Jump to content
  1. ИгорМ

    ИгорМ

  2. obi-wan

    obi-wan

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Foto:EPA-EFE/Xoan Rey Anketa koju je sprovela Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokazala je da, u 800 škola u kojima imaju svoje predstavnike, oko 10 odsto đaka tokom vanrednog stanja nije imalo uslove za praćenje onlajn nastave. Među njima su i oni koji nisu imali čak ni televizor, a kamoli internet. Od nadležnih još uvek nismo dobili konkretan odgovor i rešenje o tome kako će izgledati nova školska godina, da li će i koliko đaci moći da prate nastavu u učionicama.
      Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković sigurna je u jednu stvar – nismo spremni za onlajn nastavu. Sa druge strane, pojedini roditelji sa kojima smo razgovarali onlajn nastavu opisuju kao “totalnu katastrofu”.
      “Kako se bliži prvi septembar i početak školske godine, mislim da u Srbiji raste stres roditelja, nastavnika i dece, a, čini mi se i čitavog društva. Od toga da će deca biti u školi, do toga da će biti isključivo onlajn nastava. Ne uliva mi poverenje i ne čini mi se da Ministarstvo prosvete ima neka precizna rešenja. Mislim da je nedopustivo da jedna tako važna stvar, kao što je način odvijanja nastave, prolazi potpuno pod velom tajne za čitavo društvo”, primećuje Janković u izjavi za naš portal.
      Jasna Janković / Foto: N1 Nastavnica Janković konstatuje i da je “jedino što mi možemo da sazanamo i čujemo jeste da ministar svakoga dana izjavljuje što ovo što ono, ali do ovog momenta nije izašao sa preciznim predlozima”.
      “Jedino što čujemo jeste da se Ministarstvo intenzivno sprema. S obzirom na to da poznajem situaciju u prosveti, meni to izazaiva veliko uznemirenje, kada se kaže Ministarstvo se sprema. Ministarstvo čini nekoliko stotina ljudi, a mi imamo samo u osnovnoj i srednjoj školi 850.000 đaka. Toliko o tome koliko Ministarstvo može i koliko ima kapacitet da uradi nešto samo. Odgovor na vaše pitanje – da li smo mi spremni za onlajn nastavu – glasi: ne, nismo spremni za onjlajn nastavu”, kategorična je Janković.
      Ona ističe da su u vanrednom stanju svi kapaciteti bili maksimalno angažovani. Kako kaže, podiglo se sve što se ima kod kuće, radilo se danonoćno i završena je školska godina. Ipak, postavlja se pitanje – šta od septembra?
      “Neverovatno mi je da ministar od marta nije mogao da na bilo koji način obodri ljude, da oni znaju da će na neki način oni biti obodreni od septembra. On samo priča onlajn, onlajn. Pa, onlajn nastava nije sedenje ispred televizora. Sve je to fantastično, kolege su se trudile, to su odlične lekcije za školski program, ali to nije onlajn nastava”, kaže Janković i podseća da je Unija sindikata prosvetnih radnika predlagala da se školama obezbede laptopovi koji će se po potrebi raspoređivati i davati nastavnicima.
      “Nisu sve škole u ‘krugu dvojke’, pa da imaju laptopove”, objašnjava Janković.
      Tehničke mogućnosti za onlajn nastavu nemaju svi nastavnici, ali nemaju ni đaci. Janković kaže da je tokom vanrednog stanja bilo roditelja koji su iz nekih udaljenijih mesta fizički donosili domaće zadatke i testove svoje dece u školu i prosleđivali ih nastavnicima.
      Unija sindikata je anketom došla do podatka o tome da 10 odsto đaka nije imalo tehničke mogućnosti za onlajn nastavu. Ipak, podseća naša sagovornica, ministar Šarčević je nedavno rekao da oko jedan odsto đaka nije mogao da prati nastavu.
      “Ja znam na osnovu čega smo mi iz Unije sindikata prosvetnih radnika došli do podatka da 10 odsto đaka nije moglo da prati onlajn nastavu, ali ne znam kako je ministar stigao do podatka od 1 odsto”, pita se Janković.
      Roditelji: Ljuti i željni preciznih informacija
      Ana Marković je mama jednog budućeg trećaka. Ona onlajn nastavu tokom vanredne situacije opisuje kao “totalnu katastrofu”.
