Jump to content

Поделите са нама леп догађај који вам се данас догодио


Recommended Posts

Нека веста лепог ЖРУ Дневника члановâ форума :)

Изволите @АДМИНИСТРАТОР @атеиста @ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР @Упознавање @Члан @Свештеник

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 58
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Данас након архијерејске у селу надомак Јагодине.

danas sam bio na liturgiji. neopisivo. predobro. predivno.

данас прибелжена још једна десетка... тако да остаде још само један предмет да се положи на мастеру религиологије...

Постоване слике

Kad neće niko... ajd ja kao ja ću...
Malopre mi čovek, brat iz Crkve, jedan od onih što lako i rado iznalaze šta sve
u Bogosluženju nije 'po tipiku' i šta mu se ne svidja(va), poslao ... nešto što mu se svidelo (a i meni je):

Preblaga carice moja, nado moja, Bogorodice...utočište sirotana i zastupnice onih koji se potucaju,
radosti napaćenih i zaštitnice ojađenih. Vidiš nevolju moju, muku moju vidiš - pomozi mi nemoćome,
pobrini se za mene tuđinca. Znaš nanetu mi nepravdu,  izbavi me od nje po volji   svojoj.
Jer sem tebe druge pomoći nemam, ni drugog zastupništva, ni milostive utešiteljke.
Molim te, sačuvaj me i zaštiti me u sve vekove. Amin

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 8/3/2017 at 15:00, ana čarnojević рече

stigla mi je zdravstvena knjižica za koju sam predala eZahtev u novembru.

nije dugo potrajalo... :D 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад већ @ana čarnojević помену књижицу, мени тј. мом мужу, осигуран преко мене, јуче стигла нова здравствена. На адресу. Фазон је што ја  нисам ни знала да ће стићи поштом. Пре око месец и по, одем на НБГ у РФЗЗО да предам за замену. Испред мене око седамдесеторо људи, ред се отего до улице. Ја само узмем признаницу, уплатим у пошти и вратим се. И све ме нешто мрзело да идем, да чекам два-три сата. И размишљала ,ајде следеће недеље. Кад оно... :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Vladan3 рече

Данас након архијерејске у селу надомак Јагодине.

:slavaaa:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одмор се завршио. Јутрос сам стигла својој кућици. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Вазнесењској цркви у Београду, 25. октобра 2020. године, у Недељу Светих Отаца VII васељенског сабора, служена је Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
       
      Звучни запис беседе
       
      На данашњој Светој Литургији, ђакон Вазнесењске цркве Бошко Савић, положио је заклетву и примио чин свештеника. Патријарх Иринеј је на крају своје беседе пожелео срећу новом презвитеру и поручио му је да се увек сећа заклетве коју је положио и пред нама и пред Богом, али и пред црквом својом.
      „Заклетва је врло садржајна и сви који смо крштени би требали да се стално подсећамо онога што смо обећли  Господу и да се потрудимо да извршимо оно што смо обећали. Нека младом садашњем презвитеру, Господ да силу и благодат да са успехом испуни оно што је обећао. Да послужи ревносно Богу, својој цркви и свом народу јер је он наследник Светих апостола као и сви ми. Онај дух Свети који је сишао на Свете апостоле и нас облагодаћује када се крштавамо или дајемо завет свештенства. Дух Свети који је изабрао апостоле, бира и свештенике да би наставили апостолску мисију. Господ је дао велике дарове, а наше је да се потрудимо да те дарове претворимо у свакодневни живот и да учинимо оно што Господ и Црква очекује од нас“, истакао је Патријарх у својој беседи.
      На Литургији је певао хор Вазнесењске цркве,а Његовој Светости је саслуживало свештенство цркве и други свештенослужитељи АЕМ.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јереј Далибор Чкојић, секретар Одбора за верску наставу Епархије ваљевске, каже да ове школске године 86% ученика основних школа похађа верску наставу, док 83% средњошколаца слуша часове православног катихизиса. 



