Jump to content
Милан Ракић

Poslednji “Flanker“: Su-35S, ruski nebeski musketar

Rate this topic

Recommended Posts

Prema mišljenu mnogih koji su pomno pratili ovogodišnji avio-kosmički salon MAKS-2017, najbolji solo nastup u letačkom programu imao je čuveni opitni pilot Opitno-konstrukcionog biroa ’’Suhoj’’ Jurij Vašćuk koji je svoju veštinu pokazao na višenamenskom borbenom Su-35S pokazavši da je ovaj avion jedan od najmanevarbilnijih lovaca današnjice.

20170720-_MG_4727-e1501580913177-1600x90

Najupečatljivijem utisku koji je ostavio Su-35S svakako je doprinela kombinacija nekih taktičko-tehničkih karakteristika aviona kao što su dobra aerodinamika, velika snaga pogonske grupe, odličan odnos mase aviona i potiska motora kao i upotreba upravljivog vektora potiska.

20170720-_MG_4818.jpg
Gospodar neba nad Žukovsim, Jurij Vašćuk na MAKS-2017 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six

Uz to za komandama je bio iskusan pilot koji savršeno poznaje mogućnosti aviona, koji je njime potpuno ovladao i kome nije problem da iz ovog vazduhoplova izvuče maksimum.

Su-35S se nalazi u procesu ulaska u jedinice prve linije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije (VKS), još uvek zvanično nije doneseno rešenje o uvođenju u naoružanje a u narednih 10 do 15 godina ovaj avion postaće jedan od glavnih oslonaca ruske lovačke avijacije. Prema izjavama visokih zvaničnika VKS Su-35S bi formalno trebao da bude uveden u inventar krajem ove godine.

Iako još nije zvanično uveden u naoružanje već je imao prvu borbenu upotrebu i to u Siriji gde se, osim za lovačku zaštitu, koristio i za dejstva po ciljevima na zemlji. Takođe u Rusiji su avioni Su-35S već stavljeni u borbena dežurstva sistema protivvazduhoplovne odbrane.

Razvoj aviona

Lovački avion za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru tipa Su-27(oznaka OKB ’’Suhoj’’ T-10S) je još tokom konstruisanja, zbog svojih taktičko-tehničkih karakteristika i kasnije potvrđenih mogućnosti, bio prepoznat kao idealna platforma za razvoj čitave game borbenih aviona različitih namena.

Iz njega su nastali baražni lovac Su-30 (Su-27PU, T-10PU) koji je kasnije postao višenamenski borbeni avion, zatim mornarički palubni lovac Su-33 (Su-27K, T-10K), taktički bombarder Su-34 (Su-27IB, T-10V, izvozna oznaka Su-32), višenamenski borbeni avion Su-35 (Su-27M, T-10M) koji niji realizovan i nije uveden u naoružanje.

Su-35-901.jpg

Prvi prototip Su-35BM / Foto: Suhoj

Najnoviji i sasvim sigurno poslednji avion iz familije Suhoja-27 jeste upravo Su-35S (Su-35BM, T-10BM), višenamenska borbena verzija čiji je primarni zadatak takođe da bude lovac sa ciljem da se između ostalog  zameni dobro poznati Su-27.

Mnogima je malo poznato je da je ovaj avion prvobitno bio zamišljen da bude samo za izvoz ali je vremenom shvaćeno da će to biti privremeno rešenje za VKS Rusije dok u naoružanje ne bude potpuno bio operativan prvi ruski borbeni avion 5. generacije PAK-FA, od pre neki dan poznat i kao Suhoj Su-57.

Avion Su-35S nastao je kao rezultat razvoja pre svega višenamenskog borbenog aviona dvoseda Su-30MK (varijante za Indiju Su-30MKI) ali i projekta T-10M odnosno Su-35 (T-10M, Su-27M).

Nasledio je određene karakteristike aviona Su-30MKI koji takođe ima motore sa vektorisanim potiskom ali nisu zadržani kanardi koji su primenjeni na ranijem projektu Su-35 (Su-27M). Umesto toga primenjen je novi sistem kontrole leta, napredniji električni sistem FBW (Fly By Wire), i moćniji sistem vektorisanja potiska motora.

Su-35BM-902-drugi-prototip-9.jpg

Drugi prototip Su-35BM /Foto: Suhoj

U odnosu na osnovni Su-27, novi Su-35S zahvaljujući izmenjenoj konstrukciji zmaja ima 20 procenata više goriva samim tim je maksimalni dolet povećan na 3400 km a borbeni radijus na 1600 km.

Takođe Su-35S u odnosu na Su-27 ima lakšu konstrukciju i avioniku,masa praznog aviona je svega 16500 kg, a maksimalna moguća poletna masa je dosta veća, 38,8 tona u poređenju sa 33 tone kod Su-27. Struktura zmaja kod Su-35S je značajno ojačana, životni vek je 6000 sati ili 30 godina, šta god prvo istekne. Međuremotni cuklus je 1500 sati ili 10godina upotrebe.

Ušteda na masi je u odnosu na osnovni Su-27 postignuta zahvaljujući time što su u konstrukciji zmaja primenjeni kompozitni materijali, uklonjena je leđna vazdušna kočnica čiju su ulogu preuzeli modifikovana kormila pravca, tzv. repna žaoka je kraća kao i repna peraja a nosni stajni trap je ojačan sa dva manja točka.

Krilo je takođe drugačije uz primenu pretkrilaca preko celog krila, poput onih kod aviona Su-33. Radarski odraz je primenom novih RAM premaza poklopca kabine i zmaja, i eliminiacije pito cevi koje štrče iz trupa, smanjena za 6 puta u odnosu na Su-27 pa se sada on kreće oko 2-3 metra kvadratna.

01-crni-sa-H-59.jpg
Prvi serijski Su-35S / Foto: Suhoj

OKB ’’Suhoj’’ je objasnio da se ovo smanjenje radarskog odraza odnosi na X-opseg ali samo u  zračenju u dolasku pokrivajući ugao zahvata od 60 stepeni (po 30 stepeni u odnosu na uzdužnu osu aviona).

Prvi prototip sa oznakom SU-35-1 (T-10BM) sa evidencijskim brojem 901 poleteo je 19. februara 2008 a za komandama je bio čuveni opitni pilot Sergej Bogdan. Prethodno je ovaj avion sklopljen tokom 2007. godine u pogonima fabike KnAAZ u Komsomolsku na Amuru.

Drugi prototip Su-35-2 evidencijskog broja 902 poleteo je 2. oktobra 2008. Treći prototip je služio za statička istraživanja dok je avion Su-35-3 sa evidencijskim brojem 904  koji je trebao da se pridruži na letačkim ispitivanjima uništen 26. apirla 2009.

Toga dana je pri rulanju aviona došlo do kvara na kontroli sistema motora kojom prilikom je izbio požar, avion je izgoreo a Suhojev test pilot Jevgenij Frolov se uspešno katapultirao iz aviona koji je eksplodirao.

07-kocenje.jpg
Ulogu vazdušne kočnice sada imaju kormila pravca.

Jula 2014. prvi prototip je oštećen tokom požara u letu, pilot je uspeo da sleti ali je avion prizemljen nakon 338 letova i 375 sati naleta. Drugi prototip je do septembra 2015. u okviru ispitivanja za VKS Rusije imao 283 leta sa 539 sati naleta.

