Jump to content
Tanja

ДАНИЦИНА НИСКА

Оцени ову тему

Recommended Posts

Желели смо да будемо

Карика за себе

Најважнија карика

Једина исправна карика

На врху света

У сопственој обмани

Док ветар разноси јецаје

Ти човече схваташ

Да узалуд беху све победе

Јер на место једне истргнуте карике

Долази друга

Јер ланац се увек наставља

Јер сви смо везани карикама

Карикама чежње,

снова

Карикама љубави,

опсене и обмане

Свима су потребне карике

Као ваздух

Као вода

Као љубав

У овоим речима одзвања туга палог, пролазног, заменљивог...

Неко ми једном рече да је највећа туга палости - заменљивост. Та мисао ме не напушта јер не могу да се помирим. У твојим речима пронашла сам и одговор...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na svom putu ka vrhu planine sretoh mnoge putnike, spavača, lutalica,snevača, sanjara, tumača,pravednika, oholih, uplašenih, gordih,sakatih,onih koji traže I onih koji misle da su našli, onih koji idu zato jer svi drugi idu,,zbunjenih, izgubljenih

Tražih putokaze na svom putu, podigoh svaki kamen, pogledah u svake oči, poslušah svaku reč, sa radošću primah olujne kapi, snežne vejavice, plamene zrake sunca, sa zahvalnošću primih gubitak znajući da nije uzaludan.

Postoje putnici koji prate  znakove pored puta ali ne znaju zapravo gde idu jer nemaju svoga cilja,postoje oni koji znaju kuda idu ali im nedostaju putokazi  koji bi im pokazali najkraći put pa često zalutaju n asvom putu, preskačući I saplićući sve oko sebe, postoje oni putnici koji krenu prečicom pa zaborave gde idu,postoje oni koji znaju I gde idu I kojim putem I ne trebaju im putokazi jer je jedini putokaz srce njihovo.

Put je strm I težak, mnogi  su na  put krenuli natovareni znanjima, suvoparnim rečima, citatima,vukući sa sobom delove svoje prošlosti, nadmeni, umišljeni sa jednim jedinim ciljem; stići pre svih

Zapitah se u čemu je čar , u samom penjanju , u načinu penjanja, ili je čar negde na samom vrhu planine nedostpna za naše oslepele oči, ohladnela srca, ogluvele uši.

Okretoh se sa suzom u oku shvatajući da  sam na tom putu, kao I mnogi drugi, pozivajući se na zakone zaboravila svoje srce.

Ono je ostalo negde u podnožju planine, strpljivo čekajući da razum shvati gde mu je mesto.

Vratih se po svoje srce, po svoju ljubav, po oproštaj.

Shvatih da oproštaj nije na vrhu planine već u  mom srcu, da nagrada nije  na cilju već na putu, shvatih da razum mora počivati u našem srcu I najvažnije shvatih da ne postoji ni jedan jedini put koji je identičan putevima drugih, da ne možemo hodati stopama drugih, da nema putokaza koji će nam pokazati ispravan put sem putokaza koje si Ti usadio u naše srce

Još jednom se spremam na put.Ovoga puta Ti ćeš hoditi a ja ću te samo pratiti

Share this post


Link to post
Share on other sites

Недостајеш нам  klapklap.gif' class='bbc_emoticon' alt='slavabogu' /> https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' /> https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vas dve  0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='0110_hahaha' />

речи.. као искидана ниска бисера котрљају се мојом душом,..њихов лажни сјај пекрива чежња мога срца...ловиш ме као птицу заспалу у лету..крадеш ми осмех из снова.

.лелујам пространствима свести одбијајући праменове истине...разгрћеш ми сећања тражећи своје име,скривам те у излизаним стазама прошлости

.крик заглављен у грлу и молитва на уснама... за све будуће дане који никада доћи неће

привијам те као мајка још нерођено чедо у грудима..упијам твој дах као жедна земља јутарњу росу,милујем те осмехом

ледени смех одзвања пустим ходницима моје свести, твој дах одузима трептај мојим дамарима

отварам длан да ухватим последњу сузу

у тмини свемира рађа се нова звезда

крик галеба ухваћен у мрежу заборава

зора заспала на снегу

на истоку ново сунце се рађа

p.s posvećeno mom pokojnom suprugu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada se se probudiš iz sna nemoj me prestati voleti.

