Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. Trifke

    Trifke

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Jedan od stereotipa koji prati muški pol jeste da je grub, neotesan, jak i nadrndan, a žene bije glas da su slabe, ranjive i plačljive, a kao takve onda i histerične. Prateći društveni kontekst i porodične okolnosti u kojima se žene i muškarci razvijaju, odnose koji postoje i iz kojih uče o svom polu onda to i nije mnogo čudno.
      Kada su osećanja u pitanju, pogotovo iskazivanje istih, tradicionalno gledano postoje osećanja koja su društveno poželjna i ona koja to nisu, takođe ona su i nekako polno razdeljena, pa su osećanja koja ,,pokazuju slabost“ muškarcima zabranjena. Jer, gde muškarac sme biti slab? Pod slabostima svakako, u prvom redu podrazumeva se pokazivanje tuge, žaljenja za nečim, suze. ,,Ajde ustaj, šta se tu pekmeziš, nisu ti creva ispala ako si pao.“, ,,Ajde, ajde, šta plačeš, to samo devojčice rade.“, ,,Uuu što si ružan tako dok cmizdriš.“, samo su neki od potencijalnih primera koji ilustruju situacije u kojima se dečacima osporava pravo na plač i na tugu. To podjednako rade i očevi i majke, i dede i babe, strine i stričevi, nezavisno od pola, stereotipno mišljenje je da muškarci ne smeju biti tužni. Muškarci trebaju biti muškarčine, a takvi ne znaju za ,,slabost“ koju tuga predstavlja.
      Ono što muškarce čini muškarčinama, a spada u domen osećanja jeste ljutnja. To osećanje je dopušteno, stimulisano i podržavano. Ljutnja je deo muškog sveta, njome se izražava moć, a moć je muška karakteristika, nikako ženska.
      S druge strane, ženama je moguće ono što muškarcima nije, pa imaju to pravo da se ipak osećaju ljudski, ranjeno, razneženo, rastuženo. Pravo da tuguju, žale i plaču nije im uskraćeno. Baš naprotiv, to je osećanje koje se smatra sasvim svojstveno ženama, kao neotuđivi deo ženskog identiteta. Na ženske suze tate najčešće padaju, njihove princeze će na taj način uvek prizvati svog snažnog zaštitnika.
    • Од Ronald,
      "Probudila sam se jutros i saznala da sam prostitutka", navela je 16. februara korisnica Tvitera iz Moskve koja koristi ime 'Dama kojoj je dosta'.
      IZVOR: B92, RSE SREDA, 19.02.2020. | 15:29 -> 18:11   Podeli   Ilustracija/Foto: fotofritz /Depositphotos    
       
       
       
       
       
       
       