Prvi serijski avion Su-35S (S – Stroevoj) poleteo je sa aerodroma u Komsomolsku na Amuru  3. maja 2011. koji je zatim predat 929. Letačkom ispitnom institutu u Ahtubinsku. Sledeća tri aviona su takođe predata u Ahtubinsk, prvi u decembu 2011. a sledeća dva u januaru i martu 2012.

Krajem 2012. VKS je primio još 6 aviona koji su takođe testirana u 929. institutu Ahtubinsk a prva ispitivanja sa naoružanjem su provedena sredinom 2012.

Vremenom tokom eksploatacije, otklanjani su pojedini problemi sa integracijom avionike i ostale “dečije bolesti“ koje su se ticale pouzdanosti pojedinih sistema, avioni prvih serija su bar po jednom bili na modifikacijama koja su sprovedena u fabrici pa danas u upotrebi postoje 3-4 proizvodnih standarda ali se nastoji da se flota unificira.

Modifikacije su se pre svega odnosile na softver elektronske opreme, integraciju naoružanja, promena pozicija pojedinih senzora, promena položaja bacača mamaca, manjih izmena na zmaju, dodavanje titanijumske mreže u usisnicima vazduha.

Motori i komande leta

Pogonsku grupu Su-35S čine dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F1S (Izdelije 117S) makismlanog potiska od po 88,3 kN bez i od po 142,2 kN sa dodatnim sagorevanjem. Životni vek iznosi 4000 sati naleta a međuremontni rok 1500 sati.

U konstrukciji motora su primenjene napredne tehnologije koje uključuju novi ventilator povećanog prečnika, turbine niskog i visokog pritiska, vektorisani potisak i sistem FADEC (Full Authority Digital Engine Control).

DSC09895.jpg
Motor AL-41F1S / Foto: Aleksandar Milošević

Motori AL-4F1S su opremljeni dvodimenzionalno pokretnim mlaznicama koje omogućuju vektorisanje potiska a ugao otklona iznosi +/- 15stepeni.

Vektorisani potisak odnosno pokretne mlaznice motora se kontrolišu automatski uz pomoć električnog sistema komandi (Fly By Wire) KSU-35bez ikakvih pilotskih komandi. To omogučuje da avion bude upravljiv na ekstremno malim brzinama čak i pri nultoj brzini kada aerodrinamičke upravljive površine nisu od koristi. Motori avionu na poletanju daju odnos potiska i mase aviona 1,14 što doprinosi dobrom ubrzanju i visoku manevarbilnost pri malim letnim brzinama.

otklon-mlaznika.jpg

Otklon mlaznica motora iznosi +/-15 stepeni.

Prvi ispitni letovi pokazali su da je Su-35 na određenim visinama i pri optimalnoj količini goriva sposoban za superkrstarenje odnosno da može da postigne brzinu od 1,1 maha pri maksomalnom potisku motora bez uključlivanja dodatnog sagorevanja što je odlika borbenih aviona 5. generacije.

Komande leta čini četvorostruki digitalni električni sistem KSU-35 koji obuhvata FBW kontrolu, zaštitu anvelope leta, letne podatke, automatsku kontrolu leta, kočioni sistem točkova i upravljanje prednjim stajnim trapom.

Taktičko-tehničke karakteristike

Su-35S je zadržao dimenzije Su-27, dugačak je 21,9 m, razmah krila je 14,75 m, visina 5,9 m a površina krila 62 metara kvadratna. Masa praznog opremljenog aviona je 19 tona, normalna poletna 25,3 a maksimalna poletna 34,5 tone.

Može poneti do 11,5 tona goriva u untrašnjim rezervoarima dok je maksimalna količina goriva 14,3 tone sa dva spolkjašnja tanka od po 2000 litara koji se mogu nositi pri dužim preletima. Avion ima i sistem za popunu goriva u vazduhu.

Maksimalna brzina iznosi 2400 km/h, maksimalna brzina na nivou mora 1400 km/h, početna brzina penjanja 280 m/s. Praktični vrhunac leta iznosi 18000 m, dolet sa dva spoljašnja rezervoara 4500 km, dolet sa unutrašnjim gorivom 3400 km a borbeni radijus 1600 km.

Avion može poleteti nakon samo 450 metara dok je dužina staze za sletanje 700 metara. Maksimalno ekslopataciono opterećenje je +10 G.

Radar i elektronska oprema

Glavni senzor Suhoja 35S je višenamenski PESA (passive electronically scanned array) radar Tihomirov NIIP N135 “Irbis“ razvijen iz radara N011M “Bars“. U režimu vazduh-vazduh ugao zahvata je 240 stepeni po azimutu, dijametar antene je 900 mm a na njoj se nalazi 1772 modula sa transmiterima/risiverima.

Istovremeno se u vazduhu može pratiti 30 i istovremno gađati 8 ciljeva aktivno radarskim samonavođenim raketama dok se sa dve poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh može istovrmeno gađati dva cilja.

DSC09915.jpg
Radar Irbis / Foto: Aleksandar Milošević

Maksimalni domet radara u režimu vazduh-vazduh za cilj veličine lovca sa radarskim odrazom od 3 metra kvadratna je 400 km u prednjoj polusferi i 150 km u zadnjoj polusferi ali u uskom snopu čiji je zahvat 100 stepeni. Kada radi u normalnom modu detektovanja, ugao zahvata po azimutu povećan je na 300 stepeni (150 levo i desno) a domet za lovca odraza 3 m2 je 200 km u “čelo“ u gornjoj polusferi i 170 km za cilj “u odlasku“ u donjoj polusferi.

Proizvođač tvrdi da se ciljevi malog radaraskog odraza, do 0,01 m2 mogu otkriti na daljini od oko 90 km. Rezolucija radara je 2,5 stepena u azimutu i 50 m u dometu. Kada su u pitanju ciljevi na kopnu i moru domet radara je 400 km kada je cilj veliki brod, čamac na daljini do 120km, grupa tenkova na do 70 km.

o_14-400x319.jpg
Optoelektronski sistem OLS-35 / Foto: NPK SPP

Drugi važan senzor predtavlja optoelektronski sistem NPK SPP OLS-35koji se nalazi ispred vetrobranskog stakla. Ovaj sistem objedinjuje infracrveni senzor za traganje i praćenje IRST, laser i TV kameru.

Ugao zahvata je 90 stepeni levo i desno, 15 stepeni na dole i 60 stepeni na gore. Domet na velikim visinama za cilj klase većeg borbenog aviona iznosi do 90 km u zadnjoj polusferi i 35 km u prednjoj polusferi.

OLS-35 istovrmeeno može pratiti 4 cilja u vazduhu i sadrži laserski daljinomer i laserski obeleživač dometa do 20 km za vazdušni cilj i 30 km za cilj na zemlji. U toku je integracija nišanskog kontejnera T220 koji će pokriti 360 stepeni po azimutu i -170 stepeni/+10 stepeni po elevaciji.

143473_249147447_i4GSmt-5GtI.jpg
Ruski Su-35S iznad Sirije. Na krajevima se vide kontejneri sistema za PED Hibinji-M.

Su-35S poseduje integrisani sistem za samozaštitu aviona L175M10-35koji sadrži signalizator RHWS (radar homing and warning system) L150-35 Pastel. Tu su zatim ultravioletni signalizatori nadolazeće rakete (MAWS) koji mogu da upozore na raketu vazduh-vazduh na daljini od 30km i na raketu zemlja-vazduh na daljini od 50 km. Pored ovih signalizatora tu su i laserski signalizatori koji zajedno sa MAWS omogućuju sferično pokrivanje.