      По проценту деце која иду на веронауку, Епархија ваљевска предњачи у СПЦ. У зависности од школе и броја ђака у одељењима, поједини ученици имају редовно верску наставу, док други једне недеље присуствују часовима, док друге слушају наставу путем интернета. У марту месецу, када је уведено ванредно стање у Србији, радио „Источник“ је у сарадњи са вероучитељима и Одбором за верску наставу Епархије ваљевске, почео снимање часова веронауке који су настављени и почетком школске године у септембру. 
      Отац Далибор каже да је повратна реакција добра, те да ученици радо слушају веронауку и „онлајн“. „У основним и средњим школама 59 вероучитеља предаје верску наставу, док су два вероучитеља у ПУ „Милица Ножица“, по чему је Епархија ваљевска такође јединствена. Одбор за верску наставу не запоставља ни пројекте, па тако ће ове године заживети циклус „Деца и цвеће – небеска башта, распето Косово“. 
      Јереј Далибор каже да је прави тренутак да се посвети више пажње најстрадалнјој Епархији СПЦ у новијем времену и деци која од рођења живе у некој врсти изолације.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Здравствено стање митрополита Амфилохија је у благом побољшању, показали су сви контролни налази рађени данас. Након јучерашњег теста који је показао да Митрополит више није заражен коронавирусом, слиједи опоравак од последица које је овај вирус изазвао.

       
      С обзиром да опоравак тече планираним током и динамиком, у договору са љекарским тимом, обавјештавамо да нећемо, као до сада, свакодневно извјештавати о здраственом стању митрополита Амфилохија, јер за то више нема потребе.
      Свакако, ни у наредним данима јавност неће бити ускраћена ни за једну важну информацију у вези са Митрополитовим здравственим стањем.
      Митрополит Амфилохије ће и даље бити под сталним љекарским надзором који спроводи комплетан терапијски поступак још од 6. октобра од када се Митрополит налази на болничком лијечењу од болести узроковане коронавирусом.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Трезвено отачко мнење вековима је различите колективне и појединачне трагедије (болести, ратове, заразе) објашњавало као прилику за покајање. Тиме су последовали Спаситељу Христу и Светом Јовану Крститељу који су новозаветну проповед почели позивом: „Покајте се!“ Увек чувајући достојанство лика Божијег у човеку, разликујући грех и грешника.