       
      Ona je govorila o kontroverznoj izjavi protojereja Ruske pravoslavne crkve Dmitrija Smirnova koji je dan ranije otvoreno rekao da se žene koje žive s partnerima u vanbračnoj zajednici mogu porediti s "besplatnim prostitutkama", piše redakcija Radija slobodna Evropa na engleskom jeziku.
      "Naše žene ne razumeju šta je brak", rekao je Smirnov, koji je član patrijaršijske Komisije za pitanja porodice, na skupu društva koje se zove OrthodoxBRO.
      "Neće da kaže 'ja sam besplatna prostitutka' pa kaže: 'ja živim u građanskom (neregistrovanom) braku'. Alo! Ti samo pružaš besplatne usluge. To je sve. Niko te ne smatra ženom", dodao je uz napomenu da nije teško registrovati se.
      Njegovi komentari brzo su izazvali oluju na društvenim mrežama.
      Mitropolit Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, izvinio se 17. februara, ali je takođe branio Smirnova sugerišući da nije imao lošu nameru.
      "Izvinjavam se brojnim ženama koje su se osetile lično uvređene poslednjom šokantnom izjavom tog sveštenika", rekao je mitropolit. On je dodao da Smirnov, iako često iznosi takve izjave, to radi "iz dobrih namera" kako bi "privukao pažnju javnosti na temu odbrane braka i porodice".
      Uvredio milione
      Ipak, čak i neki socijalno konzervativni i prokremaljski komentatori su rekli da je Smirnov uvredio milione ruskih žena.
      "Odluka da se neki brak ne registruje ne isključuje uzajamno uvažavajući odnos ili međusobnu ljubav dvoje odraslih", rekla je Irina Kirkora, zamenica šefa predsedničkog saveta za ljudska prava i građansko društvo, preneo je Interfaks.
      "To zaista ne menja njihov dogovor o imovinskim odnosima i ne lišava njihovu decu prava na podršku od oba roditelja".
      Komentari Smirnova su "grubi i uvredljivi, nedostojni velikih tradicija hrišćanske crkve", rekao je prokremaljski politikolog Sergej Markov koji je bio poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija u Državnoj dumi, donjem domu parlamenta.
      "Građanski brak je norma za desetine miliona ljudi", dodao je on. "Prestani da ulaziš u spavaće sobe ljudi koji se vole i nikoga ne vređaju".
      Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zajedljivo je pitala crkvu kako treba zvati muškarce koji žive u takvim zajednicama.
      A Margarita Simonjan, glavna urednica televizije RT koju finansira država, rekla je da svaki put kada razmišlja da se uda, neko iz crkve izađe s takvom izjavom.
      "I opet se neću udati", napisala je na Fejsbuku i dodala: "Prosto iz principa".
      Drugi korisnici socijalnih mreža pitali su se da li Smirnov smatra da je bivša ritmička gimnastičarka i nekadašnja poslanica Jedinstvene Rusije u Dumi Alina Kabajeva, za koju se naširoko priča da je u romantičnoj vezi s predsednikom Vladimirom Putinom, takođe "prostitutka".
      Smirnov ima dugu istoriju provokativnih izjava. On je 2012. objavio da islamski teroristi izvode samoubilačke bombaške napade "zato što ne žele da žive u državama kojim vladaju pederasti". Ranije ovog meseca je opravdao osveštavanje nuklearnih bojevih glava kazavši da takvo oružje "brani naš narod, naše crkve, našu kulturu".
      "Sada postojimo samo zahvaljujući našim raketama", dodao je on. "Inače bismo davno bili uništeni."
      A 9. februara, Smirnov je rekao da ideja da je "ruski narod državotvorni narod" Rusije treba da bude uključena u Ustav.
      "Različiti narodi su vekovima živeli u našoj zemlji. Ali samo jedan od tih naroda je učestvovao u stvaranju i jačanju naše države. Svi ti narodi su služili nesebično i herojski, ali su samo Rusi imali instinkt za stvaranje države. To mora biti zapisano", rekao je on.
      U saopštenju 16. februara, Ruska pravoslavna crkva je navela da reči Smirnova nisu usmerene na žene već na "one koji ih ponižavaju i iskorištavaju".
      "Smirnov je na svoj slikovit način... skretao pažnju na probleme žene koje su primorane da žive s muškarcima bez registrovanja braka", navodi u saopštenju portparol crkve Vahtang Kipšidze.
      "Može se pretpostaviti da je njegovo pastirsko iskustvo pokazalo da muškarci u takvim situacijama odbijaju da preuzmu porodične obaveze i često bez razloga napuštaju svoje građanske (nevenčane) žene, nanoseći im psihološke traume", kaže Kipšidze uz napomenu da crkva još jednom svedoči da je sreća u odnosu muškarca i žena ostvariva samo na osnovu ljubavi i uzajamne odgovornosti, koja je učvršćena brakom koji je registrovala vlada.
      "Vređanje poštenih građana"
      Ruska pravoslavna crkva je daleko najveća verska denominacija u Rusiji i ankete pokazuje da se dve trećine njenih građana smatra pravoslavnim hrišćanima, ali da daleko manje njih redovno prisustvuje crkvenim službama.
      Crkva je doživela veliki preporod posle pada komunizma i raspada Sovjetskog Saveza 1991, a neki Rusi su izrazili zabrinutost zbog obima njenih veza s državom pod Putinom.
      Korisnica Tvitera pod imenom 'Dama kojoj je dosta' ukazala je da Rusija već ima zakon protiv "vređanja osećanja vernika" i upitala zašto nema zaštite od "vređanja poštenih građana".
      "Mi, ruske žene, treba da napišemo masovnu žabu zato što nas je uvredila politička prostitutka Smirnov", napisala je ona
      Ruski protojerej uvredio milione: Žene u vanbračnoj zajednici su besplatne prostitutke
      WWW.B92.NET "Probudila sam se jutros i saznala da sam prostitutka", navela je 16...  
    • Од Kafanski amater,
      Hilari Klinton htela da u srpsku crkvu uvede pse! Otac Stevo odlučno stao pred agente | Društvo | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Otac Stevo Mitrić o čudesnom povratku ikone Svetog Nikole u Prištinu i poseti američke sekretarke  
    • Од Feniks.,
      Ovu temu sam zamislila kao način da pomognemo suprotnom polu da nas bolje shvati (možda da i same sebe bolje shvatimo). 
      Znam da je to još jedna u moru tema, al hajde da probamo.
       