Bacač mamaca UV-50 ima 14 dispenzera. Za protivelektronsku borbu na krajevima krila se mogu nositi dva kontejnera sistema KNIRTI L265M10 “Hibinji-M“ koji rade u H i J opsegu i pokrivaju frekvencije 6 do 20 GHz dok novija verzija radu u E i G opsezima (2 do 6GHz) koji su upotrebljivi za zaštitu grupe aviona. Na avion se za borbu protiv radara može integrisati i nišanski sistem AUTs-30-03 za protivradarske rakete H-58UŠ.

kokpit-Su-35BM.jpg
Na instrument tabli dominiraju dva velika pokazivača MFI-35.

Višenamenske mogućnosti avioni omogućene su primenom avionike nove generacije čija je arhitektura bazirana na sistemu za upravljanje informacijama koja integriše avioniku koristeći dva moćna centralna procesora.

U kokpitu se nalazi širokougaoni monohromatski gornji pokazivač (HUD) IKŠ-1M sa pripadajućom integrisanom kontrolnom jedinicom. Na instrument tabli dominiraju dva velika “pametna“ LCD pokazivača MFI-35 dimenzija 380 x 290 mm koji se nalaze jedan pored drugog. Što se tiče komandi leta avion poseduje rusku verziju sistema HOTAS.

Navigacioni sistem BINS-SP2 predstavlja hibrid koji kombinuje visoko precizne prstenaste laserske žiroskope, kvarcne akcelerometre i korekciju uz pomoć satelistke navigacije GPS/GLONASS. Pilot na kacigi može nositi nišan, ukrajinski Sura-M koji je kasnije zamenjen ruskim NSTs-T.

Sistem za komunikaciju Poljot S-107-1 se sastoji iz tri radija, dva UHF/VHF i jednog HF, data link za prenos taktičkih informacija a ovaj sistem omogućuje da Su-35S bude integrisan u automatski sistem za borbeno upravljanje Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

Naoružanje

Na Su-35S je zadržan jednocevni top GŠ-30/1 kalibra 30 mm sa borbenim kompletom od 150 granata koji je ugrađen u korenu desnog strejka. Avion može poneti gotovo čitavu gamu vođenih i nevođenih ubojnih sredstava koja se nalaze u naoružanju aviona VKS.

Od raketa vazduh-vazduh može poneti do 8 inercijalno i poluaktivno radarski samonavođenih raketa R-27R ili ER, do 4 inercijalno i infracrveno samonavođene rakete R-27T ili ET, do 10 inercijalno i aktivno radarski samonavođenih raketa R-77-1 (RVV-SD, Izdelije 170-1) od kojih 4 na dva dvostruka nosača između gondola motora. Za blisku borbu tu je do 6 raketa R-73 ili RVV-MD (R-74M). Predviđeno je i naoružavanje novom raketom vazduh-vazduh velikog dometa RVV-BD (R-37M).

kombinacije-naoruzanja.jpg
Kombinacije naoružanja Su-35S.

Za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru avion može poneti do 6televizijski vođenih raketa H-29T ili TE, do 6 laserski vođenih raketa H-29L, do 6 protivbrodskih raketa H-31A ili AM, do 6 protivradarskih raketa H-31P ili PM. Tu su zatim nove rakete vazduh-zemlja H-38 sa različitim sistemima vođenja, protivbrodske H-35, protivradarske rakete H-58UŠ i krstareće rakete H-59M2 sa kombinovanim komandnim i TV vođenjem.

Vođene bombe obuhvataju laserske KAB-500L i KAB-1500LG, TV vođene KAB-500Kr i KAB-1500Kr, satelitski vođene KAB-500S, TV vođene KAB-500OD sa termobaričnom bojevom glavom. Tu su zatim različite vrste nevođenih bombi kalibra 100 do 500 kg, nevođena raketna zrna S-8 kalibra 80 mm, S-13 kalibra 122 mm i S-25 kalibra 266 mm.

IMG_4482.jpg
Ispod desne gondole nalazi se model nišanskog kontejnera T220, ispod leve je model rakete vazduh-zemlja H-38 a između motora su modeli raketa vazduh-vazduh R-77 / Foto: Živojin Banković

Može poneti do 8 tona naoružanja na 12 nosača od kojih se 4 nalaze ispod trupa (po dva na gondolama motora i između njih), 6 potkrilnih i dva nosača ispod krajeva krila.

Operativna upotreba

Prvi ugovor za 48 aviona potpisan je na avio-salonu MAKS-2009. avgusta 2009. godine. Prva dva serijska aviona su isporučena do kraja 2011. godine, potom je u 2012. 929. Letačkom ispitnom institutu u Ahtubinsku predato još 8 aviona.

Instruktorski kadar trenažnog centra u Lipecku završio je prethodno preobuku na ovom tipu u Suhojevom opitnom centra u Žukovskom a tamo su se obučavali i izabrani iskusni piloti prve operativne jedinice  koja će dobiti u naoružanje Su-35S – 23. lovački avijacijski puk, 303. mešovite gardijske avijacijske divizije, 11. armije VVS i PVO, Istočnog vojnog okruga sa aerodroma Džemgi, Komsomolsk na Amuru, na ruskom Dalekom istoku.

20-plavi.jpg
Su-35S bort 20 plavi 22. lovačkog avijacijskog puka, baza Centraljnaja Uglovaja.

U 2013. godini jedinicama je predato još 12 primeraka, 2014. takođe 12da bi 2015. isporukom 14 preostalih aviona bio finalizovan ugovor iz 2009. godine. Prvi avioni su u 23. puk (iap) stigli decembra 2012. godine dok ih je 4. centar za obuku iz Lipecka dobio tek maja 2014. i to iz Ahtubinska. Iz ovog centra danas na Su-35S leti i akro-grupa “Sokolovi Rusije“.

23. iap danas ima dve eskadrile sa 24 aviona dok se u Ahtubinsku i Lipecku na različitim razvojnim ispitivanjima nalazi još 12-14 Su-35S. Druga jedinica prve linije koja je dobila ovaj avion bio je 22. lovački avijacijski puk iz baze Centraljnaja Uglovaja, takođe iz 303. divizije, 11. armije, na Dalekom istoku. Prvi avioni stigli su u jedinicu decembra 2015. i oni su popunili jednu eskadrilu koja ima 12 Su-35S.

56-1.jpg

Jedan od 6 aviona koji su decembra prošle godine stigli u 159. puk, aerodrom Besovec.

Drugi ugovor vredan 854 miliona dolara za još 50 aviona sa rokom isporuke od 2016 do kraja 2020. tempom od 10 aviona godišnje, potpisan je, nakon odlaganja, tek decembra 2015. godine. Prva 4 aviona iz novog ugovora isporučena su novembra 2016. dok je preostalih 6 Su-35S u decembru iste godine stiglo u 159. lovački avijacijski puk, 105. mešovite divizije, 6 armije, aerodrom Besovec, na zapadu zemlje.

Krajem januara prošle godine 4 Su-35S su upućena u Siriju kao lovačka zaštita ruskoj avio-grupi koja u toj zemlji vrši borbena dejstva od septembra 2015. Rotacija je izvršena u novembru iste godine a u sirijsku bazu Hmejmim su na smenu odletela 4 nova aviona direktno iz fabrike a koja su trebala da završe u 159. puku.

kineski-Su-35.jpg
Jedan od prva 4 kineska Su-35 koja su isporučena prošle godine.

