УСТАША: Хоће да створе свог Мираша Дедеића!
      22. 06. 2021.
      ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће на КиМ покушати, као и у Црној Гори, да праве православну цркву када им не буде успело лажно присвајање косовског културног наслеђа.
      - Што се тиче косовског наслеђа на коме они инсистирају, то је нешто о чему су кренули да говоре у том смислу госпође Олбрајт и Клинтон, које су веома утицајне. Али, плашим се да ће они у будућности када буду видели чврстину и снагу наше Цркве на терену и одлучност српске државе, ићи на нешто слично као у Црној Гори и покушаће, као са Мирашом Дедеићем у ЦГ, формирање православне цркве на Косову - рекао је Вучић у Скупштини Србије.
      Каже да су то покушали и у Хрватској током Другог светског рата, када су измислили хрватску православну цркву.
      Вучић додаје да постоји документ када су 420 Срба из Каменова код Карловца покатоличили у једном дану и дали им усташке симболе.
      То су њихови планови и у то нема никакве сумње.
      - Тако и за КиМ, видећете већи утицај породице Гаши него свих Немањића и њихових потомака у изградњи манастира било где на КиМ, и то је оно што албанска деца уче. И по том питању без подршке међународне заједнице тешко да ћемо моћи било шта да сачувамо, ма колико се борили - казао је Вучић.
       
      https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1009638/albanci-rade-receptu-djukanovica-ustasa-hoce-stvore-svog-mirasa-dedeica
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. 
      Уз саслужење више свештенослужитеља из више Епархија СПЦ, Заупокојеном Литургијом овога јутра (10. април), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Његово Преосвештенство Епископа крушевачког г. Давида и Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је за нас кључно сазнање да смо сви Божја творевина, да смо људи, али да је смисао живота оличен у очекивању Онога пред кога ћемо изаћи на суд. Са тим сазнањем живео је архимандрит Јован чији живот Епископ Давид оцењује као пример верности Господу, али испуњен бројним тешкоћама и искушењима. „Његов дуг земаљски живот био је испуњен патњама и страдањима, изнео је свој крст јасно и богобојажљиво“, посведочио је Епископ Давид.
       
       
      Након литургијског сабрања одслужен је помен крај одра архимандрита Јована. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј уз саслужење поменутих Епископа, као и викарног Владике мохачког г. Исихија. У међувремену су се сабору прикључили Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Помен је одслужио и Патријарх Порфирије. Пред почетак монашког опела дошао је и Епископ Јован Пурић. Уприличена је литија око манастирске цркве, а опело у летњем олтару је служио Патријарх Порфирије уз саслужење поменутих Епископа и великог броја свештенослужитеља. Беседио је Патријарх Порфирије који је нагласио да је Господ архимандрита Јована позвао Себи кад је отац Јован био најспремнији. Од његових бројних лепих особина издвојио је смирење и скромност, подвлачећи да је у свом дугом животу доживљавао и бројне увреде и понижења, која је носио као радост и благослов Божји.

      Након Патријарха Порфирија беседио је и Владика Иринеј који је подвукао да је архимандрит Јован угађао Богу, служио му верно и посвећено, као и да је његов живот био у знаку Крста и васкрсења. Себе назива његовим скромним и недостојним учеником, али и духовним сином оца који је био саборни човек, негујући у себи црквену свест.

      Окупили су се и бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимо га са вама.
      Извор: https://youtu.be/9GyBpF9YfwU
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, служио је свету Литургију у недељу 33. по Педесетници, 24. јануара 2021. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, уз саслужење братства наведеног храма. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

       
      „Хришћани се ни по чему другом нису разликовали нити се данас разликују од остатка света – ни по одећи, ни по понашању, ни по свакодневним обавезама и службама – осим својом вером у Господа Исуса Христа, коју су не само речима исповедали него својим животом и својим делима посведочавали. Тек кад се човек покаје може примити у себе и предокусити у себи плодове и дарове Царства небескога. Још је у Старом Завету записано да милостиви Господ Бог стоји на вратима нашег срца и куца, и чека да ли ћемо Му отворити да се Он усели у наше срце и да се тако ми сјединимо са Њим. Предукус свега тога осећамо и доживљавамо већ у Цркви Христовој, јер кроз сваки празник, кроз свако свето богослужење, кроз сваку свету Евхаристију ми већ у себе примамо предукус Царства Божјега, предукус спасења и живота”, навео је архијерејски намесник новосадски први, беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи.
      Прота Миливој је поделио са присутнима у Саборном храму и један важан догађај из личног живота. Наиме, на основу испуњених услова за пензионисање, на дан празновања Светога Саве, 27. јануара ове године, после више од 38 година плодотворног мисионарења и ширења јеванђелске речи међу верним народом широм Епархије бачке, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов ће отићи у мировину. 
      „Дозволите ми да, најпре, заблагодарим и узнесем хвалу Господу Богу што ме је уопште позвао и прихватио овако недостојнога да будем служитељ светога Олтара, да будем свештеник и пастир Цркве Христове; да Га замолим да и дане који су предамном, а чији број једино Он зна, исто тако буду на моје лично добро и на спасење, да ми дарује здраву памет, духовну и телесну снагу, и да богослужим докле год сам жив на овој земљи. Наискренију благодарност узносим Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју за његово очинско и архипастирско старање током протеклих година. Пуних 30 година моја недостојност службује под окриљем освештане деснице Његовог Преосвештенства, слушајући и наслађујући се богомудрим речима које из његових архипастирских уста излазе. Свака реч коју Господин Епископ изговори заиста је – за онога ко има уши да чује и жели да чује – спасоносна и душекорисна. Била ми је велика част и привилегија да у Новом Саду будем и један од сарадника Епископа, да му и на томе захвалим, на свим послушањима која је ставио пред мене, а ја сам се, у својој слабости и немоћи, трудио да на његово поверење одговорим својим радом и својом ревношћу. Ако сам у томе успео ма и колико зрно горушичино, сматраћу да сам у свему одговорио и показао се достојан његовог поверења. Ако нисам, молим да ми опрости, јер сам то чинио не по незрелости, него искључиво по људским немоћима. Једнаку захвалност дугујем и браћи свештеницима. Неизмерну захвалност дугујем свима вама што сте пажљиво, током протеклих година, слушали моје речи током проповеди. Нека вас Господ поживи да свагда долазите у храм Божји, да из храма Божјег увек излазите бољи него што сте у њега ушли. Тиме ћемо показати да смо заиста достојни да се назовемо хришћанима”, истакао је прота Миливој у свом опроштајном слову.

      У име братства Саборног храма у Новом Саду, дирљивим и братским речима, архијерејског намесника новосадског првог поздравио је протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ светиње. „Наш драги прота Миливој, од дана када се родио, на Светога Саву, у свештеничкој породици, узео је – као дете, у она давна времена – крст свој животни и полако почео да га носи. Проту сам упознао пре богословије, јер је, са његовим оцем, дошао код нас да ми објасни какав је живот у богословији. То што он одлази у мировину не значи да и даље није са нама, то не значи да његова пастирска служба престаје. Живео на многа и блага љета”, навео је прота Ђорђе, уручивши протопрезвитеру-ставрофору Миливоју Мијатову напрсни крст, у име братства Саборног храма, као лепу успомену на служење у Саборном храму и проведене заједничке дане. „Ово је знак наше љубави према њему и наше захвалности”, казао је настојатељ новосадског Катедралног храма.

       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...