Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Recommended Posts

ЧЛАН

Најтеже је почети. Ако имате нове идеје за нове стихове, преточите их у риме па поставите овде, без обзира на тему, садржај или стил песничког писања. Најлакше је почети од опште теме. Тек касније, би могли стварати и отварати теме, са разним занимљивим и савременим жанровима.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Грех

 

Увече те слатког грамзиво прогутам,

Ујутру ми горко смрдиш из чељусти;

Нагониш ме да немирно светом лутам,

Хоћеш да ми душа потпуно опусти.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Август

 

Макар једног лета нехајног и лудог

По плавети бескраја хтео бих да шарам

Лако и безбрижно ко пијане ласте.

 

Облаци да струје кроз крв ко олује,

Па да ван времена плачем белим вриском

И тако одболујем сав свој прах и трулеж.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Светиљка

 

,,Сунце слободе...''-

Чух дете како радосно пева;

Од живе воде

Оно пије док дише и снева.

 

Целомудрије

Тихо светли из њега;

Стари траг змије

Тамнује испод брега.

 

Таква светиљка 

Пробуди осмех и добре речи -

Лептир и биљка

Што нас болне и чудесне лечи.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Причао сам са децом

 

Она о животу знају мало.

За њих ко да умирања нема,

За њих вечност у пећини дрема,

За њих је време у трену стало.

 

Зелени снови напред их вуку,

Она чекају радости, срећу...

Она не цртају плаву луку,

Она увек у садашњост крећу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Рањена творевина

 

Прослављам те музиком речи,

Окрњена лепото света!

Твоја тајна смирене лечи

Па им смисао опет цвета.

 

Као нежни одсјај бескраја

Миром и радошћу миришеш,

Песмама рањенога раја

Наду нам по срцима пишеш.

 

(Док у палости својој жутим

Немоћан сам да те опевам,

Али не могу да прећутим

Кад ме твоја светлост одева.)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Песма и апсурд

 

Да узалуд не дишем -

Боље да песму пишем.

 

Да таму не сакријем,

Своје туге откријем;

 

Своје снове опевам

Страхове да отерам;

 

Бескрају се препустим

И сав апсурд напустим.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

***

Срце заигра моје,  кад драгог,

прочитах  ја стих.

Сновиђење рече ми тада

драги  твој, биће он сада

А вечност дошапну смело

обучена у рајски  бело

та он је тај, коме се нада, 

ком душа отвори

најнежнији цвет,

и прелете најсмелији лет,

да слети у сигурну луку

где  кормила анђели вуку,

ка вечности преидивној сјајној,

ка љубави небеској трајној.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

***

Прође и овај дан

сунчан и диван 

помало досадан

али и посебан,

малкице тесан

притајено бесан

гротескним дахом

мисао ми збуни,

слуђена стојим,

откуцаје бројим,

нису исти ко јуче,

емоција збуњено

јауче, али не ко јуче

не ко јуче........

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

 ***

 

    Чух вечерас једну ноту,

     мир мој она  сасвим смути

     дотаче ме у дно срца  

     раскрвари и помути .

 

     Какв у мени мисо луда,

     од ње  уплашене    

     срне  беже,

     анђеоска она није

     кад мир мој она реже

               

     Каква је то дивна нота

     тужнија и од де мола

     дал је љубав њози име 

     или име непребола 

     

     Сонатица једна ноћас

     грешна.....чедна у

     истом  ткању

     поруши ми све истине

     у том болноме сазнању.

     

     

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

rapsodi u ovoj poslednjoj pesmi preovladava osmerac i zvuci skladno. imas par stihova koje samo malo treba doterati da sve bude kako treba. u drugoj i cetvrtoj strofi...

ili si tako namerno htela. malo disonantno.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

npr

Сонатица једна ноћас

     грешна и чедна

    у истом  ткању

     поруши ми све истине

     у том болноме сазнању.

tako imas peterce u drugom i trecem stihu pa je ritam ujednacen.

ne se mesham vise, ne znam kako reagujes na sugestije:D

uglavnom, vrlo ljupka poezija.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ајд' нек и остале поете и поетесе дају допринос, само се ја и Рапсоди одазвасмо :) Нек ничу стихови да поезијом позвездавамо стварност :) 

Иначе, мени ускоро излази збирка у издању Књижевне омладине Србије, биће промоција за око месец дана у Београду, па да искористим прилику да најавим. :) Бићете обавештени за датум кад дође време,а ја ћу бити почаствован ако неко од вас из Београда издвоји време да дође на промоцију.