      “Kada je tokom prethodnog polugodišta uvedena onlajn nastava svi moji prijatelji, uključujući i mene, koji imamo decu u školi, u različitim razredima, bili smo na ivici nervnog sloma. To je totalna katastrofa. Mala deca ne umeju da rukuju kompjuterom i neophodno je prisustvo roditelja, a roditelji rade. Onlajn nastava je pogubna po decu, njihovo obrazovanje, socijalizaciju, ali i po roditelje koji to ne mogu da postignu. Deca treba da idu u školu, da imaju interakciju sa svojim školskim drugarima, sa učiteljima i nastavnicima. Nije školovanje samo knjiga i učenje, već i socijalizacija i različite aktivnosti koje su deci neophodne, a koje ne mogu dobiti kod kuće”, kaže ova majka.
      “Moj sin je bio u jako lošem psihičkom stanju, iako je mali, jer nije mogao da prihvati da ne ide u školu, ne viđa drugare i učiteljicu koju mnogo voli. Ne bih znala kako da mu saopštim da od septembra opet neće ići u školu, nego će ponovo da sedi ispred TV-a i kompjutera i kao nešto da uči. To je upropašćavanje dece, a za roditelje koji rade, nemoguća misija. Apsolutno sam protiv onlajn i TV nastave i želim da moja deca idu normalno u školu!”, kategorična je ova mama.
      Tijana Milovanović je mama jedne Une koja treba da krene u treći razred i jedne Tare koja od prvog septembra treba da postane sedmakinja. Kaže da nije počela unapred da se nervira oko početka školske godine, jer će i onako sve biti obznanjeno u poslednjem trenutku.
      Foto: Privatna arhiva Dušan Milovanović “Tokom prošle školske godine i vanrednog stanja sve odluke su menjane iz dana u dan. Sada nijednu informaciju ili odluku ne mogu da shvatim ozbiljno, jer znam da će je do početka školske godine promeniti bezbroj puta. Verovatno ćemo o tome kako će izgledati nova školska godina u uslovima epidemije saznati pred sam kraj raspusta. Počeću da se nerviram 30. avgusta”, kaže nam ova mama.
    • Од Дејан,
      Aja Sofija ponovo postaje džamija: Poništena istorijska odluka
      Turski državni savet poništio je odluku Kemala Ataturka iz 1934. godine po kojoj je čuveno zdanje Aja Sofija pretvoreno u muzej.
      IZVOR: B92 PETAK, 10.07.2020. | 15:25
    • Од Поуке.орг инфо,
      Na nebu iznad Moskve upriličen je u subotu uveče veličanstven vatromet povodom Dana pobede u II svetskom ratu. Jubilarna 75. godišnjica nije proslavljena na uobičajen način, velikom vojnom paradom na Crvenom trgu i maršem veterana i njihovih potomaka. U Rusiji su na snazi vanredne mere zbog pandemije koronavirusa, od koga je do sada obolelo preko 200.000 ljudi a umrlo skoro 2.000.
       
       
      Spektakl na nebu iznad Moskve
      NOVA.RS Na nebu iznad Moskve upriličen je u subotu uveče veličanstven vatromet povodom Dana pobede u II svetskom ratu.  
    • Од александар живаљев,
      “U Boliviji se ponovo masakriraju Indijanci; zemlja se pretvara u brutalnu vojnu diktaturu”: Tekst iz Gardijana koji nudi drugačiju perspektivu o dešavanjima u Latinskoj Americi
        Margita Milovanović  - 26/11/2019 Foto: Profimedia Na sajtu Gardijana objavljena je kolumna Nika Estesa, profesora na Odseku za američke studije na Univerzitetu u Novom Meksiku i jednog od osnivača urođeničke organizacije “The Red Nation”. On pripada narodu Sijuksa, a u tekstu koji sledi on nudi novu perspektivu o dešavanjima u Boliviji koja su dovela do svrgavanja Eva Moralesa, ali i o onome što je usledilo kada se Žanine Anjez samoproglasila za predsednicu i uspostavila, prema Estesu, brutalnu vojnu dikaturu.
      Estes piše o aparthejdu i teroru nad većinom, o simbolici koju je Morales nosio kao predsednik, ali i krvavim sukobima koji ne prestaju da odnose živote u Boliviji.