    • Од александар живаљев,
      “U Boliviji se ponovo masakriraju Indijanci; zemlja se pretvara u brutalnu vojnu diktaturu”: Tekst iz Gardijana koji nudi drugačiju perspektivu o dešavanjima u Latinskoj Americi
        Margita Milovanović  - 26/11/2019 Foto: Profimedia Na sajtu Gardijana objavljena je kolumna Nika Estesa, profesora na Odseku za američke studije na Univerzitetu u Novom Meksiku i jednog od osnivača urođeničke organizacije “The Red Nation”. On pripada narodu Sijuksa, a u tekstu koji sledi on nudi novu perspektivu o dešavanjima u Boliviji koja su dovela do svrgavanja Eva Moralesa, ali i o onome što je usledilo kada se Žanine Anjez samoproglasila za predsednicu i uspostavila, prema Estesu, brutalnu vojnu dikaturu.
      Estes piše o aparthejdu i teroru nad većinom, o simbolici koju je Morales nosio kao predsednik, ali i krvavim sukobima koji ne prestaju da odnose živote u Boliviji.
      U Boliviju su se vratili masakri nad Indijancima. Ova tragedija ima istoriju – krvavi sukob, tačnije. Samoproglašena predsednica Žanine Anjez oživela je rasnu mržnju stare oligarhije i varvarsku praksu ubijanja Indijanaca, kolektivno kažnjavanje urođeničke većine koja čini naciju zato što se usudila da pruži otpor decenijama starom rasnom poretku aparthejda i opresije. Od svrgavanja prvog bolivijskog predsednika urođeničkog porekla Eva Moralesa, bezbednosne snage izvele su najmanje dva masakra nad urođeničkim narodom koji se pobunio protiv vojnog puča.
      Svega dve nedelje otkako su se dokopali moći, postalo je jasno: ovo je desničarska, vojna diktatura. U zemlji poput Bolivije jasan dokaz za to su ubistva Indijanaca.
      Vojska je 15. novembra otvorila vatru na mirnim demonstracijama u Kokabambi kada je stradalo osmoro ljudi i ranjeno desetine. Dan nakon masakra u Kokabambi, 16. novembra, Anjez je izdala dekret kojim se policija i vojska izuzimaju od krivične odgovornosti u operacijama “obnove poretka i javne stabilnosti”. Uz punomoćje da se ubija po slobodnoj volji, bezbednosne snage su ispratile direktivu okrutno.
      Tanjug (AP Photo/Natacha Pisarenko) Prošlog utorka su na gasno postrojenje Senkata u El Altu zapljuštali meci i suzavac. Ubijeno je osmoro, a desetine ranjeno. A Anjez nije stigla ni do druge nedelje na predsedničkoj funkciji.
      Dva dana kasnije u La Pazu, bezbednosne snage su na posmrtnu povorku sasule gumene metke i suzavac. Kovčezi žrtava stradalih u masakru u Senkati pali su na zemlju, a ljudi koji su ih nosili se uskomešali u panici. Porodice i zajednice već ophrvane tugom ponovo su ponižene.
      Zvaničan broj žrtava otkada su protesti počeli procenjuje se na više od 30, desetine ljudi je nestalo, više od 700 povređeno, a skoro hiljadu uhapšeno. Urođenici u Boliviji su glavne mete ovog rasističkog nasilja kojim orkestrira država.
      Kada je poslednji put država stajala iza ubistva ovolikog broja Indijanaca, aktuelni lider bolivijske opozicije Karlos Mesa nalazio se na mestu potpredsednika. Više od 60 pripadnika urođeničkog naroda Ajmara ubijeno je 2003. godine u “Plinskom ratu”. Plan predsednika Gonzaloa Sančeza de Lozada da naftu i gas izveze u SAD preko konzorcijuma multinacionalnoh korporacija – nastavljajući tako vekovima dugu tradiciju haranja nacionalnih resursa za tuđe interese – doveo je do pobune, a narod je zahtevao nacionalizaciju bolivijskog ugljovodonika i izvršio pritisak na predsednika da podnese ostavku.
      “Ne mogu da prihvatim ubijanje kao odgovor na pritisak”, rekao je Mesa 2003. godine posle masakra. Po svemu sudeći, sada misli drugačije.