Ево једне песме која ће се наћи у збирци:

 

Енигма

 

Чезнем да те у песму ставим,

Енигмо сетна!

 

Из бесмисла да се избавим,

Лиро чудесна!

 

Да и у муци живот славим,

Ружо небесна!

 

Да са тобом кроз време плавим -

Ако си сретна.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Шшшшш...

Застани.

 

Слушај....

 

Тишином дишем.

 

Моје мисли су се свиле

Крај твојих,

И завукле се

Под топло крило

Значења,

Потпуно јасно

Неизговореног.

 

Шшшшш...

Саслушај.

 

Као што ја чујем

Твоје ћутање

Мени даровано.

 

Познајем твоју тишину,

Утиснуту као путоказ.

 

Ћутањем отворени,

Рекли смо све.

Речи више ништа

Не могу покварити.

 

Шшшшш...

Застани.

 

Слушај....

 

Тишином дишем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ниједан ме физички бол

не може више везати

да не летим ка Теби,

и да највише висине грабим

док настрашније падам.

Квргавих стопала, искривљена,

дрвених ногу, крвавих колена,

ходам.

Нећу стати.

Ниједна рана ме неће заболети,

ниједна бол ме неће ранити,

више,

толико да заборавим

како да стигнем до Тебе

када се случајно изгубим успут.

 

Дете сам Твоје.

Знам да је светло

које видим у мраку

Дом.

И исцепаћу сигурно

још много корака

и гране ће гребати моје лице

и рукама ћу склањати камење

и исплакаћу песак из очију

и вадићу трње и себе из себе

да не потонем.

И нећу стати.

 

Знам,

знаш све.

А ја сада желим све то и да Ти кажем.

У твојој Љубави постоји место за мене.

Да се у Теби шћућнем.

Да се у Теби одморим.

Да се у Теби утврдим.

 