Prvi strani korisnik postala je NR Kina koja je novembra 2015. potpisala ugovor za 24 aviona vrednih dve milijarde dolara. Prva 4 aviona isporučena su prošle godine, ove i sledeće će stići po 10 aviona što znači da će fabrika KnAAZ za sada, tokom 2017. i 2018. proizvesti po 20 Su-35. Deo aviona planiran za ovu godinu već je preleteo u Kinu.

Pregovore oko nabavke 8 do 12 aviona Su-35 već godinama vodi Indonezija ali do potpisivanja ugovora još uvek nije došlo. Neke pretpostavke govore o tome da bi se to moglo dogoditi tokom ove godine. Su-35 je bio poslat na ispitivanja u Alžir ali nije poznato da li će ga ova država nabaviti.

Sputnjikov video nastupa akro-grupe “Sokolovi Rusije“ na MAKS-2017:


Video solo nastupa, takođe MAKS-2017:
 
Živojin BANKOVIĆ
tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Милан Ракић рече

Maksimalni domet radara u režimu vazduh-vazduh za cilj veličine lovca sa radarskim odrazom od 3 metra kvadratna je 400 km u prednjoj polusferi

 

пре 50 минута, Милан Ракић рече

TV vođene KAB-500OD sa termobaričnom bojevom glavom

...

Gadan chicha raste... :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Ronald
      "Probudila sam se jutros i saznala da sam prostitutka", navela je 16. februara korisnica Tvitera iz Moskve koja koristi ime 'Dama kojoj je dosta'.
      IZVOR: B92, RSE SREDA, 19.02.2020. | 15:29 -> 18:11   Podeli   Ilustracija/Foto: fotofritz /Depositphotos    
       
       
       
       
       
       
       
       
      Ona je govorila o kontroverznoj izjavi protojereja Ruske pravoslavne crkve Dmitrija Smirnova koji je dan ranije otvoreno rekao da se žene koje žive s partnerima u vanbračnoj zajednici mogu porediti s "besplatnim prostitutkama", piše redakcija Radija slobodna Evropa na engleskom jeziku.
      "Naše žene ne razumeju šta je brak", rekao je Smirnov, koji je član patrijaršijske Komisije za pitanja porodice, na skupu društva koje se zove OrthodoxBRO.
      "Neće da kaže 'ja sam besplatna prostitutka' pa kaže: 'ja živim u građanskom (neregistrovanom) braku'. Alo! Ti samo pružaš besplatne usluge. To je sve. Niko te ne smatra ženom", dodao je uz napomenu da nije teško registrovati se.
      Njegovi komentari brzo su izazvali oluju na društvenim mrežama.
      Mitropolit Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, izvinio se 17. februara, ali je takođe branio Smirnova sugerišući da nije imao lošu nameru.
      "Izvinjavam se brojnim ženama koje su se osetile lično uvređene poslednjom šokantnom izjavom tog sveštenika", rekao je mitropolit. On je dodao da Smirnov, iako često iznosi takve izjave, to radi "iz dobrih namera" kako bi "privukao pažnju javnosti na temu odbrane braka i porodice".
      Uvredio milione
      Ipak, čak i neki socijalno konzervativni i prokremaljski komentatori su rekli da je Smirnov uvredio milione ruskih žena.
      "Odluka da se neki brak ne registruje ne isključuje uzajamno uvažavajući odnos ili međusobnu ljubav dvoje odraslih", rekla je Irina Kirkora, zamenica šefa predsedničkog saveta za ljudska prava i građansko društvo, preneo je Interfaks.
      "To zaista ne menja njihov dogovor o imovinskim odnosima i ne lišava njihovu decu prava na podršku od oba roditelja".
      Komentari Smirnova su "grubi i uvredljivi, nedostojni velikih tradicija hrišćanske crkve", rekao je prokremaljski politikolog Sergej Markov koji je bio poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija u Državnoj dumi, donjem domu parlamenta.
      "Građanski brak je norma za desetine miliona ljudi", dodao je on. "Prestani da ulaziš u spavaće sobe ljudi koji se vole i nikoga ne vređaju".
      Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zajedljivo je pitala crkvu kako treba zvati muškarce koji žive u takvim zajednicama.
      A Margarita Simonjan, glavna urednica televizije RT koju finansira država, rekla je da svaki put kada razmišlja da se uda, neko iz crkve izađe s takvom izjavom.
      "I opet se neću udati", napisala je na Fejsbuku i dodala: "Prosto iz principa".
      Drugi korisnici socijalnih mreža pitali su se da li Smirnov smatra da je bivša ritmička gimnastičarka i nekadašnja poslanica Jedinstvene Rusije u Dumi Alina Kabajeva, za koju se naširoko priča da je u romantičnoj vezi s predsednikom Vladimirom Putinom, takođe "prostitutka".
      Smirnov ima dugu istoriju provokativnih izjava. On je 2012. objavio da islamski teroristi izvode samoubilačke bombaške napade "zato što ne žele da žive u državama kojim vladaju pederasti". Ranije ovog meseca je opravdao osveštavanje nuklearnih bojevih glava kazavši da takvo oružje "brani naš narod, naše crkve, našu kulturu".
      "Sada postojimo samo zahvaljujući našim raketama", dodao je on. "Inače bismo davno bili uništeni."
      A 9. februara, Smirnov je rekao da ideja da je "ruski narod državotvorni narod" Rusije treba da bude uključena u Ustav.
      "Različiti narodi su vekovima živeli u našoj zemlji. Ali samo jedan od tih naroda je učestvovao u stvaranju i jačanju naše države. Svi ti narodi su služili nesebično i herojski, ali su samo Rusi imali instinkt za stvaranje države. To mora biti zapisano", rekao je on.
      U saopštenju 16. februara, Ruska pravoslavna crkva je navela da reči Smirnova nisu usmerene na žene već na "one koji ih ponižavaju i iskorištavaju".
      "Smirnov je na svoj slikovit način... skretao pažnju na probleme žene koje su primorane da žive s muškarcima bez registrovanja braka", navodi u saopštenju portparol crkve Vahtang Kipšidze.
      "Može se pretpostaviti da je njegovo pastirsko iskustvo pokazalo da muškarci u takvim situacijama odbijaju da preuzmu porodične obaveze i često bez razloga napuštaju svoje građanske (nevenčane) žene, nanoseći im psihološke traume", kaže Kipšidze uz napomenu da crkva još jednom svedoči da je sreća u odnosu muškarca i žena ostvariva samo na osnovu ljubavi i uzajamne odgovornosti, koja je učvršćena brakom koji je registrovala vlada.
      "Vređanje poštenih građana"
      Ruska pravoslavna crkva je daleko najveća verska denominacija u Rusiji i ankete pokazuje da se dve trećine njenih građana smatra pravoslavnim hrišćanima, ali da daleko manje njih redovno prisustvuje crkvenim službama.
      Crkva je doživela veliki preporod posle pada komunizma i raspada Sovjetskog Saveza 1991, a neki Rusi su izrazili zabrinutost zbog obima njenih veza s državom pod Putinom.
      Korisnica Tvitera pod imenom 'Dama kojoj je dosta' ukazala je da Rusija već ima zakon protiv "vređanja osećanja vernika" i upitala zašto nema zaštite od "vređanja poštenih građana".
      "Mi, ruske žene, treba da napišemo masovnu žabu zato što nas je uvredila politička prostitutka Smirnov", napisala je ona
      Ruski protojerej uvredio milione: Žene u vanbračnoj zajednici su besplatne prostitutke
      WWW.B92.NET "Probudila sam se jutros i saznala da sam prostitutka", navela je 16...  
    • By Милан Ракић
      Druga etapa rusko-srpske PVO vežbe “Slovenski štit-2019“ održana je na teritoriji Srbije u periodu od 23. do 28. oktobra. Tom prilikom ruska vojska je prvi put za potrebe izvođenja vežbe u jednu stranu državu prebacila svoje PVO sisteme. Osim artiljerijsko-raketnog sistema 96K6 Pancir-S1 prebačen su i deo elemenata najboljeg raketnog sistema PVO dugog dometa koje poseduju ruske Vazdušno-kosmičke snage – S-400.