      Pošto ga je Evo Morales na ovogodišnjim izborima 20. oktobra porazio, Mesa je prvi priznao Anjez za predsednicu, ostavši nem na njene autoritarne ispade, savez sa hrišćanskom desnicom i masakrima urođeničkih naroda koji su učestvovali u protestima. Drugi su lekciju naučili iz haosa koji desnica potpiruje i pomirenosti liberala.
      “Iza svakog umerenog liberala stoji fašista”, istakao je u jednom intevrjuu o Mesi srvgnuti potpredsednik Bolivije Alvaro Garsija Linera.
      Prisutni su i odjeci starih bolivijskih diktatura koji ilustruju da autoritet Žanine Anjez ne potiče iz moći koju joj je dao narod, već sa kraja puške. Nasuprot predsedniku urođeničkog porekla koga se rešila, ona nije izabrana i građanstvo nije dalo dozvolu da se ona kruniše za predsednicu. Eva Moralesa je predsednikom imenovala skupština, tri puta, a njoj je na grudi predsedničku lentu stavio vojni general.
      (Foto: Profimedia) Poslednji put je u Boliviji predsednik ovako inaugurisan 1980. godine posle vojnog puča. Tada je general Luis Garsija Meza uspostavio vojnu diktaturu pošto je izvršio atentat na socijalističkog lidera Marsela Kirogu Santa Kruza i masakrirao desetine rudara urođeničkog porekla.
      Želja da se svrgnu Evo Morales i urođenički društveni pokreti koji su mu dali moć tinjala je godinama. Prvi pokušaj državnog udara dogodio se 2008. godine kada je Media Luna, opozicioni blok sačinjen od četiri područja na istoku zemlje u kojima preteže stanovništvo evropskog porekla, pokušala da se otcepi od Bolivije. Rasistički separatistički pokret iznikao je usred izrade nacrta novog ustava koji je Boliviju identifikovao kao višenacionalnu državu u kojoj urođenički narodi imaju jednak status i kontrolu nad prirodnim resursima. Ovu oblast zapalile su pobune sa ciljem da se zemlja podeli u dve savezne države: jednu imućnu kojom će dominirati potomci Evropljana i koja će biti dom naftne i industrije gasa, i onu drugu u kojoj će živeti siromašni urođenici. U desničarskim protestima protiv resursnog nacionalizma i okončavanju aparthejda život je izgubilo 20 urođenika.
      Uloga SAD u produbljivanju rasnih podela je neupitna.
      Poslednji talas antiindijanskog nasilja ispinovan je kao samoodbrana. Ministar unutrašnjih poslova Arturo Muriljo koga je imenovana Anjez želi da krivično goni i pritvori Eva Moralesa za terorizam i podsticanja na pobunu pošto je navodno naredio blokiranje bolivijskih gradova. Ipak, svedočenja preživelih iz masakra u Senkati govore drugačiju priču. Tokom saslušanja Međuameričke komisije za ljudska prava održanog krajem protekle nedelje, sestra jednog od muškaraca koga su ubile bezbednosne snage navela je da je u zatvoru mesto Žanine Anjez, Karlosu Mesi, Luisu Fernandu Kamaču, pripadniku hrišćanske desnice sa kojim Anjezova šuruje, i Arturu Murilju. Njen brat je, posvedočila je, ustreljen dok je pešačio na posao.
      Da li će mrtvi i ranjeni dobiti pravdu je otvoreno pitanje.
      (Foto: Profimedia) Iako je zakonodavno telo odobrilo raspisivanje novih izbora, ova odluka podrazumeva ozbiljne kompromise i male šanse da Žanine Anjez popusti u svojim namerama da zadrži moć. Ukratko, mogućnost “slobodnih i poštenih izbora” je tanana u trenutnim okolnostima kada autoritarna vlada nekažnjeno masakrira urođeničke narode, zatvara lidere socijalnih pokreta i krivično goni za terorizam i izdaju sve one koji se tome suprotstave.
      Vlada, zaista, brutalna diktatura.
      Urođenički pokreti u Boliviji su 14 godina razbijali čaroliju koja je kolonijalnoj oligarhiji i eliti evropskog porekla pružala nedodirljivost – i oni još uvek predstavljaju značajan izazov. Predsednik urođeničkog porekla bio je dokaz da i skromni ljudi na zemlji mogu da vladaju. To je njihov neoprostiv greh.
×
×
  • Креирај ново...