      U Boliviju su se vratili masakri nad Indijancima. Ova tragedija ima istoriju – krvavi sukob, tačnije. Samoproglašena predsednica Žanine Anjez oživela je rasnu mržnju stare oligarhije i varvarsku praksu ubijanja Indijanaca, kolektivno kažnjavanje urođeničke većine koja čini naciju zato što se usudila da pruži otpor decenijama starom rasnom poretku aparthejda i opresije. Od svrgavanja prvog bolivijskog predsednika urođeničkog porekla Eva Moralesa, bezbednosne snage izvele su najmanje dva masakra nad urođeničkim narodom koji se pobunio protiv vojnog puča.
      Svega dve nedelje otkako su se dokopali moći, postalo je jasno: ovo je desničarska, vojna diktatura. U zemlji poput Bolivije jasan dokaz za to su ubistva Indijanaca.
      Vojska je 15. novembra otvorila vatru na mirnim demonstracijama u Kokabambi kada je stradalo osmoro ljudi i ranjeno desetine. Dan nakon masakra u Kokabambi, 16. novembra, Anjez je izdala dekret kojim se policija i vojska izuzimaju od krivične odgovornosti u operacijama “obnove poretka i javne stabilnosti”. Uz punomoćje da se ubija po slobodnoj volji, bezbednosne snage su ispratile direktivu okrutno.
      Tanjug (AP Photo/Natacha Pisarenko) Prošlog utorka su na gasno postrojenje Senkata u El Altu zapljuštali meci i suzavac. Ubijeno je osmoro, a desetine ranjeno. A Anjez nije stigla ni do druge nedelje na predsedničkoj funkciji.
      Dva dana kasnije u La Pazu, bezbednosne snage su na posmrtnu povorku sasule gumene metke i suzavac. Kovčezi žrtava stradalih u masakru u Senkati pali su na zemlju, a ljudi koji su ih nosili se uskomešali u panici. Porodice i zajednice već ophrvane tugom ponovo su ponižene.
      Zvaničan broj žrtava otkada su protesti počeli procenjuje se na više od 30, desetine ljudi je nestalo, više od 700 povređeno, a skoro hiljadu uhapšeno. Urođenici u Boliviji su glavne mete ovog rasističkog nasilja kojim orkestrira država.
      Kada je poslednji put država stajala iza ubistva ovolikog broja Indijanaca, aktuelni lider bolivijske opozicije Karlos Mesa nalazio se na mestu potpredsednika. Više od 60 pripadnika urođeničkog naroda Ajmara ubijeno je 2003. godine u “Plinskom ratu”. Plan predsednika Gonzaloa Sančeza de Lozada da naftu i gas izveze u SAD preko konzorcijuma multinacionalnoh korporacija – nastavljajući tako vekovima dugu tradiciju haranja nacionalnih resursa za tuđe interese – doveo je do pobune, a narod je zahtevao nacionalizaciju bolivijskog ugljovodonika i izvršio pritisak na predsednika da podnese ostavku.
      “Ne mogu da prihvatim ubijanje kao odgovor na pritisak”, rekao je Mesa 2003. godine posle masakra. Po svemu sudeći, sada misli drugačije.
      Pošto ga je Evo Morales na ovogodišnjim izborima 20. oktobra porazio, Mesa je prvi priznao Anjez za predsednicu, ostavši nem na njene autoritarne ispade, savez sa hrišćanskom desnicom i masakrima urođeničkih naroda koji su učestvovali u protestima. Drugi su lekciju naučili iz haosa koji desnica potpiruje i pomirenosti liberala.
      “Iza svakog umerenog liberala stoji fašista”, istakao je u jednom intevrjuu o Mesi srvgnuti potpredsednik Bolivije Alvaro Garsija Linera.
      Prisutni su i odjeci starih bolivijskih diktatura koji ilustruju da autoritet Žanine Anjez ne potiče iz moći koju joj je dao narod, već sa kraja puške. Nasuprot predsedniku urođeničkog porekla koga se rešila, ona nije izabrana i građanstvo nije dalo dozvolu da se ona kruniše za predsednicu. Eva Moralesa je predsednikom imenovala skupština, tri puta, a njoj je na grudi predsedničku lentu stavio vojni general.
      (Foto: Profimedia) Poslednji put je u Boliviji predsednik ovako inaugurisan 1980. godine posle vojnog puča. Tada je general Luis Garsija Meza uspostavio vojnu diktaturu pošto je izvršio atentat na socijalističkog lidera Marsela Kirogu Santa Kruza i masakrirao desetine rudara urođeničkog porekla.