      Prema dostupnim fotografijama u Srbiju su stigla dva transportno-lansirna vozila ili kako se to drugačije definiše kao samohodno lansirno oruđe, kao i jedan višenamenski radar koji služi i kao nišanski radar. To je međutim samo mali deo onoga što čini deo kompleksa S-400. U ovom tekstu predstavićemo vam i upoznati sa svim elementima ovog sistema kao i njegovim taktičko-tehničkim karakteristikama.
      Prvi put u inostranstvu na vežbi, S-400 na Batajnici / Foto: Minsutarstvo odbrane Srbije S-400 je danas jedan od borbeno najmoćnijih, prema poznatim taktičko-tehničkim karakteristikama najverovatnije i najmoćniji raketni sistem za protivvazduhoplovnu borbu koji se nalazi u operativnoj upotrebi u svetu. Međutim, kao ni njegov stariji brat S-300, ni S-400 još uvek nije borbeno upotrebljen i pored toga što je Rusija kako bi zaštitila svoje trupe, ovaj sistem rasporedila u Siriji u kojoj već više od 8 godina traje oružani sukob.
      S-400 (oznaka Ministarstva odbrane Rusije 40R6, kompleks 98Ž6, NATO oznaka SA-21 ‘’Growler’’) je razvijen iz sistema S-300 odnosno njegove varijante S-300PM2 i prvobitno je nosio oznaku S-300PM3. Nosilac razvoja je OAO NPO ‘’Almaz’’ iz Moskve koji se nalazi u sastavu Koncerna PVO ‘’Almaz-Antej’’ a njegov naziv ‘’Trijumf’’ obično se vezuje za izvoznu verziju ovog sistema.
      Ruski raketni sistem S-400 razmešten je u Siriji, pre svega za zaštitu pripadnika oružanih snaga Rusije. Gotovo paralelno sa razvojem sistema izvoznog S-300PMU-2 ‘’Favorit’’ (NATO oznaka SA-20B Gargoyle)  koji je trajao između 1995. i 1997. godine a koji će kasnije postati obrazac za modernizaciju sistema S-300PM i PM1 ruske vojske na nivo S-300PM2, započete su aktivnosti na daljem unapređenju ovog sistema a smatra se da su prva ispitivanja S-300PMU-3 (PM3) započeta 1999. godine.
      Takođe postoje i informacije da je deo programa razvoja finansirala NR Kina koja je tada već bila korisnik S-300PMU, PMU-1, nešto kasnije i PMU-2 a na kraju je kupila i S-400. Sistem je zvanično uveden u naoružanje ruske vosjke 28. aprila 2007. a prvo borbeno dežurstvo prvi puk započeo je 6. avgusta iste godine u gradu Elektrostalj u Moskovskoj oblasti.
      U odnosu na svog prethodnika, S-400 je dobio nove savremenije radare, novi softver kao i četiri nova tipa raketa uz mogućnost korišćenja raketa koje su koristile različite verzije familije S-300P. Takođe tu su i druge mogućnosti integracija u sistemu osmatračkih radara, pasivnih sistema za otkrivanje ciljeva kao i sistema za protivelektronska dejstva. Novi sistemi za otkrivanje ciljeva dodatno su pomogli u ažiriranju podataka o kretanju odnosno poziciji cilja prilikom navođenja raketa na iste.
      Sve ovo znatno je povećalo efikasnost sistema kao i mogućnost njegove upotrebe u različitim situacijama. Tako S-400 ima sposobnost uništenja ciljeva na malim i veoma malim visinama, dejstvo na ciljeve na kojima su primenjene tzv. ‘’stelt’’ tehnologije odnosno ciljevi koji imaju mali odraz u širokom spektru elektromagnetnog zračenja. Takođe, usled moguće široke upotrebe borbenih bespilotnih letelica povećan je broj ciljeva na koji se istovremeno može dejstvovati, tu je zatim veća otpornost na ometanje, veća verovatnoća preživljavanja.
      S-400 može dejstvovati na taktičke borbene avione, strategijske bombardere, izviđačke avione (ISR, ISTAR, ELINT, SIGINT), leteće radarske sisteme i komandna mesta (AWACS, AEW&CO), avione za elektronsko ometanje, leteće cisterne, krstareće rakete, balističke rakete malog, srednjeg i velikog dometa, bespilotne letelice.
      Proizvođač opisuje S-400 kao sistem visoke modularnosti sa otvorenom arhitekturom kako bi se lako izvršile dalje dorade i modernizacije, ističe se višenamenska uloga i mogućnost integracije sa starijim PVO sistemima, visoka operativna mobilnost i upotrebljivost, visoka efikasnost i otpornost na ometanje, navodi se da je sistem pored PVO teritorije i infrastrukture pogodan i za PVO manevarskih vojnih jedinica. Takođe tu je sposobnost korišćenja starijih tipova raketa koje su već u operativnoj upotrebi kao i mogućnost intergracije sistema na površinske ratne brodove.
      Komandna stanica 55K6 može istovremeno kontrolisati 6 do 8 diviziona / Foto: Almaz Antej Transportno-lansirno vozilo 5P58SM2 na kamionu MAZ-543 / Foto: Živojinn Banković, Tango Six Sastav sistema S-400 čine sistem upravljanja 30K6 koji se sastoji od komandnog mesta 55K6 ili 55K6M kao i osmatračkog radara 91N6 (NATO oznaka Big Bird), potom od 6 ili 12 raketnih kompleksa 98Ž6 u čiji sastav ulazi višenamenski nišanski radar 92N6 ili 92N6A (NATO oznaka Grave Stone) kao i 6 do 12 transportno-lansirnih vozila a do sada su uočena 5P85TM i 5P85T2 (tegljač BAZ-64022), 5P58TE2 (tegljač BAZ-6402-015), 5P58SM2-01 (kamioni MZKT-543M i MAZ-7910), 5P85SE2 (kamion MAZ-7910) i 51P6A (kamion MZKT-7930). Lanser 5P90S na kamionu BAZ-6090-022 nije ušao u upotrebu. Koristi se nekoliko tipova raketa i to 9M100 malog dometa, 9M96 (9M96E) i 9M96D (9M96E2) srednjeg dometa, 48N6 (48N6E), 48N6M (48N6E2), 48N6DM (48N6E3),  velikog dometa kao i najnovija 40N6 (40N6E) takođe velikog dometa.
      Osmatrački radar 96L6 nudi se kao opcija ali se često viđa divizionima S-300 i S-400. Utovarivač 22T6E2 kontejnera sa raketama na kamionu Ural 532361-1012 / Foto: Ural Uz sistem obično ide logistički sistem podrške 30C6 sa opremom za proveru sistema, održavanje sistema i skladištenje raketa. Tu su takođe i trenažeri 16Ju6T Tembr-T/Tenor i potom utovarivač 22T6E2 kontejnera sa raketama. Kao opcije se primarno nudi osmatrački radar 96L6 (NATO oznaka Cheese Board) kao i univerzalni pokretni toranj/jarbol/kran 40V6M ili MD za nišanski radar 92N6. Treba naglasiti da izvozne verzije svih pomenutih sistema nose oznaku E (rusko Э) (eksport), npr. osmatrački radar 91N6E (91N6Э).
      Dodatne opcije obuhvataju neki od savremenih osmatračkih radara, poput radara 59N6 Protivnik-G (GE), 67N6 Gama-D (DE), 1L119 Nebo-SVU i Nebo-M. Tu su potom i sistemi za pasivno otkrivanje ciljeva kao što su 1L222M Avtobaza, 1RL220VE i 86V6 Orion/Vega. Pored toga tu su još vozila za transport raketa 5T58 i 5T58-2, agregati 517A, 63T6A, AES-40-1, BM-AS, KET-L, REM-KS, REM-KL, ED-3×30-T/400-RAS, sistem za odrbanu radara od PRR Gazetčik E i vozilo za osmatranje položaja.
      Prilikom integracije u jedinstveni sistem PVO, S-400 se direktno ili preko komandno-informacionih sistema 83M6E1 i E2 može povezati i kontrolisati druge sisteme S-300, potom preko komandnih stanica 9S737MK Ranžir i Ranžir-M sa artiljerijsko raketnim sistemima 96K6 Pancir-S i lakim mobilnim raketnim sistemima 9K330 ili 9K331 Tor različitih verzija. Pancir i Tor se između ostalog, upotrebljavaju i za neposrednu zaštitu sistema S-400.
      Izgled konzola komandne stanice 55K6. U integrisanom PVO države S-400 se umrežava sa komandnim sredstvima automatizacije PVO 9S52M1 Poljana D4M1 i D4M1-2, 73N6 Bajkal 1-M (ME), može se povezati i sa sistemima upravljanja 30K6 drugih jedinica naoružanih sistemima S-400. Proizvođač uz izvoznu verziju nudi mogućnost integrisanja sa komandnim stanicama inostrane proizvodnje.
      Komandna stanica 55K6 kontroliše sve komponente sistema uključujući osmatrački uključujući i njegov sistem svoj-tuđ, u stanici se nalazi oprema za komandovanje, kontrolu i komunikaciju (C3) kao i linkovi za prenos podataka. Za obradu podataka i upravljanje sistemom koristi se mikro procesor Elbrus-90 a 55K6 može istovremeno opsluživati čak 6 do 8 raketnih diviziona.
      Osmatrački radar 91N6. Оsmatrački 3D  radar 91N6 ima faziranu antensku rešetku i dvodimenzionalni snop za skeniranje, maksimalni domet mu je do 600 km (cilj velike refleksne radarske površine) i istovremeno može da prati do 300 ciljeva. Cilj radarskog odraza od 4 m2 može otkriti na 390 km,  balistički cilj radarskog odraza 0,4 m2 na do 250 km cilj veoma malog radarskog odraza (stelt) na 150 km. Njegova zona osmatranja po azimutu je 360 stepeni, po elevaciji 14 stepeni za aerodinamlčki cilj i 60 stepeni po azimutu i 75 stepeni po elevaciji za balistički cilj.
      Vreme potrebno za prelazak sistema S-400 iz marševskog u borbeni položaj je 5-10 minuta, a vreme da se sistem dovede u borbenu spremnost sa položaja iznosi tri minuta. Međuremontni rok je 10000 sati rada a propisani vek upotrebe nije manji od 20 godina.
      Što se tiče same kompozicije sistema, ona može biti prilagodljiva i uglavnom se formira na zahtev i potrebe korisnika. Proizvođač je u svom opisu sistema naveo maksimalnu moguću formaciju jednog sistema koji u principu predstavlja raketni puk koji može imati čak 6 do 10 diviziona a svaki divizion  do 12 transportno-lansirnih vozila. Do 2012. godine puk je istovremeno mogao gađati do 36 ciljeva (svaki divizion po 6 ciljeva) i to sa 72 rakete (dve rakete po cilju) dok je nakon 2012. broj istovremeno gađanih ciljeva povećan na čak 80 (10 diviziona svaki po 8 ciljeva) sa 160 raketa.