Све своје,

предајем Теби,

Господе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак, 13. фебруара 2020. године, литија вјерног народа, предвођена свештенством и монаштвом, прошла је мирно и достојаствено кроз град Беране у знак протеста против неуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори.     Свенародна литија вјерника, свештенства и монаштва, и вечерас је, молитвом и духовном пјесмом, са иконама, црквеним барјацима у рукама, поручила доносиоцима накарадног Закона, који је уперен против епархија СПЦ у Црној Гори, да су уз своју мајку Цркву и да су непоколебљиви у одбрани светиња.   Након одслуженог Молебна Пресветој Богородици, житељима Берана и околних мјеста, који су се, као и претходних вечери, сабрали у рекордном броју, пред древном немањићком задужбином, манастиром Ђурђеви Ступови, обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.   Он је навео да су за ситуацију у којој се налази Црква и њен вјерни народ у Црној Гори, веома заинтересовани наши рођаци, кумови, пријатељи, који су овог града и из осталих крајева Црне Горе одселили у Европу и Америку, „гледају и диве се нашим свенародним скупштинама и свенародним свечаностима“. Многи од њих, додао је владика, спремају се да дођу.   „Желе да учествују у овој нашој борби која се претвара, полако, у славље и у побједу“, казао је он, поздрављен бурним аплаузом присутних.   „Слава Богу што је тако, а ово није побједа, не дај Боже, са братском крвљу него је ово побједа морална, духовна, побједа истине и правде, тријумф истине и правде над неправдом и то је јасно цијелом свијету, а надамо се у Бога да ће бити и тријумф права, пошто право, ако се мисли на Закон, у овом случају нема никакве везе са правдом. Овај наказни Закон је на срамоту правног поретка Црне Горе, на срамоту Црне Горе, наше отаџбине у којој желимо да живимо и да створимо добре услове за наше потомство“.   Зато је ова наша борба оправдана и зато смо добили толику подршку, не само од нашег народа, него од свих православних народа и од свих људи који имају савјести, памети, разума из цијелог свијета“, казао је Епископ Јоаникије.   Наше власти, оцијенио је он, немају очи да виде, нити уши да чују свој народ, али се надамо да ће, ипак, чути, прије или касније.   „Понашају се као да немају ни савјести, ни разума, не чују глас упозорења из Европе, из православних Цркава, које носе предање вјере, истине и правде, глас Цркве која носи спасење цијелом роду, милост, мир и правду, него и даље иду Брозовим путем, путем оних који су проливали братску крв и мислили да тако праве бољу будућност и новог човјека.   И ови данас хоће да праве новог човјека. А какав је тај њихов нови човјек види се по њиховим дјелима. Драга браћо и сестре, страшна је оптужба да је Црква некоме нешто одузела и да се неправедно укњижила. Па, када су то Ђурђеви Ступови били укњижени на државу Црну Гору? Никада!“, констатовао је владика.   Узвикујући: Не дамо светиње, вјерни народ је дао потврду наведеним ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија.   Он је додао да на држву нијесу књижени ни Ступови, ни манастир Морача, црква Светог Петра у Бијелом Пољу, нити остале немањићке светиње, као што није ни манастир Острог, Цетињски манастир.   „Наши свети ктитори, наши свети преци су цркве подизали као своје задужбине, Богу их посвећивали ради спасења своје душе, посвећивали их Цркви за молитву, за светињу и за спас свом роду. Богу и Цркви су једино посвећене светиње и ми смо дужни чувати завјештања, завјете и аманете наших родитеља и прародитеља“, поручио је Његово преосвештенство.   Једним устима, једним срцем на хиљаде Васојевића узвикивало је: Не дамо Светиње!   Овим Законом, казао је Епископ будимљанско-никшићки, власт Црне Горе је на подмукао начин објавила прогон Цркве, прогон православља и почетак унијаћења Црне Горе.   „Али, овај свечани сабор на коме има доста дјеце, доста вјерујућих душа, велики и величанствени сабор на којем вас анђели Божји и Свеци Божји предводе и доводе до светиња да се објединимо око олтара Божјег, да се оснажимо и наситимо братске љубави и загрлимо једни друге у истој вјери и осјећању, у истој мисли, истој жељи за слободом вјере, и правде, и сваког добра; да се то зацари међу нама и братска љубав и слога, то је наша жеља“, бесједио је владика Јоаникије.   Он је, благосиљајући присутни народ, казао да су њихова истрајна учешћа у литијама и молебанима донијела велику радост Цркви и цијелом православљу.   „Цио православни свијет и поштени свијет, Европа, Америка, Исток и Запад, гледају данас у вас, у ваш чисти образ, у вашу праведну борбу и молим вас да овако наставимо, без иједне псовке, хришћански да се боримо, истином и правдом. То је најјаче оружје. Нећемо са нашом браћом, ма ко да су они, са заблудјелима да се боримо никаквим другим средствима. Нећемо ми инциденте, нећемо проливање братске крви, никада! То је наш завјет хришћански и братски. Да то чувамо, да не дозволимо да убаце провокаторе међу нас. Научили су они како се то ради, а ми ћемо се бранити од сваког провокатора и доушника који уноси раздор. То би жељели, али не могу. Не да им народ!