Udahni i tada mali deo moje duše. Nemoj poput vetra

koji te nosi beskrajnim lutanjima tvoga bića da nestaneš, bez i jednog traga.

Ne mogu sama nositi nemire koji me prate.

Ogledalo tvoje ljubavi je sva moja želja, jedino ogledalo u kome mogu videti sebe.

Uz tebe. Kraj tebe. Ne želim te vezati za sebe.

Samo budi tu.kao reč.Kao pesma.Kao nada.Kao čežnja.

Bojim se da zauvek ostanem, zarobljena u snovima gde sam te

srela,

Voli me svojim umom i kada nisam kraj tebe.Voli me i kada okrećem leđa i pravim se da mi nije stalo.

Nanesi ljubav kao sliku na unutrašnju stranu mojih kapaka da nikada više ne moram oči otvoriti.

Ostavi mi samo jedan mali deo slobode. I u njemu ćeš biti ti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada se se probudiš iz sna nemoj me prestati voleti.

Udahni i tada mali deo moje duše. Nemoj poput vetra

koji te nosi beskrajnim lutanjima tvoga bića da nestaneš, bez i jednog traga.

Ne mogu sama nositi nemire koji me prate.

Ogledalo tvoje ljubavi je sva moja želja, jedino ogledalo u kome mogu videti sebe.

Uz tebe. Kraj tebe. Ne želim te vezati za sebe.

Samo budi tu.kao reč.Kao pesma.Kao nada.Kao čežnja.

Bojim se da zauvek ostanem, zarobljena u snovima gde sam te

srela,

Voli me svojim umom i kada nisam kraj tebe.Voli me i kada okrećem leđa i pravim se da mi nije stalo.

Nanesi ljubav kao sliku na unutrašnju stranu mojih kapaka da nikada više ne moram oči otvoriti.

Ostavi mi samo jedan mali deo slobode. I u njemu ćeš biti ti.

Da se  8084.gif koliko oslobadja... "Nanesi ljubav kao sliku na unutrašnju stranu mojih kapaka da nikada više ne moram oči otvoriti"- kao nekada M. Antic.

Pokusavam nesto da kazem jer znam kako je vazno i potrebno da podelis rec, kao hleb, ali ova dva "malena" teksta su tako puna pristajanja, prihvatanja... Kao da si se konacno oslobodila.

Uzivaj u novom letu ptico slobodna  crossrc

Share this post


Link to post
Share on other sites

пронашла сам у  старим дечјим новинама  две своје песме објавлјенје давне 1978 год( ал сам матора) када сам имала 14 година

лепо ја кажем одувек сам била стара, рођена сам стара 0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />

Odlazim noćas iz ovog grada

Negde daleko u susret  sreći

Gde vetar njiše ljiljan života

Gde me nikada nećš  pronaći

Poneću osmeh i tužne oči

I tvoje ruke u mojoj kosi

Poneću radost i svoje snove

Negde daleko u susret sreći.

Odlazim noćas iz ovog grada

čeka me ptica što tužno peva

čeka me polje mirisa cvetnih

čeka me neko ko lepo mašta

Ko postoji u mome snu

Noćima sedim, proklinjem zvezde

Zašto su skupa dok mesec beži

Da li me mrziš što mnogo pričam

Što lažem zoru zaspalu u snegu.

Noć je daleko, umorna stojim

Gledam u istok ljubeći sunce

istinom svojom

Gorak je ukus poraza moga

Volim te još makаr u snu

/ својевремено су објавлјене на Блогоју /

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pokusavam nesto da kazem jer znam kako je vazno i potrebno da podelis rec, kao hleb, ali ova dva "malena" teksta su tako puna pristajanja, prihvatanja... Kao da si se konacno oslobodila.

Uzivaj u novom letu ptico slobodna  klapklap

свакога дана се ослобађамо  и свакога дана ту исту слободу губимо да бисмо еј поново пронашли, и у томе је чар, изнова и изнова проналазити своју слободу

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vrt duše

U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duše.

Tu možemo uživati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgraničnu slobodu svog unutrašnjeg "ja".

Sa svakom lekcijom koju naučimo od života, vrt naše duše raste i blista.

Na kraju, mir, svetlost i miris–sreća naših pojedinačnih vrtova proširiće se na sve četiri strane sveta.

Ali čovek je zapustio svoj vrt.