      Međutim u praksi raketni puk obično ima samo dva ili ređe tri diviziona dok svaki divizion ima 4 do 8 transportno-lansirnih vozila (u ruskim VKS obično 8). Svaki divizion ima nišanski radar a praksa je da osmatrački radar 91N6 koristi puk odnosno 2-3 diviziona. To je naravno osnovni sastav sistema i po potrebi mogu da se u formaciju uvrste dodatni osmatrački radari kao i pasivni sistemi za otkrivanje ciljeva.
      Zone uništenja ciljeva raketama 9M96E2, 48N6E2 i E3 kao i 40N6. Ruski proizvođači naoružanja često u svom reklamnom materijalu navode taktičko-tehničke karakteristike izvoznih verzija oružanih sistema, pa su stvarne mogućnosti varijanti za rusku vojsku donekle nepoznanica, verovatno su vrednosti nešto veće i mogu se samo proceniti. Tako se npr. navodi da je domet S-400 od dva do 400 km po daljini i 5 metara do 30 km po visini za aerodinamički cilj, 7 do 60 km po daljini za balistički cilj.
      Ipak to su veoma površni i šturi podaci jer se ne daju informacije na kakve se konkretno ciljeve dejstvuje, kojim raketama, na kojim daljinama se mogu pogoditi određeni ciljevi, koji je njihov radarski odraz, koji je njihov položaj (na primer da li su dolazeći ili odlazeći). S-400 može koristiti nekoliko tipova savremenijih raketa zemlja-vazduh, počevši od raketa 9M100 malog dometa a najveći domet ima raketa 40N6 koja je tek skoro uvedena u naoružanje.
      Višenamenski 3D radar 92N6 pored nišanjenja i navođenja raketa, može da se koristi i kao komandno mesto / Foto: isečak iz video snimka priloga televizije Zvezda Pomoću nišanskog radara 92N6 automatski se određuju prioritetni ciljevi, izračunavaju parametri najboljih uslova za lansiranje, omogućuje se lansiranje raketa, rakete se hvataju u zahvat i obezbeđuju se komande za njihovo vođenje na središnjoj putanji a sve se to obavlja dok se paralelno prati i raketa i cilj. Postoji više načina navođenja raketa, komandno preko veze (linka), poluaktivno navođenje i tzv. Track via Missile (TVM) u kojem se podaci dobijeni iz tragača glave rakete prenose na nišanski radar kako bi se podržalo izračunavanje korekcije komandi za upravljanje same rakete. 92N6 je 3D radar koji se može koristiti i kao komandno mesto, može istovemeno pratiti do 100 ciljeva u režimu skeniranja (TWS – Track While Scan), omogućuje istovremeno gađanje njih 6-8 a poseduje i sistem svoj-tuđ (IFF). Treba naglasiti da divizion sa ovim radarom može funckionisati i ako u svom sastavu nema komandnu stanicu 55K6 ali se u tom slučaju efikasnost integrisanog PVO sistema smanjuje.
      Zanimljivo je da su poznate udaljenosti elemenata sistema jedni od drugih, pa je tako maksimalna udaljenost između komandne stanice 55K6 i osmatračkog radara 91N6 500 m, njihova udaljenost od borbenih jedinica 98Ž6 (92N6 i transportno-lansirnih vozila) do 30 km, uz upotrebu jednog relejnog sistema veze 15Ja6M to se može povećati na 60 km a uz upotrebu dva 15Ja6M na 90 km. Udaljenost nišanskog radara 92N6 od transportno-lansirnih vozila je do 120 do 180 metara, a između nišanskog radara 92N6 i osmatračkog 92L6 do 300 m.
      Model rakete 9M96E2 u kontejneru / Foto: Živojin Banković, Tango Six Rakete zemlja-vazduh 9M96 (9M96E) i 9M96D (9M96E2) proizvođača MKB “Fakel“ konstruisane su tako da vrše direktan udar na cilj, navođenje im je kombinovano, inercijalno sa radiokorekcija putem nišanskog radara a u završnoj fazi imaju aktivno radarsko samonavođenje. Dizajnirane su po aerodrinamičkoj šemi “patka“ sa kanardima i krstastim pokretnim repom što omogućuje visoku manevarbilsnot, postizanje velikih G opterećenja (60 G na visini 0 n i 20 G na visini 30 km) i ugaonih brzina u celokupnoj zoni uništenja.
      Pripadnici Vojske Srbije na obuci u Rusiji. Iza njih se vidi transportno-lansirno vozilo 51P6A na kamioni MZKT-7930 na kome se vide 4 kontejnera sa raketama 9M96 i jedan kontejner za raketu 48N6 / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Domet rakete 9M96 je 40 km po daljini i 20 km po visini za aerodinamički cilj, 9M96D 120-135 km po daljini i 30 km po visini za aerodinamički cilj i 30 km po daljini za balistički cilj. Srednja brzina obe rakete 900-1000 m/s i imaju masu bojeve glave od 24 kg koja je fragmentaciona sa kontrolisanim poljm dejstva i ima blizinski radio upaljač. Proizvođač tvrdi da je verovatnoća pogotka jednom raketom 70 procenata kada je u pitanju krstareća raketa, 80 procenata za bespilotnu letelicu i 90 procenata za borbeni avion. Jedno transportno-lansirno vozilo 5P85 može nositi do 16 ovih raketa ili kombinacije 3 rakete 48N6 velikog dometa i 4 rakete 9M96 ili D, ili 2 48N6 i 8 9M96 ili D ili 1 48N6 i 12 9M96 ili D.
      Model rakete 48N6E3 dometa 250 km / Foto: Živojin Banković, Tango Six Glavno i najčešće oružije S-400 je familija raketa 48N6 čiji su gabariti i mase iste, tu je 48N6 (48N6E) dometa 150 km po daljini, 48N6M (48N6E2) dometa 200 km po daljini i 48N6DM (48N6E3) dometa 250 km po daljini i 27 km po visini za aerodinamički cilj. Domet 48N6 kada su u pitanju krstareće rakete je 28 km za 48N6 i 38 km za 48N6M. Brzina raketa 48N6 i 48N6M je 2100 m/s a 48N6DM 2500 m/s. Najbrži cilj S-400 može gađati upravo raketom 48N6DM a brzina cilja iznosi 4800 m/s dok je kod 48N6M maksimalna brzina cilja 2800 m/s. Masa fragmentacione bojeve glave 48N6 je 145 kg, 48N6M 150 i 48N6DM 180 kg. Postoji informacija da se na raketu može montirati nuklearna bojeva glava male snage. Navođenje svih raketa je inercijalno sa radiokorekcijom i poluaktivnim radarskim samonavođenjem u završnoj fazi. Raketa 48N6 može postići opterećenje od 12 G. Transportno-lansirno vozilo 5P85 nosi do 4 ove rakete. Najnovija verzija ove rakete nosi oznaku 48N6P-01 a ona je prvenstevno namenjena sistemima S-300PM1 i PM2 ali je može koristiti i S-400.
      Raketa najvećeg dometa nosi oznaku 40N6, proizvodi je koncern “Almaz-Antej“ i do sada nije objavljena njena fotografija kao ni njenog lansirnog kontejnera. Za izvoznu 40N6E navodi se maksimalni domet 380 km po daljini i do 30 km po visini za aerodinamički cilj i 15 km po daljini za balistički cilj, srednja brzina rakete je 1190 m/s. Treba međutim napomenuti da se domet od 380-400 km može ostvariti samo ako se cilj nalazi na visini preko 9 km i ima radarski odraz od minimum 4 metra kvadratna. Navođenje rakete je kombinovano, inercijalno a potom po radio-komandi iz nišanskog radara raketa prelazi na režim pretraživanja cilja, nakon što otkrije cilj uključuje se aktivno radarsko samonavođenje. Uvedena je u naoružanje tek oktobra 2018. a na transportnom-lansirnom vozilu mogu se nositi do dve rakete (iako neki izvori navode 4).
      Najnovija raketa u arsenalu S-400, raketa 9M100 malog dometa / Foto: Živojin Banković, Tango Six Kontejneri za rakete 9M100 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Na međunarodnom avio-salonu MAKS-2017. prvi put je prikazana raketa 9M100 (tačnije izvozna 9M100E) kojom takođe može biti naoružan sistem S-400. Ova raketa malog dometa namenjena je pre svega za opremanje PVO brodova i borbu protiv protivbrodskih i protivradarskih raketa, bespilotnih letelica, borbenih aviona a mogu se gađati i i manji površinski ratni brodovi. Masa rakete je 140 kg, masa bojeve glave 14,5 kg, domet po daljini iznosi 500 m do 15 km a po visini 5 m do 8 km. Maksimalna brzina cilja koji se gađa je 1000 m/s. Ovom raketom naoružan je i sistem PVO S-350 odnosno 50R6 “Vitjaz“.
      Od 2007. godine do danas ruske vazdušno-kosmičke snage primile su naoružanje 57 diviziona sistema S-400. Do sada su identifikovane četiri osnovne verzije koje nose oznaku N1A, N20A, P14N i P23N i koje su nastale dodavanjem novih mogućnosti, razvojem sistema i stalnim unapređivanjem a na osnovu stečenih iskustava u ekspoalatciji sistema u operativnim jedinicama. Za izvoz su razvijene takođe čpetiri verzije i to N1E, N20E, P14NE i P23NE.
      Prvi strani kupac S-400 bila je NR Kina koja je 2015. godine potpisala ugovor za 8 diviziona vrednih tri milijarde dolara. Prema različitim podacima nabavljeno je 250-300 raketa 48N6 a kupljene su i rakete 40N6E. Turska je 2017. godine naručila 4 diviziona sa 125 raketa 48N6 za 2,5 milijarde dolara, isporuke su počele ove godine i biće završene sledeće. Poslednji naručilac jeset Indija koja je 2018. godine naručila 10 diviziona sa 650 raketa 48N6 za 5,43 milijarde dolara a isporuke će trajati od 2020. do 2023. Informacija da je juna 2016. Belorusija dobila na poklon dva diviziona ispostavilo se da nije tačna. Takođe spekulacije da je sistem nabavio i Alžir takođe nisu istinite, ova država je ipak nabavila S-300PMU-2.
      Živojin BANKOVIĆ