       
      Данас као да је потребна изузетна храброст да се људи позову на покајање. Грех је кроз различите пропаганде, јавне и скривене, стекао такав легитимитет и имунитет да је постало непожељно и примитивно га прозивати. Против њега се лек не тражи. Многи су пристали на то, уплашили се етикете.
      Пандемија вируса корона или ковид-19, којом је човечанство углавном изненађено у 2020. години, отворила је очи за многе друштвене аномалије. Поставила је питања на која су многи давали одговоре.
      Оно што је било приметно на нашим просторима, то је као да нас је пандемија пробудила из дебелог зимског сна. Сенку нисмо стигли да видимо, јер је убрзо уследила изолација. Она је многе одвојила од пролећног сунца, али и од радости грејања лицем ближњих својих. За врлину је проглашена „дистанца“, као начин да ближњег заштитимо од себе. И себе од њега. Необична врлина за савременог човека који је годинама уназад упућиван на емпатију, комуникативност и солидарност, иако свестан да га неке невидљиве силе глобалног света све више отуђују. Говоре, а не творе. Није ни чудо што су многи били потпуно збуњени и дезоријентисани. Поклонивши се телевизору и електронским медијима, као каквом новом божанству, многи су заборавили да позову некога од ближњих да питају да ли им је потребна помоћ. Како рече једна честита старија парохијанка: Као да је неко све ово смислио да нас још више удаљи једне од других.
      Многи преко 65 година, одвојени од деце која су отишла по свету „трбухом за крухом“ или за нечим другим, остали су усамљени у вишеспратницама данима. Неки од њих у проблему да дођу до хлеба и млека. Уплашивши се за себе, многи су заборавили на ближње. Док су пси и мачке имали могућност да се шетају, да врше нужду по парковима, да њихови власници међусобно разговарају и не држе дистанцу, деца су била по три дана затворена у станове. Без могућности да присуствују недељним богослужењима, да се играју. Без осврта на психо-социјалне последице оваквог стања за њихов формативни ментални развој, нико их се није сетио. Вратили су се у паркове где их је сачекао измет од животиња које су биле привелегованије од њих.
      Док је извор богословља, који извире из Свете Литургије као поља са закопаним бесценим Бисером, затрпаван аргументима о ризичности, теолошка дебата као да је оживела. Наравно, путем електронских медија и друштвених мрежа. То је било једино тренутно могуће решење. Оно што се наметнуло као утисак је да су многе вредне теме и ставови изнети. Почело се отворено говорити, као да је неко до сада бранио да се то чини. Уместо стручног теолошког симпосиона тј. више њих, који су могли бити тематизовани годинама уназад, као припрема за савремене изазове који на Цркву Христову насрћу деценијама, као да је тек сада настао неспоразум. Осетило се да је недостатак искреног унутарцрквеног дијалога, као последицу донео да свако умује по своме. Многи као да су потискивану потребу да се огласе сада ослободили. Зато је било тешко да се пажљиво саслуша саговорник, тј. брат. Као да нисмо део истог Тела Цркве. Подсетило је то на речи презвитера Александра Шмемана који је присуствовао многим екуменским сусретима, и са болом констатовао да је имао утисак да ту свако говори за себе, без жеље да га други чује. И тако обострано. У томе је трагедија наша којом су се други у време пандемије наслађивали.
      Док су поједине новинарске екипе, попут старих удбашких обавештајаца, уходиле свештенство и народ, перећи им камере у очи, унутар теолошки разговори су демонстрирали друштвену одговорност да кажу своје мишљење. Тиме се пред нас кристално јасно поставио дугогодишњи проблем одвојености Цркве и теологије. Са једне стране су појединци који себе представљају као глас Цркве и ућуткују свакога ко би се позвао на било које предањско утемељење за промишљање стварности – теологију. Као да је теологија непријатељ, а не служба изградње Цркве. Са друге стране су они који сматрају да теологија може и без Цркве. Трезвеност је у дефициту. Љубав, такође. А пуна су нам уста речи о љубави према ближњима и даљнима. Док Јеванђеље поручује да ће нас свет по љубави међусобној познати да смо ученици Христови.
      Сваке године у свету око 800.000 људи изврши самоубиство. Депресија ће ускоро постати најмасовнија болест на свету. Питање смисла, о коме је В. Франкл говорио да је увек испред нас, вапи за одговором. Соматске болести, многе као последица психичких оболења, харају светом. Трансцендентно, о коме је К. Г. Јунг говорио као неопходности за здрав баланс свесног и несвесног, у свету и код нас прогони се отворено, али и перфидно. Тиме се имунитет, како физички тако и духовни, опасно угрожава. Да ли имамо лек за јачање имунитета?
      Он не мора искључивати медицинске лекове, али не сме дозволити да буде проглашен опасним и превазиђеним. Светотајински живот Цркве који нуди лек бесмртности и теолошка проповед као „делатност будућег века“ аутентични су саборци за Живот човека и света. То не смемо подразумевати, већ неговати као најлепше цвеће у врту Божијем.
      Само тако, вера у нама преживеће актуелни и све долазеће вирусе.
       