“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Изведен је пригодан програм у коме су учествовали: Јелена Ристић и Ања Боричић, вокални извођачи, те Јован Јанковић и Вања Драгојевић, рецитатори.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На празник Преноса моштију светог Игњатија Богоносца, у уторак 11. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу. Епископу су саслуживали свештеници и ђакон овог светог храма, као и протојереј Александар Ресимић, гост из Епархије аустријско – швајцарске. Епископ је надахнутом беседом поучио вернике протумачивши Господње речи о томе ко је највећи у Царству Небеском.   Звучни запис беседе     “У име Оца и Сина и Светога Духа. Чули смо браћо и сестре ово данашње Јеванђеље где Господ каже ученицима својим: “Ко хоће међу вама да буде први, да свима буде слуга”. У ствари, најкраће речено, данашње Јеванђеље управо говори о смирењу и љубави. А шта је био повод да Господ изговори ово својим ученицима? Повод је био, браћо и сестре, јер су ученици још увек размишљали људски, умом, а тако су размишљали јер им Дух Свети још није осветио ум да разумеју оно што је много дубље него што можемо ми својим умом да схватимо. Ученици су се препирали између себе о томе ко је ближи Христу.    Браћо и сестре, данашње Јеванђеље јесте у ствари основ нашег односа и према Богу и једних према другима. Зашто је то тако браћо и сестре? То је тако зато што Христос не брани да се ми Њему приближавамо, напротив; Христос нам не брани да ми напредујемо у духовном животу, али не жели да се грабимо за првенство, већ да радије смирењем и љубављу управо стичемо оно што је узвишеније. А шта је то узвишено? То је Господ наш Исус Христос.    Тачка наше узвишености је тамо где Христос седи са десне стране Бога и Оца, тамо где је наша права домовина, тамо где је наша вечност. Али не заборавимо да вечност нећемо достићи ни на небу ни на земљи, ако не почнемо да је стичемо овде у овом времену. Ако у овом времену посведочимо Христа, задобићемо вечни живот. Оно што ми хришћани треба да знамо јесте да све ово што живимо у овом времену и свету који у злу лежи, јесте наше ишчекивање вечног живота.    Христос није само у овоме времену него је у свим временима. Хришћанин није одговоран много за прошлост, али је одговоран за садашњост и будућност. Од овог семена које сада сејемо, зависе они који долазе после нас. Џаба нам је ако знамо и проповедамо Свето Писмо, а не живимо јеванђељским животом”, истакао је Владика Јован.   У наставку беседе, Преосвећени Владика је говорио о љубави и смирењу као најузвишенијим хришћанским врлинама које смо дужни да задобијамо: “Оно што је најважније у контексту данашњег Јеванђеља јесте љубав и јесте смирење; љубав чија је тајна у жртви и служењу другима. Првенство без љубави је мрзост пред Богом. Чим се грабиш за првенство, то значи да ниси свестан да заправо и ниси за првенство.    Све док тако размишљамо, док се грабимо, можемо и стићи до неког положаја, али ту неће бити среће. Човек који стално мисли да би био бољи на неком другом месту, поред неког другог човека, јесте у заблуди јер човек освећује место. Христос је узео дете и ставио га испред апостола рекавши: “Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско”. Зашто је Господ казао ово? Зато што дете још није искварено грехом, што дете није заражено грехољубљем и што има неограничено поверење у своје родитеље.    Ако дете има поверење у родитеље, зашто ти човече који си одрастао немаш поверење у Бога? Дете је чистог срца, целим својим бићем. Ко је у ствари највећи у Царству Небеском? Човек смирене вере и смиреног живота, човек задовољан животом. Онај који самог себе уздиже, он ће пропасти, а онај кога други узвисују тај ће се спасти. Људи батргајући се за богатством заборављају на своје спасење, заборављају и на своје ближње. Човек је онолико велики колико служи Богу и ближњима”, била је порука Епископа Јована.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј је у недељу, 09. фебруара 2020. године, началствовао светом архијерејском Литургијом у Лозани поводом прославе парохијске славе Света Три Јерарха.     Епископу Андреју су саслуживали надлежни парох, протојереј Богољуб Поповић и протођакон Иван Толић, уз прислуживање докторанта г-дина Милана Кострешевића из Берна.  За лепоту појања на светој Литургији потрудили су се појци надлежне парохије које је предводила г-ђа Нина Софронски.   У надахнутој празничној беседи, Његово Преосвештенство Епископ Андреј објаснио је настанак празника Света Три Јерарха, као и значај теолошког дела тројице Светитеља, који су били узор великим подвижницима и светитељима који су живели и на подручју Романске Швајцарске. Надлежни парох отац Богољуб је затим поздравио све присутне, а посебно се захвалио Његовом Преосвештенсту на сталној пастирској бризи и благослову.   