       
    • By Драгана Милошевић
      Nakon saznanja da su ukrajinske vlasti zabranile ulazak u tu zemlju našem slavnom glumcu Milošu Bikoviću, oglasio se i ruski ambasador u Srbiji Aleksandr Bocan-Harčenko, koji je poručio da je ta odluka beliki gubitak za Ukrajinu.
        "Sa nedoumicom sam saznao o zabrani ulaska u Ukrajinu talentovanom srpskom glumcu Milošu Bikoviću. Veliki gubitak za Ukrajinu i njen narod. Slučaj, na žalost, nije bez presedana - po svoj prilici, metodično rušenje kulture je već postalo navika ukrajinskih vlasti", naveo je Bocan-Harčenko na svom zvaničnom Tviter nalogu.
      Podsetimo, odluka ukrajinskih vlasti povodom zabrane ulaska u zemlju, Bikovića je dočekala nespremnog.
      Naime, zabrana je, prema informacijama, trajna, a Biković je napomenuo da mu se tako nešto prvi i poslednji put dogodilo.
      - Ovo mi se prvi put dešava, i nadam se poslednji. Nasmejao sam se, kako da reagujem na ovako nešto. Moram da priznam da nemam neku veliku želju da imam tamo - kazao je Biković, pa istakao da je do sada bio u nekoliko navrata u Ukrajini.
      Slavni glumac se povodom ukrajinske odluke oglasio i na društvenim mrežama gde je, između ostalog, poručio i da misli da nekad glumi bolje, nekad gore, ali nikad tako da je ugrožena bezbednost nacije, unevši u nemilu situaciju i malo humora.
      Kasnije je za "Novosti" prokomentarisao šta misli povodom ove zabrane: "Nisam dobio obrazloženje zašto mi je zabranjen ulazak. Smatram da je takav način razmišljanja neracionalan i vodi u izlolaciju Ukrajine. Umetnost stvara mostove. Zabranjivati umetnicima da dolaze u Ukrajinu, pogotovo onima koji se ne bave politikom niti se o istoj izjašnjavaju, potez je destruktivan. Još kad se uzme u obzir to da smo mi bratski narodi, stvar postaje još apsurdnija".
      link
    • By Милан Ракић
      Kako prenosi novi portal Balkanska bezbednosna mreža, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske ušlo je u proces nabavke tri višenamenska helikopterai opremanja borbenim oklopnim vozilima Despot kojih će za početak biti naručeno osam komada.