      Протонамесник Александар Р. Јевтић,
      Храм Светог Саве, Краљево
       Жички благовесник, октобар-децембар 2020.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Бесомучна медијска кампања коју интересне групе у политици, култури, информисању и цивилном сектору последњих месеци воде против СПЦ и посебно против Епархије Бачке и представљају насртај не само на институцију цркве као темељ српске државности, већ и отворено непријатељство према свему што је српско.
      Под изговором заштите културних вредности или бар оног што однарођене елите држе за културу, открива се намера да се Српској Православној Цркви ускрати право да одлучује и управља својом имовином, а значају који ужива у народу нанесе штета.
      Културни рат који су отворено повеле поједине јавне личности, више него јасно имају за циљ потирање православног духа народа и обнову хабзбуршких културних вредноси, обележених и запамћених по бројним стратиштима Срба.
      Одсутво реакције, значило би капитуалцију и мирење са окупацијом, коју агресивна квазикултурна и самозвана елита покушава гласно да наметне.
      Институт за политичко умрежавање позива на одлучан одговор који ће јасно ставити до знања да у српском народу постоје вредности и институције, чије угрожавање неће бити толерисано нити проћи без одговора.
      Име и презиме:
      1)Проф. др Борис Стојковски, историчар
      2)Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине
      3)Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург Директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију ИКВБВ Ср. Каменица, Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду
      4)Ивица Дачић, министар иностраних послова и председник СПС
      5)Муфтија војвођански Мухамед еф. Зиљкић
      6)проф. др Срђан Шљукић, социолог и потпредседник Матице српске
      7)Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма
      8)Ксенија Вучић, новинар
      9)Селимир Радуловић, песник и управник Библиотеке Матице српске
      10)др Александар Раковић, историчар
      11)мр Мирослав Шпановић, посланик и Председник покрајинског одбора ПУПС-а
      12)Проф.др Срђан Перишић, политиколог
      13)Јован Вучуревић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта
      14)Марина Рајевић Савић, новинар
      15)Душан Савић, бивши фудбалер
      16)Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге
      17)Александар Протић, продуцент и члан Београдског синдиката
      18)проф др Иван Стратимировић, потомак Вожда Ђорђа Стратимировића
      19)Душан Илић, истраживач Институт за европске студије
      20)Владимир Ђукановић, народни посланик и члан председништва СНС
      21)Стеван Бакић, градоначелник Суботице
      22)Иван Стоилковић, посланик у Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији
      23)Марко Танасковић, писац
      24)Драгослав Бокан, писац и редитељ
      25)Миленко Митровић, потпредседник Скупштине Града Бијељина
      26)Јеромонах Виталије Милошевић, манастир Студеница
      27)Марко Ковачевић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта
      28)Марко Пекић, адвокат
      29)Ђорђе Ђоковић, саветник министра и члан Главног одбора СПС
      30)Мишо Вујовић, национална ревија Србија
      31)Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине
      32)Владимир Добросављевић, историчар
      33)Свештеник Бобан Миловановић
      34)Синиша Милић, одборник у Граду Сомбору
      35)Василије Паповић, главни и одговорни уредник новина АЛО
      36)Ладислав Лазић, магистар историјских наука
      37)Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике
      38)Бранко Радун, политички аналитичар
      39)Стојков Д. Стефан, адвокат
      40)Драган Вујичић, новинар Новости
      41)Александра Јанковић, психолог
      42)Оливера Милетовић, новинар
      43)Владан Глишић, народни посланик
      44)Филип Родић, новинар Печата
      45)Милан Лађевић, главни уредник Српског телеграфа
      46)Бојан Билбија, новинар
      47)Саша Адамовић, историчар
      48)Милијана Балетић, новинар
      49)Ирена Петровић, дипл. технолог Мр. из нафтне индустрије
      50)Др. Коста Петровић, дипл. физикохемичар
      51)Др. Љиљана Петровић, мастер клиничке фармације
      52)Тијана Марковић, драмски уметник
      53)Гордана Ђурђевић – Димић, драмска уметница, СНП
      54)Доситеј Томашевић, дипл. филмски и ТВ редитељ
      55)Драгана Томашевић геометар
      56)Душан Одобашић, предузетник
      57)Сара Томашевић, психолог
      58)Татјана Думић, економиста
      59)Проф. др Срђан Перишић, политиколог
      60)Радиша Томашевић – приватни предузетник
      61)Горан Миленковић, архитекта
      62)Тома Фила, адвокат из Београда
      63)Душан Новаковић, грађ. инжињер, Нови Сад
      64)Миле Новаковић, пензионисани пуковник полиције
      65)Дано Јукић, војно лице у пензији
      66)Данијел Кулачин, историчар
      67)др сци. мед. Гордана Шошић генетичар КЦ Крагујевац
      68)Александра Драганић дипл. економиста
      69)Софија Лолић, дипломирани правник
      70)Марко Филипендин историчар
      71)Ласло Парацки новинар
      72)Катарина Лолић, Студент Медицинског факултета у Београду
      73)Иван Мркић, бивши министар иностраних послова Р. Србије
      74)Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца
      75)Сунчица Марковић, академски сликар
      76)Сања Стојановић, Геометар
      77)Пуниша Зељковић – Billy King, уметник
      78)Игор Ивановић, писац
      79)Дане Чанковић, председник организације ИЗБОР ЈЕ НАШ из Бања Луке
      80)Доц др Драгослава Живков Шапоња, кардиолог Институт за кардиваскуларне болести Војводине
      81)Дарко Миличић, српски кошаркаш у НБА и произвођач воћа у Срему
      82)Проф. др Игор Стаменковић, професор Природно’математичког факултета Универзитета у Новом Саду
      83)Андреј Протић, комуниколог
      84)Драган Ћирјанић, редитељ
      ИНСТИТУТ ЗА ПОЛИТИЧКО УМРЕЖАВАЊЕ
      IPU.RS  

      View full Странице

×
×
  • Креирај ново...