Cvetovi Ljubavi, Samilosti, Praštanja polako venu u tami.

Čovek više nema vremena  za svoj vrt.

Ali čovek ne bi bio čovek kada  mu ne bi zasmetao tuđi uređen vrt.

I zato  on gazi, uništava i širi tamu  u tuđem vrtu.

Tamo gde je pozvan kao prijatelj.

Sa osmehom.

Da oseti opojni miris cvetova duše.

Da uživa u blagodatnom svetlu ljubavi.

Šta učiniti?

Treba li zatvoriti kapije svog vrta?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Leto Gospodnje 200...Mir, sklad, tišina.Samo je duša raspevana.Čuje se tiha pesma.Raduj se blažena.Raduj se jer razum, volja i osećanja se sastadoše, sakupiše se, i zagrliše, u novom pokajanju i novom životu, da nikada više ne budu rastavljeni.

Leto Gospodnje 200...Nebo bez oblaka, sparina i omorina guše, i miris vozova koji dolaze i odlaze.Nemir.Strah.Glas koji doziva? Ili opominje?

Prestoli, Serafimi, Sile, Vlasti ? Anđeli ili Arhanđeli?

Da li si tu, još uvek uz mene?

Sećanja.

Miris čežnje, i duh vere.Pričaju priču.Zavaraše me oči koje videše nevidljivo, te ne videh ono što je vidljivo.

Prepoznavanje, na prošlost ili budućnost?.

Tuđa tuga i bol se sudariše sa mojom tugom i boli.Uhvatiše se ukoštac, u borbu, za koju sam znala da nema kraja.Nisam mogla otići.

Neka bude volja Tvoja.I bi volja Tvoja.

I neka bi.

Nosimo u sebi lik predaka.I nosimo strasti predaka.Nije duša čovekova odelo koje se može skinuti, odbaciti, spaliti

.Svaki dan je novo pokajanje.Napred, i samo napred, sa sećanjem naLotovu ženu.Ne okreći se.

Zaboravi i oprosti.Oprosti sebi, oprosti drugima.

Odbaciš ljudsko biće koje si bio, i kada se najmanje nadaš ono te sačeka kao lik u ogledalu, srećan što padaš, pružajući ti ruku da te podigne.....

Gde si bio tada Anđele?Ili u svome bolu, od sopstvenog krika nisam mogla da Te čujem.

Znam da Gospod nikada neće dati veće iskušenje nego što možemo podneti.Za nauk.Za put.Da ne idemo prazne duše.I sa svakim dobrom koje dobijemo izbacujemo loše iz duše dok ne napravimo mesta.Za još više dobra.Dok jednog dana duša ne zasija.I postane laka, da je sa lakoćom nosimo.Sa radošću.I verom.Nadom.Ispunjenu Ljubavlju.

Tada će i put biti lak.

I tada ćemo sa lakoćom čupati trnje iz zemlje i čistiti svoj put.

I iz sebe.

Jer najteže je iščupati trn iz sopstvene duše.

Imali smo Predanje.Došao je Zakon.Dobili smo Ljubav.Najveću i nepresušnu.

Beskrajnu i besmrtnu.

Vreme mraka je prošlo.Borba je bila surova i iscrpljujuća.

Naučila sam.

Da moje srce peva

.Da nemam straha.

Da sam srećna kada dajem.

Jer od početka stvaranja Ti daješ.I kada uzimaš, tim činom nešto daješ.Uzimaš malo da bi dobili više.I kada uzimaš puno da bi dao malo. to malo je više od onog puno što si uzeo.

Da bi naučili, da bi razumeli.

Neka bude svetlost. I bi svetlost.

Oprostiti onima koji nemaju.

Bila sam voljena i volela sam

.Ali sposobnost voleti, i osećati ljubav je najveća blagodet koju si mi mogao dati.Jer sposobnost voljenja je suština našega duhovnog uspeća.Lepša nego osećanje da si voljen.

Sada znam i ono što nisam znala.

I šta treba dalje da tražim.

I gde da gledam.

I šta da osluškujem.

Jer rana koja se ne pokazuje, najteže se zaceljuje.

Pomozi Bože da se pomirim sa onim što ne mogu promeniti

daj mi Bože snage da promenim u životu ono što mogu

i daj mi Bože mudrosti da razlikujem to dvoje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...