      Želja da se svrgnu Evo Morales i urođenički društveni pokreti koji su mu dali moć tinjala je godinama. Prvi pokušaj državnog udara dogodio se 2008. godine kada je Media Luna, opozicioni blok sačinjen od četiri područja na istoku zemlje u kojima preteže stanovništvo evropskog porekla, pokušala da se otcepi od Bolivije. Rasistički separatistički pokret iznikao je usred izrade nacrta novog ustava koji je Boliviju identifikovao kao višenacionalnu državu u kojoj urođenički narodi imaju jednak status i kontrolu nad prirodnim resursima. Ovu oblast zapalile su pobune sa ciljem da se zemlja podeli u dve savezne države: jednu imućnu kojom će dominirati potomci Evropljana i koja će biti dom naftne i industrije gasa, i onu drugu u kojoj će živeti siromašni urođenici. U desničarskim protestima protiv resursnog nacionalizma i okončavanju aparthejda život je izgubilo 20 urođenika.
      Uloga SAD u produbljivanju rasnih podela je neupitna.
      Poslednji talas antiindijanskog nasilja ispinovan je kao samoodbrana. Ministar unutrašnjih poslova Arturo Muriljo koga je imenovana Anjez želi da krivično goni i pritvori Eva Moralesa za terorizam i podsticanja na pobunu pošto je navodno naredio blokiranje bolivijskih gradova. Ipak, svedočenja preživelih iz masakra u Senkati govore drugačiju priču. Tokom saslušanja Međuameričke komisije za ljudska prava održanog krajem protekle nedelje, sestra jednog od muškaraca koga su ubile bezbednosne snage navela je da je u zatvoru mesto Žanine Anjez, Karlosu Mesi, Luisu Fernandu Kamaču, pripadniku hrišćanske desnice sa kojim Anjezova šuruje, i Arturu Murilju. Njen brat je, posvedočila je, ustreljen dok je pešačio na posao.
      Da li će mrtvi i ranjeni dobiti pravdu je otvoreno pitanje.
      (Foto: Profimedia) Iako je zakonodavno telo odobrilo raspisivanje novih izbora, ova odluka podrazumeva ozbiljne kompromise i male šanse da Žanine Anjez popusti u svojim namerama da zadrži moć. Ukratko, mogućnost “slobodnih i poštenih izbora” je tanana u trenutnim okolnostima kada autoritarna vlada nekažnjeno masakrira urođeničke narode, zatvara lidere socijalnih pokreta i krivično goni za terorizam i izdaju sve one koji se tome suprotstave.
      Vlada, zaista, brutalna diktatura.
      Urođenički pokreti u Boliviji su 14 godina razbijali čaroliju koja je kolonijalnoj oligarhiji i eliti evropskog porekla pružala nedodirljivost – i oni još uvek predstavljaju značajan izazov. Predsednik urođeničkog porekla bio je dokaz da i skromni ljudi na zemlji mogu da vladaju. To je njihov neoprostiv greh.
    • Од JESSY,
      Adrijan Nađ, devetogodišnji dečak iz Bačke Topole već drugu godinu za redom raduje se polasku u prvi razred, ali, na žalost, druženje i učenje su mu i ovog septembra uskraćeni.
      On će tako, umesto sa drugarima u školi, ostati kod kuće, jer, kako kaže njegova majka, Opština Bačka Topola ni ove godine dečaku nije obzbedela prevoz do škole, a drugog načina da se preveze, nema.
      Adrijan je dečak sa Daunovim sidromom i nepokretan je, a osnovnu školu za decu sa posebnim potrebama trebao bi da pohađa u Subotici, gradu na oko 35 kilometara od njegove kuće. Zato je nephodno da mu se obezbedi svakodnevni adekvatan prevoz od Bačke Topole gde živi.
      Međutim, prema rečima njegove majke, Opština Bačka Topola, već drugu godinu za redom to ne čini, te Andrijan ponovo nije krenuo u prvi razred.
      - On nema nijednog dana škole. Prošle godine mu je komisija odložila školovanje jer nije bilo adekvatnog prevoza, a on ne može da hoda. Potreban je kombi koji ima prostor za spuštanje i rampu - kaže za "Blic" Dejana Draškić, Adrijanova majka dodajući da je jako tužna jer ni ove godine njen sin nije upoznao nove drugare i krenuo u školu kao sva druga deca.
×
×
  • Креирај ново...