Након заамвоне молитве, освећени су славски симболи које су припремили кумови овогодишње парохијске славе, породица Максић из Лозане. Кумови славе су затим позвали све присутне на послужење и заједничку трпезу љубави, током које се Епископ Андреј поново обратио присутним гостима одабраним речима.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У недјељу, 9. фебруара, вјерни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија, које су се, током дана, сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови.     Једна свенародна литија кренула је из Азана, Полице и Будимља и спојила се са литијом вјерника, који су пристизали из Рожаја и Дапсића. Овај молитвени ход срео се, потом, са литијом која је кренула из Заостра и Биоче.   Величанствено сабрање вјерника који, на миран и достојанствен начин, исказују своје неслагање са противуставним и дискриминаторским Законом о слободи вјере, чекали су око 16 часова и Беранци, формирајући тако свенародну литију, каква се не памти у овом крају.   Крсни ход у одбрану свете вјере православне и светиња, предводио је Преосвећени Епископ Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а народ је, пјевајући духовне пјесме и молитве, са иконама и црквеним барјацима, и ове вечери, показао какво је његово мишљење о тзв. Закону и слободи вјере, насилно изгласаним у Скупштини Црне Горе.   Након Молебана Пресветој Богородици, окупљеном народу, најприје, се обратио свештеник Слободан Радојевић, парох рожајски, који је, током дана, са вјерницима своје парохије, пјешке стигао у манастир Ђурђеве Ступове.   „Захваљујући доласку нашег Митрополита Амфилохија у Црну Гору `90-их година и нашег владике Јоаникија, овдје, у Беране, Црна Гора је васкрсла. Подигнуто је преко 500 цркава, манастира, парохијских домова, црквених објеката и народ то види. Међутим, комунисти су под изговором братства и јединства убијали свештенике, а садашња власт, опет, под изговором да жели братску слогу у Црној Гори, истјерује Бога из Црне Горе и проглашава Га персоном нон грата. То нећемо дозволити никада.   Народ је, коначно, кренуо Христовим путем, а то је пут страдања, али и пут васкрсења. Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је о. Слободан.   Додао је да они, свих ових дана, позивају власт да повуче Закон, а не, како се покушава спочитати, да руше власт, да руше Црну Гору.   „Ми смо на овим просторима сви један народ, а само од Другог свјетског рата, па до данас, тровани смо да се дијелимо, па смо се дијелили на партије, на Црногорце, Србе, Бошњаке, не схватајући да смо прије 800 година од како постоји СПЦ и славимо Светог Саву, сви на овим просторима један народ“, поручи је он.   Обраћање оца Слободана Радојевића, пароха рожајског, сабрани народ је поздрављао срдачним аплаузом, кличући једном душом: Не дамо светиње!   Владика будимљанско-никшићки је казао да је цио православни свијет одушевљен жртвом, вјером, честитошћу, коју наш народ показује широм Црне Горе.   „Треба такви да будемо и у будуће и да са љубављу у срцу, са вјером у срцу, са отвореним срцем љубимо једни друге и чувамо јединство народа. Ово су велике народне скупштине, и у Беранама, и у Подгорици, и у Никшићу и у свим градовима Црне Горе. Оне имају највећи легитимитет пред Богом и пред људима. Свако наше окупљање око наших светиња, свако ко учествује у великим црквено-народним скупштинама, свједочи да је неприхватљив, а тиме и ништаван Закон који је донесен у Скупштини Црне Горе и да га овај народ никада прихватити неће!“, поручио је Епископ Јоаникије, чију архипастирску ријеч је народ поздравио са одобравањем.   Он је додао да би свака „нормална“ власт, када види оволико противљење народа и расположење већинске вјере, она би морала, ако има одговорности, да повуче било који закон, а камо ли кад је у питању антицивилизаторски, дискриминаторски, наказа од закона.   „Захваљујем вам, још једном, браћо и сестре, на овој вашој одлучности. Сваки ваш долазак брише значај овог закона. Пред Богом и пред људима свједочимо да не можемо да се помиримо са неправдом и, на такав начин, скрећемо пажњу власти, Европи, свијету да се овај закон повуче и да се више никад таква наказа од закона не донесе у Скупштини Црне Горе.   Ми се боримо за правни поредак у Црној Гори, боримо се да наша држава буде што боља, утемељена на праву и правди, на истини Божјој, на правој, истинитој вјери, свима онима којима је до вјере стало. У Црној Гори се, ако је игдје, за вјеру живјело, за вјеру гинуло и крв се проливала. И ви то свједочите овом вашом одлучношћу и љубављу према Светињама“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На дан светог Григорија Ниског, брата светог Василија великог, у цркви Свете Тројице, свету службу Божију служио је протојереј ставрофор г. Дарко Ђого, уз саслужење јерођакона Зосиме.     Извор: Манастир Острог
×
×
  • Креирај ново...