      Tango Six takođe saznaje, tragom istraživanja na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu, da će se Republika Srpska najverovatnije odlučiti za ruske helikoptere Ansat.
      – Plan da se nabave tri helikoptera namenski za potrebe policije Vlada Republike Srpske je već odobrila i predviđeno je da se za tu namenu potroši okvirno 42,163 miliona konvertibilnih maraka odnosno oko 21,56 miliona evra.
      Prema planu nabavke ugovor bi trebao da bude potpisan u trećem kvartalu ove godine.
      U medijima u Republici Srpskoj prošle godine pisalo se o tome da je planirana nabavka tri helikoptera Ansat ruske proizvodnje, ali za sada nema potvrde o konačnoj odluci. – piše Balkanska bezbednosna mreža.
      T9-AAB u bojama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske / Foto: Aleksandar Radić, Balkanska bezbednosna mreža „Alpha Bravo“ ponovo u bojama Helikopterskog servisa u septembru 2018. godine / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Balkanska bezbednosna mreža podseća da policija Republike Srpske do sada nije imala svoje letelice iako je jedna Gazela letela sa oznakama Policije od 2005. do 2008. godine da bi kasnije postala deo Helikopterskog servisa, organizacije zadužene za podršku vlasti i stanovništva ovog entiteta Bosne i Hercegovine:
      – Za sada u okviru zadataka Helikopterskog servisa je podrška resoru unutrašnjih poslova, ali odlučeno je da se službe razdvoje i da policija ima vlastitu flotu. Gazela koja je nekada imala oznake policije Republike Srpske maja ove godine ponuđena je na prodaju sa još četiri Gazele koje su imovina Helikopterskog servisa. U floti će ostati jedan AgustaWestland A119 nabavljen 2018. godine i jedan Bell 206B Jet Ranger III proizveden 1980. godine.
      Gazele postaju sve skuplje za održavanje, Jet Renger ostaje / Foto: Petar Vojinović, Tango Six U planu obnove flote Helikopterskog servisa je nabavka još najmanje jedne letelice pogodne za rutinske zadatke službe kao što su medicinski prevoz i zadaci podrške Vladi u prevozu važnih ličnosti i službenih lica. Nova policijska flota biće namenjena za kontrolu granice i teritorija u zaustavljanju ilegalnih migracija, zatim protivpožarnoj zaštiti, službi traganja i spašavanja i podršci antiterorističkoj jedinici i drugim delovima policije. – navodi Balkanska bezbednosna mreža.
      Šta se nabavlja?
      Premijera Ansata na ovogodišnjem Buržeu i prva premijera nekog ruskog civilnog helikoptera u Parizu posle više godina / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je Tango Six saznao prilikom ceremonije predstavljanja novog helikoptera AW119 u septembru prošle godine, Helikopterski servis će najverovatnije nabaviti najmanje još jednu Agustu i sredstva u budžetu Republike Srpske za ovu nabavku su već obezbeđena.
      Iako i dalje nema zvanične potvrde da Republika Srpska za svoju Policiju nabavlja helikoptere Ansat, Tango Six je na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu imao interesantnu interakciju sa predstavnicima kompanije Ruski Helikopteri povodom ove teme.
      Naime, predstavnik ruskog proizvođača prilikom jednog intervjua datog na sajmu pomenuo je da je među prvim mušterijama Ansata „Republika Srbija“ (08:57 na snimku). Kada smo saznali za video pitali smo ih za zvaničnu potvrdu izrečenog i dobili odgovor da je u pitanju permutacija i da su mislili na „Republiku Srpsku“. Za sva konkretnija pitanja uputili su nas kompaniji Rosoborono Export koja će biti zadužena za ovu prodaju.
      Petar VOJINOVIĆ

    • By Поуке.орг инфо
      Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril rekao je da kapacitet za prikupljanje podataka koji imaju uređaji poput pametnih telefona može približiti čovečanstvo dolasku Antihrista.
       
        Foto: EPA / Maxim Shipenkov  
       
       
       
       
       
       
       
       
      Kiril je u intervjuu koji je juče emitovala državna televizija naveo da se crkva ne protivi tehnološkom napretku, ali da je zabrinuta jer "neko uvek može da zna vašu tačnu lokaciju, da tačno zna koja su vaša interesovanja, tačno zna čega se bojite" i da takve informacije mogu biti iskorišćene za centralizovanu kontrolu nad svetom. 

      "Kontrola iz jedne tačke je predskazanje dolaska Antihrista, ako govorimo o hrišćanskom viđenju stvari. Antihrist je osoba koja će biti na čelu svetske mreže koja kontroliše čitavu ljudsku rasu", naveo je ruski patrijarh.
      https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2019&mm=01&dd=08&nav_id=1490523

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...